Srbija u razbijenom ogledalu

Da li su mogu�i fer izbori

Lo�a je perspektiva vlasti koja svako nezadovoljstvo gra�ana tuma�i me�unarodnom zaverom. Srpska opozicija ostala u najte�em mogu�em polo�aju u kome je deset godina poku�avala da ovde promeni sistem. Ona je ignorisana spolja, bla�ena iznutra

Preobra�enjski miting opozicije zakazan za �etvrtak 19. avgusta prati uobi�ajena konfuzija, dok s dr�avnih medija i s prore�imskih politi�kih govornica grmi pogroma�ki govor, kakav slu�amo ve� deset godina. Savezni sekretar za informisanje Goran Mati�, na primer, optu�io je opozicione stranke i pojedine vladike Srpske pravoslavne crkve za saradnju sa NATO-om, tvrde�i da je NATO u ovom trenutku raspisao javni konkurs za Milana Nedi�a i da u Srbiji imamo kandidate koji se na taj konkurs dobrovoljno prijavljuju. Radiotelevizija Srbije posle �in�i�a i generala Peri�i�a u ni�an stavlja Vesnu Pe�i� zbog re�enice koju je izgovorila na zboru u Vr�cu (vidi stranu 5). Jugoslovenska levica 16. avgusta optu�uje Savez za promene da se "iza njega nalaze teroristi i ubice koje pla�a NATO", i da se "sada vidi da su nosioci terorizma u Srbiji i oni Srbi koje su potkupile neke zapadne vlade da nastave ubijanje i razaranja, koje je u martu zapo�eo NATO". Predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanovi� u intervjuu za "Politiku" ide dalje u razradi teze o teroristi�koj grupi opasnih namera, pa veli da je dobro �to je obave�tenje da je SZP teroristi�ka organizacija "stiglo na vreme" da bi "gra�ani koji nisu istomi�ljenici ovog saveza mogli da se odmah pobrinu za svoju bezbednost - da se �uvaju presretanja po mra�nim ulicama, napada hladnim i ostalim oru�jem i trovanja na sednicama i u gostima". Trovanje u gostima - zanimljiva opomena onima koji pomisle da se pajtaju s drugom stranom.

Dr�avna propaganda ina�e nagla�ava li�nu dramu, ponavljaju�i da je na izabranog predsednika ovde poku�an atentat, da je raketom ga�an Njegov krevet. Ovih dana savezni premijer Bulatovi� ka�e: "Nisu nas osporili nego su hteli da nas ubiju. Ga�ali su ku�u Slobodana Milo�evi�a". U takvom kontekstu re�im koristi nekontrolisani govorni�ki �ar da doka�e da je sada�nja opoziciona ofanziva "produ�eno izvo�enje atentata". �itav komad im poma�e da se predstave kao stranka reda, a protivnike da predstave kao neke zaverenike.

"Borba" u komentaru, koji, kao i sve njemu sli�ne, prenosi dr�avna televizija, tvrdi da opozicionari "nisu sa�ekali ni bol da ugasne, ni krv da se osu�i, po�urili su sa ulagivanjem NATO ubicama kako bi im se opravdali zbog la�nog izra�avanja patriotizma za vreme agresije i kako bi oslobodili zlo�ince".

"Politika" 17. avgusta, u komentaru pod naslovom "Gelbardova utopija", tvrdi da se opozicija "naslanja na dobro poznatog ameri�kog arhitektu pu�a Roberta Gelbarda", pa ka�e da protesti gra�ana predstavljaju "strpljivo i sinhronizovano stvaranje ambijenta za politi�ki pu�, a ne nikakvo spontano nezadovoljstvo", te da se s opozicione strane provociraju nervozu i politi�ke tenzije s ciljem da se "gra�ansko nezadovoljstvo ukupnim socijalnim, ekonomskim i politi�kim stanjem natovari na konto aktuelne vlasti". "Politikin" komentator uvi�a, dodu�e, da se ve�ina gra�ana Srbije i Jugoslavije "bori sa nemalim brojem te�ko�a i egzistencijalnih pitanja", ali obja�njava da se uzrok problema "nalazi u sankcijama, bombardovanju i u nastavku agresije na SRJ politi�kim pritiscima". Ovu poslednju formulaciju o nastavku rata drugim sredstvima SPS je provukao kroz sve svoje instance jo� po�etkom jula.

