Ameri�ka politika prema Srbiji

Gelbard tra�i ujedinjenje opozicije

Izaslanik Bila Klintona i Medlin Olbrajt za Balkan, Robert Gelbard, odnedavno je imenovan za ambasadora SAD u Indonerziji, ali se njegov odlazak u D�akartu odla�e iz meseca u mesec, valjda po onoj va�ingtonskoj logici "ako Gelbard Milo�evi�u ne do�e glave, ko �e"

Rat je trajao samo par sedmica kada je jedna delegacija ameri�kih Srba dobila poziv da poseti Belu ku�u. Sastanak kod pomo�nika savetnika za nacionalnu bezbednost D�ejmsa Stajnberga trajao je svega desetak minuta pre nego �to je u prostoriju nenajavljeno kro�io Bil Klinton. Prema izjavi uglednog Srbina iz dijaspore i u�esnika ovog skupa za list "Vreme", predsednik SAD je, izme�u ostalog, �eleo da razuveri goste da mu nije namera da ru�i Slobodana Milo�evi�a. Okupljenim Srbima delovao je razoru�avaju�e iskreno kada je rekao da to ne�e jer bi, u suprotnom, morao "da �alje tenkove da iz Ma�arske zauzimaju Beograd". Tako je ostalo sve dok su na Srbiju padale NATO bombe: ameri�ka administracija gorljivo je odbijala da u svoje deklarisane ratne ciljeve uvrsti ru�enje beogradskog re�ima. No, �im se rat zavr�io, ru�enje Slobodana Milo�evi�a postalo je jedinom politikom Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava prema Jugoslaviji. Takva ameri�ka politika danas se vodi javno i tajno, svim raspolo�ivim sredstvima, diplomatski i obave�tajno, otvoreno i prikriveno.

SRBI I SVI OSTALI: Otkako je krajem maja protiv jugoslovenskog predsednika i njegovih najbli�ih saradnika podignuta optu�nica za ratne zlo�ine, Va�ington se vi�e ni�ega ne libi u politi�kom, diplomatskom, ekonomskom, psiholo�kom i specijalnom ratu protiv Slobodana Milo�evi�a. Najnovija vest sa fronta glasi, ako je verovati "Njujork tajmsu", da se veoma ozbiljno razmatra podizanje optu�nice za ratne zlo�ine po liniji "komande i kontrole" i protiv supruge jugoslovenskog predsednika, profesorke Mire Markovi�, u njenom svojstvu �efa Direkcije jedne od vladaju�ih koalicionih stranaka. Jo� jedna vest sa fronta, koja bi mogla da pogodi �iri krug gra�ana od prethodne, glasi da �e Amerikanci da sabotiraju evropske napore da se Srbima zimus pod vidom "humanitarne pomo�i" omogu�e struja i grejanje. Amerika to ne�e javno da ka�e, ali sa ameri�ke ta�ke gledi�ta, dobro je sve �to nije dobro za Milo�evi�a i njegove pozicije u zemlji, pa i to da Milo�evi�evo gra�anstvo po stambenim naseljima drhti od zime. U stvarnosti to zna�i da Amerikanci nisu samo Milo�evi�a izop�ili iz pristojnog dela �ove�anstva: zajedno sa njime izba�eni su i gotovo svi gra�ani Srbije. Kako sad stvari stoje, primetio je pro�le nedelje komentator londonskog "Tajmsa", podela u Evropi vi�e nije podela na Istok i Zapad: linija podele, umesto toga, te�e "izme�u Srba i svih ostalih" (Mik Hjum). �to se Sjedinjenih Dr�ava ti�e, one, kao prvo, vi�e nemaju diplomatskog predstavni�tva u Srbiji. Sa njihovog je gledi�ta to jedino i logi�no, jer je okosnica njihove politike prema Srbiji izolacija Slobodana Milo�evi�a i njegovog re�ima. Va�ington ne samo �to nema nameru da �alje diplomate u Beograd, ve� i svojim najbli�im saveznicima brani da se tamo vra�aju. Britanci bi, na primer, voleli da do�u, ako ne u svoju zgradu u Ulici Generala �danova, a ono barem kao privesak nekoj od postoje�ih ambasada zemalja "slobodnog sveta", no Amerikanci na njih upravo vr�e �estok pritisak da se ni u takav kompromis sa beogradskim re�imom ne upu�taju. Va�ington se od zavr�etka rata i ina�e upinje da spre�i Evropljane da makar za jotu popuste u odnosu na Beograd: sabotira njihove napore da o�iste Dunav, obnove mostove i poprave elektri�ne centrale, progla�avaju�i sve te aktivnosti za "ekonomsku rekonstrukciju".

