Tri "generalske stranke"

Stevan Mirković,
Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju

Poznat je: U vreme načelnikovanja u Generalštabu JNA (do juna 1989. godine) kao "prvi Beograđanin" na toj funkciji, kao komunista čija je žena članica Srpskog pokreta obnove i kao prvi političar koji se javno sukobio sa Mirjanom Marković.

SK-PJ i imovina: Bio je osnivač i promoter prve "generalske partije", koja se službeno zvala Savez komunista - pokret za Jugoslaviju. "Morali smo da preuzmemo stvar u svoje ruke, jer je Odbor (za obnovu SKJ) izgubio svaku svrhu. Da preuzmemo zadatak koji je odbor dobio na 14. kongresu i da ga nastavimo, naravno, uz preuzimanje kadrova, imovine..." (Preuzeto je: 15 miliona dinara od Odbora, 13 od članarine, 12 spratova u zgradi CK SKJ - od izdavanja poslovnog prostora računa se na prihod od 2,5 miliona maraka godišnje - 25 automobila i 253 stana.)

Drugarica: "U tome što je među njima (inicijatorima osnivanja SK-PJ) i Mirjana Marković ne treba tražiti nikakvu pozadinu." Pošto je izašao/isteran iz SK-PJ (1993): "Ona brani svoga muža, fotelju, svoje mesto na Univerzitetu, svoj materijalni položaj, kola, svoju vilu..." Još kasnije (1995): "Ona u tom tandemu vodi glavnu reč: ona drži upravljač, a Sloba okreće pedale!.. U šali sam je jednom nazvao ´Suslov u suknji´."

Povod razlaza: Izjava da je prvi predsednik SRJ, Dobrica Ćosić, smenjen u sprezi jedne socijalističke (SPS) i jedne fašističke partije (SRS), i da "što se tiče kršenja Ustava, Milošević nije ništa manje grešan i da je trebalo i njega smeniti". Na Dan republike, 29. novembra, 1993. Stevan Mirković osniva Komunističku partiju Jugoslavije, čiji minimalni program zahteva: (1) zaustavljanje rata, (2) društvenu svojinu i (3) uvođenje ratne ekonomije.

Levica i desnica: "Znate šta, desnica i levica su kod nas jedna velika prevara... Razlika je samo što jedni - leva ruka u desni džep, a drugi - desna ruka u levi džep."

Danas: "Vojska ne sme da dozvoli krvoproliće na ulicama Beograda... Ne sme da dozvoli da je na ulice izvodi Milošević da bi ga branila. Vojska mora sama da proceni, možda treba njega skloniti. I njega, i Šešelja, i Draškovića, sve."

Vuk Obradović,
Socijaldemokratska stranka

Biografija: Rođen je 11. aprila 1947. u selu Kondželj kod Prokuplja. Završio Vojnu akademiju KoV, Školu narodne odbrane i Ratnu školu. U hijerarhiji JNA napredovao je meteorski, nekoliko puta vanredno unapređivan. Speaker JNA postao je 1989, da bi se potom pojavio na mestu načelnika kabineta saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića. Roditeljima vojnika koji su se zatekli u Bosni i Hercegovini obećao je da će im deca biti vraćena najkasnije 19. maja 1992. ili će podneti ostavku. Podneo je ostavku.

Vojska i politika: Izgleda da se 1992. sastajao sa saveznim premijerom Milanom Panićem, a sredinom 1993. sa neimenovanim visokim vojnim i državnim funkcionerima. "Odluka o kolektivnom prevođenju članstva SKJ u JNA u SK-PJ bila je velika greška" (1992). Na Kosovu "vojska ni na koji način ne treba da se upliće u tamošnji konflikt, ne zbog toga što to svet traži, već zbog sebe i svoje ustavne pozicije" (1998).

Socijaldemokratija: Kao lider netom osnovane Socijaldemokratije bio je kandidat za predsednika Srbije na izborima u septembru 1997, kada su Zoran Lilić i Vojislav Šešelj odigrali "nerešeno". Drži da je "svaki čovek, nezavisno od svojih ideoloških i političkih uverenja, pomalo socijaldemokrata" (oktobar 1998).

Momčilo Perišić,
Pokret za demokratsku Srbiju

Biografija: Rođen 22. maja 1944. u Koštunićima. Završio VA KoV (artiljerija), diplomirao psihologiju. Načelnik Generalštaba postao je 26. avgusta 1993.

Doktrina i gospodari rata: "Nužna je temeljna revizija i redefinicija koncepcije i doktrine odbrane koja je, po inerciji, i dalje deo filozofije amaterskog ratovanja" (1993). Za standarde JNA i VJ neuobičajeno često se službeno sastajao sa predstavnicima stranih oružanih sila, od Unprofora (1994) do Veslija Klarka (1998). "Gospodari rata ne nalaze se ni sa ove ni sa one strane Drine, nego negde u svetu i oni će povući prvi potez" (1994).

Ekscesi: Odabrana pera vojnog novinarstva okupljena povodom Dana VJ 1996. iznenadio je izjavom: "Pošto profesionalni vojnici u burnim vremenima ne mogu sve da kažu, a ono što mogu je novinarima nedovoljno, nismo organizovali konferenciju za štampu." Delegaciji Studentskog protesta ´96. dao je reč da vojska neće izaći na ulice (tamo je već bila policija). Nije pokazao odgovarajući intervencionistički entuzijazam za vreme izborne krize u Crnoj Gori.

Smena: Povod za smenjivanje bilo je Perišićevo istupanje u Gornjem Milanovcu, 19. oktobra 1998. "Sugerišemo političarima da se ne ide u rat protiv celog sveta", rekao je tada, ističući da od nade u Rusiju nema ništa i da "nikada nismo bili ovako dugo izolovani i nikada nismo bili bez saveznika" kao sada. "Izvinjavam se damama, ali kažu da su amateri pokvarili sve, pa čak i prostituciju... Mnogi rukovodioci su sve podredili sopstvenim interesima." Sopstveno smenjivanje javno je ocenio kao neprimeren i nezakonit čin: "Ponuđenu izmišljenu dužnost u aktuelnoj saveznoj vladi ne prihvatam. Ostajem na raspolaganju vojsci, narodu i državi."

Pokret: Političko angažovanje najavio je u NIN-u 22. jula, pozivajući na "stvaranje platforme oko koje će se okupiti sve demokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori sa ciljem povratka SR Jugoslavije u svet". Uprkos pozivima da se priključi nekoj od postojećih stranaka - u čemu je najotvoreniji bio kolega general Vuk Obradović - Perišić je odlučio da 8. avgusta osnuje Pokret za demokratsku Srbiju. Dan po osnivanju pokreta, general Perišić je bio u Patrijaršiji, pre no što će tamo biti primljeni lideri stranaka koje traže formiranje prelazne vlade i odlazak Miloševića.