Kakve su mogu�e posledice te ofanzive? Predsednik Demokratske alternative Neboj�a �ovi� ocenjuje da sramotnom kampanjom protiv svih koji poku�avaju da "zaustave dalje stradanje dr�ave i naroda" predstavnici vlasti pokazuju da �e "vlast braniti svim sredstvima" i da posle svih sukoba vlasti preostaje jedino da se sukobi sa nezadovoljnim narodom i da �e vlast iz tog sukoba iza�i kao gubitnik.

"Lo�a je perspektiva vlasti koja svako nezadovoljstvo gra�ana tuma�i me�unarodnom zaverom", ocenjuje Demokratski centar, podvla�e�i da paranoi�ne reakcije vlasti na mitinge stvaraju �tetnu dru�tvenu atmosferu.

S druge strane, to re�imsko kukanje na zaverenike verovatno proizvodi i neki kontraefekat, �ire�i ose�aj da se ne�to va�no i riskantno sprema, kao u onoj anegdoti po kojoj su maja 1903. Beogra�ani, kasno, uz pivo na Terazijama �askali: "Kad �e crnorukci, pa da polegamo?"

Jedno je sigurno, atmosfera za normalan razgovor, za pacifikaciju politi�kog �ivota, za pribrano tra�enje izlaza iz te�ke situacije je u velikoj meri razorena.

Mo�e se zaklju�iti da �e vlast �initi sve da svoje protivnike naru�i, ocrni, satanizuje, ali da verovatno ne�e i�i na rasturanje javnih skupova. Hap�enje pojedinaca koji se nameste, kao valjevskog slikara "Makija", tako�e je mogu�e o�ekivati. �to se pojedina�ne represije ti�e, vlast �e verovatno reagovati represivno u slu�aju masovnijeg reme�enja javnog reda i mira, napada na dr�avne institucije i, sude�i po tome kako je reagovala na jednu akciju Veselinovljeve Koalicije "Vojvodina", na eventualne poku�aje demonstranata da blokiraju, recimo, va�nije saobra�ajnice.

Novi jugoslovenski ministar pravde radikal Petar Joji� 15. avgusta, odmah po ulasku u vladu, izjavljuje da se radikali ne�e pomiriti sa nasilnim ru�enjem vlasti", a da "svi oni imaju pravo da talambasaju do mile volje, ali onog trenutka kada neko prekr�i zakon, taj mora trpeti posledice": "Ja im poru�ujem da ne moraju da pla�e nikoga, jer se niko u ovoj dr�avi ne pla�i. Postoje legalni organi koji �e spre�iti svaki haos, nered i kr�enje zakona."

Dr Vojislav �e�elj, potpredsednik srpske vlade, koji ponovo (RTS, 17. avgusta) govori kao vlast, izjasnio se protiv hap�enja za verbalni delikt, pa i protiv rigidne primene tzv. za�tite ugleda predsednika Republike.

Ovde je potrebno pomenuti da je general Pavkovi�, o �ijim je ranijim izjavama bilo dosta polemike, pro�le nedelje uneo jo� jednu korekciju: "Mislim da treba preduzeti sve da do eventualne promene vlasti do�e u legalnim institucijama vlasti, mirnim putem". Eventualne promene!

RADIKALNE METODE: Predsednik Demokratske stranke Zoran �in�i� precizirao je da 1. septembra isti�e rok za dogovor Srpskog pokreta obnove i Nove demokratije sa Socijalisti�kom partijom Srbije o promenama u Srbiji. Dogovor o promenama, po �in�i�u. zna�i "da treba da do�e do dogovora sa Milo�evi�em, po kome bi se on dobrovoljno odrekao vlasti".

Savez za promene �e u me�uvremenu govoriti u prilog radikalnijih metoda, za sada nije jasno �ta je to, ali u te metode ne spada tzv. rumunski metod, (�in�i� ka�e da je to "neanaliti�ka izjava" Vesne Pe�i� data u emocionalnoj atmosferi), po�to Srbija danas nema nikakve sli�nosti sa Rumunijom iz vremena �au�eskua. �in�i� tvrdi da radikalnije metode koje on zagovara isklju�uju svaku destrukciju: "Ja ne bih u�estvovao ni u kakvoj destrukciji, jer se ne sla�em sa onima koji ka�u - neka se promeni, pa makar i na gore. Mislim da i od ovoga mo�e gore i ne bih voleo promenu koja ne vu�e ka boljem."