Ignori�u i savet Martija Ahtisarija, finskog predsednika, koji je u ime NATO-a od Milo�evi�a iznudio kapitulaciju od 3.juna, da se Srbima pomogne da prebrode posledice bombardovanja. I Pakt za stabilnost Balkana smi�ljen je samo kako bi se naglasila Milo�evi�eva izolacija. U tu svrhu potkupljen je i ruski predsednik Jeljcin: u Sarajevu se pre�utno saglasio sa time da Srbija ne mo�e dobiti nikakvu osim "humanitarne" pomo�i, a zapadne sile su zauzvrat pristale da odlo�e vra�anje poslednjih dugova koje je napravio.

GELBARDOVI SAGOVORNICI: Beograd je, dakle, za Amerikance zabranjena zona, no zato im je Crna Gora savr�eno pristupa�na. Klju�ni ameri�ki �ovek za Balkan Robert Gelbard na crnogorskom se primorju sada ve� redovno susre�e sa predstavnicima Milo�evi�eve "demokratske opozicije". Beogradske vlasti su po svemu sude�i prili�no dobro informisane o svemu �to se na tim sastancima de�ava, pa povremeno puste da u dr�avnu �tampu "procuri" poneka dozirana informacija za koju veruju da �e u doma�oj javnosti diskreditovati Gelbardove sagovornike. Me�u njima se nalaze mahom "uobi�ajeni sumnjivci": Zoran � in�i�, Vuk Obradovi�, Vladan Bati�, Dragoslav Avramovi�, Milan Pani�, Vesna Pesi�, Vuk Dra�kovi�... Kako "Vreme" saznaje iz ameri�kih izvora, Gelbard uglavnom od iznutra razjedinjene i ne naro�ito mobilne srpske opozicije tra�i dve stvari: forsiranje tempa uli�nih protesta protiv re�ima i bezrezervni zajedni�ki nastup. Ni jedno ni drugo samo po sebi ne protivure�i interesima same opozicije, �ija je jedina �ansa verovatno u ofanzivnijem zajedni�kom nastupu.

Ipak je upadljivo da se Gelbard nimalo ne snebiva da i opoziciji i �itavom svetu d� do znanja da njegov, odnosno ameri�ki interes za opozicione snage u Srbiji stoji u direktnoj vezi sa interesom ru�enja Milo�evi�a. Dobrobit srpske opozicije je ameri�ki cilj samo u meri u kojoj opozicija mo�e da na�kodi Milo�evi�u ili, jo� bolje, da naknadno opravda ameri�ku instrumentalizaciju Milo�evi�evog sada ve� maltene "�avoljeg" lika u zapadnoj javnosti. Gelbard se susre�e sa srpskim opozicionarima i obe�ava im konkretnu podr�ku, no istovremeno se ne ustru�ava da ih opanjkava kod novinara i diskredituje kod saveznika. Bilo je veoma lako prepoznati u nedavnom �lanku u "Njujork tajmsu" ko se zapravo krije iza anonimnog visokog zvani�nika ameri�ke administracije koji je svoje hercegnovske sagovornike okarakterisao na slede�i na�in: Dra�kovi� je otpisan kao "oportunista", a "Evropljani �ine dramati�nu gre�ku �to od �in�i�a prave svoju uzdanicu: on ima veoma malo podr�ke". Ve� i vrapci na grani znaju da se Zoran �in�ic zamerio Amerikancima kada se 1997.godine, prilikom posete Medlin Olbrajt Beogradu, nije pojavio na travnjaku dedinjske rezidencije ameri�kog ambasadora zajedno sa ostalim liderima koalicije "Zajedno". To mu o�igledno jo� nije opro�teno jer su Amerikanci netom isposlovali da Evropska unija povu�e i poni�ti �in�i�u ve� upu�enu pozivnicu za sarajevsku konferenciju na kojoj je potpisan Pakt o stabilnosti Balkana. Amerikanci su isposlovali i to da Nemci, koji se veoma dobro sla�u sa �in�i�em, za tri note spuste diplomatski nivo njegove julske posete ovoj zemlji, gde je jo� za rata priman kao veoma visoki gost. S druge strane, dok se �in�i�u ne opra�ta �to pre tri godine nije do�ao na jedan diplomatski prijem, dotle se generalu Mom�ilu Peri�i�u izgleda vi�e ne uzima u Va�ingtonu za zlo �to je granatirao Mostar; iz signala koji dolaze iz ameri�ke prestonice, sti�e se dojam da bi Gelbard i njega rado video "na konsultacijama" u Herceg Novom. Izaslanik Bila Klintona i Medlin Olbrajt za Balkan Robert Gelbard odnedavno je imenovan za ambasadora SAD u Indoneziji, ali se njegov odlazak za D�akartu odla�e iz meseca u mesec, valjda po onoj va�ingtonskoj logici "ako Gelbard Milo�evi�u ne do�e glave, ko �e."

