Slu�aj Pino�e

Deportacija ili ekstradicija

Teoretski postoji varijanta da biv�i diktator (tajno) dobije azil u nekoj dr�avi koja se ve� nalazi pod sankcijama, da svoja iskustva podeli sa kolegama

Britanski pravosudni sistem oduvek je bio predmet fascinacije stranaca. Bilo da je izazivao podsmeh ili divljenje, odr�ao se do danas u neizmenjenom obliku. Mo�e se �ak re�i da je iz godine u godinu, sa pojavom novih presedana, jo� rigidniji. Me�utim, lepotu anglosaksonskog prava ne predstavljaju presedani ve� pitanja koja nikada nisu razmatrana, poput imuniteta vladara. Daleko od toga da su svi vladari imuni - odnos britanskih kraljeva koji su mirnopo�iv�i prema onima koji su zavr�ili u Taueru, na nekom bojnom polju ili u egzilu, nije ve�i od 2:1 - imuna je samo dr�ava i imuni su do sada bili strani vladari. Do sada, jer je britanski pravni sistem na pragu da napravi presedan podi�u�i optu�nicu protiv biv�eg �ileanskog diktatora generala Augusta Pino�ea.

OTVORENO PISMO: Poslednjih dana pojavile su se najrazli�itije informacije o mogu�oj sudbini Pino�ea, koji se trenutno nalazi u ku�nom pritvoru, u jednoj iznajmljenoj vili, u zapadnom Londonu. Sve je zapo�elo otvorenim pismom �ileanskog ministra inostranih poslova Huana Gabriela Valdesa �panskom kolegi Abelu Matutesu. Valdes je predo�io da se slu�aj generala Pino�ea, �iju je ekstradiciju zbog optu�be za mu�enja i teror oktobra pro�le godine zatra�io sudija Nacionalnog suda �panije Baltazar Garzon, iznese pred me�unarodnu arbitra�u. �ileanski �ef diplomatije osporio je navode optu�nice i upitao Matutesa mo�e li neko me�unarodno pravno telo proceniti da li su navodni zlo�ini biv�eg diktatora doista po�injeni, u slu�aju da jesu, ko bi imao preimu�stvo u podizanju optu�nice, te postoji li mogu�nost da dve dr�ave bilateralnim pregovorima re�e sudbinu optu�enog. Pi�e jo� da zvani�ni Santjago nikada nije priznao i ne�e priznati nadle�nost drugih dr�ava za prekr�aje (zlo�ine) po�injene na teritoriji �ilea, da je re� o povredi suvereniteta, diplomatskog imuniteta i sli�ne ne�e-nama-drugi-da-soli-pamet pri�e.

Najozbiljniji u najnovijoj seriji poku�aja da se biv�em diktatoru spase glava cilja na pravo mesto: �panija je najve�i strani ulaga� u �ile, tradicionalno povla��eni uvoznik �ileanskih proizvoda, kulturna matica latinoameri�ke dr�ave. Ukoliko juridi�ki Madrid ostane pri svom zahtevu za ekstradiciju zbog smrti nekih �panskih gra�ana u vojnom pu�u 1973, koji �e najverovatnije pratiti presuda "kriv" i kazna do�ivotnog zatvora (mada je osamdesetrogodi�njem biv�em diktatoru, a sada do�ivotnom senatoru, i decenija zatvora mnogo), Santjago bi mogao da izvr�i ozbiljnu reviziju bilateralnih odnosa, �to se konzervativnoj vladi premijera Hoze Maria Aznara nikako ne dopada. Zato je u �panskoj prestonici izbio pravi mali rat izme�u izvr�ne i sudske vlasti.

RAT SUDOVA I VLADE: Dr�avni tu�ilac (imenuje ga parlament, na predlog vlade) Pedro Rubira, u peticiji Nacionalnom sudu, zatra�io je pro�log petka da se povu�e optu�nica protiv Pino�ea, jer su navodni zlo�ini po�injeni tokom njegove vladavine, pa je on, kao �ef dr�ave, posedovao imunitet kakav poseduje i �panski kralj. Zahtev je izazvao bujicu negodovanja svih esnafskih udru�enja sudija i advokata. Tra�i se da Rubira odmah podnese ostavku, a vladi je sugerisano da me�anje izvr�ne vlasti u sudske sporove ozna�ava kraj pravne dr�ave. Koliko je daleko Aznarov kabinet spreman da ide, nije jasno. Jedini na�in da se optu�nica protiv biv�eg �ileanskog diktatora odbaci jeste da se povede proces u parlamentu, gde Aznarova Narodna partija ima ve�inu. Me�utim, i tada bi Pino�e najpre morao da bude izru�en �paniji, a kona�na presuda o ekstradiciji bi�e doneta 27. septembra u Londonu, pred sudom Doma lordova.

