Srbija na mitinzima (1990. - 1999.)

Srbi liče na kvekere, kao i oni vole mitinge i na njima se često okupljaju.
Na mitinge izlaze svi: osnovci, štediše, glumci, sportisti, maturanti, debeli, mirotvorci, seljaci, taksisti, penzioneri, invalidi... Prilike za miting nikada dosta. Na mitinzima se daje i traži podrška od Rusa, osuđuje ili priziva rat, brane krajine i 'sve svete srpske zemlje', kompozitori kleče a omladinci nose štafetu predsedniku države. Evo pregleda nekih od mitinga koje pamti istorija u višestranačke Srbije.

13. jun 1990. Trg Republike, TV Beograd. Posle neuspelog početka razgovora vlasti i opozicije u Beogradu je održan protestni miting opozicije (Demokratska, Liberalna, Narodna radikalna stranka, Socijal demokratska partija Jugoslavije i Srpski pokret obnove) pod geslom "Srbija traži slobodu". Na njemu su ponovljeni zahtevi koje su maja meseca lideri opozicionih stranaka pismeno uputili Predsedništvu i Skupštini Srbije. Posle mitinga lideri opozicije otišli su u zgradu skupštine, i stigli su samo do pisarnice, gde su predali svoje zahteve. Pred zgradom televizije policija je intervenisala, bilo je preko stotinu ljudi povređenih, a najgore je prošao demonstrant Ljubiša Mitić, inženjer i organizator ozvučenja na mitingu, njemu su policajaci polomili ključnu kost. Među onima koje je milicija ispendrečila bili su i Dragoljub Mićunović i Borislav Pekić.

9. mart 1991. Trg Slobode. Miting protiv informativnog monopola TV Bastilje. Na Trgu Republike došlo je oko sto hiljada ljudi, posle intervencije milicije počeli su neredi u kojima je poginuo demonstrant Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Tokom demonstracija povređeno je 203, a uhapšeno 108 građana. Na zahtev Borisava Jovića, člana Predsedništva SFRJ, na ulice Beograda su izašli tenkovi JNA da pomognu miliciji u zavođenju reda na ulicama prestonice. Uhapšen je Vuk Drašković, predsednik SPO i lider opozicije.

10. mart 1991. Terazijska česma. Zbog brutalnosti vlasti prema demonstrantima i naknadnih hapšenja studenti Beogradskog univerziteta organizuju demonstracije na Terazijama tražeći puštanje uhapšenih i ostavke odgovornih ljudi režima, šestorice urednika TV Beograd i ministra policije Radmila Bogdanovića.

11. mart 1991. Ušće. Miting u organizaciji SPS radi podrške Miloševiću i srpskom rukovodstvu i radi pritiska na studente. Prisutni nisu prihvatili poziv Dušana Matkovića da krenu na studente.

4. maj 1991. Kuća cveća. Pristalice Srpskog četničkog pokreta SČP (Vojislava Šešelja) donose glogov kolac i zahtevaju da Tito, "najveći srbomrzac" bude preseljen sa Dedinja.

9. mart 1992. Svetosavski plato. Opozicija obeležava godišnjicu 9. martovskih demonstracija, uprkos zastrašivanju od strane vlasti okupilo se oko pedesetak hiljada građana. Vlast je miting ocenila kao "opasnu manifestaciju koja ugrožava sigurnost građana" i angažovala čak i dodatne policijske snage iz Krajine.

14. jun - oktobar 1992. Beograd. Posle 45 godina održana litija na kojoj je učestvovalo oko deset hiljada ljudi, predvođenih srpskim Patrijarhom Pavlom.

Posle litije veći broj građana je na poziv GSS manifestacijom "Poslednje zvono" poručilo režimu da je njegovo vreme isteklo.

Studentski protest 1992. počeo je okupljanjem desetak hiljada studenata ispred zgrade Rektorata (15. juna). Studenti su tražili ostavku Miloševića, raspuštanje skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade.

28. jun 1992. Plato ispred skupštine Jugoslavije. Vidovdanski sabor u organizaciji DEPOS-a počeo je okupljanjem oko 150.000 građana, trajao je do 5. jula. Zahtevana je ostavka Miloševića, raspuštanje skupštine Srbije i Vlada nacionalnog spasa.

1-2. jun 1993. Plato ispred skupštine Jugoslavije. Spontano okupljanje naroda pred Saveznom skupštinom u znak protesta zbog fizičkog napada poslanika SRS Branislava Vakića na poslanika SPO Mihajla Markovića. Milicija vešto režira sukob sa građanima i koristeći silu rasteruje demonstrante. Specijalci MUP-a Srbije ušli su u prostorije IO SPO i bez naloga pohapsili sva lica koja su se zatekla u prostorijama stranke. Uhapšeni su Vuk i Danica Drašković i pri tome brutalno pretučeni.

9. mart 1996. Održan miting na Trgu Slobode. Pred nekoliko desetina hiljada građana govorili Vuk Drašković, Vesna Pešić i Zoran Đinđić. Miting je održan u znak sećanja na događaje od 9. marta 1991. Istovremeno, miting je bio i promotivni skup demokratske opozicije (Koalicija "Zajedno") pred predstojeće savezne i lokalne izbore.

18. novembar 1996. U ranim jutarnjim satima građani su počeli da se skupljaju ispred sedišta SPO kako bi podelili radost sa rukovodstvom zbog velike izborne pobede. U 15 sati na Trgu Slobode održan je miting Koalicije "Zajedno" na kome je proslavljena izborna pobeda. Međutim, već na tom mitingu lideri Koalicije "Zajedno" obelodanili su plan JUL-a i SPS-a za poništavanje izborne pobede opozicije. Slavlje se pretvorilo u proteste protiv "izborne krađe". Tokom 88 dana na stotine hiljade građana u pedesetak gradova Srbije je tražilo "poštovanje izborne volje naroda".

24. decembar 1996. U Beogradu održan kontramiting "Za Srbiju" u organizaciji SPS-a. Mitingu prisustvovalo kompletno rukovodstvo vladajuće partije. Govorio Slobodan Milošević. Poruka iz njegovog govora glasila je: "Srbijom neće upravljati tuđa ruka". Kontramitingu prisustvovalo 30.000 Miloševićevih pristalica.

1. januar 1997. U organizaciji koalicije "Zajedno" više od 200.000 građana dočekalo Novu godinu.

13. januar 1997. Na poziv Studentskog protesta na Trgu Slobode, Knez Mihailovoj, Terazijama i okolnim ulicama skupilo se oko 500.000 građana da dočeka Srpsku Novu godinu. Bio je to najveći skup ikada viđen u Beogradu.

29. jun. 1999. Čačak. Na centralnom trgu u Čačku počeo je miting Saveza za promene na kome se okupilo oko 10.000 pristalica tog saveza. Prvi opozicioni miting posle bombardovanja NATO i ukidanja ratnog stanja u SRJ pod nazivom "Dan posle", počeo je intoniranjem himne "Bože pravde".