Tri "generalske stranke"

Stevan Mirkovi�,
Savez komunista - Pokret za Jugoslaviju

Poznat je: U vreme na�elnikovanja u General�tabu JNA (do juna 1989. godine) kao "prvi Beogra�anin" na toj funkciji, kao komunista �ija je �ena �lanica Srpskog pokreta obnove i kao prvi politi�ar koji se javno sukobio sa Mirjanom Markovi�.

SK-PJ i imovina: Bio je osniva� i promoter prve "generalske partije", koja se slu�beno zvala Savez komunista - pokret za Jugoslaviju. "Morali smo da preuzmemo stvar u svoje ruke, jer je Odbor (za obnovu SKJ) izgubio svaku svrhu. Da preuzmemo zadatak koji je odbor dobio na 14. kongresu i da ga nastavimo, naravno, uz preuzimanje kadrova, imovine..." (Preuzeto je: 15 miliona dinara od Odbora, 13 od �lanarine, 12 spratova u zgradi CK SKJ - od izdavanja poslovnog prostora ra�una se na prihod od 2,5 miliona maraka godi�nje - 25 automobila i 253 stana.)

Drugarica: "U tome �to je me�u njima (inicijatorima osnivanja SK-PJ) i Mirjana Markovi� ne treba tra�iti nikakvu pozadinu." Po�to je iza�ao/isteran iz SK-PJ (1993): "Ona brani svoga mu�a, fotelju, svoje mesto na Univerzitetu, svoj materijalni polo�aj, kola, svoju vilu..." Jo� kasnije (1995): "Ona u tom tandemu vodi glavnu re�: ona dr�i upravlja�, a Sloba okre�e pedale!.. U �ali sam je jednom nazvao �Suslov u suknji�."

Povod razlaza: Izjava da je prvi predsednik SRJ, Dobrica �osi�, smenjen u sprezi jedne socijalisti�ke (SPS) i jedne fa�isti�ke partije (SRS), i da "�to se ti�e kr�enja Ustava, Milo�evi� nije ni�ta manje gre�an i da je trebalo i njega smeniti". Na Dan republike, 29. novembra, 1993. Stevan Mirkovi� osniva Komunisti�ku partiju Jugoslavije, �iji minimalni program zahteva: (1) zaustavljanje rata, (2) dru�tvenu svojinu i (3) uvo�enje ratne ekonomije.

Levica i desnica: "Znate �ta, desnica i levica su kod nas jedna velika prevara... Razlika je samo �to jedni - leva ruka u desni d�ep, a drugi - desna ruka u levi d�ep."

Danas: "Vojska ne sme da dozvoli krvoproli�e na ulicama Beograda... Ne sme da dozvoli da je na ulice izvodi Milo�evi� da bi ga branila. Vojska mora sama da proceni, mo�da treba njega skloniti. I njega, i �e�elja, i Dra�kovi�a, sve."

Vuk Obradovi�,
Socijaldemokratska stranka

Biografija: Ro�en je 11. aprila 1947. u selu Kond�elj kod Prokuplja. Zavr�io Vojnu akademiju KoV, �kolu narodne odbrane i Ratnu �kolu. U hijerarhiji JNA napredovao je meteorski, nekoliko puta vanredno unapre�ivan. Speaker JNA postao je 1989, da bi se potom pojavio na mestu na�elnika kabineta saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevi�a. Roditeljima vojnika koji su se zatekli u Bosni i Hercegovini obe�ao je da �e im deca biti vra�ena najkasnije 19. maja 1992. ili �e podneti ostavku. Podneo je ostavku.

Vojska i politika: Izgleda da se 1992. sastajao sa saveznim premijerom Milanom Pani�em, a sredinom 1993. sa neimenovanim visokim vojnim i dr�avnim funkcionerima. "Odluka o kolektivnom prevo�enju �lanstva SKJ u JNA u SK-PJ bila je velika gre�ka" (1992). Na Kosovu "vojska ni na koji na�in ne treba da se upli�e u tamo�nji konflikt, ne zbog toga �to to svet tra�i, ve� zbog sebe i svoje ustavne pozicije" (1998).

Socijaldemokratija: Kao lider netom osnovane Socijaldemokratije bio je kandidat za predsednika Srbije na izborima u septembru 1997, kada su Zoran Lili� i Vojislav �e�elj odigrali "nere�eno". Dr�i da je "svaki �ovek, nezavisno od svojih ideolo�kih i politi�kih uverenja, pomalo socijaldemokrata" (oktobar 1998).

Mom�ilo Peri�i�,
Pokret za demokratsku Srbiju

Biografija: Ro�en 22. maja 1944. u Ko�tuni�ima. Zavr�io VA KoV (artiljerija), diplomirao psihologiju. Na�elnik General�taba postao je 26. avgusta 1993.

Doktrina i gospodari rata: "Nu�na je temeljna revizija i redefinicija koncepcije i doktrine odbrane koja je, po inerciji, i dalje deo filozofije amaterskog ratovanja" (1993). Za standarde JNA i VJ neuobi�ajeno �esto se slu�beno sastajao sa predstavnicima stranih oru�anih sila, od Unprofora (1994) do Veslija Klarka (1998). "Gospodari rata ne nalaze se ni sa ove ni sa one strane Drine, nego negde u svetu i oni �e povu�i prvi potez" (1994).

Ekscesi: Odabrana pera vojnog novinarstva okupljena povodom Dana VJ 1996. iznenadio je izjavom: "Po�to profesionalni vojnici u burnim vremenima ne mogu sve da ka�u, a ono �to mogu je novinarima nedovoljno, nismo organizovali konferenciju za �tampu." Delegaciji Studentskog protesta �96. dao je re� da vojska ne�e iza�i na ulice (tamo je ve� bila policija). Nije pokazao odgovaraju�i intervencionisti�ki entuzijazam za vreme izborne krize u Crnoj Gori.

Smena: Povod za smenjivanje bilo je Peri�i�evo istupanje u Gornjem Milanovcu, 19. oktobra 1998. "Sugeri�emo politi�arima da se ne ide u rat protiv celog sveta", rekao je tada, isti�u�i da od nade u Rusiju nema ni�ta i da "nikada nismo bili ovako dugo izolovani i nikada nismo bili bez saveznika" kao sada. "Izvinjavam se damama, ali ka�u da su amateri pokvarili sve, pa �ak i prostituciju... Mnogi rukovodioci su sve podredili sopstvenim interesima." Sopstveno smenjivanje javno je ocenio kao neprimeren i nezakonit �in: "Ponu�enu izmi�ljenu du�nost u aktuelnoj saveznoj vladi ne prihvatam. Ostajem na raspolaganju vojsci, narodu i dr�avi."

Pokret: Politi�ko anga�ovanje najavio je u NIN-u 22. jula, pozivaju�i na "stvaranje platforme oko koje �e se okupiti sve demokratske snage u Srbiji i Crnoj Gori sa ciljem povratka SR Jugoslavije u svet". Uprkos pozivima da se priklju�i nekoj od postoje�ih stranaka - u �emu je najotvoreniji bio kolega general Vuk Obradovi� - Peri�i� je odlu�io da 8. avgusta osnuje Pokret za demokratsku Srbiju. Dan po osnivanju pokreta, general Peri�i� je bio u Patrijar�iji, pre no �to �e tamo biti primljeni lideri stranaka koje tra�e formiranje prelazne vlade i odlazak Milo�evi�a.