Slučaj Pinoče

Deportacija ili ekstradicija

Teoretski postoji varijanta da bivši diktator (tajno) dobije azil u nekoj državi koja se već nalazi pod sankcijama, da svoja iskustva podeli sa kolegama

Britanski pravosudni sistem oduvek je bio predmet fascinacije stranaca. Bilo da je izazivao podsmeh ili divljenje, održao se do danas u neizmenjenom obliku. Može se čak reći da je iz godine u godinu, sa pojavom novih presedana, još rigidniji. Međutim, lepotu anglosaksonskog prava ne predstavljaju presedani već pitanja koja nikada nisu razmatrana, poput imuniteta vladara. Daleko od toga da su svi vladari imuni - odnos britanskih kraljeva koji su mirnopočivši prema onima koji su završili u Taueru, na nekom bojnom polju ili u egzilu, nije veći od 2:1 - imuna je samo država i imuni su do sada bili strani vladari. Do sada, jer je britanski pravni sistem na pragu da napravi presedan podižući optužnicu protiv bivšeg čileanskog diktatora generala Augusta Pinočea.

OTVORENO PISMO: Poslednjih dana pojavile su se najrazličitije informacije o mogućoj sudbini Pinočea, koji se trenutno nalazi u kućnom pritvoru, u jednoj iznajmljenoj vili, u zapadnom Londonu. Sve je započelo otvorenim pismom čileanskog ministra inostranih poslova Huana Gabriela Valdesa španskom kolegi Abelu Matutesu. Valdes je predožio da se slučaj generala Pinočea, čiju je ekstradiciju zbog optužbe za mučenja i teror oktobra prošle godine zatražio sudija Nacionalnog suda Španije Baltazar Garzon, iznese pred međunarodnu arbitražu. Čileanski šef diplomatije osporio je navode optužnice i upitao Matutesa može li neko međunarodno pravno telo proceniti da li su navodni zločini bivšeg diktatora doista počinjeni, u slučaju da jesu, ko bi imao preimućstvo u podizanju optužnice, te postoji li mogućnost da dve države bilateralnim pregovorima reše sudbinu optuženog. Piše još da zvanični Santjago nikada nije priznao i neće priznati nadležnost drugih država za prekršaje (zločine) počinjene na teritoriji Čilea, da je reč o povredi suvereniteta, diplomatskog imuniteta i slične neće-nama-drugi-da-soli-pamet priče.

Najozbiljniji u najnovijoj seriji pokušaja da se bivšem diktatoru spase glava cilja na pravo mesto: Španija je najveći strani ulagač u Čile, tradicionalno povlašćeni uvoznik čileanskih proizvoda, kulturna matica latinoameričke države. Ukoliko juridički Madrid ostane pri svom zahtevu za ekstradiciju zbog smrti nekih španskih građana u vojnom puču 1973, koji će najverovatnije pratiti presuda "kriv" i kazna doživotnog zatvora (mada je osamdesetrogodišnjem bivšem diktatoru, a sada doživotnom senatoru, i decenija zatvora mnogo), Santjago bi mogao da izvrši ozbiljnu reviziju bilateralnih odnosa, što se konzervativnoj vladi premijera Hoze Maria Aznara nikako ne dopada. Zato je u španskoj prestonici izbio pravi mali rat između izvršne i sudske vlasti.

RAT SUDOVA I VLADE: Državni tužilac (imenuje ga parlament, na predlog vlade) Pedro Rubira, u peticiji Nacionalnom sudu, zatražio je prošlog petka da se povuče optužnica protiv Pinočea, jer su navodni zločini počinjeni tokom njegove vladavine, pa je on, kao šef države, posedovao imunitet kakav poseduje i španski kralj. Zahtev je izazvao bujicu negodovanja svih esnafskih udruženja sudija i advokata. Traži se da Rubira odmah podnese ostavku, a vladi je sugerisano da mešanje izvršne vlasti u sudske sporove označava kraj pravne države. Koliko je daleko Aznarov kabinet spreman da ide, nije jasno. Jedini način da se optužnica protiv bivšeg čileanskog diktatora odbaci jeste da se povede proces u parlamentu, gde Aznarova Narodna partija ima većinu. Međutim, i tada bi Pinoče najpre morao da bude izručen Španiji, a konačna presuda o ekstradiciji biće doneta 27. septembra u Londonu, pred sudom Doma lordova.

