Iz �e�erane

Pozori�te od kulisa

Mo�da �e Ljubi�a Risti�, sad kad je napravio svoje pozori�te, pomo�i JDP-u i ostalima da sazidaju zgrade

Molbu jedne glumice u predstavi "Zimsko putovanje do reke" da njeno pozori�te bude najbolje i da prestanu da ga me�aju sa politikom, barem za sad, a malo je verovatno da �e u dogledno vreme biti druga�ije, Bog nije usli�io. Prirodno, zato �to se radi o KPGT-u, privatnom pozori�tu Ljubi�e Risti�a, lidera JUL-a.

Pre informacije o pozori�nim namerama KPGT-a, o ciklusu od pet predstava po tekstovima Petera Handkea koje Risti�eva trupa premijerno igra sredom i subotom od 11. do 25. avgusta, evo nekoliko re�i o izgledu Me�unarodnog art centra (odrednica KPGT-a otkako je u rekonstruisanoj �e�erani, otkako ne �ivi i radi u gvo��uriji, skelama i kr�u) zato �to je to, barem nakon prve dve premijere, ono �to privla�i pa�nju.

KAFANA: Prvo se nailazi na kafeteriju, u zimskoj ba�ti pod providnim krovom preko koga se sliva voda, i na bazen. Danka Len�el, po formaciji je odmah iza Ljubi�e Risti�a, ali mu nije zamenik, a bi�e glavna za odnose sa inostranstvom (obja�njeno mi je da funkcije jo� nisu odre�ene iako slu�be jesu, samo se zna �ta ko radi, kao i da su ovde svi protiv titula pa je najbolje da ljude predstavim samo imenom), obja�njava mi da se voda sa kafeterije sliva u jezero, a odatle se zatim penje na nju i time uspostavlja "kru�ni tok, u �emu, je l' da, ima simbolike". Dodaje da je "ovaj bazen pravo �udo, nekada je tu bio rezervoar za repu, a sada koristimo svaki slobodan trenutak da se u njemu okupamo". Tvrdi da su te dve intervencije, dogra�ivanje kafeterije i bazen, ujedno i jedine intervencije u�injene na ovoj zgradi pod za�titom dr�ave. Bazen ima 1000 kvadratnih metara, najve�a dubina mu je 1,80 santimetara, a najmanja metar. "Tu gde je plitko, pu�tamo decu da se kupaju. Tek �e da se vidi �ta je ovaj bazen u stvari kad ljudi po�nu da stvaraju. Svaki reditelj koji nam do�e, odmah pita da li mo�e ne�to da radi na bazenu. Dosta je bilo improvizacija! Se�a� li se onih muka sa 'Snom letnje no�i', onih najlona? Sad imamo pravi bazen, pa mo�e i da se sva�ta radi", ka�e reditelj Obrad Radulovi� koji je sa Risti�em "od 1981. godine. A i sa kim bih drugim, vidi� kakva je situacija." Upu�uje me da je sve �to vidim, "po Lju�inoj zamisli. On je kompletan autor. Ta�no je znao �ta gde i kako ho�e, i samo dovede �oveka da mu to-i-to uradi."

Ljubi�a Risti� nije bio voljan da pri�a o dvoipogodi�njem (sa pripremama �etiri godine) radu na novom prostoru, niti o bilo �emu drugom. "Takav je dogovor, ne �eli da se zbog svoje politi�ke aktivnosti eksponira povodom pozori�ta", obja�njava Danilo Drndarski, PR menad�er. Ali, dok mi Danilo u �etnji zimskom ba�tom pri�a o likovnim radovima kojima su oslikani zidovi, prilazi Ljubi�a Risti� da pozdravi go��u. (Zato �to sam mu se u�inila odnekud poznatom, zbog novinarskog blok�i�a...?) Obja�njavam mu da bih volela da �itaocima opi�em nov prostor i komplimentiram da je ma�tovit, on mi zahvaljuje, "sve smo to mi sami, nije bilo te�ko", pa pita iz koje sam redakcije ( malo�as nije �uo?), kad sazna izgovori zna�ajno "aaaaa", i predusretljivo nastavi: "Ima tri pozori�ne sale, ina�e je sve u funkciji pozori�ta...", ali kad ga prekinem predlogom da, po�to je ve� po�eo da mi pri�a, uklju�im kasetofon, Ljubi�a Risti� me pozdravlja, zahvaljuje se na interesovanju i prepu�ta Danilu. "A ako ne�to Danilo ne bude znao, ja sam vam na usluzi." I, Danilo, koji je u Risti�evom prisustvu odstupio dva koraka, nastavlja da me vodi kroz perivoj sadnog bilja (pri�a se da �e sada�nje doma�e uskoro smeniti meksi�ko), mermernih sto�i�a, pored dekorativnog bazen�i�a, dok se ogledamo u starinskim ogledalima, slu�amo cvrkut iz kaveza i muziku sa razglasa, sve to pod suncem, ali nije vru�ina zato �to dvadesetak rashladnih ure�aja marke "De Longhi" vredno rade i zato �to voda neprestano obliva zidove zimske ba�te. Gazimo po mozaiku od kerami�kih plo�ica o koje se odslikavaju senke prolaze�ih oblaka. Sve je kao iz �urnala.