Predstavnici Saveza za promene delimi�no otkrivaju taj magloviti scenario, kada, na primer, u Lazarevcu pred oko 1000-2000 ljudi prognoziraju da �e se sredinom septembra nezadovoljni gra�ani Srbije "sliti ka Beogradu i Dedinju", i kada savetuju gra�ane: "Potrebno je da napravimo mitinge u svim gradovima odakle �e se krenuti ka Beogradu, istog dana kada �e u Srbiji po�eti generalni �trajk" (predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Dragan Milovanovi�).

Ovde se mora ukazati na "malo istorije" (vidi hronologiju). Do sada u Srbiji nje uspeo nijedan generalni �trajk. S druge strane, veliki procenat industrije ne radi zbog sankcija i recesije, pa je pitanje ko koga �ime tu pla�i.

Huk ulice obele�io je �itavu deceniju u Srbiji i pokazao vi�e puta da samo kod Ejzen�tajna mase onako spontano kao revolucionarna bujica ulaze u Zimski dvorac. Energija protesta dovodila je u Srbiji do delimi�nih rezultata koji su kasnije, po pravilu, "sitnjeni u sitne aspre". Legendarnog 9. marta 1990. osvojena je sloboda okupljanja, koja je kasnije bila ugro�avana ali o�uvana, 1992. izboren je okrugli sto, na kome je vlast izdiktirala svoje uslove i izboreni su izbori koje je opozicija te jeseni izgubila; godine 1993, juna meseca, osvojeno je to da se politi�ki protivnici ne smeju zatvarati, mada je i posle toga bilo pojedina�nih poku�aja, u svim tim talasima osvajana je sloboda medija, koja je kasnije ugro�avana.

INAD�IJSKA POLITIKA: Na�i opozicionari kad se popnu na govornicu �esto precenjuju veli�inu protesta. Sociolog Sre�ko Mihajlovi� citirao je pro�le nedelje, u razgovoru s Bojanom Leki� za ANEM, rezultate istra�ivanja Instituta dru�tvenih nauka iz 1996. godine, po kome je u zimskim protestima u�estvovalo oko 750.000 ljudi, a oko 6 miliona nije. Proteste je podr�avala polovina stanovni�tva, a polovina nije. Da li je danas slika druga�ija? U Srbiji se na skupovima po raznim gradovima leta '99. okupljalo oko deset odsto stanovnika u gradovima na uspe�nijim mitinzima (Ni�, �a�ak, Kragujevac) i po jedan-dva odsto u svakodnevnim serijama produ�enih protesta koji su u nekim gradovima potom sledili. Izuzetak je Leskovac, gde je dotad anonimni �ovek jednim gestom sakupio dvadesetak hiljada ljudi, ali, uprkos tome, Leskovac nje postao nikakav novi Smoljni iz 1917.

Darko Bro�i�, istra�iva� javnog mnjenja, kao gost Pres kluba pro�le nedelje ka�e kako u senci rata nije mogu�e ta�no izmeriti raspolo�enje javnog mnjenja, �to je, ina�e, neka vrsta na�e konstante - politi�ki procesi su se u poslednjoj deceniji stalno odvijali u senci nekih kapitalnih previranja. I sada je po�ela prava rovovska borba, a satanizacija opozicije je vrlo jaka. On se boji da je beogradski miting zakazan preuranjeno i da ta preuranjenost mo�e da pomrsi ra�une opoziciji. On citira svog prijatelja koji je rekao da �e se stanje stvari najta�nije izmeriti u �etvrtak 19. avgusta u petnaest do sedam na Beogradskoj raskrsnici "London", nekih trista metara daleko od centralne govornice. Ako kod "Londona" u to vreme ne bude moglo da se pro�e od naroda - stvar je uspela, a ako mo�e da se pro�e - nije uspela.

Vuk Dra�kovi� (SPO) obelodanjuje da ako se ne prihvati preobra�enjski predlog o prelaznim ekspertskim vladama, ako vlast taj predlog odbije, "onda preostaje samo jedan na�in, a to je da odgovorna opozicija brzo zatra�i vanredne hitne izbore na svim nivoima, �to je mogu�e pre, a u svakom slu�aju do kraja ove godine, jer sa ovakvim vladama i ljudima koji ne mogu da odu nigde u svet, koji vode inad�ijsku politiku, i po cenu razbijanja savezne dr�ave i izazivanja najve�e nesre�e unutar same na�e zemlje, ne mo�emo da ulazimo u narednu godinu i naredni vek".