BIV�I PRIJATELJI I CIA: Gelbardov nemesis Ri�ard Holbruk ovih je dana prebrodio i poslednju senatsku prepreku za imenovanje na mesto ambasadora SAD u UN-u, i on �e verovatno uskoro dati svoj kreativni pe�at akcijama za skidanje Milo�evi�a.

Tim pre �to su njegovi vi�egodi�nji pregovori sa jugoslovenskim predsednikom jo� malo pa po�eli da mu �kode presti�u i ugledu. Treba o�ekivati da se i on, poput neko� Lorensa Iglbergera, od relativno blagonaklonog Milo�evi�evog sagovornika preko no�i izokrene u Milo�evi�evog najrevnosnijeg progonitelja.Upadljiva ameri�ka nevoljkost da se da sna�nija podr�ka demokratskim liderima zato �to su "oportunisti" ili "nedovoljno uticajni u masama", izgleda da je zapravo tek izgovor da se Klintonova administracija ograni�i na to da "izoluje" i "suzbije" srpski re�im, a zajedno sa njim i desetak miliona gra�ana Srbije. "Visoki funkcioner" ameri�ke administracije tako u "Njujork tajmsu" obja�njava da je zapravo najbolje da se svi napori usredsrede na to da se "izoluje Milo�evi� i stvaraju te�ko�e mo�nom krugu njegovih ulizica". Funkcioner koji opanjkava srpske opozicione politi�are i potkopava im pozicije u zapadnoj Evropi, u istom dahu ka�e da im uskra�uje otvoreniju i opipljiviju podr�ku iz navodne brige da bi ameri�ka podr�ka mogla da potkopa veru bombardovanog srpskog naroda u takvog lidera. Ne�to je u tim postupcima i u toj logici, najbla�e re�eno, neuverljivo i licemerno.

Naro�ito ako se kombinuje sa podatkom da iz Va�ingtona neprestano u javnost "cure" podaci o subverzivnim aktivnostima koje se spremaju protiv beogradskog re�ima. �ak i biv�i obave�tajci CIA-e ovih dana javno pri�aju da se ne se�aju da je u skorijoj pro�losti neka tajna operacija destabilizacije jednog re�ima dobila toliko publiciteta kao nedavna najava CIA-e da �e ru�iti Slobodana Milo�evi�a, pored ostalog i hakerskim upadima u njegove navodne tajne bankovne ra�une u inostranstvu. Vest je objavljena u visokotira�nom ilustrovanom �asopisu "Tajm", a vrlo precizni detalji za tili �as su obleteli svet. Analiti�ari upozoravaju (Brus Berkovic, doskora�nji �inovnik Komisije za obave�tajne aktivnosti Senata SAD i biv�i analiti�ar CIA-e, u "Va�ington postu" od 17. jula ove godine) da dobro isplanirane tajne operacije, za koje postoji �iroka politi�ka i logisti�ka podr�ka u vrhu, obi�no ne "cure" u javnost. Berkovic dodaje da ga brinu pore�enja izme�u neuspele operacije destabilizacije Sadama Huseina i ove �to se planira za Srbiju: "tajna podr�ka podeljenoj i razbijenoj opoziciji koja nema konkretnog programa za reformu dru�tva, i kolaboracija sa zaverenicima iz vo�inog okru�enja; ova formula nije uspela u Iraku, za�to bi uspela u Srbiji?" No, u svemu je najbitnije slede�e: za�to bi poku�aj ru�enja Milo�evi�a uop�te trebalo da bude "tajni"? Celi svet danas, posle NATO bombardovanja i ha�ke optu�nice, zna barem toliko da Amerika �eli da Milo�evi� ode. A sam Milo�evi� ve� uspe�no koristi brljotine Va�ingtona da svoje politi�ke rivale optu�i kao agente CIA-e i prodane du�e.

