Autom po Crnoj Gori

Malo 'ladno k'o taštino srce

Onoga ko dugo nije bio na Crnogorskoj rivijeri začudiće ljubaznost kelnera i uopšte promenjen odnos meštana prema gostima. Nabolje, razume se

Ništa se ne brinite. Vozeći kroz Srbiju garantovano nećete platiti kaznu za preticanje preko pune linije. Iz prostog razloga što na četiri petine puta koji vodi ka Crnoj Gori - na drumu nema nikakve linije! Nema ni bele srednje, ni žutih s krajeva, a pre ćete zveknuti točkom u kakvu udarnu rupu nego što ćete videti "mačje oči". Razume se, problem je noćna vožnja, danju je koliko-toliko lakše. E onda, kad posle Brodareva prođete kroz čuvena tri tunela, eto vas u Crnoj Gori, eto i linija i mačjih očiju, a eto i benzina po deset dinara za litar. Dobro, poskupeo je prošlog vikenda za dvadeset odsto, ali ga barem ima. Dizel je već druga priča. Nema ga ni u Crnoj Gori, čeka se u redovima i prodaje "na crno". Onaj ko se seća kako su izgledali granični prelazi prema Mađarskoj u vreme sankcija lako će stvoriti sliku o tome kako izgledaju pumpe na samoj "granici" sa Srbijom. Isto.

Ipak, jes' da su putevi u Crnoj Gori lepo obeleženi i relativno dobro održavani, ali zato u Srbiji većina kafana radi do duboko u noć za razliku od hanova u drugoj članici federacije. Ako poneka i radi posle ponoći, poslužiće vas samo pićem jer ni u jednoj u koju smo svratili a, što jest-jest, svraćali smo - kuhinja ne radi. Iako je bio vikend i početak avgusta, kada je po pravilima iz nekih srećnijih vremena ka moru kretao treći i pretposlednji talas turista, osim autobusa i kamiona na drumu smo sreli malo automobila. Razloga za tako nešto je mnogo, od politike do nestašice benzina i praznih novčanika, ali - samo bez politike, molim. Mada, kada se na izlasku iz Prijepolja prođe policijski punkt koji drži MUP Srbije, pa vas pre Bijelog Polja zaustave policajci MUP-a Crne Gore, teme se same nameću, ali rekosmo - samo bez...

Možda zbog vikenda, a možda je to tako svaki dan, tek oko crnogorskih gradova kroz koje smo prolazili na putevima je bilo više automobila. I to dobrih. I ranije se u Crnoj Gori vozilo brzo i riskantno, ginulo se uludo i ranije, a podaci kažu da se u poslednje vreme u saobraćajkama gine i više. Od kada je sa auto pijace u Berkovićima i drugim kanalima gotovo stoprocentno promenjen vozni park u Republici, čovek ponekad ima utisak da je na improvizovanom salonu automobila jer je moguće videti i najnovije modele poput ferarija 355, poršea "bokster" ili mercedesa 600 kupe, uz široku paletu onoga između, uključujući i sve vrste džipova. Kasnije, boraveći na moru, uverili smo se da su automobili i njihovo opremanje sportskim dodacima i dobrim stereo uređajima jedna od glavnih tema koje zaokupljaju Crnogorce, bar one srednjih godina, da je priča o novim modelima i cenama kudikamo češća od priče o politici, što se uklapa u našu nameru oličenu u sloganu - samo bez politike, molim.

Kažu da je na budvanskoj rivijeri tokom juna i jula bilo 63 odsto manje turista nego lane. Pa ipak, nismo primetili neku preteranu nervozu kod hotelijera i domaćina koji izdaju sobe. Kada o tome govore, stiče se utisak da im je žalije što nema dinamike, vreve i atmosfere opuštenosti i odmora nego što žale zbog propuštene zarade.

"Ovo je sve bilo puno prošle godine", vajka se lepuškasta šankerica koja sedi sa nama u praznoj bašti ispred ulaza u hotelski kompleks u Njivicama. "Bilo je onih koji su godinama dolazili iz Beograda, a sada valjda nemaju novca za letovanje iako su cene iste kao lane, a možda je problem i skup benzin u Srbiji", nastavlja gledajući zatvorene prozore i prazne terase okolnih objekata. U nekima su smešteni policajci i graničari koji obezbeđuju državnu među prema Hrvatskoj. Šankerica je tu uglavnom zbog njih, zbog hladne kokakole ili piva, a skuva i poneku kafu. Kada je oko dva popodne po njih došao autobus i odvezao ih na ručak, šankerica nas je ljubazno pitala da li smo za još neko piće jer se sprema da zatvori lokal.

Pa ipak, izgleda da je avgust mesec koji će bar malo popraviti sezonu. Ako ste tokom juna i jula mogli da prođete kroz stari grad u Budvi a da se ne očešete o nekoga, od prvog se stvar bitno izmenila. Napunilo se. A i cene su malkice skočile, nigde ispod deset maraka za ležaj. Popunili su se i kafići, dosta je mlađarije stiglo. Kafane, kafići i diskoteke su posebna priča. Pojedini svetski izgledaju, a svetske su i cene jer, valjda, kvalitet treba platiti. Najskuplji su riblji restorani poput legendarnog "Krste" ili "Tri ribara" u Rafailovićima. U Herceg-Novom i Igalu su riba i morski plodovi nešto jeftiniji, u "Laguni" čak za 25 odsto, a kvalitet ne zaostaje.

Ono što je dobro jeste stari sistem koji je funkcionisao na čitavoj obali onomad, kafana i hrane ima za svačiji ukus i za svaki džep. U "Balkanu" podno budvanske tvrđave služe samo dva jela - tri kranjske i bogat prilog za 25 dinara i kuvanu kolenicu i bogat prilog za 35 dinara. Gazda pravi sopstveno pivo, kome se sviđa kaže da je dobro, ne spadam među takve, pa kaže da je u tome tajna jeftine hrane, vadi se na niskoj proizvodnoj ceni svog piva koje prodaje po deset dinara za malu, a dvadeset za veliku kriglu. Najviše se jede po picerijama u kojima su standardni i kvalitet hrane i cene. Standardna je i cena piva, 15 dinara bilo da je veliko, bilo da je malo. Veliko je obično toplo, ali vam kelner zato ljubazno nudi malo govoreći da je hladno "k'o taštino srce".

Onoga ko dugo nije bio na Crnogorskoj rivijeri začudiće ljubaznost kelnera i uopšte promenjen odnos meštana prema gostima. Nabolje, razume se. Ni vikend silasci Cetinjana ili Nikšićana na more ne unose više nespokoj među goste. Prošlo je to vreme, a i policija se promenila, stroga ali ljubazna. Iz nekoliko iskustava koje smo imali tokom boravka uverili smo se u više nego korektan odnos koji imaju prema turistima, od spremnosti da pomognu do oproštene kazne za prebrzu vožnju. Nije da je mnogo skupo, al' kad je džabe - raduje čoveka.

A more? Plavo je, negde onako zelenkasto, izgleda čisto, a ima i talasa. Kažu i da je još uvek slano. Valjda je tako. Tokom boravka nijesam ga mnogo probav'o.