Letnji festivali

Poljupci za laku no�

Ovde je malo ko voljan da u�i od U�iteljice �ivota pa nam se �ivot odvija kao neprekinut niz zla i gluposti koje iznova kreiraju najgori me�u nama, dovoljno bezo�ni da zarad li�nog �ara uni�te sve postoje�e

Po�etkom leta sve je ukazivalo na to da Budva ove sezone ne�e biti u modi. Ponajpre na planu turizma, ali i kada je re� o Gradu teatru, letnjem festivalu, nasledniku (za nas ovde) "pokojnih" Dubrova�kih ljetnih igara. Naime, niti je bilo gostiju (tzv. turista), niti je do kulture bilo stalo potencijalnim u�esnicima a jo� manje eventualnoj publici. Prognoze nisu bile mra�ne samo kad je u pitanju Budva ve� i za sudbine ostalih crnogorskih letnjih manifestacija kulture. Sa svih strana su stizale vesti da �e festivali ovog leta biti "presko�eni". A i kako bi druga�ije moglo da bude nakon rata kroz koji smo pro�li, te gorkog ukusa koji je ostao posle "kulturnih" hepeninga kojima je prvo proslavljan narodni otpor agresoru, a docnije i nesumnjiva pobeda nad vi�estruko ja�im naprijateljem. Premda Crna Gora nije participirala u toj vrsti uli�nog neukusa, niti su tamo �uvani mostovi uz u�e��e eminentnih peva�kih i drugih estradnih snaga koje su, u nedostatku ne�eg boljeg, prekomandovane iz sfere �unda u prvorazredne kulturne sadr�aje, ipak nije bilo realno o�ekivati da je u ovoj republici nekome stalo da ozbiljno odre�i kesu zarad svetkovina duha u apsolutno obezduhovljenom i materijalno opusto�enom vremenu. Tim pre �to nije potrebno biti analiti�ar da bi se za ovo leto predvidela turisti�ka oseka. Otuda se do poslednjeg �asa nije znalo ho�e li biti odr�ani Grad teatar Budva, na� najve�i letnji (i ne samo letnji) festival, i Jugoslovenski festival pozori�ta za djecu u Kotoru, skup najboljeg �to je nastalo u sezoni na planu teatarskog stvarala�tva namenjenog najmla�ima.

UMORNI OD TEATRA: Osim toga, javnost se pozori�ta pomalo zasitila: �inilo se da ga nikada nije bilo vi�e no dok je trajalo bombardovanje. Od teatra su se umorili i oni koji su, uprkos NATO raketama, igrali na daskama �to �ivot zna�e, kao i gledaoci koji su, u istim okolnostima, pristali na to da je pozori�te postalo skloni�te. Svima se sada �inilo da je dosta igre, da se treba odmoriti od sveop�teg pretvaranja kako je sve u redu, po�eleli su da iza�u iz podruma i nadi�u se sve�eg vazduha. A onda se u ovu pri�u ume�ala i politika i na red je do�lo zatezanje s Crnom Gorom kao retkim segmentom koji se jo� nije odvojio od onoga �to se s uporno��u vrednom divljenja i dalje zove Jugoslavijom. U tom kontekstu su nam crnogorske letnje manifestacije, �ak i posle najave da �e biti odr�ane, izgledale jo� udaljenije i delovale nestvarnije.

No, mo� funkcionisanja privida je u ovoj dr�avi bezgrani�na, ba� kao i sila inercije, zasnovana, paradoksalno, ponajpre na tvrdoglavosti entuzijasta pa tek onda na volji politi�kih struktura i logici materijalnih okolnosti. Tako su se letos dogodili i crnogorski letnji festivali. Prvo je 5. jula (umesto pet dana ranije, kako nala�e tradicija) sve�ano otvoren budvanski, da bi 12. zapo�eo kotorski. Prvi je odr�an u skra�enom obliku (traje deset dana kra�e, a pozvan je i manji broj u�esnika), dok je Festival dje�jeg teatra platio danak ratno-dru�tveno-politi�kim (ne)prilikama time �to se u Kotoru nisu pojavili ba� svi koji su bili pozvani.

