Svi njegovi bogata�i i sva njegova sirotinja
Gazda Jezda je bio pametan
Bogoljub Kari� bi, posle najavljenog odlaska iz srpske vlade, najradije napustio i zemlju, ali mu ne daju ni doma�e ni vlasti Evropske unije. Milan Beko jedini glasao protiv slobodnog uvoza automobila, kojim dr�ava poku�ava da do�e do ve�ih para. Koliko stranog kapitala mo�e da nabavi Borka Vu�i�, �ena kojoj je zabranjen ulazak u EU, a su�tinski i �ire? Treba li prose�an gra�anin da se boji najavljenog oslanjanja na unutra�nje snage u obnovi zemlje?
Zvu�i spektakularno, gotovo
nemogu�e - jugoslovenski predsednik Slobodan Milo�evi� obnovi�e Jugoslaviju
sopstvenim parama. Pozivaju�i se na izvore bliske ruskoj vladi i predsedniku Borisu
Jeljcinu, ugledni ruski nedeljnik "Komersant vlast" pi�e da Milo�evi� planira
da deo li�nog bogatstva, koje se procenjuje na tri do �etiri milijarde dolara, prebaci
na ra�une ruskih biznismena koji �e potom taj novac usmeriti u obnovu Jugoslavije. Celom
operacijom, koja nosi naziv "Mar�al 2", a predvi�a da u Jugoslaviju u�e 35
milijardi dolara, tvrdi list, rukovodi�e ruski biznismen Vladimir Potanjin, �iji je
posao da, neprimetno, Milo�evi�ev novac prebaci na ra�une svojih "kolega".
Kontrolu nad ovim poslom, ako se u njega u�e, olak�a�e mu �injenica da se istovremeno
nalazi i na funkciji zamenika predsednika Komisije ruske vlade za obnovu Jugoslavije.
List konstatuje ono �to svi znaju - u Jugoslaviji para za obnovu nema, a pomo� sa Zapada ne mo�e da se o�ekuje. Milo�evi� je bogat, pi�e "Komersant vlast", ali gde su njegove pare nije poznato. Rusi, dalje, tvrde da je Milo�evi�ev nagon za samoodr�anjem toliko sna�an - da se ne�e libiti da na to potro�i i deo li�ne ba�tine. Doma�i izvori ka�u da �e, onda, jo� manje �tedeti "svoje" biznismene, ali i obi�ne podanike.
Prema procenama srpskih ekonomista, za vreme "onih" sankcija i hiperinflacije, "Slobini ljudi" izneli su iz zemlje oko �est milijardi dolara. Te pare nalaze se na ra�unima pojedinaca od poverenja, ali i na ra�unima paradr�avnih firmi. Gra�ani, prema istim izvorima, u "slamaricama" dr�e izme�u dve i �etiri milijarde maraka, a dr�ava ra�una i na jedan i na drugi izvor.
Milo�evi� ste�e obru� oko "svojih" biznismena
Kako Zapad ste�e obru� sankcija oko Jugoslavije i preti zamrzavanjem para na ra�unima poslovnih ljudi bliskih Milo�evi�u, kao i njemu samom, srpske vlasti ste�u obru� oko onih kojima su omogu�ili da se obogate. Nad jednima kontrolu uspostavljaju uvla�e�i ih u svoje redove, nad drugima tako �to ih polako izoluju, a Zapad se ve� potrudio da ne mogu da pobegnu.
U takvu klopku upravo upao je Bogoljub Kari�, za koga se tvrdi da je srpskom premijeru Mirku Marjanovi�u predao kovertiranu ostavku (sastavljanu barem �etiri puta) i oti�ao na odmor, u Tivat, odakle oslu�kuje i poku�ava da proceni dalji tok stvari. Marjanovi� mu je, prema izvorima "Vremena", rekao da o ostavci za sada �uti, jer �e ga ionako li�iti ministarske funkcije u rekonstrukciji svog kabineta koja se o�ekuje uskoro. Da �e biti li�en funkcije mogao je i sam Kari� da nasluti po reakcijama nekih kolega iz redova vlade, pa i po nekim direktnim pretnjama. Sa aspekta biznisa, Kari� bi mogao da nastavi poslove preko firmi u inostranstvu, ali sam ne mo�e da napusti zemlju. Po nekim teorijama, �ak bi i u Moskvi bilo vi�e turista nego vlasnik "poslovne imperije". Kari� gubi dodeljeno mu par�ence vlasti i po�asti, ali �ta je sa parama? Ni doma�e vlasti mu ne dozvoljavaju da iza�e iz zemlje. U kakvoj je poziciji svedo�i i �injenica da ve� du�e vreme ne mo�e da ostvari nameru o ukidanju informativnih emisija na svojoj BK Televiziji. Televizija mu, za sada, pravi gubitke, ali donosi politi�ke poene srpskom establi�mentu, zbog �ega "Telefakt" mora da se emituje.