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko�tunica podsetio na izjavu predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava �e�elja da je on Srpskom pokretu obnove ponudio da, s obzirom na to da SRS i SPO imaju ve�inu u republi�koj skup�tini, raspuste parlament i raspi�u izbore. Po �e�eljevim re�ima, vo�a poslani�ke grupe SPO-a u srpskoj skup�tini Mikovi� tada nije imao instrukcije da o tome razgovara. Ko�tunica ocenjuje da je ponuda radikala sasvim korektna i ka�e da misli da je iskrena, ali da SPO nije reagovao na nju. Po mi�ljenju Ko�tunice, problem je u strankama koje ne �ele izbore, a SPO je o�igledno me�u njima". On je ocenio da �e "izbori u Srbiji ubrzo uslediti kao rezultat pritiska javnosti, ali i kao rezultat diferencijacije u vladaju�oj Socijalisti�koj partiji Srbije. Nova demokratija tako�e pominje izbore kao trenutak kada �e "crveno-crna koalicija 'Da �ivimo gore'" kona�no i zauvek da ode u daleku pro�lost. Koordinator SZP-a i predsednik Demohri��anske stranke Srbije Vladan Bati� je, me�utim, odbacio svaku mogu�nost da SZP u�estvuje na izborima koje bi raspisala sada�nja vlast, jer bi "takvi izbori i tako izabrana vlada bili nepriznati u svetu". To zna�i da se mo�e ponoviti stara podela na "elektoriste" i "bojkota�e" koja je na pro�lim izborima pomogla �e�elju.

Radikali su zaista �esto pominjali izbore - �e�elj, Toma Nikoli�, novi radikalski ministar Petar Joji� je rekao da se Srpska radikalna stranka zala�e za izbore na svim nivoima i poru�io je Savezu za promene da "jedino na izborima mo�e osvojiti vlast". Izbore je pominjao portparol SPS-a Ivica Da�i� koji je pomenuo dva mogu�a kompromisa: prvi je stvaranje koncentracione vlade od predstavnika parlamentarnih stranaka, a drugi, raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Predsednik savezne vlade Momir Bulatovi� pominjao je tako�e izbore kao optimalan na�in za razre�enje crnogorskih konflikata. Svi ovi akteri su rekonstrukcijama savezne i srpske vlade, kao i oduzimanjem mandata Novoj demokratiji, radili na konsolidaciji postoje�e vlasti i na u�vr��ivanju postoje�e skup�tinske ve�ine.

�itava politi�ka bitka se i bije oko toga "ko �e brojati" i vlast pokazuje zube, �alju�i poruku da izbore mora raspisati postoje�a vlast. Vladaju�a garnitura se zubima dr�i za nekoliko prednosti koje ima - televiziju, makar i o�te�enu, kontrolu nad bira�kim spiskovima i, �to je veoma va�no, mogu�nost krojenja izbornih jedinica. Pitanje je da li se interesi radikala tu sla�u sa interesima vladaju�e stranke, ali komunikacija opozicije s radikalima je ote�ana zbog toga �to oni opozicionare progla�avaju ameri�kim eksponentima. �anse da se izbore ne�to bolji izborni uslovi su ve�e od �ansi da vlast dobrovoljno demisionira. Opozicija, koja sada dr�i gradove, ne mora da bude toliko kadrovski inferiorna i mo�da i mo�e da sakupi neophodnih �ezdesetak hiljada aktivista za kakvu takvu kontrolu izbora. Nju podr�avaju mnogobrojni mediji iz inostranstva, dominacija RTS-a ne mora da bude tolika kao ranije, ali je pitanje da li �e podr�ka iz inostranstva opoziciji vi�e koristiti ili �tetiti. Darko Bro�i� ka�e da, po merenjima njegove agencije, pre NATO bombardovanja oko 80 odsto gra�ana bilo u prilici da prati RTS a, na primer, Studio B oko 6, pretpostavka je da i sada ratom o�te�eni RTS i dalje nadmo�no dominira.

Taj sukob se mora nekako razre�iti, mada su svi putevi sada prili�no zapre�eni. Narod ne mo�e izabrati odgovornu vladu na ulicama, odnosno mo�e ponekad izvikati populisti�kog lidera, ali vidimo da to ne valja. Odgovornu vladu mo�e izabrati odgovorna skup�tina izabrana na fer i po�tenim izborima, ali atmosfera za fer i po�tene izbore ne postoji. S druge strane, kad su ljudi gladni, beskrajno natezanje oko izbornih uslova mo�e im izgledati sebi�no, nepotrebno i zamr�eno ("samo se bore za vlast").