RADIONICA: "Kombinacija umetnosti i ki�a je namerna, kao i glamur proizveden jednostavnim a na pravi na�in upotrebljenim stvarima", ka�e Danka Len�el i ukazuje na zid od "kerami�ke podne cigle samo okrenute naopa�ke" u foajeu Centra, �iji je pod od tamnih mermernih plo�ica (cigla i mermer su iz mladenova�ke "Keramike"), kako bi se u njemu ogledale sijali�ice veli�ine �iode sa tavanice. "To je kulisa, pozori�no nebo u zvezdama, doneli smo ga u najlon kesi. A raznima smo nudili ponudu da nam to urade, tra�ili su u�asne sume. Onda se Lju�a toga setio. Znate kako je lepo kad se upale! Kao zvezdice!" Foaje presecaju stubovi, deluju da su od kamena, a nisu."Fabri�ki su, mi smo ih samo zamaskirali i ofarbali. Na�i vajari �e od njih napraviti plejadu istorijskih stubova, ve� imaju makete. Sve ovo �to vidite, ceo Centar je jedna umetni�ka radionica. I sve smo sami uradili. Nismo imali nikakve arhitekte, imali smo samo stati�ara. Za�to da ne kad imamo sve �to nam treba. I ove drvene stepenice, to su sve na�i stolari uradili."

Iz foajea se ulazi u restoran koji jo� nije indijski, ali bi�e za petnaestak dana kad stigne kuvar. Pitam gde su i kada �e tri pozori�ne sale o kojima je Risti� po�eo da pri�a, Danilo ka�e "gore su", i prvo mi kroz stakleni prozor foajea pokazuje "Opera hol" koji nije sa spiska, prostor u jo� neure�enom delu zgrade, pun kr�a i klupa sumljive �isto�e i izdr�ljivosti (neudobnost im nije sumnjiva). "Za sada se koristi za �est predstava iz starog repertoara."

Jo� smo u foajeu. Nekoliko stepenika vode do toaleta za publiku. "Igrali smo se sa prostorom", ka�e Danka Len�el. "Evo ovo je moj doprinos", i pokazuje na starinske lustere u stepeni�tu do toaleta. "Bili su jeftini, donela sam ih sa buvljaka iz Pe�te." Jeftina su i tako�e stara, ali sa tavana, ogledala u toaletu. "Ne�emo da ih restauriramo, neka se vidi patina, neka budu kontrast novom." Tavanica u prostoru ispred �enskog dela je u grozdovima i li��u od gipsa , kao i maske za lampe, delo doma�eg vajara. Novo su naravno sanitarije, romanti�ne italijanske tapete, senzor pisoari, plo�ice. ("Evo ove dole nam se nisu slagale sa ovima gore, pa smo ih mi spojili ciglom. U Mladenovcu su se �udili, govorili da ne mogu da nam izgla�aju ciglu, jedva smo ih ubedili da ba� ho�emo tako neugla�anu.") Zatim, drveni (�amovina) ormari�i za lavaboe... "Eto, vidite, sve je od prirodnog materijala." Za mu�ki deo se pravi "pregrada od biljaka, kao �ivica, pa �e de�aci imati utisak da su u parku", najavljuje Danka Len�el.

