Intervju: Stojan Stamenkovi�, glavni urednik MAP-a, publikacije Instituta ekonomskih nauka
Izolacija razorna kao bombardovanje
"Na�a ra�unica ka�e da prose�na mese�na plata mora da ide na oko 60 maraka. Evo, danas �itam u novinama da prema onome �to predla�e savezna vlada dolazimo na 80 maraka prose�ne plate mese�no. Jednostavno, �eka nas stra�na zima"
U danu kada je savezna skup�tina
usvajala poratni Program ekonomske politike do kraja 1999. godine (17. avgusta), s kojim
bi trebalo pre�iveti dolaze�u zimu i nekako se izvu�i iz ekonomske paralize,
razgovarali smo sa veoma iskusnim analiti�arem ekonomske politike Stojanom
Stamenkovi�em, glavnim urednikom "Mese�nih analiza i prognoza", publikacije
Instituta ekonomskih nauka u Beogradu. Stamenkovi� ne samo da je poslednjih godina
kriti�ki analizirao teku�u ekonomsku politiku nego je skoro dve decenije pre toga, u
saveznoj administraciji i u�estvovao u konstituisanju te politike, a naro�ito je bio
uticajan u vreme reformi premijera Ante Markovi�a.
Razgovor sa Stojanom Stamenkovi�em po�eli smo uop�tenim pitanjem smatra li da je novi ekonomski program adekvatan problemima koji mu�e jugoslovensku ekonomiju nakon NATO bombardovanja, to jest da li on polazi od dobro identifikovanih uzroka krize i ta�no dimenzionisanih problema?
STOJAN STAMENKOVI�: Naj�e��e se danas u na�oj javnosti govori da je taj rat, NATO agresija na Jugoslaviju, prouzrokovao gotovo zaustavljanje na�eg ekonomskog �ivota i da je bombardovanje glavni uzrok te�ko�a s kojima se sada suo�avamo u pogledu standarda, plata, proizvodnje. S tom ocenom ja ne bih mogao da se slo�im. Jednostavno zato �to smo mi u ovaj rat u�li tako �to se na�a privreda ve� nalazila na jednoj recesionoj trajektoriji - i to vrlo o�troj recesionoj trajektoriji. Jednostavno, pre bombardovanja po�ele su ponovo da ste�u spoljne sankcije.
Mi u Institutu ekonomskih nauka ve� godinama smo na stajali�tu da je conditio sine qua non razvoja da na�a privreda bude sa razvijenim odnosima sa svetom, jer ona jednostavno po svojoj veli�ini nije primerena autarki�nom konceptu. Jo� decembra 1997. godine mi smo stru�noj javnosti predstavili na�a istra�ivanja dva osnovna scenarija jugoslovenske ekonomske budu�nosti. Po onom optimalnom, po�li smo od pretpostavke da �emo ve� 1998. godine regulisati svoje odnose sa svetskim finansijskim organizacijama, otpo�eti proceduru u�lanjivanja u Svetsku trgovinsku organizaciju, urediti na�e spoljne dugove i da �emo nakon toga mo�i da funkcioni�emo kao otvorena privreda, sa solidnim investicionim rejtingom. Drugi scenario je po�ao od stanja kakvo jeste, dakle da ne�e biti na�e reintegracije u svetske institucije, ali da �e biti priliva kapitala iz inostranstva - poput onog od prodaje Telekoma, a mislili smo na cementare, pivare, neke saobra�ajne koncesije itd., �to bi omogu�ilo da se zate�ena potro�nja odr�i na nekom koliko-toliko podno�ljivom nivou, te da se podr�i zate�ena, makar koliko nepovoljna industrijska struktura. Desilo se ne�to tre�e, umesto boljeg ili istog stanja - dobili smo nove sankcije, a najte�a je bila zabrana Evropske unije na investiranje u SRJ. Kad smo seli da simuliramo nove varijante sa novim okolnostima - dobili smo ne�to �to smo bili prinu�eni da nazovemo 'katastrofi�nom varijantom'.
