Rekonstrukcija savezne vlade

Telekomunikacioni ministar

Novi savezni ministar za telekomunikacije Ivan Marković inače je poznat kao član Glavnog odbora, sekretar Direkcije za informisanje i portparol Jugoslovenske levice. Osim toga, on je i direktor Radio Jugoslavije

Prethodnik Ivana Markovića na mestu saveznog ministra za telekomunikacije Dojčilo Radojević za svog mandata se nije naročito isticao izjavama. Provereni operativac i izvršilac, u medijima se pojavljivao uglavnom prilikom radnih i svečanih potpisivanja ugovora o dodeli frekvencija, što se bez mnogo preterivanja može nazvati najmasovnijom priredbom utamanjivanja elektronskih medija u Srbiji, čak i za duže od jedne decenije unazad. Po kuloarima se pričalo da je za Dojčila "zadužen" potpredsednik savezne vlade Zoran Lilić. Ukoliko takav raspored potpredsedničkih zaduženja zaista postoji, to bi moglo značiti da će rad novog ministra telekomunikacija nadgledati radikali Maja Gojković ili njen partijski drug Tomislav Nikolić, zavisno od toga ko je od njih dvoje zaslužio Lilićevu rekonstruisanu potpredsedničku fotelju.

To ne bi trebalo da je opterećenje za bilo koga od pomenutih, s obzirom na više nego srdačno slaganje Jugoslovenske levice sa Srpskom radikalnom strankom u svim važnim pitanjima saučešća na vlasti. Jer, Markovićevu izjavu da JUL podržava vladu u "odlučnom sprovođenju zakona uopšte" mogao bi da potpiše svaki pošten radikal. Isto tako i izjave da je Zakon o informisanju "pravno veoma kompetentno i kvalitetno uobličen akt zaštite slobode informisanja", kojim je "na najbolji način uređena zaštita od laži i uznemiravanja građana", ali i "zaštita novinara i javnih glasila".

KAKO MISLI: Ukratko, kad kaže "desnica", Ivan Marković slabo ili nikako ne misli na radikale. Ili drukčije, JUL će "uspeti da izađe na kraj sa agresivnom i konzervativnom desnicom oličenom u nelegalno izabranom predsedniku Crne Gore". Milo Đukanović (za koga su, po mišljenju Ivana Markovića, glasali "islamski fundamentalisti, balisti i ustaški separatisti") i Svetozar Marović "ne predstavljaju Crnu Goru" već "sa albanskim secesionistima i teroristima pod ruku imaju iz inostranstva sasvim precizno određen zadatak: destabilizaciju i komadanje Republike Srbije". U toj na zanimljiv način jednostavnoj i prostoj logici portparola i ministra Markovića, umesto zaključka, nužno sledi - politički stav: "Nelegalno uspostavljena vlast Mila Đukanovića svim sredstvima, koristeći i organizovane grupe kriminalaca, želi da onemogući promociju programa čije su odrednice jugoslovenstvo, mir, sloboda, eliminisanje kriminala i izgradnja dostojanstvenog i na socijalnoj pravdi zasnovanog društva".

Za pomenute ciljeve bori se, naravno, Jugoslovenska levica, koja samu sebe definiše kao pokret i partiju istovremeno. U skladu s tim od pripadnika pokreta i članova partije očekuje se istovremeno samoinicijativa i disciplina. U tom smislu, Ivan Marković uveren je da "iza svega što je u interesu građana stoji drugarica Mira Marković", ali i da "svaki napad na predsednika Slobodana Miloševića jeste i napad na Jugoslaviju".

KRIVCI ZA POBEDU: Uz tako jasne kriterijume, otkrivanje neprijatelja ne samo što je znatno prostije već je i odbrana od njih neuporedivo lakša. Dve nedelje pre no što će, krajem februara prošle godine, početi "čišćenje" Kosova od terorizma, budući ministar izjavio je: "Cela teritorija Republike Srbije je pod kontrolom organa vlasti i niko ne drži deo teritorije Srbije". Nešto kasnije, kada je na dnevni red stiglo pitanje stranog posredovanja na Kosovu, Marković je takođe kategoričan i jasan u odbacivanju: "Prvo, zato što nas je istorija nešto naučila, drugo, zato što Jugoslavija sada ima svog predsednika Slobodana Miloševića i, treće, sada ima Jugoslovensku levicu". Kad se stvar završila onako kako se završila, Ivan Marković je u precizno nabrojanim efektima otpora NATO agresiji naveo da su "sačuvani država i narod", da je "Kosmet ostao u našoj zemlji", da "naša zemlja nije postala kolonija, a bezbednost građana na Kosovu i Metohiji garantuje međunarodna zajednica", da su "UN vraćene na međunarodnu scenu kao aktivan činilac politike", da "ceo svet garantuje bezbednost građana na Kosmetu", da je "pobedila diplomatija nad silom" i "pravo država da ostvare svoj međunarodno-pravni subjektivitet bez obzira na svoju veličinu i vojnu silu kojom raspolaže".