�IRENJE O�AJA: Izolacija zemlje ne stvara ba� nikakve uslove za utakmicu, naprotiv stvara tipi�nu lagersku atmosferu. Ultimatum gra�anima tipa "ili revolucija, ili grejanje" mora pobu�ivati inat i okupljati sirotinju oko onoga ko mo�e da bilo �ta podeli. Me�unarodni faktori su se uskopistili i uvrstili u svoje ratne ciljeve promenu re�ima, �to opet lako mo�e biti prikazano kao novi ultimatum Srbiji, kao onomad kad su Austrijanci tra�ili da sudimo "crnorukcima", pa mi iza�li na Cer i �to veliki broj Srba navodi da ponavljaju: "Ne". To svakako smanjuje �anse da se kvalitetno pripreme izbori.

Jovanka Mati�, saradnik Instituta dru�tvenih nauka, ekspert za medije u izbornom procesu, kao gost Pres kluba pro�le nedelje, konstatuje da su mediji ponovo postali izvor i popri�te konflikta, drugim re�ima da se nastavlja pri�a iz izbora '90, '92, '93, '96. i '97. Srbija je po broju izbora rekorder u tranzicijskim zemljama, ali njihova regularnost bi sa stanovi�ta normalne zakonske procedure verovatno bila osporena. Centar za slobodne izbore i demokratiju stavio je na uvid �etrnaest meseci pripreman ekspertski predlog seta izbornih zakona (zakon o izborima, o strankama i o medijima), ali za njihovo usvajanje i za po�etak normalnog funkcionisanja institucija potrebno je da pro�e izvesno vreme.

Postoje�e strategije spoljnih faktora nikako ne stvaraju demokratsku atmosferu. Na primer, nevladina organizacija Me�unarodna krizna grupa u izve�taju o stanju u Srbiji ocenjuje da su intervencije NATO-a u Srbiji i podizanje optu�nice protiv predsednika Milo�evi�a u Ha�kom tribunalu "stvorile pukotine u srpskom dru�tvu i otkrile rascep unutar re�ima, koji bi morao biti hitro iskori��en, kako bi se ubrzao Milo�evi�ev odlazak i donela stvarna politi�ka promena", po�to su "gubitak Kosova, razaranja koja su posledica bombardovanja i odbijanje me�unarodne zajednice da obnovi Srbiju sve dok Milo�evi� ne ode sa vlasti, izazvale ra�ireni o�aj me�u Srbima koji su spoznali da njihova zemlja pod sada�njim rukovodstvom nema budu�nost".

Ta grupa sugeri�e da klju�ni prioritet me�unarodne zajednice mora biti poja�avanje izolacije predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a (zabrane putovanja u EU i zaplena svih sredstava koja pripadaju Milo�evi�u, njegovim �elnim zvani�nicima i bliskim prijateljima; odlu�nija saradnja sa Me�unarodnim tribunalom u Hagu, vi�e hap�enja onih koji su ve� optu�eni) uz davanje podr�ke lokalnim nezavisnim medijima i "zasipanje" Srbije radiotelevizijskim programima na srpskom jeziku iz inostranstva; dostavljanje materijala i tehni�ke pomo�i opozicionim snagama u koli�inama dovoljnim da pokret protiv vlasti opstane.

Tu ima mnogo wishfullthinking zaklju�ivanja i opravdavanja bombardovanja Srbije. Prvo, nije ba� najjasnije da li je do�lo do pukotine u re�imu, i kolika je ona, ili je re�im mo�da zbio svoje redove. Predsednik Milo�evi� je na glavnom odboru SPS-a rekao da predstoji te�ak period i da je ljudski da onaj ko se boji iza�e. To je govor komandanta pred bitku. Drugo, nije ba� najjasnije kuda o�aj, koji se ovde registruje s dozom likovanja, vodi ljude - da li ka demokratiji ili ka sindromu kraja Vajmarske republike kada pobe�uje desni resentiman. Za sada to ovde mo�da nije slu�aj, po�to po nesigurnim indikacijama radikali gube ne�to od rejtinga, ali sa produ�enim haosom na Kosovu sa pro�irivanjem gladi u Srbiji, pogodite ko �e biti progla�en za krivca - "zavereni�ka osovina spoljnog i unutra�njeg neprijatelja".