Ako slu�aj po�e drugim tokom, tj. ako sud Doma lordova odlu�i da biv�eg diktatora ne bi trebalo izru�iti Madridu, ve� su se pojavili novi "interesenti". �vajcarska tra�i generala zbog nestanka Aleksisa �akara, dr�avljanina �ilea i �vajcarske, 1977. godine. Francuska je izdala poternicu u vezi sa velikim brojem Francuza koji su nestali u �ileu izme�u 1973. i 1990. �vedska razmatra podno�enje zahteva za ekstradiciju - i njeni dr�avljani su nestali, a sli�ne planove imaju Nema�ka i Kanada.

Pravni zastupnici me�unarodne organizacije za ljudska prava "Amnesti interne�nel" u Britaniji podneli su pro�le sedmice prijavu protiv Pino�ea zbog "osnovanih sumnji" da je kriv za mu�enja politi�kih zatvorenika. Oni ubrzano pripremaju dosije, a neimenovani portparol Kancelarije dr�avnog tu�ioca Krune izjavila je da bi, u slu�aju da se odbije ekstradicija �paniji, londonska policija morala da zadr�i biv�eg diktatora u istra�nom pritvoru. Mu�enje je u Britaniji veoma ozbiljan zlo�in, ne toliko �to se vodi ra�una o ljudskim pravima politi�kih zatvorenika u �ileu nego zato �to je Ujedinjeno Kraljevstvo 1988. godine pristupilo konvenciji Ujedinjenih nacija o torturi (usvojena 1984), koja obavezuje potpisnice da sude optu�enima za mu�enja, ma gde ona bila po�injena. Drugostepeni sud je 27. maja raspravljao o mogu�oj odgovornosti Pino�ea pred britanskim sudovima. Doneta je odluka da bi biv�i diktator mogao da odgovara za zlo�ine po�injene izme�u 1988. i 1990. Presuda drugostepenog suda, me�utim, nije neoboriva, pa "Amnesti interne�nel", ili bilo ko drugi, mo�e da pokrene slu�aj pred Vrhovnim sudom i sudom Doma lordova.

OBAVEZE: Ima ta�no deset meseci otkako je zvani�ni London, pokoravaju�i se obavezama saradnje unutar Evropske unije, po ko zna koji put, zadao odlu�an udarac (biv�im) prekookeanskim partnerima. General Pino�e, britanski saveznik iz Foklandskog rata, uhap�en je 16. oktobra dok se oporavljao od operacije le�a u jednoj privatnoj klinici, u predgra�u Londona. On je nekoliko dana ranije doputovao u Ujedinjeno Kraljevstvo privatnim avionom, sa diplomatskim paso�em �ilea. Britanija priznaje diplomatskim imunitet samo akreditovanim diplomatama i �efovima dr�ava i vlada u zvani�noj poseti. Uhapsiv�i Pino�ea, uzeli su "vru� krompir" u ruke, kako zbog sopstvenog pravosudnog sistema, tako i zbog me�unarodnog prava. �ile je u nedelju zvani�no zatra�io osloba�anje generala zbog lo�eg zdravstvenog stanja i nemogu�nosti da pre�ivi sudski proces.

Prva optu�nica �panskog sudije Garzona tereti Pino�ea za smrt najmanje 3197 ljudi (toliko priznaje �ileanska vlada) tokom sedamnaestogodi�nje diktature, me�u kojima legalno izabranog predsednika Salvadora Aljendea i vi�e desetina �panskih dr�avljana. Kasnije je preina�ena u ozbiljne povrede ljudskih prava. General bi se, u oba slu�aja, mogao suo�iti sa vi�egodi�njim zatvorskim kaznama. Jedini "spas" jeste da sud Doma lordova odbije izru�enje, pa da Pino�e pobegne iz Britanije dok ga policija ne privede po tu�bi bilo drugih dr�ava, bilo "Amnesti interne�nela". Sve i da pobegne, morao bi se sakriti u �ileu, mada je �ak i to nesigurno, budu�i da njegovo izru�enje tra�i �vajcarska, �to u diplomatskim odnosima zna�i da ga tra�i ceo svet. Zvani�ni Santjago, koji verovatno nema stvarnih namera, ni mogu�nosti da sudi Pino�eu, tada bi nai�ao na osudu me�unarodne zajednice i sankcije, ne�to poput Libije i afere Lokerbi. Dodu�e, teoretski postoji varijanta da biv�i diktator (tajno) dobije azil u nekoj dr�avi koja se ve� nalazi pod sankcijama, da svoja iskustva podeli sa kolegama...