Uoči "meča stoleća" u Beogradu
Hrvatska "pila naopako"
Umesto samouverenosti i prepotencije uoči neodigranog martovskog susreta, iz Zagreba sada stižu pesimističke izjave zasnovane na povredama, neigranju glavnih hrvatskih igrača i odbijanju Roberta Prosinečkog da obuče državni dres dok je selektor Ćiro Blažević, koji u ekskluzivnom razgovoru za "Vreme" tvrdi: "Mi jurimo drugo mesto"
Nije sigurno, ali ni isključeno, da se na zagrebačkim ulicama ovih dana pojavi grafit sa sledećom porukom "Ćiro, ni NATO te ne može spasiti". To bi mogla biti parafraza martovskog grafita, uoči nesuđenog puta hrvatske reprezentacije u Beograd, kada je "izborniku" hrvatskog tima bilo poručeno da ga "samo NATO može spasiti". Koga je i kako i sa kakvim rezultatima u međuvremenu NATO stvarno spasavao znamo, ostaje nam da vidimo šta se u tih pet meseci dogodilo na fudbalskom planu.
Što se nas tiče, najveća je i
najvažnija novost promena selektora. Milan Živadinović se autodiskvalifikovao,
reprezentacija je data u ruke veteranu Vujadinu Boškovu, koji pred definitivno
penzionisanje dobija šansu da uspešno završi kvalifikacije, spremi i osveži tim i sa
njim napravi lep rezultat na EP u Holandiji i Belgiji. Za njega bi to bila kruna blistave
trenerske karijere i, na neki način, lična satisfakcija za smenu 1973. uoči čuvene
atinske majstorice. Za naš fudbal bi "vezivanje" dva velika takmičenja,
svetskog i evropskog prvenstva - što nam se dogodilo samo tri puta (60-62, 74-76,
82-84, ne računajući 90-92, pošto smo sa EP u Švedskoj bili isključeni) - bilo
veliki sportski i finansijski uspeh. Ali, otom-potom. Prvo treba uspešno završiti
kvalifikacije u kojima je meč sa Hrvatskom od presudnog značaja. Boškov celu svoju
strategiju zasniva na pobedi 18. avgusta i osvajanju bar jednog boda u Dablinu 1.
septembra. Uveren je da bi sa ta 4 poena sve bilo rešeno, u dva meča s Makedoncima
planira 6 bodova, i očekuje da u takvom raspletu gostovanje u Zagrebu 10. oktobra neće
imati nikakav značaj za plasman, prvo mesto u grupi bilo bi već obezbeđeno.
Plan je nesumnjivo dobar, jedina "sitnica" koja fali jeste - realizacija. Posle izvesnih neopreznih izjava i njihove svakojake interpretacije, Boškov je "stao na loptu". Objavio je svoj prvi spisak na kome nema nikakvih iznenađenja, shvatio je da ni trenutak ni protivnik nisu za eksperimentisanje. Dakle, oslonio se na proverene snage, izuzimajući povređenog Jugovića i kapitena Stojkovića, koji ne dolazi na sopstveni zahtev jer nema dovoljno vremena za aklimatizaciju. Navodno, kapiten bi trebalo da bude na čelu tima za tri utakmice između 1. i 8. septembra. Ostaje da se vidi šta je sa povredom Dejana Savićevića sa kojim Boškov u startu nije bio oduševljen, ali je posle njegovih dobrih igara u Rapidu prihvatio da ga pozove i na pripremama vidi stepen njegove sposobnosti za tako važnu utakmicu.
"Problem je što nijedna liga još nije počela, igrači nisu još u punoj takmičarskoj formi", žali se Boškov, ali isto važi i za Hrvatsku, s malom razlikom što nekolicina igrača Kroacije redovno igra hrvatsko prvenstvo. Ipak, mnogi hrvatski internacionalci ne igraju zbog povreda ili zato što treneri ne računaju na njih. Prema tome, što se spoljnih uslova tiče protivnici su u istom položaju (inostrane lige nisu počele), s tim što su naši igrači standardni u predsezoni u svojim klubovima i to bi moglo da bude značajno.
Najveća taktička novost koju bi Boškov mogao da primeni jeste da eventualno povuče Peđu Mijatovića na sredinu terena i dodeli mu ulogu dirigenta. Uostalom, Peđa je do odlaska u Španiju i u svojoj prvoj godini u Valensiji, sve dok iz nužde (zbog povrede Galveza) nije prebačen u napad, bio odličan vezni igrač, takozvani polušpic. U odsustvu Jugovića i Stojkovića, možda i Savićevića, neko mora da bude šef parade na terenu, i Boškov boljeg od Mijatovića nema.
ZAŠTO CANJUGA NIJE SELEKTOR?: Dok su u martu iz hrvatskog tabora stizale optimističke, čak prepotentne izjave o "sigurnom uspehu u Beogradu", sada je "pila okrenuta naopako". Svim izjavama provejava pesimizam, kao da se priprema teren za poraz u Beogradu. Samo je Zlatko Canjuga, predsednik Kroacije, superoptimista i poručuje:
"Ako bi u Beogradu igrala Kroacija pojačana Mariom Stanićem i Dariom Šimićem, pobedili bismo sigurno".
Na pitanje zašto Canjugu ne postave za selektora, iz Zagreba stiže pomalo maliciozan odgovor: trenutno je prezauzet jer je predsednik Gradske skupštine, predsednik Kroacije i predsednnik Vijeća hrvatske televizije.
