Rekonstrukcija savezne vlade

Telekomunikacioni ministar

Novi savezni ministar za telekomunikacije Ivan Markovi� ina�e je poznat kao �lan Glavnog odbora, sekretar Direkcije za informisanje i portparol Jugoslovenske levice. Osim toga, on je i direktor Radio Jugoslavije

Prethodnik Ivana Markovi�a na mestu saveznog ministra za telekomunikacije Doj�ilo Radojevi� za svog mandata se nije naro�ito isticao izjavama. Provereni operativac i izvr�ilac, u medijima se pojavljivao uglavnom prilikom radnih i sve�anih potpisivanja ugovora o dodeli frekvencija, �to se bez mnogo preterivanja mo�e nazvati najmasovnijom priredbom utamanjivanja elektronskih medija u Srbiji, �ak i za du�e od jedne decenije unazad. Po kuloarima se pri�alo da je za Doj�ila "zadu�en" potpredsednik savezne vlade Zoran Lili�. Ukoliko takav raspored potpredsedni�kih zadu�enja zaista postoji, to bi moglo zna�iti da �e rad novog ministra telekomunikacija nadgledati radikali Maja Gojkovi� ili njen partijski drug Tomislav Nikoli�, zavisno od toga ko je od njih dvoje zaslu�io Lili�evu rekonstruisanu potpredsedni�ku fotelju.

To ne bi trebalo da je optere�enje za bilo koga od pomenutih, s obzirom na vi�e nego srda�no slaganje Jugoslovenske levice sa Srpskom radikalnom strankom u svim va�nim pitanjima sau�e��a na vlasti. Jer, Markovi�evu izjavu da JUL podr�ava vladu u "odlu�nom sprovo�enju zakona uop�te" mogao bi da potpi�e svaki po�ten radikal. Isto tako i izjave da je Zakon o informisanju "pravno veoma kompetentno i kvalitetno uobli�en akt za�tite slobode informisanja", kojim je "na najbolji na�in ure�ena za�tita od la�i i uznemiravanja gra�ana", ali i "za�tita novinara i javnih glasila".

KAKO MISLI: Ukratko, kad ka�e "desnica", Ivan Markovi� slabo ili nikako ne misli na radikale. Ili druk�ije, JUL �e "uspeti da iza�e na kraj sa agresivnom i konzervativnom desnicom oli�enom u nelegalno izabranom predsedniku Crne Gore". Milo �ukanovi� (za koga su, po mi�ljenju Ivana Markovi�a, glasali "islamski fundamentalisti, balisti i usta�ki separatisti") i Svetozar Marovi� "ne predstavljaju Crnu Goru" ve� "sa albanskim secesionistima i teroristima pod ruku imaju iz inostranstva sasvim precizno odre�en zadatak: destabilizaciju i komadanje Republike Srbije". U toj na zanimljiv na�in jednostavnoj i prostoj logici portparola i ministra Markovi�a, umesto zaklju�ka, nu�no sledi - politi�ki stav: "Nelegalno uspostavljena vlast Mila �ukanovi�a svim sredstvima, koriste�i i organizovane grupe kriminalaca, �eli da onemogu�i promociju programa �ije su odrednice jugoslovenstvo, mir, sloboda, eliminisanje kriminala i izgradnja dostojanstvenog i na socijalnoj pravdi zasnovanog dru�tva".

Za pomenute ciljeve bori se, naravno, Jugoslovenska levica, koja samu sebe defini�e kao pokret i partiju istovremeno. U skladu s tim od pripadnika pokreta i �lanova partije o�ekuje se istovremeno samoinicijativa i disciplina. U tom smislu, Ivan Markovi� uveren je da "iza svega �to je u interesu gra�ana stoji drugarica Mira Markovi�", ali i da "svaki napad na predsednika Slobodana Milo�evi�a jeste i napad na Jugoslaviju".

KRIVCI ZA POBEDU: Uz tako jasne kriterijume, otkrivanje neprijatelja ne samo �to je znatno prostije ve� je i odbrana od njih neuporedivo lak�a. Dve nedelje pre no �to �e, krajem februara pro�le godine, po�eti "�i��enje" Kosova od terorizma, budu�i ministar izjavio je: "Cela teritorija Republike Srbije je pod kontrolom organa vlasti i niko ne dr�i deo teritorije Srbije". Ne�to kasnije, kada je na dnevni red stiglo pitanje stranog posredovanja na Kosovu, Markovi� je tako�e kategori�an i jasan u odbacivanju: "Prvo, zato �to nas je istorija ne�to nau�ila, drugo, zato �to Jugoslavija sada ima svog predsednika Slobodana Milo�evi�a i, tre�e, sada ima Jugoslovensku levicu". Kad se stvar zavr�ila onako kako se zavr�ila, Ivan Markovi� je u precizno nabrojanim efektima otpora NATO agresiji naveo da su "sa�uvani dr�ava i narod", da je "Kosmet ostao u na�oj zemlji", da "na�a zemlja nije postala kolonija, a bezbednost gra�ana na Kosovu i Metohiji garantuje me�unarodna zajednica", da su "UN vra�ene na me�unarodnu scenu kao aktivan �inilac politike", da "ceo svet garantuje bezbednost gra�ana na Kosmetu", da je "pobedila diplomatija nad silom" i "pravo dr�ava da ostvare svoj me�unarodno-pravni subjektivitet bez obzira na svoju veli�inu i vojnu silu kojom raspola�e".