U sli�noj situaciji, mada ne�to lagodnijoj, na�ao se i Milan Beko, novoimenovani ministar privrede u Vladi Jugoslavije, opet jedan od onih koji ne mogu u EU i kojima je, zbog toga, ugro�en i privatan biznis. Mada Beko tvrdi da bi u�ao u svaku vladu "za koju smatra da mo�e da pomogne da iza�emo iz te�ko�a u kojima se nalazimo", nije mu bilo prijatno kada je federalni kabinet, odmah po�to je postao njegov �lan, izglasao odluku o slobodnom uvozu polovnih automobila. "Vreme" saznaje da je Beko donekle opravdao svoju drugu funkciju - predsednika Upravnog odbora "Zastave" - po�to je jedini glasao protiv ovakve odluke. Takozvani konflikt uloga on bi mogao da razre�i napu�tanjem funkcije u "Zastavi", �to je i nagove�teno, jer je malo mnogo da ministar privrede rukovodi jednom kompanijom o �ijoj daljoj sudbini treba da odlu�uje dr�ava.
Najnoviju odluku o slobodnom uvozu atuomobila federalna vlada i parlament sigurno nisu doneli iz ljubavi prema gra�anima, niti da bi se pomoglo "Zastavi". Pre �e biti da i dr�ava zna za procene o iznosu �tednje stanovni�tva, van banaka. Ako �e je prose�an Srbin na ne�to potro�iti - bi�e to automobil, na �iji se uvoz obra�unava porez koji se sliva u dr�avnu kasu.
Paradr�avne firme ve� uvezle automobile
Elem, Beogradom je ve� "pukla" pri�a da je zemlja puna polovnih automobila, uvezenih poslednjih dana, da je uvoz obavljen preko dr�avnih firmi i da se samo �ekala potvrda parlamenta pa da prodaja krene. Nije te�ko zamisliti situaciju u kojoj obi�an svet ne�e mo�i ni da pomisli na privatan uvoz vozila iz inostranstva, jer �e posao uzurpirati "nezvani�no ovla��eni uvoznici". Od 1996. godine do danas, dok je na snazi bila zabrana uvoza polovnih automobila, u Srbiju je iz Republike Srpske i Crne Gore u�lo izme�u 200.000 i 250.000 polovnih automobila. Pro�logodi�njom akcijom njihove preregistracije evidentirano je 106.000 takvih vozila. Stru�njaci savezne vlade lako su mogli da izra�unaju koliko je para Srbija izgubila na taj na�in.
Pritisak na biznismene bliske vlastima, ali i obi�ne gra�ane sasvim je logi�an, ako i sama dr�ava priznaje da na polju ekonomije stvari stoje gore nego ikada. Dru�tveni proizvod pada, proizvodnja, zaposlenost i standard gra�ana tako�e, a broj onih �iju egzistenciju treba finansirati iz bud�eta - vrtoglavo raste, konstatuje se u upravo usvojenom papiru - ekonomska politika do kraja godine. Iskustvo i ekonomska teorija ka�u da, kada nema dovoljnih poreskih prihoda, za popunjavanje dr�avne kase postoje dva na�ina - zadu�ivanje u inostranstvu i zadu�ivanje kod gra�ana.
�to se ovog drugog mehanizma ti�e, na�a dr�ava ga ve� obilato koristi, neredovnom isplatom plata i penzija, zamrznutom �tednjom i tako dalje. Kada je re� o prvom - stranim kreditima - sastav upravo rekonstruisane savezne vlade govori koliko vlast na njega (ne) ra�una. Ako je za ministra �iji je posao da sara�uje sa svetskim finansijskim institucijama izabrana direktorka Beogradske banke Borka Vu�i�, �ena kojoj je formalno zabranjen ulaz na teritoriju Evropske unije, a su�tinski i �ire, onda je jasno koliki se kapital iz inostranstva o�ekuje. Vlada, dodu�e, u ekonomskoj politici za poslednji kvartal ove godine ra�una na neke pare iz inostranstva, verovatno iz zemalja van evropskog i ameri�kog kontinenta.
Kako "o�erupati" gra�ane?
