Urbani Bu�mani

Ako stvari ne funkcioni�u, Grad je tek haoti�na nakupina ruina me�u kojima besciljno tumaraju pripravnici za psihopate

U filmu D�oela �umahera Pad, Majkl Daglas, frustrirani sredove�ni WASP-slu�benik (celuloidna prete�a onog brokera iz Atlante koji je pretpro�le nedelje pobio pola grada), zaglavljuje se u neopisivoj saobra�ajnoj gu�vi; napolju je sadisti�ki upekla kalifornijska zvezda, razdra�eni i smoreni Daglas-lik ima sve probleme ovog sveta i neuta�ivu �elju da stigne tamo kud je naumio, a sve to je idealna trigger-situacija za ro�enje Serijskog Ubice... Kao oli�enje potmulo rasisti�kog, politi�ki hipernekorektnog Mu�kog Srednjoklasnog Sredove�nog Belog Besa, Daglas kre�e u oru�ani obra�un sa svim �to mu se na�e na putu, a to je uglavnom sve ono (i svi oni) �to danas zagor�ava �ivot ovodobnom ameri�kom malogra�aninu. To je, ina�e, "u globalu" uljudno (mada bezli�no) bi�e, ali kad se jednom otka�i - bude krvi do kolena. Naro�ito ako je vru�ina, i ako je saobra�aj u L.A. (ili bilo gde drugde) za�epljen k'o �ampanjac u podrumu.

Tako je to u Americi - o neposrednom uticaju vru�ine (ili hladno�e, svejedno) na smo�deno urbano �ovekoliko �eljade snimaju se psiholo�ki trileri, horori i sli�na dugometra�na pla�ila. A raja sedi u klimatizovanim bioskopima i zgra�ava se. Ima i padanja u nesvest, od �istog u�asa. Ovde su stvari radikalno druga�ije: Pad nije ni individualno-psiholo�ka case study ni prikaz neke dru�tvene (para)klase ili grupe - Pad je troslovna (i doslovna) sublimacija na�eg ukupnog egzistencijalnog iskustva jo� od po�etka Godina Raspleta. To se, na nivou svakodnevice, mo�da najbolje ogleda upravo u na�oj bizarnoj izlo�enosti �udima prirode.

Iole razvijeni svet odavno je sebi uredio �ivot tako da mu zimi bude toplo, a leti sve�e: tamo postoji paranormalan fenomen poznat kao klimatizacija; osim toga, tamo je i no�u svetlo, jer su gradovi jarko osvetljeni. Kad pada da�d ili sneg, najgore �to mo�e da vam se desi je da Pevate Na Ki�i pa da se nahladite: gradski saobra�aj i tada savr�eno normalno funkcioni�e (ako nisu ba� ozbiljni smetovi u pitanju). Ako duva jak i studen vetar, dovoljno je da zatvorite prozor: tek tamo �ovek s ovih strana shvati da negde na ovom svetu zaista postoji prozor koji uistinu dihtuje... Ali, mi ovde ne verujemo u te zapadnja�ke izmi�ljotine, nego �ivimo kako priroda i Bog zapovedaju, predivni u svojoj autenti�nosti... To ako bismo se zezali. Zapravo, nema ni�eg nezdravijeg i neprirodnijeg od ovakvog �ivota: �iveti u gradu, daleko od bilo �ega �to se naziva prirodom, a ne u�ivati za�titu kakvu ovakvo ljudsko naselje danas podrazumeva. �iveti, dakle, kao Urbani Bu�man (da pozajmim naslov albuma sjajnog The Art Ensemble of Chicago), uro�enik koji nemo�no glavinja me�u zgradama i soliterima, me�u staklom, �elikom i betonom, udaran sa svih strana.