ZBOGOM BAJCI: Pozori�na produkcija namenjena deci o�ito je podelila sudbinu predstava za odrasle. To se najbolje mo�e videti po tome �to je ovo vreme, ne samo definisano balkanskom, jugoslovenskom politi�kom situacijom, najmla�ima oduzelo bajku. To je dominantna karakteristika predstava koje je dramski pisac Stevan Koprivica selektovao za ovogodi�nji Kotor. S druge strane, ono na �ta smo sada i ovde osu�eni pretvorilo je Le Kareovu viziju opskurnog sveta druge polovine XX veka u optimisti�ku slikovnicu, pa je samim tim ovda�njim klincima nemogu�e prodavati rog za sve�u, uveravati ih da stvarnost funkcioni�e na principu sukoba dobra i zla, a jo� manje da �e na koncu reprezentanti prve kategorije pobediti zle takmace. Otuda konstatacija dvanaestogodi�njakinje, izre�ena povodom festivalske predstave: "Znamo da zlo ne mo�e biti pobe�eno, ali i da dobro ne treba da bude uni�teno" morala poput groma pogoditi svakog odgovornog roditelja jer opominje na opasnosti koje se kriju u de�jim glavicama i ukazuje na to kako se formira njihov pogled na svet koji �e jednog dana rezultirati odre�enim moralom. Uostalom, skepsa je temeljno ose�anje sveta i u predstavi U cara Trojana kozje u�i Ljubivoja R�umovi�a, koju je u Pozori�tu "Bo�ko Buha" re�irao Milan Karad�i�, a njeno finale s porukom "Suzu nam jedino ne mogu oduzeti", izre�enom u vidu naravou�enija samoljubivom vlastodr�cu, ima tragi�ki prizvuk, kao i poslednja scena lutkarske predstava Ako je verovati mojoj baki, nastala po bajci Desanke Maksimovi�, u suboti�kom De�jem pozori�tu i re�iji Voje Soldatovi�a, gde se pozitivci dobrovoljno pretvaraju u cvetove da bi izbegli sudbinu pora�enih u borbi protiv Zla.

IGRE ODRASLI: Vratimo se igrama odraslih. Mada je bilo jasno da �e se kad-tad na�i neko da ospori knji�evno-teorijsku misao pa i kompletnu literaturu, te spisateljski prosede Danila Ki�a (jer toga naro�ito nisu po�te�ene istinske veli�ine), iako je logi�no bilo i da �e se ovog posla poduhvatiti ignoranti (�to odre�uje teorijski nivo osporavanja) i premda se moglo naslutiti da �e se negiranje podudariti s novim bujanjima nacionalizma, temi (i ideologiji) kojoj je autor Grobnice za Borisa Davidovi�a i �asa anatomije posvetio mnogo prostora u svojim delima, ipak je malo ko o�ekivao da Ki�, makar i osporavan, zaslu�uje da bude pomenut uzgred i kao slu�ajno. A upravo se to dogodilo letos u Crnoj Gori - "njegovoj" u istoj meri u kojoj je to bila i Vojvodina, Ma�arska, Beograd, Pariz, Dubrovnik... Poku�aj srozavanja i obezvre�ivanja Ki�ove literature, kao i cini�nu konstataciju da je njegovu re�enicu o brzom smrkavanju u ovim krajevima, dakako izvu�enu iz konteksta, jedino mogu�e tuma�iti u kontekstu meteorolo�kog izve�taja, uistinu valja i razumeti u sklopu vremenske prognoze. Ali ne meteorolo�ke ve� one koja nagove�tava dolaze�e vreme, katastrofalnu nepogodu koja �e nanovo aktuelizovati pitanja dosad bezbroj puta postavljana. Jer, oni koji bi mogli argumentovano da ka�u istinu o nacionalizmu ili su, poput Ki�a, mrtvi, ili su ih dosada�nji nacionalizmi, pretr�avaju�i preko nas tokom poslednje decenije, marginalizovali.

Eto, dakle, prostora u kojem �e novi bojovnici dokazivati ko je kriv a ko prav, odmerava�e kazne, odre�ivati ko je vera a ko nevera. Opet �e biti ucrtavane nove granice, a nikakvu utehu ne�e imati oni kojima dobronamerni Crnogorac bude saop�tio da je sve zlo i do�lo iz Srbije, niti �e pametnom �oveku biti lak�e kada ga isti takav crnogorski sabesednik prijateljski oslobodi optu�be da je predstavnik Milo�evi�evog re�ima. Druga�ije, me�utim, stvari stoje pri nagla�eno hladnim susretima s nekim od doju�era�njih prijatelja, pa i istomi�ljnika. Takvi "ohla�eni susreti" ne moraju da padnu odve� te�ko, pogotovo ako se seti kako su ga ovi koji se danas distanciraju od svega �to je beogradsko koliko pro�log leta vatreno ube�ivali da je sukob izme�u Mila i Moma samo posledica nesporazuma te da �e sve biti u redu kada se njih dvojica sretnu i porazgovaraju bez posrednika. Stvar, me�utim, postaje bolna ako u se�anje prizovete sli�ne situacije pre secesije Slovenije, Hrvatske i posebno Bosne.

