O njima se govori: Karla del Ponte

Uporna i samovoljna

Niko nije glasao protiv, niko �ak nije ni tra�io re�. Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija trajala je taman toliko koliko je predsedavaju�em, namibijskom predstavniku Martinu And�abu, bilo potrebno da pro�ita rezoluciju kojom se za novog glavnog tu�ioca Suda za ratne zlo�ine po�injene u biv�oj Jugoslaviji postavlja �vajcarkinja Karla del Ponte.

Generalni sekretar UN-a Kofi Anan je prethodno dobio saglasnost svih �lanova Saveta, kao i kandidatkinje, tako da i nije bilo potrebe za nekom raspravom. I predstavnik Latinske Amerike i Rus glasali su "za", iako su imali dosta razloga da budu rezervisani prema �vajcarkinji.

Iako Sud postoji ve� sedam godina, na mesto glavnog tu�ioca tek sada dolazi pravi tu�ilac. Pre nego �to su do�li u Hag, Ju�noafrikanac Ri�ard Goldston i Kana�anka Luiz Arbur bili su, naime, sudije. Karla del Ponte �e 15. septembra samo nastaviti posao koji je radila i u Bernu - nastoja�e da pred sud izvede �to vi�e prekr�ilaca zakona. Dodu�e, ne�to razli�itih od kriminalaca ili mafija�a koje je dosad proganjala.

Ve� i pozama�na zvani�na titula - glavni tu�ilac Me�unarodnog suda za su�enje licima odgovornim za te�ke povrede me�unarodnog humanitarnog prava po�injene na teritoriji biv�e Jugoslavije - govori o kakvim je prekr�iocima re�.

Karla del Ponte je i dosad imala posla sa prestupnicima koji su prelazili nacionalne granice. Ali, ne i sa licima osumnji�enim za one najte�e prestupe - za ratne zlo�ine, za zlo�ine protiv �ove�nosti. Novi ha�ki glavni tu�ilac je nasledila u amanet 65 ve� objavljenih optu�nica i vi�e od dvadeset zatvorenika u �eveningenu optu�enih za najte�e zlo�ine po�injene u biv�oj Jugoslaviji. Uz to, o�ekuje je i istra�ivanje zlo�ina genocida u Ruandi iz 1994. godine, kada je u gra�anskom ratu u ovoj afri�koj zemlji, prema jo� ta�no neutvr�enom broju, svirepo ubijeno oko pola miliona ljudi. (Prema statutu Me�unarodnog tribunala za Ruandu, glavni tu�ilac "jugoslovenskog suda" istovremeno je i tu�ilac ovog suda).

Kofi Anan nije �tedeo pohvale novom tu�iocu: "Dobro je �to je na ovako va�no mesto do�la tako odva�na, iskusna i nezavisna li�nost". Del Ponte je, kako to i prili�i ovakvim prigodama, bila skromna: "To je velika �ast i za mene i za �vajcarsku, maksimalno �u se anga�ovati na novom poslu". I dodala je: "Sudovi za ratne zlo�ine su od velikog zna�aja, jer me�unarodna zajednica time pokazuje da ni politi�ari nisu izuzeti od odgovornosti". �vajcarkinja je odbila da se izja�njava o konkretnim imenima protiv kojih je ve� pokrenut postupak. Kada 15. septembra do�e u Hag i upozna se sa svim predmetima, namerava da obi�e sve zemlje koje su u nadle�nosti suda. Posebnu pa�nju, rekla je, posveti�e zlo�inima protiv �ena i dece. Ka�e da �e mo�da najte�i deo posla biti "rad sa institucijama", kako bi se obezbedilo da svi osumnji�eni i optu�eni budu i uhap�eni i dovedeni u Hag.

Novi glavni tu�ilac Ha�kog tribunala svesna je ogromnog posla koji je o�ekuje. Kofi Anan joj je rekao da �e za re�avanje ve� postoje�ih "predmeta" biti potrebno pet do �est godina. U skladu sa njenom potpunom nezavisno��u, osobinom koju joj svi priznaju (ili zameraju), izjavila je: "Na mene nikada niko nije uticao. Priznavala sam samo zakon.

Time, istina, ne dobijate mnogo prijatelja, ali to je takav posao." Na pitanje kako je reagovala na pretnje koje je godinama dobijala i da li novi posao donosi nove opasnosti, Del Ponte mirno odgovara: "Ne, ne pla�im se, kao �to se nisam ni dosad pla�ila. Da sam se bojala ne bih radila ono �to sam radila. Punih dvadeset godina bavim se ovim poslom. Ne mislim da sam posebno hrabra. To je jednostavno posao kao i svaki drugi."

Karla del Ponte ro�ena je 1947. u Luganu, obrazovanje je stekla u �enevi i Bernu, kao i u Britaniji. Posle zavr�enih studija prava zaposlila se u advokatskoj kancelariji u Luganu, ali je ve� posle tri godine po�ela samostalnu praksu. �est godina kasnije imenovana je za istra�nog sudiju, odmah zatim za tu�ioca u Luganu. Godine 1994, kao prva �ena na ovom polo�aju, postaje dr�avni tu�ilac �vajcarske.

I ranije, a sada pogotovo, Karla del Ponte vodi nemilosrdni rat protiv organizovanog kriminala, terorizma, "pranja novca", privrednog kriminala, trgovine oru�jem i drogama. Zbog nekih spektakularnih slu�ajeva postaje poznata i van svoje zemlje: razobli�ava "monetarne poslove" sicilijanske mafije u �vajcarskoj, nalazi dovoljno dokaza za pokretanje postupka protiv nekada�nje pakistanske predsednice vlade Benazir Buto i njenog mu�a, otkriva mutne radnje nekih visokih ruskih zvani�nika zbog podr�ke italijanskoj istrazi protiv Berluskonija; ovih dana je od ovog opozicionog politi�ara i magnata, kako ka�e, bila izlo�ena pritiscima bez presedana u dvadesetogodi�njoj karijeri.

Uporna, beskompromisna, tvrdoglava, ne retko samovoljna, ona nema mnogo prijatelja me�u politi�arima i dr�avnim slu�benicima, pogotovo me�u bankarima. Kada je jednom prilikom zatra�ila da se ispitaju bankovni ra�uni �ak 63 osobe zbog njihovih navodnih veza sa sicilijanskom mafijom, jedan bankar je za Karlu rekao da je prava "nevo�ena raketa". Svi su oni jedva do�ekali odluku Vrhovnog suda kojom je "zbog prekora�enja ovla��enja" pre mesec dana poni�tena njena odluka o konfiskaciji 114 miliona dolara sa ra�una Karlosa Salinasa, brata biv�eg meksi�kog predsednika.

Kada je ime Karle del Ponte po�elo da se pominje kao kandidatkinje za posao u Hagu, mnogi su mislili da ona nema �anse jer �vajcarska nije �lanica Ujedinjenih nacija. Ispostavilo se, me�utim, da je to zbog poprili�nih nesporazuma Moskve i Va�ingtona, kao i zbog toga �to kao nenatovska, neutralna zemlja nije ume�ana u balkanska ratovanja upravo - prednost.