"Nemojte misliti da dr�ava nema na umu da slamarice obi�nih ljudi, uprkos svemu, nisu potpuno prazne. Uostalom, vlada zna da ljudi ne mogu da pre�ive s prose�nom platom ni�om od 1000 dinara, te da svako ima svog dilera." Ovako bi se mogla parafrazirati upozorenja stru�njaka koje je "Vreme" anketiralo na temu - kako �e dr�ava finansirati socijalni mir i izbe�i bankrot. Jo� kra�e, komentari ekonomista svode se na to da �e se dr�ava okrenuti "sigurnim unutra�njim izvorima" - svom stanovni�tvu.
S ciljem da pokrije deo obe�anih socijalnih prava, dr�ava je, �to nije prvi put, posegnula i za neustavnim mehanizmima. Ustav i zakoni, naime, ka�u da gra�anin samostalno raspola�e svojim prihodima, bilo da je re� o platama ili penzijama. Nije ba� tako. Radnike i penzionere niko nije pitao ho�e li da se solidari�u sa kolegama koji su zbog rata ostali bez posla i para, ve� im takozvane dnevnice solidarnosti skida prinudno. Da ne govorimo o tome da "solidarni" nikada ne�e saznati gde su zaista oti�le pare koje im dr�ava uzima. Mirosinka Dinki�, saradnica Ekonomskog instituta, ka�e da je to ono �to dr�ava zove oslanjanjem na unutra�nje snage.
Da re�imu, u finansijskom smislu, gori pod nogama i da �e poku�ati sve da do�e do para pokazuje i nedavno pompezno organizovan skup "Dijaspora '99.", kojim su vlasti poku�ale da ponove akciju Zajma za preporod Srbije iz 1989. godine. Kada se videlo da je ve�ina u�esnika, Srba iz inostranstva, do�la u Beograd kako bi se raspitala za novac koji su ve� ulo�ili u Srbiju a koji je "pojeo mrak", organizovan je prijem kod predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a, ali izgleda da ni to nije pomoglo. Podse�anja radi, biv�i Zajam raspisan je na iznos od dve milijarde dolara i 250 miliona maraka, ali se srpska emigracija nije pokazala dovoljno patriotskom, te je dr�ava uspela da skupi nekih osam do deset odsto predvi�ene sume. Ako neko ovoga puta uop�te ulo�i pare, iznos �e biti neuporedivo manji, ali ne treba zaboraviti da se dr�ava hvata za slamku i da je sve �to "kane" - dobrodo�lo.
Samo �injenicom da su vlasti na velikim mukama mo�e se objasniti i njihov slede�i potez - po�etak avansne prodaje struje, i to u momentu kada stru�njaci "Elektroprivrede" bruje o tome kako idu�e zime ne�e biti dovoljno elektri�ne energije. Nezavisni eksperti ka�u da �e Srbija uspeti da proizvede maksimalno polovinu pro�logodi�nje koli�ine struje, �to je dovoljno da rade pekare, mlekare i ono malo privrede koja je jo� aktivna. Ekonomisti, me�utim, izbegavaju ovu temu i ka�u da je re� o materiji koju bolje poznaju sociolozi. Nije, naime, isklju�eno da �e dobar deo gra�ana zaista kupiti struju unapred, iako je �uo pomenuta upozorenja, ali ekonomisti ne mogu da tuma�e za�to, posle svega, Srbi veruju dr�avi.
EPS - d�elat ili �rtva?
Za celu stvar ne treba kriviti isklju�ivo "Elektroprivredu", koja �e, izgleda, biti jedna od najve�ih �rtvi posleratne "obnove". Ukoliko srpska vlada zaista izda bonove kojima �e penzioneri pla�ati struju, postavlja se pitanje - kakvu korist EPS ima od toga. Dodu�e, uvek postoji mogu�nost da EPS-u bude dozvoljeno da tim bonovima izmiri neke svoje dugove, ali to onda neminovno vodi u inflaciju, po�to takvi bonovi onda imaju svojstvo novca. Njihovo �tampanje, u toj varijanti, jednako je emisiji novca bez pokri�a.