Uzan, duga�ak i nizak prolaz izme�u dve nekada�nje hale pretvoren je u biblioteku: du� celog zida zastakljeni plakari za knjige, jo� uvek prazni, i nekoliko kompjutera. �minkernica je prostrana, sva u ogledalima, ispred svakog na sto�i�u uredno pore�ana �minka, na sredini veliki sto i stolice, sve novo, sjajno, lepo i, kao i sve ostalo drveno u Centru, od svetle �amovine. "Nemojte tim stepenicama, tamo je sprat sa apartmanima", usmerava me na pravi put Danilo. "Apartmani su za glumce, imamo puno gostiju, za�to da im pla�amo hotel."

POZORI�TE: I, kona�no, pozori�ne sale. Na Velikoj sceni "Teatar Rade �erbed�ija" (450 sedi�ta) glumci uve�bavaju jednu od predstava po Handkeu. Danilo ne zna koja je, jer "svuda se ne�to radi, pa ne mogu da budem siguran". To �to ka�e je ta�no: stalno neko nekud prolazi, dolazi i odlazi, puno je ljudi (Danilo tvrdi ukupno 90, od kojih samo petnaestak nisu iz umetni�kog dela), svi deluju kao da su na nekom va�nom zadatku, kao na traci.

Svi ostali prostori su manji od �erbed�ijinog. Baletska sala nazvana "Studio Kokotovi�", ima 220 mesta, odli�na je za uve�bavanje predstava, ali ne i za izvo�enje. Premijeru "Kas preko Bodenskog jezera" moglo je da prati eventualno �etvrtina prisutnih, dok su ostali, zbog stolica pore�anih u istoj ravni sa scenom, prisustvovali radio-drami. Kad smo ve� kod stolica, na premijeri je bilo praznih vi�e nego �to je uobi�ajeno na takvim doga�ajima, a bilo je malo takozvane protokolarne publike. �inilo se da se ve�ina gledalaca me�usobno poznaje. Na premijeri kojom je zapo�et Handkeov ciklus "Zimsko putovanje do reke", odr�anoj u sali "Fitnes centra", publika je popunila sva mesta na klupama. Do�li su i iz pozicije i iz opozicije, i iz gradske i savezne vlade. Bilo je pozdravljanja iznena�uju�e prisnog za neistomi�ljenike (dejstvo kulture, Risti�evog Centra?). Erkondi�n nije radio. Zbog prostora ispunjenog stubovima, predstava nije bila pregledna.

Tre�i pozori�ni prostor je "Asimil hol", a za igranje starih predstava koriste se i Scena "Jovanovi�" i Tavan "Jovanovi�". I posle vi�enog: kafanski deo Centra izgleda bogato, kitnjasto i atraktivno, pozori�ni deo je sveden na osnovno.

Dve odigrane premijere sledila je "Kaspar", a do kraja ciklusa bi�e "Psovanje publike" i "U�as praznine". Ljubi�a Risti� je odlu�io da re�ira "Psovanje publike", a usmeravao je kako da to rade reditelji ostalih predstava. On je, uostalom, i birao �ta �e se igrati, kako bi sve imalo pe�at njegovog Centra. Kriti�ari ili nisu mislili pozitivno o prve dve predstave, ili su se pona�ali kao da se nisu ni desile. U svakoj igraju mladi, pa jo� neafirmisani glumci ve�ini nepoznati. Utisak je da ih �argonski naziv "Lju�ini glumci" najta�nije odre�uje.

Risti�ev Centar dobro izgleda. "Lju�a je napravio pozori�te od kulisa", prokomentarisao je jedan poznati kriti�ar. Centar je skup, ali u njega nije ulo�eno mnogo novca. Ulo�eno je Risti�eve upornosti da ostvari sebi �elju i napravi pozori�te, njegove ma�te i ma�te onih kojima je dozvolio da je imaju, ulo�ena je ume�nost �lanova njegove trupe i, ono �to je u na�e vreme najuo�ljivije, ulo�eni su Risti�evi kontakti materijalizovani u plo�ice, drvo i ostalo od �ega je sa�injen Centar. Risti� voli pozori�te, stalo mu je do kulture - to nikad nije bilo sporno. I zato �e mo�da sad, kad je napravio svoje pozori�te, upotrebiti kontakte i veze i pomo�i Jugoslovenskom dramskom, "Teatru T" ili "Bo�ku Buhi" da i oni naprave svoje zgrade.