Najproblemati�nija u �itavoj toj pri�i jeste neskrivena sklonost ka zagovaranju kolektivnog ka�njavanja gra�ana Srbije, koja je vidljiva u preporuci da se "zadr�i obaveza da se sva pomo� za obnovu uskra�uje sve dok Milo�evi� ne bude pao sa vlasti". Ona je vidljiva i u pretpostavci da �e "kada jednom Milo�evi� ode, mo�da biti mogu�e za narod Srbije da se zamisli nad svojom bliskom pro�lo��u i uklju�i se u borbu za budu�nost koja �e vi�e obe�avati".

Lideri �est opozicionih stranaka u Srbiji reagovali su na takvu logiku, pa su 13. avgusta zatra�ili od EU-a i me�unarodne zajednice da ukinu sve sankcije prema SRJ, da SRJ uklju�e u Pakt za stabilnost jugoisto�ne Evrope. Pismo upu�eno predsedavaju�em EU-a finskom predsedniku Martiju Ahtisariju potpisali su predsednici SPO-a Vuk Dra�kovi�, Nove demokratije (ND) Du�an Mihajlovi�, Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko�tunica, koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov, Demokratskog centra (DC) Dragoljub Mi�unovi� i Demokratske alternative (DA) Neboj�a �ovi�. "Na�e stranke su protiv postoje�eg re�ima u Srbiji, ali na�e stranke su i protiv kolektivnog ka�njavanja miliona ljudi zbog nekoliko ljudi. Ka�njavanjem nevinih gra�ana, podsti�u se antievropska i antiameri�ka ose�anja gra�ana. Zbog toga, tra�imo: 1. Ukidanje svih me�unarodnih sankcija SR Jugoslaviji i Republici Srbiji; 2. Hitnu humanitarnu pomo� za milione gra�ana svoje zemlje i punopravno uklju�ivanje SR Jugoslavije i Republike Srbije u Pakt za stabilnost jugoisto�ne Evrope; 3. Odlu�an obra�un me�unarodnih vojnih, policijskih i civilnih organa na Kosovu i Metohiji sa albanskim terorizmom i separatizmom i punu primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN". Potpisnici isti�u da "gra�ani Srbije i �elni ljudi vladaju�eg re�ima u Srbiji nisu i ne mogu biti isto", jer "�elni ljudi re�ima nisu ni nezaposleni, ni gladni, ni izbeglice, niti im �ivote ugro�ava nastupaju�a zima", a gra�ani "nisu poru�ili svoje elektri�ne centrale, ni vodovodnu mre�u, ni svoje mostove fabrike i ku�e", i zato "kao nevine �rtve oni s pravom o�ekuju me�unarodnu pomo� za obnovu poru�enog". "Podr�ka narodu nije podr�ka re�imu. Naprotiv. Ka�njavanjem naroda zbog politike re�ima podr�ava se re�im, a ne narod", zaklju�uju lideri SPO-a, ND-a, DSS-a, koalicije "Vojvodina", DC-a i DA-a u pismu Ahtisariju.

SPO je potom tvrdio da su pismo odbili da potpi�u predstavnici Saveza za promene i Saveza demokratskih partija, da Savez za promene u pismenom odgovoru isti�e da ne mo�e prihvatiti ponu�eni dokument, jer se u njemu ne zahteva ostavka Slobodana Milo�evi�a, a da je Savez demokratskih partija potpisivanje pisma upu�enog EU-u uslovio brisanjem Dragana Veselinova sa liste potpisnika, odstranjivanjem dela teksta koji se odnosi na za�titu Srba na Kosovu i uklju�ivanjem u tekst osude "nedela prema albanskom stanovni�tvu Kosova". Iz Saveza za promene su posle toga negirali da su svoje odbijanje uslovili tra�enjem ostavke Slobodana Milo�evi�a, ve� tvrde da su odbili da potpi�u takav apel zato �to smatraju da je on bacanje pra�ine u o�i.

Spoljni odgovor na to pitanje bilo je - nadmeno �utanje. Opseg sankcija pre�utno obuhvata i sve gradove u kojima je opozicija s gra�anima onomad pe�ke po snegu osvojila vlast. Tako je srpska opozicija ostala u najte�em mogu�em polo�aju u kome je deset godina poku�avala da ovde promeni sistem. Ignorisana spolja i bla�ena iznutra.