Postoji �vrsta veza izme�u strukture dru�tvenog proizvoda i njegove upotrebe, te oba dela platnog bilansa sa inostranstvom - kapitalnog i teku�eg. Kada vam je uskra�en spoljni investicioni kapital, dakle onaj kapital iz �ijeg bi suficita pokrivali deficit u teku�em bilansu, a taj deficit vam je neophodan radi potro�nje u zemlji i radi uvoza neophodnog materijala za doma�u proizvodnju, onda vi bilansno dobijete stra�an rezultat: da vas �eka velika recesija sa padom dru�tvenog proizvoda od 12 odsto godi�nje, te odgovaraju�om redukcijom svekolike potro�nje. Taj scenario je po�eo, na�alost, neumoljivo da se ostvaruje ve� polovinom pro�le godine. Zvani�nici ove zemlje to nisu hteli da priznaju, pa su na kraju statisti�ku kumulaciju porasta proizvodnje u pro�loj godini od 3,5 odsto optimisti�ki atribuirali opaskom da je to najve�i porast proizvodnje u Evropi. Me�utim, mi smo celo drugo polugodi�te bili na minus 4, da u ovu godinu u�emo sa padom proizvodnje od oko 10 odsto mese�no, sa minus 12 odsto u prvom tromese�ju u odnosu na isto razdoblje prethodne godine.
"VREME": Govorite o recesiji povezanoj sa platno-bilansnim problemom?
Padali smo u recesiju, a platni deficit je ostao, onaj koji smo predvideli, ne�to preko milijardu dolara pro�le godine - i mi ne vidimo kako je pokrivan i da li je pokriven iz nekih deviznih rezervi. Vi�ak izvoza nad uvozom zna�i manjak potro�nje u zemlji, i mi to ne mo�emo sebi da dozvolimo. Evo Rusija ima suficit u teku�em bilansu pla�anja sa inostranstvom, ali ima ogroman deficit u kapitalnom bilansu, jer je sav kapital pobegao napolje, pa razvojne probleme mora da re�ava sa MMF-om i Svetskom bankom. Naravno, nama je sada potreban deficit u trgovinskoj razmeni, a suficit u kapitalnoj razmeni.
Zna�i bombardovanje je do�lo kada su krupni recesioni ekonomski problemi ve� bili zao�treni?
Dakako da je bombardovanje tu recesiju jo� produbilo. Mada statisti�ki podaci tokom rata, pa i jedno vreme nakon njega, nisu objavljivani, mi smo jo� po�etkom maja sa�inili svoje procene efekata rata i razaranja na privrednu aktivnost. Procenili smo da je spoljnotrgovinska razmena svedena na tre�inu one iz prethodnog razdoblja. Na osnovu svega, u maju smo do�li do zaklju�ka da privredna aktivnost pada na nivo izme�u 40 i 45 odsto u odnosu na prose�an mese�ni nivo iz pro�le godine - �to zna�i da se i dru�tveni proizvod prepolovljavao. Sada je i zvani�na statistika to potvrdila, podatkom da je u maju nivo proizvodnje bio 42,5 odsto mese�nog proseka iz pro�le godine.
Sada smo poku�ali da prou�imo �ta se mo�e dogoditi do kraja godine. Uzeli smo u obzir procenu elektroprivrede da �e mo�i da isporu�i oko 70 odsto pro�logodi�njih isporuka energije, a ona u ponderu industrijske proizvodnje u�estvuje sa 20 odsto, da �e na�e rafinerije po�eti skromnu derivaciju tek od oktobra itd., pa smo do�li do pokazatelja da bismo na kraju decembra imali ovogodi�nji pad industrijske proizvodnje za 35 odsto, a sli�an pad bi imao i dru�tveni proizvod. Mi smo tu procenu smatrali optimisti�kom, ali vidimo da je savezna vlada procenila pad na manje od 24 odsto. Ina�e, cela ova pri�a je va�na zbog nivoa unutra�nje potro�nje.