BLAGO NJIMA: U tom rasponu, izme�u ravnodu�nosti i �aljenja, ovih dana su u Crnoj Gori komentarisane i odluke o naimenovanju novog upravnika Jugoslovenskog dramskog pozori�ta i smeni na �elu beogradskog Narodnog pozori�ta. No, unisoni zaklju�ak glasi: sada su to isklju�ivo problemi beogradske kulture i prestoni�ke politike koji ne doti�u Crnu Goru. A, ako �emo pravo, s obzirom na to kako se ve�ina re�enja koja nude ovda�nje vlasti, ne samo na planu tzv. kulturne politike, reflektuje na na�u stvarnost, te�ko je ne zavideti im zbog toga. S druge strane, ni u Crnoj Gori danas, kao ni ma gde na Balkanu, nije jednostavno biti zastupnik zdravog razuma. Premda se sti�e utisak da u ovom �asu u Crnoj Gori nema onih koji nisu intimno ra��istili s jo� jednom deobom na ovim prostorima (svakako debelo podsticani odlukama Beograda), nema ni onih koji bi priznali da joj se bezrezervno raduju i ne strepe od posledica novih ovda�njih rasturanja. Jo� je manja mogu�nost susreta s Crnogorcima koji nisu svesni neminovnosti novih integracija koje �e jednog dana ponovo postati nu�nost.

Takvo raspolo�enje je posebno evidentno u sredinama koje imaju iskustvo ozbiljne, istinske saradnje na �irem kulturnom planu, a ne po principu praznih manifestacija pre�a�njeg bratstva i jedinstva. Grad teatar je jedna od takvih svetlih ta�aka, pa u tom smislu valja razumeti i svetionik koji je za�titni znak ovogodi�njeg Festivala, kulu svetilju koja izrasta iz budvanske Citadele da bi ravnomerno obasjala horizont koji se gubi u pomr�ini. Na tom tragu su i mnogobrojne ovogodi�nje izjave, intervjui te postupci direktora Festivala Branislave Lije�evi�, kao i odluka da i ovogodi�nji programi Grada teatra budu isklju�ivo zasnovani na umetni�kim kriterijumima, ideji istinskog pro�imanja razli�itih iskustava, svesti da su specifi�nost mediteranske kulture i temeljni razlog njenog bogatstva sadr�ani upravo u �injenici da je ovo podneblje, kako bi rekao Fernan Brodel, lonac u kojem se "kuvaju" mnogi uticaji, gde se prepli�u razli�ite kulturne, ideolo�ke, verske i politi�ke tradicije. Otuda je te�ko ustanoviti koji je nacionalni "klju�" odredio da ovogodi�nji jedini festivalski pozori�ni projekat bude inscenacija drame Koko�ka savremenog ruskog pisca Nikolaja Koljade, u re�iji Jago�a Markovi�a, s Brankom �eli�, Jelisavetom Sabli�, Vanjom Mila�i�, Vojislavom Brajovi�em i Goranom �u�ljikom, te u scenografiji Miodraga Taba�kog i kostimima Jelisavete Tati�. Pokazalo se da je ova repertoarska odluka ispravna jer je rezultirala odli�nom predstavom koja sama sebe brani bolje i efektnije od svakog politikantskog obrazlo�enja zasnovanog na licitiranju odakle su autori i akteri predstave. Premijera Koko�ke bila je vrhunac ovogodi�nje pozori�ne koncepcije Festivala zami�ljene kao oma� rediteljima nagra�ivanim ranijih godina u Budvi: Dejanu Mija�u, Jago�u Markovi�u i Nikiti Milivojevi�u, �ije su predstave, mahom u produkciji Grada teatra, bile igrane letos na Citadeli.