Ne govorim ni o kakvoj egzoti�noj stvari: radi se o tome da ovde svaki saobra�aj zamire kad padne 0.00000001 ml ki�e, jer se na putevima odmah stvaraju jezera veli�ine Ontarija; zimi se smrzavate u svojim stanovima jer struje ili nema ili vam je preskupa, a nemate ni (za) naftu, ugalj etc.; leti se kuvate po svojim stanovima jerbo je air-condition ovde mislena imenica, stvar dostupna samo najdekadentnijim bogatunima (oba�ka �to znam mnogo sveta koji iskreno veruje da je to nezdrava rabota, jer "�okira" organizam - kao da ima i�eg �okantnijeg od permanentnog isparavanja na mrskih 40 celzijusa!), a onda onako pohovani juri�ate u limene kante na to�kovima u kojima je temperatura malo ni�a od one na povr�ini Sunca, da biste zatim kro�ili na svoja virtuelna radna mesta, gde se satima pr�ite i dosa�ujete (dok se ljudi u normalnom svetu lepo dosa�uju kod ku�e, gde i treba!); vi se kod ku�e, pak, ne dosa�ujete, jer vam svaka ko�ava dobro prodevera kosti iako ste "zatvorili" prozore; obi�na, plaha i kratkotrajna letnja oluja obavezno pola grada ostavi bez struje jer je grom, bezobraznik, udario Negde u Ne�to, ni Bog dragi ne zna gde i u �ta; zalutala koza koja prelazi prugu kod Prijepolja izaziva lan�ana vi�e�asovna zaka�njenja vozova oko Sombora (zanimljiv prilog pomodnoj teoriji haosa!); �ivot je ovde, ukratko, neprestana donkihotovska borba sa slepim Silama Prirode, sa Stihijom koja je drugo ime za na�e svakodnevno mukotrpno pre�ivljavanje, podse�aju�i nas neprestano na suptilnu metafizi�ku �injenicu da smo tek slamka me�u vihorove...

Naravno, ljudi koji zaista �ive u "skladu s prirodom", daleko od urbane vreve & razuzdane gomile, u malim seoskim, ran�evskim, sala�kim, kibu�kim i sli�nim zajednicama, opremljeni su i osposobljeni za �ivot bez kerefeka XX veka: u njihovim ku�ama i leti je hladovina, za zimu imaju dovoljno drva, za osvetljenje su im dovoljne i petrolejke, tim pre �to ionako le�u s koko�ima a ustaju s petlovima (jer - �ta da radi� po vascelu no� u onoj nedo�iji: da drnda� vunu i pravi� decu?! I to �oveku dosadi!), za prevoz od ku�e do njive i pa�njaka dovoljni su im i konji vrani, ki�u i sneg mudro upotrebljavaju u ratarske svrhe etc. Ukratko, ako nemaju ili ako im zataje gadgeti gra�anskog komfora savremenog doba, oni imaju i rezervna re�enja; u velikim urbanim celinama to je nemogu�e. Stvari tamo prosto moraju da funkcioni�u, jer je Grad sagra�en na toj premisi; ako stvari ne funkcioni�u, Grad je tek haoti�na nakupina samouru�avaju�ih ruina me�u kojima besciljno tumaraju pripravnici za psihopate. Prijatno mesto za pacove, kulove i demago�ke diktatore, ali pakao za ljude.

Gledano, dakle, "civilizacijski", Urbani Bu�manin je dvostruko ugro�eno i neza�ti�eno bi�e: izgubio je svoj prirodan lova�ki instinkt i sposobnost snala�enja u �udljivoj prirodi, a nije mu dato da u�iva komfor i za�titu kakvu njegov na�in �ivota zahteva, da bi uop�te bio mogu�, a kamoli smislen. On dotrajava svoje dane u devastiranim gradovima razvaljenih "poluperiferijskih" dru�tava gde je sve samo jedan veliki i permanentni (Ras)pad, ugro�en tako od ale i vrane, prepu�ten na nemilost guruima Velikog �lamperaja koji se u takvim zajednicama gordo i hrabro naziva "dru�tvo". I zato on mnogo �e��e od afri�kog Bu�manina ili doma�eg seljaka pogleda put neba, ne bi li pro�itao svoju najbli�u budu�nost: ho�e li go u varo� ili da se u kaputu ��u�uri kod ku�e; da li da kupi sve�e ili da "gituje" prozor; da li da se odva�i da poseti ro�aka �ak na Kanarevom Brdu, ili da pogibeljan poduhvat odlo�i za slede�u godinu, mo�da �e biti suvo.

I onda, onako izgubljen i nesre�an, na� Urbani Bu�manin otvori vatrenu vodu, gucne malo i krene da slu�a Velikog Poglavicu kako besramno blebe�e i drsko laprda o "dostojanstvu", dok napolju plju�ti biblijska ki�a. Onda krene do WC-a da pusti vodu i za Vo�om i za sobom i za takvim �ivotom, ali vode nema. Uzalud povla�e�i gore-dole konopac povezan s vodokotli�em, Urbani Bu�manin u grgoljenju koje dopire negde daleko iz vodovodnih cevi prepoznaje svojevrsnu porugu Materije: kao da mu sam kosmos, sam Smisao, preko govnooodvodnog kanala, ne�no saop�tava koliki je magarac. I koliki je njegov Pad.