Sigurno ste uzeli u obzir i teku�u poja�anu izolaciju Srbije?
Naravno, jer deficit u razmeni robe i usluga, taj vi�ak uvoza nad izvozom, tako�e omogu�ava pove�anje potro�nje, i on je pro�le godine bio oko 1,5 milijardi dolara. Smatramo da ove godine taj deficit ne�e mo�i biti ve�i od 600-700 miliona dolara.
U programu savezne vlade zapisano je da se u ovoj godini o�ekuju robni krediti od oko 550 miliona dolara i uvoz sa odlo�enim pla�anjem u visini od oko 350 miliona dolara. Na to ciljate?
To korespondira sa na�om procenom.
U novinama je pre nekoliko dana objavljeno da je u prvih sedam meseci ve� ostvareno oko 700 miliona dolara deficita u robnoj razmeni?
To ubla�ava izvestan suficit na poziciji usluga, ali, ka�em vam, ne znam kako se to pokriva i da li se pokriva - ali bilansno, priliv od deficita ve�i od 700 miliona dolara ove godine te�ko mo�emo o�ekivati pri datim uslovima.
No, za�to sve ovo pri�am. Zato �to moramo imati neka pomeranja u raspodeli i upotrebi dru�tvenog proizvoda. Materijalni bud�etski rashodi ne verujem da mogu biti manji. Kriti�no je ve� i sa investicijama, po�to ni one ne bi mogle i�i nadole bez te�kih posledica. Ne zaboravite, Srbija je u fazi dezinvestiranja ve� 20 godina, a sada su nu�ne makar najnu�nije intervencije bar u obnavljanju saobra�ajne infrastrukture.
Kada, dakle, fiksirate ove dve stavke, onda sve mora da se sru�i na li�nu potro�nju, ona neproporcionalno mora da ide dole. Na�a ra�unica ka�e da prose�na mese�na plata mora da ide na oko 60 maraka. Evo, danas �itam u novinama da prema onome �to predla�e savezna vlada dolazimo na 80 maraka prose�ne plate mese�no. Jednostavno, �eka nas stra�na zima. Nema tu prostora za neki bitno druga�iji scenario.
Srpska i savezna vlada su jo� pre nekoliko meseci razvezle pri�u da �e nas spasti poljoprivreda?
Znam tu pri�u. �ak je najavljivan izvoz do blizu 700.000 tona p�enice. Sada je to odjednom utihnulo. Ja jo� nisam �uo krajnji bilans �etve p�enice i otkupa, ali prema sporadi�nim vestima iz pojedinih krajeva - �ini se da stvari ne stoje dobro. Na primer, u ni�kom okrugu bio je predvi�en otkup 65.000 tona p�enice, a otkupljeno je 1200 tona. PKB �e od planiranih 50.000 hektara za p�enicu uspeti da poseje 1000 hektara. Znate, mo�da neko preteruje u izjavama, ali te razlike su prevelike, to nisu obi�ni podba�aji. Mo�e ispasti da �emo imati problema i sa hlebom. Otkud ovi problemi? Otkupna cena p�enice od 1,5 dinara za kilogram ne dobacuje ni do 70 dolara po toni, a berzanska cena p�enice u �ikagu u julu za isporuke u septembru bila je 91 dolar za tonu. Nikada na�a cena p�enice nije mogla da bude ni�a od svetske, s obzirom na ni�u produktivnost.
Ja �u vas podsetiti, Ante Markovi� je pla�ao p�enicu po dva dinara za kilogram, �to je tada iznosilo oko 180 dolara za tonu, naspram cene p�enice u Amsterdamu od oko 120 dolara po toni, a tada je bilo re�eno da on iscrpljuje privredu Srbije.
Posle �etvenih problema, ima�emo muke i kod jesenje setve. Uni�tava se sto�ni fond. Seljaci nemaju ovog, onog. Sve se bojim i za hranu. Evo, paradajz oti�ao na 15 dinara, umesto da mu cena pada.