Kada je Luiz Arbur objavila optu�nicu Ha�kog tribunala protiv Slobodana Milo�evi�a, Ivan Markovi� je �estoko reagovao. "La�ete zato �to ste pla�eni, zato �to ste onemogu�eni da formirate stav", poru�io je.

Po�etkom jula, Markovi� je ovda�njoj javnosti otkrio nove detalje tajnog plana CIA-e, koji su pro�le godine raskrinkali doktori Ratko Markovi�, Vojislav �e�elj i Milovan Boji�. Gostuju�i u Babu�nici, Ivan Markovi� je saop�tio da "CIA finansira neke medije u na�oj zemlji, spoljno okru�enje tih medija i ono �to je najgore, ljude koji barem formalno imaju jugoslovensko dr�avljanstvo i koji se formalno smatraju jugoslovenskim dr�avljanima". Osim toga, CIA "finansira i dezertere, vojne begunce, od kojih su neki nosili i generalske �inove, a neki su bili van zemlje".

PARAINFORMATIVNI MEDIJI: U neprekinutom ratu novog svetskog poretka protiv Jugoslavije "parapoliti�ka i parainformativna peta kolona u zemlji nalazi se u prvim redovima boraca", tvrdi Markovi�. "Cilj tih stranih pla�enika je da razore moralnu snagu naroda koja je pobedila moralnu slabost sile NATO agresora. Oni u miru propagandom �ele da izazovu razdor u narodu... koji se odbranio i od najja�e sile i to duhom, pame�u i jedinstvom".

Incidenti sa Ivanom Markovi�em i medijima, unazad godinu dana, po�inju sa Prvim kongresom JUL-a, u julu 1998. Akreditacije su dobili dr�avni mediji, "Dnevni telegraf", BK Telekom i "vi�e od 40 informativnih ku�a iz inostranstva". Na kongres nisu pu�teni agencije Beta i Fonet, Radio B92, Studio B, "Blic", "Glas javnosti", "NT Plus", "Na�a borba" i "Ve�ernje novosti". Spisak (ne)po�eljnih je "zaklju�io i sam sastavio zamenik predsednika Direkcije JUL-a Ivan Markovi�". Ne�to kasnije, oktobra pro�le godine, Ivan Markovi� je odbacio kritike i zahteve iz pisma koje su Slobodanu Milo�evi�u uputili urednici beogradskog nedeljnika "Evropljanin" Slavko �uruvija i Aleksandar Tijani�, prve �rtve Zakona o informisanju. Pokojni Slavko �uruvija tada je nastup zakona protiv "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" ocenio kao "odmazdu prema nezavisnim medijima". Istom prilikom Slavko �uruvija je rekao da je Ivan Markovi� "vrlo �esto dolazio u 'Dnevni Telegraf', izra�avao po�tovanje i listu i uredniku, a uz kafu naj�e��e ogovarao Miru Markovi�, Milovana Boji�a i Leposavu Mili�evi�, kao i njihove finansijske transakcije sa uhap�enim Nenadom �or�evi�em", da je "dojavljivao doga�aje" i da je bio "jedna vrsta spoljnog saradnika" u "Dnevnom Telegrafu".

Protesti nisu spre�ili "odlu�no sprovo�enje zakona uop�te" i, prema tome, ministar Ivan Markovi�, od skora zadu�en za "dodelu" frekvencija, jedva da �e imati dilema u svom novom poslu. U njegovoj prostoj logici nezavisni mediji, "koji su najavljivali bombardovanje Srbije za 21. jun (1998), jer su za to bili pla�eni iz inostranstva, nastavljaju svoj ne�astan posao". To jest, oni, "sa ciljem da politi�ki i psiholo�ki destabilizuju SRJ i Republiku Srbiju i na�u javnost, lansiraju neistine o ekonomskoj situaciji u zemlji, o dramati�nim promenama na tr�i�tu i istim takvim promenama kursa dinara".

A za�to nezavisni mediji rade to �to rade? "Zato �to su nezavisni od patriotizma, nezavisni od istine i nezavisni od morala misle da su nezavisni od suda gra�ana." Pro�log ponedeljka, u svom prvom ministarskom nastupu - na tribini JUL-a u Staroj Pazovi - Ivan Markovi� nije pominjao medije. Istakao je da, dok savezna i republi�ka vlada ula�u maksimalne napore u interesu gra�ana ("grade se objekti infrastrukture - putevi i mostovi, obnavljaju se poru�ene zgrade ili se zidaju novi stanovi"), drugi se "okupljaju, gube vreme, mitinguju. Tako�e pojedine stranke odbijaju�i da u�estvuju u vladama pokazuju koliko su neodgovorne i koliko im je zaista stalo do dobrobiti zemlje i gra�ana".

�to se ti�e stare Markovi�eve vere "da �e nadle�ni organi na osnovu svojih ovla��enja strane pla�enike i njihovu delatnost tretirati u skladu sa zakonom", nesumnjiv njen odjek je inicijativa mladenova�kog JUL-a, pokrenuta 17. avgusta, da se osnuje "narodni tribunal" koji �e suditi onima koji su "za vreme bombardovanja bili izvan zemlje, koji su insistirali na nastavku bombardovanja i koji su bojkotovali izbore, a sada ho�e vlast na ulici". Skupu je prisustvovala i partijska drugarica Ivana Markovi�a, koleginica u saveznoj vladi, Bratislava Morina, zadu�ena za izbeglice i raseljena lica. Te�ko je oteti se utisku da rade na istoj frekvenciji i telekomunikaciji.