PITANJE OTVORENE KULTURE: U kontekstu afirmacije principa multikulturalnosti, koji je lako bilo prepoznati u svim segmentima leto�njih de�avanja u Budvi: na planu muzi�kog, knji�evnog i likovnog programa, valja razumeti i istupe Radomira Uljarevi�a, dugogodi�njeg urednika Trga pjesnika, manifestacije Grada teatra, prozivanog zbog toga �to je na Trg pozvao vi�e knji�evnika iz Srbije no doma�ih literarnih snaga. Od njega se o�ekivalo i da odgovori na pitanje gde se pi�e bolja poezija, u Srbiji ili Crnoj Gori. "Da bismo imali prilike uop�te da se mjerimo i poredimo (crnogorska knji�evnost i kultura, prim. A.M), nu�no je da budemo prije svega otvoreni, prvo prema literaturama koje nastaju na srpskom jeziku, a potom na jezicima koji su najsrodniji srpskom, a potom dakako, da budemo otvoreni prema svim kulturnim centrima, i tu apsolutno nema nikakve politike, i ako se to gleda kroz politi�ku prizmu, a mi to po�esto znamo da radimo, onda smo u krivu, i onda samo �tetimo na�oj kulturi, onemogu�ujemo je i �inimo suprotno od onoga �to nam je istinska namjera, da je unapre�ujemo koliko je mogu�e, a svako od nas ima svoje va�no mjesto i ulogu. �itaju�i u politi�kom klju�u na�e kulturolo�ke frustracije i autizam o kome ste govorili, zapravo sami doprinosimo tom autizmu, i polako ali sigurno i sami klizimo u takav brlog", rekao je izme�u ostalog Uljarevi�.

U ovom svetlu treba posmatrati i �elju organizatora Jugoslovenskog festivala pozori�ta za djecu da se na sedmom kotorskom susretu pozori�ta za najmla�e pojavi �to vi�e gostiju iz Beograda, po�ev od �lanova �irija, voditelja razgovora za okruglim stolom, kriti�ara i novinara, do politi�ara. Dakako onih koji smeju da putuju izvan Beogradskog pa�aluka.

Zbog toga je, pogotovo u kontekstu politike, te�ko odoleti isku�enju i ne konstatovati simboliku sadr�anu u �injenici da je u Kotoru, prvi put za sedam godina, u tzv. dramskoj konkurenciji, pobedila predstava Pozori�ta "Bo�ko Buha", najboljeg jugoslovenskog pozori�ta za decu. Ovoga puta oni su se predstavili projektom U cara Trojana kozje u�i. Maliciozni �e, ne bez zlobe, konstatovati da je to, nakon dosada�nje tradicionalne dominacije podgori�kog Dje�jeg pozori�ta na ovom festivalu, zapravo Pirova pobeda Beograda. Neka vrsta poljupca za laku no�. Na sli�an na�in, samo u obrnutom smeru, mogao bi biti komentarisan i leto�nji uspeh predstave Karolina Nojber Grada teatra u Novom Sadu na 43. Sterijinom pozorju. Karolina je pokupila �ak deset priznanja zvani�ne ocenjiva�ke komisije, �to je apsolutni rekord Pozorja, ali i poneku nagradu nezvani�nih �irija, kao "Zorana Radmilovi�a" (Anita Man�i�) i priznanje za najbolju epizodu (Petar Kralj). Istina je, re�i �e umereni, da su obe predstave savr�en primer me�urepubli�ke "koprodukcije", pametnog teatarskog pro�imanja razli�itosti, rezultat saradnje Srbije i Crne Gore. Jer Trojana je u "Buhi" na scenu postavio Milan Karad�i�, koji u svoj pogled na pozori�te unosi �arm, dah i duh Mediterana, tradiciju rodne Crne Gore, dok je Karolina s beogradskim glumcima i novosadskim rediteljem trijumfovala na doma�em terenu, u Srpskoj Atini, bez obzira na to �to producent nosi crnogorski amblem. S druge strane, i Trojan i Karolina bave se temama koje nisu lokalne, u prvom slu�aju sudbinom samovoljnog, tvrdoglavog vladara, u drugom �ivotom glumice iz XVIII veka koja je ostavila duboke tragove u istoriji nema�kog pozori�ta.

Stvari su, dakle, jednostavne, tim pre �to ovako uspostavljeni modeli saradnje razli�itih sredina i tradicija nisu izmi�ljotina ovog trenutka. Sve nam je to odavno poznato, jedino �to je ovde malo ko voljan da se potrudi i pone�to nau�i od U�iteljice �ivota ili Danila Ki�a. Zato nam se stvari i ponavljaju do beskona�nosti kao neprekinut niz zla i gluposti, kao istorija koju uvek iznova kreiraju najgori me�u nama, dovoljno bezo�ni da zarad li�nog �ara i vlastitog prosperiteta upropaste sve postoje�e.