E sad, ne mo�e se re�i da vlasti gube glavu u �erupanju gra�ana, odnosno da to ne rade suptilno. Iz tih razloga, za razliku od Zajma, vlasti sigurno ne�e poku�ati da repriziraju scenario paradr�avnih banaka, poput "Dafimenta" i "Jugoskandika". Lanci Svetog Antuna, takozvane piramide, propali su i u susednoj Albaniji, a u Srbiji se i dalje mogu sresti ljudi koji pri�aju sami sa sobom, o Dafini. Malo je verovatno da �e proizvesti novu hiperinflaciju, na kojoj se dr�ava i te kako obogatila. Za to postoji i perfidniji razlog - dr�ava dovoljno zara�uje i na postoje�oj razlici izme�u zvani�nog i crnog kursa. U tome joj poma�u i gra�ani koji prvog u mesecu kupuju devize da bi ih ve� 15. prodali. Dr Milan Kova�evi�, �lan Grupe 17 nezavisnih ekonomista, smatra da dr�ava i ne razmi�lja o devalvaciji iz prostog razloga �to se gro privrednih deviznih transakcija odvija u sivoj zoni, a nju neko tako�e kontroli�e. Sli�nom opaskom nadovezuje se i dr Dana Popovi�, profesor Ekonomskog fakulteta, koja ka�e da se siva i legalna zona doma�e ekonomije stalno prepli�u. Devize koje sitni trgovac zaradi na ulici, kroz nekoliko dana proda susednom dileru koji, opet, ne radi za svoj d�ep. S druge strane, hiperinflacija obezvre�uje prihode koje dr�ava prikupi na legalan na�in, pa joj se to ba� i ne isplati.
Izbori su najbitniji
Iako liberalizacija cena spada u jedan od po�eljnih ekonomskih poteza, malo je ekonomista koji veruju da odluka o skoku cena hleba i mleka i najavljeno popu�tanje kontrole predstavljaju uvod u ozbiljnu ekonomsku politiku. Dr�avna kasa je toliko prazna da joj vi�e nije bitno mogu�e nezadovoljstvo naroda zbog poskupljenja koliko joj je bitno da roba ne be�i iz prodavnica. To je, naime, jedini na�in da se "ubere" vi�e para na ime poreza na promet. �ini se da je, osim o hiperinflaciji, dr�ava nau�ila i jednu od va�nih poreskih lekcija, u ekonomiji poznatoj kao Leferova kriva. A ta lekcija ka�e da poreska stopa od 15 i 75 odsto daje iste prihode, iz prostog razloga �to pri ogromnom oporezivanju svi izbegavaju da plate �to su du�ni. Zato je parlament u utorak izglasao smanjenje poreskih stopa.
Pametne ekonomske politike nema, ali su izbori neizbe�ni, makar idu�e godine, i zato obnova ratom razorene zemlje - ne sme da stane. Deo para za to dr�ava �e izvu�i iz d�epova gra�ana, a za ostatak je zadu�ena privreda, ta�nije njen nerazoreni deo. Tomislav Nikoli�, potpredsednik savezne vlade i jedan od �elnika Fonda za obnovu zemlje, ve� je pozvao privrednike na patriotizam, pa neka se neko oglu�i.
Prvi udar se sprema spoljnotrgovinskim kompanijama. Prema najnovijim vladinim odlukama, svaka firma registrovana za uvoz i izvoz mora�e na ra�unu u svakom momentu da ima 10.000 dolara. "To su svakako njene pare", navodi se u obja�njenju odluke, ali se u nastavku ne ka�e da je re� o sredstvima koja preduze�e ne sme da koristi. Jedno od osnovnih ekonomskih postulata glasi da su pare koje miruju - mrtve, odnosno da donose korist samo ako se "obr�u". Nijedan vlasnik ili direktor spoljnotrgovinske kompanije to ne�e re�i pod imenom i prezimenom, ali �e off the record potvrditi da �e ih "obrtati" dr�ava. Isto to, ka�u izvoznici, va�i i povodom obaveze da pet odsto deviza od vrednosti ukupnog izvoznog posla moraju da predaju Narodnoj banci Jugoslavije.
Patriotizam privrednika na ispitu
Kada smo kod privrede, nemali broj direktora u velikoj je "frci" jer je svestan da je njihov "patriotizam" na ispitu. Da li isplatiti zarade radnicima ili se pojaviti kao donator obnove zemlje - dilema je koja ovih dana privrednicima zadaje velike glavobolje. Dr�avu, s druge strane, takve stvari ne interesuju - ona je obe�ala brzu obnovu poru�enog, i ostvari�e je - na ovaj ili onaj na�in. I ovo posebno ka�i spoljnotrgovinske kompanije koje su deo zarade ostavljale na ra�unima u inostranstvu, a dr�ava lako mo�e da im u�e u trag. Ekonomski im je isplativije da deo para daju dobrovoljno, nego da budu prinu�eni da se odreknu celokupnih profita, budu�i da su ga stekli na uvozno-izvoznim dozvolama koje su dobili od dr�ave. Uostalom, to su odavno shvatili vlasnici pominjanih piramidalnih banaka - Dafina Milanovi� i Jezdimir Vasiljevi�, koji su i te kako morali da ula�u u megalomanske projekte re�ima.