Što se tiče pravog selektora, Miroslava Ćire Blaževića, on je bez ikakvog ustezanja prihvatio razgovor za "Vreme", i čak nam ekskluzivno, dan ranije nego hrvatskim novinarima, dao spisak igrača koje će pozvati.
"Čuj, zvaću tih 19-20 igrača, ali ko će igrati ni sam ne znam.
Boban i Bokšić su povređeni, a ja se nadam da će se oporaviti jer ne mogu zamisliti sastav za tako važan meč protiv moćnog jugoslovenskog tima", kaže Blažević.
Tezu o "moćnom jugo-timu" obrazlaže ovako:
"Za razliku od mojih, vaši svi igraju redovno. Gde su moji? Boban i Bokšić povređeni, Vlaović rezerva, Šuker tek našao ekipu i još ne igra, Štimac i Igor Cvitanović su bez ekipe, Bilić takođe ne igra u Evertonu i njega ću voditi samo zbog zasluga, da bude sa nama i pruži moralnu podršku ekipi... A vi sad još imate i starog lisca Boškova. On je pravi džentlmen i moj stari prijatelj, znamo se još s početka 60-ih, kada smo zajedno igrali u Švajcarskoj".
Blažević ne krije neke detalje, ali kaže da ni sam nije načisto šta da radi:
"Mi smo letos osvojili jedan turnir u Južnoj Koreji sa podmlađenim timom, u finalu smo tukli Meksiko, koji je sa istom ekipom nedavno osvojio 'Kup konfederacija' pobedivši u finalu Brazil sa 4-3. Nisam, međutim, siguran koliko bi bilo uputno, u krajnjoj liniji i pošteno, da sav teret meča u Beogradu padne na pleća mladih..."
Blažević kaže da su od tih mlađih igrača ekipi najbliži 21-godišnji dugajlija Igor Bišćan, koji igra na sredini terena, i napadač Josip Šimić, tvrdi da će na mestu štopera sigurno igrati Robert Kovač iz Leverkuzena, igrač koji dosad nije imao mnogo šansi, velike nade polaže u Daria Šimića iz Intera, jednog od retkih internacionalaca koji redovno igraju...
Neizbežno je i pitanje o Robertu Prosinečkom koji je nedavno izjavio da će se "pre srušiti zagrebačka katedrala nego što će se on vratiti u državni tim dok je na njegovom čelu Blažević". Kolege iz Zagreba nam kažu da se tamo šuška kako će osobno predsednik, ili poglavnik, što bi rekao Blažević, Franjo Tuđman pokušati da pomiri Prosinečkog i hrvatskog selektora, ali ovaj drugi energično odbija svaku mogućnost Robijevog povratka:
"On je toliko puta rekao da više neće igrati za reprezentaciju da nikakav kompromis ne dolazi u obzir. Ne mogu ja stavljati na kocku moj kredibilitet zbog njega."
Hrvatske kolege, inače, tvrde da je Prosinečki danas daleko najbolji hrvatski igrač, računajući i one u Evropi. Isto tako čujemo da eliminacija Rijeke u duelima sa Partizanom nema neki veći uticaj na trenutnu klimu pesimizma jer se "znalo da je Rijeka drugorazredni tim i da nema nikakvu šansu". Is istih izvora je i ocena da bi "Partizan opet popio peticu da je naleteo na Kroaciju". To bi, naravno, valjalo proveriti i ne bismo imali ništa protiv da se naš i hrvatski prvak nađu u istoj grupi Lige šampiona, pod uslovom, naravno, da prežive poslednju rundu eliminacija u kojoj je Kroaciji protiv mađarskog MTK-a posao, teoretski, bio (mnogo) lakši nego Partizanu protiv Spartaka iz Moskve.
PARTIZAN - BUDUĆI AJAKS: Blažević je potom naš poziv iskoristio za "prelazak u napad":
"Reci mi, molim te, koliko će igrača Partizana biti na spisku Boškova?", pitao je Ćiro.
Posle odgovora "verovatno jedan, Đorđe Tomić, jer su ostali u mladoj, izuzev kažnjenog Kežmana", Ćiro je rekao:
"Partizan me je oduševio u mečevima sa Rijekom. To je čudo od tima, budući Ajaks ako igrači ostanu na okupu. Nije nikakvo foliranje, tvrdim da je to čudo od tima sa najvećom mogućom perspektivom. I što je najlepše, video sam ogroman prostor za njihov napredak jer su igrači ekstremno mladi. Ne znaš prosto ko je od koga bolji, glava da te zaboli."
Potom se vraćamo na meč A reprezentacija, Ćiro opet kao da ističe "belu zastavu".
"Mi smo već izgubili pet bodova, i naša realnost sada je drugo mesto. Kad bismo ga se dokopali, siguran sam da bismo se plasirali za završnicu EP-a jer ja sam majstor za 'baraž'...U tom smislu, nama bi bod iz Beograda bio veliki kao kuća."
Naravno, znajući Ćiru, znamo da će hrvatskim novinarima ponuditi drugu verziju a da će svoje "sinove" pozvati da "izginu za Hrvatsku" na stadionu "Crvene zvezde", što je i normalno. Što se naših igrača tiče, najvažnije je da ih izjave iz Zagreba ne uljuljkaju i da ne pomisle kako Hrvati stvarno dolaze sa belom zastavom. Ni govora o tome, meč je takav - sa dodatnim "nesportskim" elementima - da će odlučivati svaki detalj a ne samo trenutna sportska forma koja je, teorijski, na strani naših igrača.
Vladimir Stanković