Ako slučaj pođe drugim tokom, tj. ako sud Doma lordova odluči da bivšeg diktatora ne bi trebalo izručiti Madridu, već su se pojavili novi "interesenti". Švajcarska traži generala zbog nestanka Aleksisa Žakara, državljanina Čilea i Švajcarske, 1977. godine. Francuska je izdala poternicu u vezi sa velikim brojem Francuza koji su nestali u Čileu između 1973. i 1990. Švedska razmatra podnošenje zahteva za ekstradiciju - i njeni državljani su nestali, a slične planove imaju Nemačka i Kanada.

Pravni zastupnici međunarodne organizacije za ljudska prava "Amnesti internešnel" u Britaniji podneli su prošle sedmice prijavu protiv Pinočea zbog "osnovanih sumnji" da je kriv za mučenja političkih zatvorenika. Oni ubrzano pripremaju dosije, a neimenovani portparol Kancelarije državnog tužioca Krune izjavila je da bi, u slučaju da se odbije ekstradicija Španiji, londonska policija morala da zadrži bivšeg diktatora u istražnom pritvoru. Mučenje je u Britaniji veoma ozbiljan zločin, ne toliko što se vodi računa o ljudskim pravima političkih zatvorenika u Čileu nego zato što je Ujedinjeno Kraljevstvo 1988. godine pristupilo konvenciji Ujedinjenih nacija o torturi (usvojena 1984), koja obavezuje potpisnice da sude optuženima za mučenja, ma gde ona bila počinjena. Drugostepeni sud je 27. maja raspravljao o mogućoj odgovornosti Pinočea pred britanskim sudovima. Doneta je odluka da bi bivši diktator mogao da odgovara za zločine počinjene između 1988. i 1990. Presuda drugostepenog suda, međutim, nije neoboriva, pa "Amnesti internešnel", ili bilo ko drugi, može da pokrene slučaj pred Vrhovnim sudom i sudom Doma lordova.

OBAVEZE: Ima tačno deset meseci otkako je zvanični London, pokoravajući se obavezama saradnje unutar Evropske unije, po ko zna koji put, zadao odlučan udarac (bivšim) prekookeanskim partnerima. General Pinoče, britanski saveznik iz Foklandskog rata, uhapšen je 16. oktobra dok se oporavljao od operacije leđa u jednoj privatnoj klinici, u predgrađu Londona. On je nekoliko dana ranije doputovao u Ujedinjeno Kraljevstvo privatnim avionom, sa diplomatskim pasošem Čilea. Britanija priznaje diplomatskim imunitet samo akreditovanim diplomatama i šefovima država i vlada u zvaničnoj poseti. Uhapsivši Pinočea, uzeli su "vruć krompir" u ruke, kako zbog sopstvenog pravosudnog sistema, tako i zbog međunarodnog prava. Čile je u nedelju zvanično zatražio oslobađanje generala zbog lošeg zdravstvenog stanja i nemogućnosti da preživi sudski proces.

Prva optužnica španskog sudije Garzona tereti Pinočea za smrt najmanje 3197 ljudi (toliko priznaje čileanska vlada) tokom sedamnaestogodišnje diktature, među kojima legalno izabranog predsednika Salvadora Aljendea i više desetina španskih državljana. Kasnije je preinačena u ozbiljne povrede ljudskih prava. General bi se, u oba slučaja, mogao suočiti sa višegodišnjim zatvorskim kaznama. Jedini "spas" jeste da sud Doma lordova odbije izručenje, pa da Pinoče pobegne iz Britanije dok ga policija ne privede po tužbi bilo drugih država, bilo "Amnesti internešnela". Sve i da pobegne, morao bi se sakriti u Čileu, mada je čak i to nesigurno, budući da njegovo izručenje traži Švajcarska, što u diplomatskim odnosima znači da ga traži ceo svet. Zvanični Santjago, koji verovatno nema stvarnih namera, ni mogućnosti da sudi Pinočeu, tada bi naišao na osudu međunarodne zajednice i sankcije, nešto poput Libije i afere Lokerbi. Doduše, teoretski postoji varijanta da bivši diktator (tajno) dobije azil u nekoj državi koja se već nalazi pod sankcijama, da svoja iskustva podeli sa kolegama...