POLITIKA

Vreme broj 450, 21. avgust 1999.

 

O njima se govori: Karla del Ponte

Uporna i samovoljna

Niko nije glasao protiv, niko čak nije ni tražio reč. Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija trajala je taman toliko koliko je predsedavajućem, namibijskom predstavniku Martinu Andžabu, bilo potrebno da pročita rezoluciju kojom se za novog glavnog tužioca Suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji postavlja Švajcarkinja Karla del Ponte.

Generalni sekretar UN-a Kofi Anan je prethodno dobio saglasnost svih članova Saveta, kao i kandidatkinje, tako da i nije bilo potrebe za nekom raspravom. I predstavnik Latinske Amerike i Rus glasali su "za", iako su imali dosta razloga da budu rezervisani prema Švajcarkinji.

Iako Sud postoji već sedam godina, na mesto glavnog tužioca tek sada dolazi pravi tužilac. Pre nego što su došli u Hag, Južnoafrikanac Ričard Goldston i Kanađanka Luiz Arbur bili su, naime, sudije. Karla del Ponte će 15. septembra samo nastaviti posao koji je radila i u Bernu - nastojaće da pred sud izvede što više prekršilaca zakona. Doduše, nešto različitih od kriminalaca ili mafijaša koje je dosad proganjala.

Već i pozamašna zvanična titula - glavni tužilac Međunarodnog suda za suđenje licima odgovornim za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije - govori o kakvim je prekršiocima reč.

Karla del Ponte je i dosad imala posla sa prestupnicima koji su prelazili nacionalne granice. Ali, ne i sa licima osumnjičenim za one najteže prestupe - za ratne zločine, za zločine protiv čovečnosti. Novi haški glavni tužilac je nasledila u amanet 65 već objavljenih optužnica i više od dvadeset zatvorenika u Ševeningenu optuženih za najteže zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji. Uz to, očekuje je i istraživanje zločina genocida u Ruandi iz 1994. godine, kada je u građanskom ratu u ovoj afričkoj zemlji, prema još tačno neutvrđenom broju, svirepo ubijeno oko pola miliona ljudi. (Prema statutu Međunarodnog tribunala za Ruandu, glavni tužilac "jugoslovenskog suda" istovremeno je i tužilac ovog suda).

Kofi Anan nije štedeo pohvale novom tužiocu: "Dobro je što je na ovako važno mesto došla tako odvažna, iskusna i nezavisna ličnost". Del Ponte je, kako to i priliči ovakvim prigodama, bila skromna: "To je velika čast i za mene i za Švajcarsku, maksimalno ću se angažovati na novom poslu". I dodala je: "Sudovi za ratne zločine su od velikog značaja, jer međunarodna zajednica time pokazuje da ni političari nisu izuzeti od odgovornosti". Švajcarkinja je odbila da se izjašnjava o konkretnim imenima protiv kojih je već pokrenut postupak. Kada 15. septembra dođe u Hag i upozna se sa svim predmetima, namerava da obiđe sve zemlje koje su u nadležnosti suda. Posebnu pažnju, rekla je, posvetiće zločinima protiv žena i dece. Kaže da će možda najteži deo posla biti "rad sa institucijama", kako bi se obezbedilo da svi osumnjičeni i optuženi budu i uhapšeni i dovedeni u Hag.

Novi glavni tužilac Haškog tribunala svesna je ogromnog posla koji je očekuje. Kofi Anan joj je rekao da će za rešavanje već postojećih "predmeta" biti potrebno pet do šest godina. U skladu sa njenom potpunom nezavisnošću, osobinom koju joj svi priznaju (ili zameraju), izjavila je: "Na mene nikada niko nije uticao. Priznavala sam samo zakon.

Time, istina, ne dobijate mnogo prijatelja, ali to je takav posao." Na pitanje kako je reagovala na pretnje koje je godinama dobijala i da li novi posao donosi nove opasnosti, Del Ponte mirno odgovara: "Ne, ne plašim se, kao što se nisam ni dosad plašila. Da sam se bojala ne bih radila ono što sam radila. Punih dvadeset godina bavim se ovim poslom. Ne mislim da sam posebno hrabra. To je jednostavno posao kao i svaki drugi."

Karla del Ponte rođena je 1947. u Luganu, obrazovanje je stekla u Ženevi i Bernu, kao i u Britaniji. Posle završenih studija prava zaposlila se u advokatskoj kancelariji u Luganu, ali je već posle tri godine počela samostalnu praksu. Šest godina kasnije imenovana je za istražnog sudiju, odmah zatim za tužioca u Luganu. Godine 1994, kao prva žena na ovom položaju, postaje državni tužilac Švajcarske.

I ranije, a sada pogotovo, Karla del Ponte vodi nemilosrdni rat protiv organizovanog kriminala, terorizma, "pranja novca", privrednog kriminala, trgovine oružjem i drogama. Zbog nekih spektakularnih slučajeva postaje poznata i van svoje zemlje: razobličava "monetarne poslove" sicilijanske mafije u Švajcarskoj, nalazi dovoljno dokaza za pokretanje postupka protiv nekadašnje pakistanske predsednice vlade Benazir Buto i njenog muža, otkriva mutne radnje nekih visokih ruskih zvaničnika zbog podrške italijanskoj istrazi protiv Berluskonija; ovih dana je od ovog opozicionog političara i magnata, kako kaže, bila izložena pritiscima bez presedana u dvadesetogodišnjoj karijeri.

Uporna, beskompromisna, tvrdoglava, ne retko samovoljna, ona nema mnogo prijatelja među političarima i državnim službenicima, pogotovo među bankarima. Kada je jednom prilikom zatražila da se ispitaju bankovni računi čak 63 osobe zbog njihovih navodnih veza sa sicilijanskom mafijom, jedan bankar je za Karlu rekao da je prava "nevođena raketa". Svi su oni jedva dočekali odluku Vrhovnog suda kojom je "zbog prekoračenja ovlašćenja" pre mesec dana poništena njena odluka o konfiskaciji 114 miliona dolara sa računa Karlosa Salinasa, brata bivšeg meksičkog predsednika.

Kada je ime Karle del Ponte počelo da se pominje kao kandidatkinje za posao u Hagu, mnogi su mislili da ona nema šanse jer Švajcarska nije članica Ujedinjenih nacija. Ispostavilo se, međutim, da je to zbog popriličnih nesporazuma Moskve i Vašingtona, kao i zbog toga što kao nenatovska, neutralna zemlja nije umešana u balkanska ratovanja upravo - prednost.

Hari Štajner

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)