Niko od dana�njih biznismena kao da nije nau�io kako pobe�i iz kand�i re�ima od svojih kolega iz vremena "onih" sankcija i hiperinflacije iz 1993. godine. Istina, te '93. nije postojao spisak nepo�eljnih kojima je zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije, pa je tako �uveni vlasnik "Jugoskandika" Jezdimir Vasiljevi�, poznatiji kao gazda Jezda, mogao da zbri�e u Ma�arsku, a odatle 'ladno produ�i u Izrael i Ekvador i nesmetano krcka devize koje je uz pomo� srpskog re�ima uzeo od naroda.
"Jugoskandik" najbolje pro�ao
Jezdino spektakularno bekstvo po�elo je jedne martovske nedelje pozivom novinarima oko 11 sati da do�u pred zgradu "Jugoskadnika" u ulici Mar�ala Tolbuhina u 13 sati. Svi poku�aji da se sazna razlog puta za Budimpe�tu bili su bezuspe�ni, a misterioznost putovanja samo je poja�ana ka�njenjem polaska. Dok su novinari nestrpljivo �ekali, u minibuse marke "pontijak" pakovano je ne�to za �ta je re�eno da je klopa i pi�e za put.
Tek kasnije, kad se ekspedicija raspakovala u budimpe�tanskom hotelu "Interkontinental", novinari su shvatili da su sve vreme sedeli na d�akovima zlatnika i deviza, i da su gazda Jezdi poslu�ili kao dimna zavesa da lak�e pre�e jugoslovensko-ma�arsku granicu.
A na granici je bila posebna pri�a - karavan pontijaka zaustavio se na Horgo�u, a u slu�benim prostorijama Carinarnice pripremljen je sve�ani koktel za uspe�nog srpskog biznismena, njegovu porodicu i novinare. Da bi gazda Jezda i njegova supruga mogli da se razba�kare i sa obe ruke poslu�e, ulogu dadilje jednogodi�nje bebe Vasiljevi� preuzela je �efica carine. I nije joj nimalo bilo neprijatno kad joj je suknja ostala popi�ana, naprotiv, taj detalj je bio povod za anegdotu o maloj �rtvi za veliku uslugu koju bebin tata �ini za Srbiju i njen narod.
Nijednim gestom gazda Jezda na prijemu nije pokazao nervozu zbog onoga �to je stajalo ispod sedi�ta pontijaka na parkingu. Posle prijema karavan je nastavio put za Budimpe�tu. Na sva pitanja novinara za�to uop�te idu u glavni grad Ma�arske odgovarano je, zagonetno, da bi gazda Jezda mogao da odr�i konferenciju za �tampu povodom organizovanja �ahovskog me�a stole�a Fi�er-Spaski.
Tek sutradan u jednom od salona hotela "Interkontinental" dogodio se spektakularan obrt - Jezdimir Vasiljevi� je prvo novinarima okupljenim za okruglim stolom bacio po jedan zlatnik, a onda mirno izjavio da se on vi�e ne vra�a u Jugoslaviju iz politi�kih razloga. Pri tome je izneo sijaset optu�bi na ra�un tada�njeg predsednika Srbije Slobodana Milo�evi�a i crnogorskog rukovodstva koje je optu�io za reketiranje.
U Beograd se nisu vra�ali ne samo gazda Jezda i �lanovi njegove porodice nego ni �etiri pontijaka. Na pitanje novinara kako �e se vratiti u Beograd, Jezdimir Vasiljevi� je izvadio gomilu nov�anica od po sto maraka i rekao "na, pa platite taksi". Taksista je tra�io 300 maraka za turu do Beograda. Da je znao da �e ga oko Novog Sada sa�ekati poledica na putu, tra�io bi vi�e.
Sada aktuelni bankari ne mogu iz zemlje - ve�ina njih pravi dru�tvo Borki Vu�i� na spisku nepo�eljnih u EU. S druge strane, oni i nemaju para. Gra�anin pokorni, tako�e, ne mo�e da pobegne iz sopstvene ko�e i ostaje mu da se nada da �e se dr�ava zadr�ati na prinudnoj "solidarnosti", porezima i taksama - na sve osim na vazduh. Daleko od toga da je to malo - dvojica stru�njaka Ekonomskog instituta poku�ali su nedavno da naprave listu poreza i taksi. Stigli su do stotinak stavki i izgubili se u materiji za koju su mislili da je dr�e u malom prstu.
Vladimir Milovanovi�
