Srbija u razbijenom ogledalu

Srpski razgovor Makijavelija i Monteskjea

Za�to je bilo potrebno da se za program neophodnih promena u Srbiji tra�i blagoslov kao za neko osve�tano vino

Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra�kovi�, predsednik Demokratske stranke Zoran �in�i�, predsednik Demohri��anske stranke Srbije Vladan Bati�, predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko�tunica, predsednik Demokratske alternative Neboj�a �ovi�, predsednik koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov, predsednik Saborne narodne stranke Slobodan Rakiti�, Mla�an Dinki� i Predrag Markovi� kao predstavnici autora Pakta za stabilnost Srbije 9. avgusta su u Patrijar�iji Srpske pravoslavne crkve dva sata razgovarali sa patrijarhom srpskim Pavlom o potrebi promena u Srbiji i formiranju prelazne ekspertske vlade Srbije. Neposredno pre njih u Patrijar�iji je bio i biv�i na�elnik General�taba Vojske Jugoslavije Mom�ilo Peri�i�, koji je osnovao Pokret za demokratsku Srbiju. (Simboli�no: vi�en je i dan kasnije u Kragujevcu na predstavi "Razgovor Makijavelija i Monteskjea u paklu").

DVA PUTA: Sude�i po onome �to se moglo �uti posle toga, oni su izneli razli�ite ideje o na�inu formiranja nekakve prelazne vlade, mada jo� nije sasvim jasno kako bi ona uop�te mogla da bude formirana - jedni su za to da se ona formira u dogovoru vlasti i opozicije, a drugi smatraju da ona nije mogu�a bez odlaska jugoslovenskog predsednika, po�to on kontroli�e skup�tinsku ve�inu. U ovom drugom slu�aju "privremena vlada" bi valjda bila neka vrsta namesni�tva.

Koordinator Saveza za promene (SZP) Vladan Bati� nagovestio je da �e Sveti arhijerejski sabor SPC-a doneti odluku o "eventualnom poku�aju posredovanja patrijarha Pavla" kako bi se postigao politi�ki dogovor re�ima i opozicije. Re�im ne daje znake da je spreman na takav kompromis, naprotiv, kako �emo videti, poku�ava da svoje protivnike prokune, marginalizuje i razbije.

Izgleda da je bilo re�i i o u�e��u predstavnika SPC-a na mitingu opozicije 19. avgusta. Malo se odlagalo sa objavljivanjem teksta saop�tenja sa te episkopske konferencije koja je raspravljala o politi�kim pitanjima, mo�da zbog postoje�ih dilema.

CRKVA I POLITIKA: Crkva je u protekloj deceniji pokazivala �elju da se uklju�i u politi�ke poslove i, mada nikada nije direktno stajala iza neke politi�ke partije, dopu�tala je da se zaklju�i kako se preko svojih visokih predstavnika rado uklju�uje u velike opozicione asocijacije, naro�ito onda kada se one predstavljaju kao natpoliti�ke i svenarodne. Kad je Slobodan Rakiti� formirao Sabornu narodnu stranku, hteo je svojevremeno da je nazove "demohri��anskom", ali mu je, navodno, iz Patrijar�ije savetovano da to ne �ini, i on je poslu�ao. Kasnije je Vladan Bati� svoju stranku nazvao ba� demohri��anskom. Dosada�nji rezultati pokazuju da "hri��anska demokratija" nije konstituisana kao neka jaka grupacija, kao �to nije ni "socijaldemokratija". Od opozicionih partija SPO se naj�e��e obra�ao crkvi za savet i blagoslov. Ova partija je imala i sve�tenike poslanike, ali su se oni povukli, jedan na prigovor Crkve, a pojac Pavle Aksentijevi� iz protesta. SPC se s manje zazora uklju�ivala u dr�avne krize. Godine 1989. objavljen je "Predlog srpskog crkveno-nacionalnog programa", a u Vaskr�njoj poruci "Glasa Crkve" te godine nagla�ava se: "Crkvu i njene poslenike ne treba da zbunjuju i sputavaju stare ove�tale komunisti�ke parole o neme�anju crkve u politiku. Jednostavno nije mogu�a njena misija ako ne bude aktivno u�estvovala u matici �ivota". Godine 1989. Crkva se uklju�ila u tada�nje "doga�anje naroda" no�enjem mo�tiju Cara Lazara po svim krajevima gde su tada �iveli Srbi; godine 1991. u martovskim zbivanjima patrijarh Pavle se, najpre neshva�en a onda pra�en skandiranjem "Pajo, majstore", anga�ovao da se izbegne sukob pobunjene dece na Terazijama i njihovih roditelja okupljenih na prore�imskom skupu na U��u.

Memorandum Svetog arhijerejskog sinoda 1992. saop�tava da se "Srpska pravoslavna crkva otvoreno ogra�uje i distancira od ove i ovakve vlasti..." i konstatuje da "ni�ija stolica nije va�nija od sudbine i slobode celog naroda i da niko nema monopol nad narodom i budu�no��u na�e dece". Godine 1995. patrijarhov potpis se na�ao na improvizovanom papiru kojim je Radovan Karad�i� prepustio Slobodanu Milo�evi�u da pregovara u Dejtonu. Patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle je u zimu 1997. blagoslovio beogradske studente do�av�i me�u njih: "Va�a ose�anja istine i pravde i demokratskog po�tovanja slobodno izra�ene volje naroda izra�avate na miran na�in dostojan i vas i va�ih i na�ih predaka, jer niste ovde ni za ovoga ni za onoga, niti protiv ovoga ili onoga, nego za ono �to je uvek bilo sveto i narodu na�em i crkvi na�oj." Dvadesetsedmog januara 1997, ne�to pre �etiri ujutro, policijski kordon koji je stajao ispred studenata jednostavno se povukao i studenti su posle sedam dana ili 178 sati stajanja na ulici mogli da pro�u zato �to je tog jutra pro�la litija s patrijarhom na �elu. U leto 1999. Sveti sinod SPC-a ponovo tra�i da jugoslovenski predsednik podnese ostavku i da se formira vlada narodnog spasa.

TRGOVCI U HRAMU: Da li vrh SPC-a mo�e ne�to da u�ini s programom koji mu je predo�en? Paraboli�no re�eno, vrh crkve najbolje zna za�to je Hrist isterao trgovce iz hrama, ali te�ko da ima aparat uz pomo� koga bi zaklju�io o ispravnosti uvo�enja recimo currency board-a ili o pobolj�anjima Dontovog izbornog sistema. Nije, dakle, najjasnije za�to je taj plan stajao ba� u Patrijar�iji, a ne recimo u nekom od druga dva tradicionalna stuba poretka - Akademiji ili u "Maderi" (ako u toj instituciji jo� stoluje "Crvena zvezda"), i za�to je bilo potrebno da taj napor dobije blagoslov kao neko osve�tano vino. Kako ka�e Ko�tunica, neki od posetilaca Patrijar�ije ne razlikuju sve�tenika, kalu�era i vladiku. Interesantno da se Ko�tunica izjasnio protiv uvla�enja crkve u politi�ki �ivot, da DS-u blizak Slobodan Rakiti� (SNS, bili su u koaliciji) ka�e da je "Srpska pravoslavna crkva u ovom trenutku jedini nosilac srpske dr�avnosti na Kosovu i garant o�uvanja dr�avnosti Srbije, �to joj daje moralno pravo da bude sto�er tra�enja re�enja za tranziciju sistema u Srbiji i Jugoslaviji", a da i Gra�anski savez, jedna �isto sekularna partija, podr�ava uklju�ivanje Srpske pravoslavne crkve u politi�ki �ivot.