NIZAK INTENZITET: Amerikanci su, nakon mesec dana protesta protiv Milo�evi�a �irom Srbije, odjednom krajem jula procenili da bi srpskim opozicionim listovima i politi�arima mogli da pru�e podr�ku unato� sankcijama za koje su do tada tvrdili da predstavljaju nepremostivu prepreku delotvornijoj pomo�i. D�on Tenant, pomo�nik u USAID-u, tako je izjavio za "Njujork tajms" da su "na�i pravnici i pravnici Stejt departmenta procenili da bismo mogli da damo podr�ku nezavisnim medijima, opozicionim partijama i sindikatima".

Sam Stejt department je tada po�eo da zove telefonom razne nevladine organizacije po SAD i da im preporu�uje da ponovo krenu sa programima po Srbiji. U Srbiji je, naravno, i pre nego �to su Amerikanci odlu�ili da Milo�evi� "treba da ide", bilo mnogo ljudi koji su smatrali da Milo�evi� treba da ide. Dobar broj njih uvek je bio protiv Milo�evi�a iz intimnog pristajanja uz liberalne politi�ke vrednosti koje se danas uglavnom vezuju za zapadni svet. No, Amerikanci, koji su do ju�e pregovarali sa Milo�evi�em uz legalisti�ko obrazlo�enje da je on predsednik, sada su u�inili kopernikanski obrt ostavljaju�i na suhom prista�e izbora i fer politi�ke konkurencije u Srbiji. Bil Klinton se u Sarajevu zadovoljio time da ka�e da nema pomo�i za Srbiju "dok je Milo�evi� na vlasti", ne obja�njavaju�i na koji bi na�in on voleo da se Srbi otarase predsednika. No zato je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger odbio da isklju�i mogu�nost silovitog raspleta. Upitan da li Milo�evi�a treba ru�iti �ak "i po cenu gradjanskog rata", Sendi Berger je tobo� tajanstveno odgovorio: "Pa, ja mislim da postoje mnoge demokratske snage, mnogi opozicioni lideri u Srbiji... Nije na meni da ka�em srpskom narodu kako da menja vlast..." ("Va�ington post" od 31. jula). A ukoliko srpski narod ne bude znao, umeo ili smeo, postoje i drugi instrumenti. NATO je jo� u deklaraciji usvojenoj krajem aprila na ro�endanskoj proslavi u Va�ingtonu kazao doslovce da izra�ava podr�ku tranziciji ka "demokratskoj SRJ koja �e �tititi prava svih manjina, uklju�uju�i i one u Vojvodini i Sand�aku". Ameri�ki ambasador u OSCE-u Robert Beri potom je izjavio da je "zna�ajno me�unarodno prisustvo" nu�no kako u Crnoj Gori, tako i u Vojvodini i na Sand�aku, isti�u�i da je OSCE odlu�io da "u Srbiji ostvari prisustvo i izvan kosovskog mandata." Pre nego �to je otpu�ten iz slu�be, general Vesli Klark ustvrdio je u Senatu da su "srpske snage otpo�ele etni�ko �i��enje niskog intenziteta" u Sand�aku, kako bi upla�ile �ukanovi�a...