Vreme - Da se vratimo osnovnim bilansima. �ta �e biti s javnom potro�njom, ka�u da �e je kontrolisati na u�e��u u dru�tvenom proizvodu od oko 57 odsto?
Stamenkovi� - Sa ovom egalitaristi�kom fiskalnom politikom, da tako ka�em, mo�e se re�i da je u�e��e javne potro�nje u dru�tvenom proizvodu 100 odsto, jer sve se uzima od jednih, daje drugima da pre�ive, pa nazad. U legalnoj ekonomiji sve diriguje dr�ava. No, postoji i onaj deo ekonomije koji se zove siva ekonomija. S tim u vezi mislim da su ove mere koje je najavio Savezni program - dobre mere.
Molio bih da konkretnije iznesete mi�ljenje o tom saveznom programu.
Ne spadam u one koji apriori smatraju da je sve �to preduzima ova vlast lo�e. Taj program, gledano globalno, ne deluje r�avo. No, ima i tu dosta problema.
Evo, savezna vlada generalno odmrzava cene, ali republi�ka vlada zadr�ava na ledu cene energenata, osnovnih prehrambenih proizvoda - dakle robe koja sada prakti�no zauzima sav promet.
Prema statistici, cene su za�u�uju�e malo rasle ove godine, tek oko 14 odsto. To se ne uklapa sa drugim parametrima. Nov�ana masa je po�etkom godine bila 10,5 milijardi dinara, sada je na oko 13, a predvi�a se da �e pasti na 14 milijardi dinara do kraja godine. No, kad uzmete u obzir da je proizvodnja prepolovljena, onda, upro��eno, to zna�i da je u opticaju dvostruko vi�e novca nego �to bi trebalo da bude. Pa i plate su dosad smanjene za oko 25 odsto, a proizvodnja je smanjena vi�e od 50 odsto. Sve se to sla�e u inflacioni pritisak. Pravi pokazatelj inflacije za mene je kretanje crnog deviznog kursa - a cena marke je u odnosu na kraj pro�le godine na ulici porasla oko 50 odsto. Jo� ako do kraja godine do�u i izbori, inflacija �e naravno posko�iti i ovo malo rezervi �emo neracionalno potro�iti.
Delite li mi�ljenje da je tr�i�no opredeljeni Savezni program posledica pritiska iz Crne Gore, kao demonstracija navodne liberalne orijentacije i Bulatovi�eve ekipe?
Prvo da ka�em da ne odustajem od ocene da Savezni program nije lo�, ali se meni postavlja jedno pitanje: za�to je Bulatovi�eva vlada pre ne�to vi�e od pola godine sve zakone koje sada namerava da menja u tr�i�nom smeru menjala u obrnutom smeru. Mi sada, zapravo, ne znamo �ta je ostalo od sistema posle nazad-napred promena sistema. U tom smislu prihvatam i crnogorske kritike i rezerve, no imam i rezerve prema ekonomskom delu crnogorske Platforme za redefinisanje odnosa i sistema u Jugoslaviji.
Tu nije problem fiskalni suverenitet - do izvesne mere. Problem su carinski i monetarni sistem. Za mene je cepanje zone jedinstvene valute cepanje dr�ave. Ka�u prima�e dinare, pa �e za njih kupovati p�enicu u Srbiji. To ne�e i�i bez granice, carinskog re�ima, itd. Ne svi�a mi se ni Henkeov napad na Narodnu banku Jugoslavije, jer znam da su ljudi u njoj stru�ni. Nisam ni za dvojstvo valute, pa ni za model valutnog odbora po svaku cenu. Tu je uvek problem ogromnih dispariteta cena na unutra�njem tr�i�tu, te problem javnog duga, bud�etskog deficita, itd. Onaj ko ho�e u zonu eura treba da zna �ta to ko�ta.
Ti stru�ni ljudi iz Narodne banke su potpisivali i hiperinflaciju.
Nisu oni ve� guverneri. Uostalom, hajdemo na fluktuiraju�i kurs dinara. On sve najbolje kontroli�e i redefini�e.
Dimitrije Boarov