Jedan od onih koji su razra�ivali program te famozne privremene vlade, koordinator Grupe 17 i jedan od autora Pakta za stabilnost Srbije Mla�an Dinki� optimisti�ki je po izlasku iz Patrijar�ije izjavio kako se "nakon svih ovih godina razjedinjene opozicije, ve�ina relevantnih opozicionih partija na�la zajedno da razgovara o nu�nim promenama". Bati� je dodao: "Kvalitet je �to smo svi bili zajedno". Obojica pre�utkuju, me�utim, da to nije prvo pomirenje ni prvo ujedinjavanje opozicionara pred patrijarhom i pred crkvenim velikodostojnicima.

Manastir Vojlovica 1990, Patrijar�ija 1992. i 1993, manastir Gra�anica bile su scene raznih ujedinjavanja, zakletvi, saborovanja. Pojedina�no, Amfilohije u Hercegovini, Filaret u Slavoniji i sada Artemije na Kosovu, svaki prema svom moralnom i politi�kom ose�aju, uzimali su vi�e od sve�teni�ke uloge.

Saziva�i mitinga apelovali su na patrijarha da se 19. avgusta na Preobra�enje pojavi na mitingu, da bi simboli�no pokazao da je opozicija ujedinjena i da bi se Evropi pokazalo da je Srbija za promene. �in�i� je �ak rekao da �e miting 19. avgusta biti "neka vrsta referenduma u Beogradu", da �e od tog datuma po�eti "poslednja faza akcija za smenu Milo�evi�a", te da �e u septembru biti pove�an pritisak, po�to se "samo uz pritisak Milo�evi� mo�e prizvati razumu".

Potpredsednik ND-a Radivoje Lazarevi� rekao je najpreciznije da su u�esnici razgovora kod patrijarha pozvali vladaju�u stranku da se dogovore oko prelazne vlade, �iji bi cilj bio da zemlju vrati u najzna�ajnije svetske i evropske politi�ke organizacije i institucije, ali i koja �e organizovati fer i demokratske izbore. Te�ko da Crkva mo�e u�initi vi�e nego �to mo�e - da uputi moralni apel vlasti da odstupi, da svoj narod ne pretvara u sopstvene taoce, a svima da sa�uvaju razum i mir (vidi apel).

Neboj�a �ovi� je procenio da se mo�e o�ekivati jedinstveniji nastup opozicije samo ako svi pristupe iskreno i ako ponude odre�ene izlaze i suprotnoj strani, po�to su sve jasniji nagove�taji predstavnika vlasti da �e svoje pozicije braniti svim sredstvima, pa i silom i dr�avnim terorom.

On zapa�a da je, dok re�im akcije opozicije poku�ava da prika�e kao razbijanje narodnog jedinstva, poseta Patrijar�iji trebalo da nagovesti da je narodno jedinstvo "okrenuto protiv vlasti koja je Srbiji i njenim gra�anima donela nesre�e."

IZBORI SVE BLI�I: Ostaje otvoreno pitanje kako se namere opozicije uop�te mogu realizovati. Ove nedelje ima pet puta vi�e nagove�taja da se �itav sukob mora kanalisati vanrednim izborima. �itava bitka se zapravo svodi na poku�aj da organizacija slede�ih izbora ne bude u rukama sada�nje vlade.

Dra�kovi� je, na primer, izjavio da bi prevremeni izbori trebalo odmah da budu zakazani, ali pod demokratskim uslovima, uz promenu sada�njih izbornih zakona i Zakona o informisanju, proporcionalni sistem i proverljivu kontrolu televizije. Pored pripreme demokratskih izbora, cilj prelazne vlade trebalo bi da bude uklju�enje Jugoslavije u Pakt stabilnosti za jugoisto�nu Evropu i za�tita i povratak Srba na Kosovo. Dra�kovi� je insistirao na tome da se do prelazne vlade mora do�i politi�kim dogovorom "re�imskih parlamentarnih stranaka i opozicije", a da je on protiv vlade koja bi se formirala na ulici, takvo formiranje neke vlade u senci koja bi bila priznata od boga ili od nekoga u inostranstvu po njemu je detinjarija, prodaja magle, stvar nerealna i opasna.

Vojislav Ko�tunica, mo�da najuporniji konstitucionalista me�u srpskim politi�arima, ocenio je taj program kao improvizaciju. On je stavio do znanja ocenu da su ideje Pakta za stabilnost Srbije o formiranju prelazne vlade neozbiljne, jer bi takva vlada u kratkom vremenskom roku mogla biti "rasturena" po�to bi njen rad kontrolisala skup�tina, u kojoj trenutno dominiraju socijalisti i radikali. I on smatra da najpre treba organizovati prevremene izbore i formirati skup�tinu koja bi kontrolisala vladu.

Sam Ko�tunica stavlja do znanja kako �e te�ko u�estvovati na skupu na kome bi se zalagalo za formiranje vlade na na�in koji on ne podr�ava. Rezerve izvesno nisu samo ustavno-tehni�ke. Ko�tunica je i tokom rata i posle rata dr�ao jasnu kriti�ku distancu i prema re�imu i prema NATO-u, u ovom drugom slu�aju ona je vidno ve�a nego kod nekih drugih aktera a u isto vreme su se mogle zapaziti razlike me�u politi�kim liderima u tome kojom se brzinom mire sa zapadom. Problem okupljanja opozicije nije, dakle, samo nere�eno pitanje liderstva i mandatara (a u Beogradu sada svi sede i sastavljaju vlade) ve� i pitanja tipa "da li i�i u Njivice?". U toku rata to pitanje je glasilo: "Da li i�i u Budimpe�tu na politi�ke konsultacije?", i rezultiralo je ozbiljnom krizom odnosa u jednoj grupi partija.

Za�to je to va�no? Re�imska propaganda svojata ratno jedinstvo i svoju kontrakampanju formuli�e tako da vlastite oponente prika�e kao oblik produ�ene agresije na zemlju.

OFANZIVA RE�IMA: Vrh SPS-a je zasedao 10. avgusta u zgradi "Jugopetrola" na Novom Beogradu, malo izmenio sastav naju�eg rukovodstva i raspravljao o aktuelnoj politi�koj situaciji. U prisustvu Slobodana Milo�evi�a, bio je to sastanak na kome je odre�ena strategija vladaju�e stranke u odnosu na doga�anja koja predstoje i najavljeno kadrovsko i akciono ja�anje. Protivnici su nazvani "marionetskim politi�kim garniturama".

�etiri dana ranije predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� je na prijemu koji je priredio u Belom dvoru za u�esnike "Sabora Dijaspora 99" izjavio da ne�e dozvoliti da "razni korumpirani politi�ari i stranke iznutra podriju stabilnost zemlje i ostvare ciljeve NATO-a"; da bi "bilo �alosno da produ�ene ruka zla koje je NATO u�inio protiv na�e zemlje bude ruka na�ih gra�ana"; da se "to ne�e dogoditi" i da �e "patriotizam i ljubav prema domovini pobediti izdaju", da �e "dobro trijumfovati nad zlom"; da je "u ovo te�ko vreme, za dva i po meseca bombardovanja izra�en takav stepen sloge i solidarnosti koji nikada u istoriji na�eg naroda nije zapam�en" i da "�emo uspe�no razvijati svoju zemlju svi zajedno, gra�ani ove zemlje i svi vi u rasejanju".

Opet, Srpska radikalna stranka, koja dosad nije bila bliska Crkvi, optu�ila je "pojedine minorne politi�ke grupacije" u Srbiji da poku�avaju da izazovu raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi te izrazila uverenje da �e SPC ostati izvan politi�kih trvenja u zemlji i sa�uvati unutra�nje jedinstvo.

A RTS opet u svom komentaru lamentira nad tim �to je opozicija razjedinjena, a za lidere Saveza za promene ka�e da su "nezadovoljni" i "razo�arani" ishodom razgovora sa specijalnim izaslanikom SAD za

Balkan Robertom Gelbartom, da je �in�i� "poni�en saznanjem da kod glavnih mentora - Amerikanaca vi�e nije jedan od glavnih igra�a i �to mu je nalo�eno da se vrati pod skute Vuka Dra�kovi�a", a da je "Dra�kovi� nesre�an �to ga NATO gazde ponovo guraju u savez sa �in�i�em odnosno ponovo stvaraju najbolju gubitni�ku kombinaciju".

�AST I UDVORI�TVO: Ta namera re�ima da poku�aj spasavanja zemlje i stvaranje uslova za njeno pomirenje sa svetom prika�e kao kvislin�ku delatnost sad je ve� bezo�na podmeta�ina jednog re�ima u agoniji. Da li tome "idu u susret" i pojedini marginalci na opozicionoj sceni koji sad nalaze da su �inili greh oni koji su "u�estvovali u dedinjskoj propagandi o besmislenosti i uzaludnosti NATO kampanje" i oni koji sad tvrde da su aprila 1999. ljudi u Srbiji stavljali "target" na grudi zato �to su politi�ki beslovesni, �to manifestuju svoju "pretpoliti�ku kolektivisti�ku svest", a ne recimo revolt i ose�aj da se ru�enjem avalskog tornja ili Varadinskog mosta u Novom Sadu, na primer, ru�i i ne�to u njima, ne�to od njihove unutra�nje geografije. Nije da nema onih koji bi se ipak popeli na NATO tenk da s njega malo vr�e "denacifikaciju Srbije", no oni se, malobrojni, u datom kontekstu pretvaraju u nesvesne saradnike re�ima time �to mu pru�aju �lagvort koji on i tra�i da bi se prikazao kao branilac dr�ave, a da svoje oponente kompromituje kao njene rastura�e. Opozicija ne treba da ima taj kompleks jer oni koji su podneli teret tog neravnopravnog rata to su opoziciona deca, one generacije koje su odrasle i zavr�ile �ivotnu �kolu u antire�imskim demonstracijama u bezuspe�nim poku�ajima da se tok doga�aja promeni. Neke od opozicionih li�nosti, ali ne i vo�e politi�kih stranaka, prave dalekose�nu te�ku gre�ku kada kritiku pogubne politike koja je vodila iz nesre�e u nesre�u, od bezizlaza do bezizlaza ne uspevaju da razlu�e od �asnog u�e��a ljudi u odbrani zemlje, �ak i u trenutku kada je to li�ilo na Isidorino "svojevoljno ispadanje u nezaklonjenost". Neki od politi�ara gre�e �esto kad narodu i njegovoj tradiciji neukusno do ki�a i blasfemije podilaze - a neki od disidenata gre�e mnogo kad previ�aju vertikalu narodnog etosa sadr�anog u metafori "i na stra�nu mestu postojati". Prenebregavanjem samopo�tovanja niko ne�e pobolj�ati svoje posleratne �anse, naprotiv, da�e �ansu re�imu da svojata ne�to �to mu ne pripada. Uostalom, i Klinton se samokriti�ki osvrnuo na svoju akciju (Lagao malo pro�le nedelje kako ga srce boli za Srbiju, koju je razorio i koju dalje dr�i u izolaciji; tako �eslav Milo� opisuje Ruse koji pla�u po�to nekog streljaju). Za�to bi po�tovanje prava na samoodbranu sad bila neka nepo�eljna jeres i za�to bi se ta tema davala ekskluzivno u ruke dezorijentisanom, izolovanom i korumpiranom i u osnovi nepatriotskom re�imu? U ovakvim burnim vremenima efikasne ho�e da ispadnu i egzoti�ne sitnice. Organizatori beogradskog mitinga su ra�unali da se malo pomognu re�ju "preobra�enje" i simboli�nim zna�enjem velikog hri��anskog praznika kako bi u Beogradu pokazali "more naroda". Prevideli su dve sitnice: a) Beograd je u avgustu prili�no ispra�njen i letargi�an ("Beograd li�e sladoled!", Vuk Dra�kovi� vrelog leta 1992) i b) jedan ro�endan. Njihovi protivnici su to otkrili. Dr Vojislav �e�elj, koji se pridru�io kampanji protiv onih koji tra�e ru�enje predsednika SRJ, koji ponavlja ono �to tvrde i socijalisti i oni iz JUL-a, da su opozicione aktivnosti u stvari nastavljena agresija protiv SRJ, koji ponavlja svoje re�enice iz 1992. godine da je opozicija ameri�ka ekspozitura, prona�ao je da 19. avgusta pada - Klintonov ro�endan i da opozicionari "slave 53. ro�endan svog mentora i tutora zlo�inca i kriminalca Klintona". Na �alost po opoziciju, Enciklopedija britanika ka�e da je to ta�no: "Clinton, William J., in full William Jefferson Clinton, original name William Jefferson Blythe III, byname Bill Clinton b.(orn) Aug. 19, 1946, Hope, Ark., U.S." E (neka bog i njegovi zastupnici na zemlji oproste), jebiga! A opet, zanimljivo je da radikali znaju kad je Klintonov ro�endan.