Kada je Luiz Arbur objavila optužnicu Haškog tribunala protiv Slobodana Miloševića, Ivan Marković je žestoko reagovao. "Lažete zato što ste plaćeni, zato što ste onemogućeni da formirate stav", poručio je.

Početkom jula, Marković je ovdašnjoj javnosti otkrio nove detalje tajnog plana CIA-e, koji su prošle godine raskrinkali doktori Ratko Marković, Vojislav Šešelj i Milovan Bojić. Gostujući u Babušnici, Ivan Marković je saopštio da "CIA finansira neke medije u našoj zemlji, spoljno okruženje tih medija i ono što je najgore, ljude koji barem formalno imaju jugoslovensko državljanstvo i koji se formalno smatraju jugoslovenskim državljanima". Osim toga, CIA "finansira i dezertere, vojne begunce, od kojih su neki nosili i generalske činove, a neki su bili van zemlje".

PARAINFORMATIVNI MEDIJI: U neprekinutom ratu novog svetskog poretka protiv Jugoslavije "parapolitička i parainformativna peta kolona u zemlji nalazi se u prvim redovima boraca", tvrdi Marković. "Cilj tih stranih plaćenika je da razore moralnu snagu naroda koja je pobedila moralnu slabost sile NATO agresora. Oni u miru propagandom žele da izazovu razdor u narodu... koji se odbranio i od najjače sile i to duhom, pameću i jedinstvom".

Incidenti sa Ivanom Markovićem i medijima, unazad godinu dana, počinju sa Prvim kongresom JUL-a, u julu 1998. Akreditacije su dobili državni mediji, "Dnevni telegraf", BK Telekom i "više od 40 informativnih kuća iz inostranstva". Na kongres nisu pušteni agencije Beta i Fonet, Radio B92, Studio B, "Blic", "Glas javnosti", "NT Plus", "Naša borba" i "Večernje novosti". Spisak (ne)poželjnih je "zaključio i sam sastavio zamenik predsednika Direkcije JUL-a Ivan Marković". Nešto kasnije, oktobra prošle godine, Ivan Marković je odbacio kritike i zahteve iz pisma koje su Slobodanu Miloševiću uputili urednici beogradskog nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija i Aleksandar Tijanić, prve žrtve Zakona o informisanju. Pokojni Slavko Ćuruvija tada je nastup zakona protiv "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" ocenio kao "odmazdu prema nezavisnim medijima". Istom prilikom Slavko Ćuruvija je rekao da je Ivan Marković "vrlo često dolazio u 'Dnevni Telegraf', izražavao poštovanje i listu i uredniku, a uz kafu najčešće ogovarao Miru Marković, Milovana Bojića i Leposavu Milićević, kao i njihove finansijske transakcije sa uhapšenim Nenadom Đorđevićem", da je "dojavljivao događaje" i da je bio "jedna vrsta spoljnog saradnika" u "Dnevnom Telegrafu".

Protesti nisu sprečili "odlučno sprovođenje zakona uopšte" i, prema tome, ministar Ivan Marković, od skora zadužen za "dodelu" frekvencija, jedva da će imati dilema u svom novom poslu. U njegovoj prostoj logici nezavisni mediji, "koji su najavljivali bombardovanje Srbije za 21. jun (1998), jer su za to bili plaćeni iz inostranstva, nastavljaju svoj nečastan posao". To jest, oni, "sa ciljem da politički i psihološki destabilizuju SRJ i Republiku Srbiju i našu javnost, lansiraju neistine o ekonomskoj situaciji u zemlji, o dramatičnim promenama na tržištu i istim takvim promenama kursa dinara".

A zašto nezavisni mediji rade to što rade? "Zato što su nezavisni od patriotizma, nezavisni od istine i nezavisni od morala misle da su nezavisni od suda građana." Prošlog ponedeljka, u svom prvom ministarskom nastupu - na tribini JUL-a u Staroj Pazovi - Ivan Marković nije pominjao medije. Istakao je da, dok savezna i republička vlada ulažu maksimalne napore u interesu građana ("grade se objekti infrastrukture - putevi i mostovi, obnavljaju se porušene zgrade ili se zidaju novi stanovi"), drugi se "okupljaju, gube vreme, mitinguju. Takođe pojedine stranke odbijajući da učestvuju u vladama pokazuju koliko su neodgovorne i koliko im je zaista stalo do dobrobiti zemlje i građana".

Što se tiče stare Markovićeve vere "da će nadležni organi na osnovu svojih ovlašćenja strane plaćenike i njihovu delatnost tretirati u skladu sa zakonom", nesumnjiv njen odjek je inicijativa mladenovačkog JUL-a, pokrenuta 17. avgusta, da se osnuje "narodni tribunal" koji će suditi onima koji su "za vreme bombardovanja bili izvan zemlje, koji su insistirali na nastavku bombardovanja i koji su bojkotovali izbore, a sada hoće vlast na ulici". Skupu je prisustvovala i partijska drugarica Ivana Markovića, koleginica u saveznoj vladi, Bratislava Morina, zadužena za izbeglice i raseljena lica. Teško je oteti se utisku da rade na istoj frekvenciji i telekomunikaciji.