Sa simbolima je nezgodno - pogodite ko je ro�en 20. avgusta 1941. u Po�arevcu, Jugoslavija.

Dok se scena uslo�njava, po gradovima se kr�ka - 9. avgusta u centru Rume demonstriralo je oko 1500 ljudi. Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Zoran Bo�kovi� rekao je na tom skupu da (predsednik SRJ Slobodan) Milo�evi� ne treba da ide u Hag, da mu se sudi pred Ha�kim tribunalom, ve� da "on i njegovi" treba da budu "u zatvoru u Sremskoj Mitrovici".

U Loznici 9. avgusta, na prvom protestu Gra�anskog otpora Loznice, okupilo se oko 300 gra�ana, a pojavio se i pokreta� istoimenog pokreta iz Valjeva slikar Bogoljub Arsenijevi� Maki, koji je obe�ao: "Mi i Valjevo oslobodi�emo Srbiju, a ne oni koji ve� 10 godina diluju sa (jugoslovenskim predsednikom Slobodanom) Milo�evi�em." Nakon toga Arsenijevi� je, kako javlja agencija Beta, napustio miting. On se ina�e krije van Valjeva od 12. jula, kada je u organizaciji Gra�anskog otpora odr�an prvi "Miting protiv vlasti", koji se zavr�io sukobom sa policijom.

Sindikat penzionera Srbije "Nezavisnost" zakazuje za �etvrtak 12. avgusta protest na kome �e tra�iti ostavku Slobodana Milo�evi�a. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) pozvala je sindikate u Srbiji da prvih dana septembra organizuju generalni �trajk radnika u Srbiji protiv "aktuelne vlasti koja je kriva za ono �to se desilo radnicima".

U Leskovcu Ivan Novkovi�, koji je posle izlaska iz zatvora dobio otkaz na lokalnoj televiziji zbog prekr�aja radne discipline, predla�e patrijarhu da povede litiju na Dedinje.

Protesti su nastavljeni u Kragujevcu, gde su Mladi socijalisti poku�ali da razbiju skup povicima "Slobo, slobodo", �to je izazvalo gnev prisutnih i odgovor "bando crvena", "odlazite, odlazite", posle �ega se grupa pripadnika Socijalisti�ke partije Srbije povukla, a predsednik regionalnog odbora DS-a Borivoje Radi� izjavio da prisustvo grupe Mladih socijalista na mitingu ozna�ava "pravi po�etak politi�kog �ivota u Srbiji".