Evropsko kulturno leto (3)

Džez noći u operi

Umbria Jazz 99, 9-18 jula, Peruđa (Italija)

Očekivano redukovani red vožnje Francuskih železnica na Dan pada Bastilje nije - nažalost - otvarao mogućnost uživanja u čarima drevnog Viena. A kada je šalterska službenica (kompjuterski nepismena, a mrzovoljna što radi na praznik) sumnjičavo zavrtela glavom ubeđujući me da prvi voz za Italiju kreće tek iza 15 sati, rešio sam da pokušam samostalno: do Milana preko Šamberija, do Šamberija preko Liona, do Liona prvim lokalnim vozom, pa kada se dočepam Italije... ni Peruđa nije daleko! Dakle, pre "onih 15 sati" stigao sam u Milano, pa ležerno nastavio preko Firence do Peruđe, taman da uživam u celovečernjim atrakcijama Umbria Jazz 99 festivala.

Peruđa je glavni grad pokrajine Umbrija, koju zbog prirodnih blagodeti zovu "Zeleno srce Italije". Osam i po hiljada kvadratnih kilometara brdsko-planinskih predela bogatih šumama i zelenim visoravnima, a usred takvog raja tri jezera, pet banjskih centara, izvori reka, vodopadi i par drevnih gradića sa atraktivnim istorijskim spomenicima i hrišćanskim svetilištima: romantičan prizor i dobar turistički itinerer ako se umorite od džeza. Hoteli su skupi. Ali, Peruđa je (međunarodni) univerzitetski centar, a studentske sobe su preko leta na usluzi turistima, za 80-250 DEM nedeljno. Ukoliko niste na vreme rezervisali smeštaj preko turističkog biroa, ne brinite - mnogi stanodavci ne oglašavaju svoje kapacitete zvaničnim putem. Dva kvadratna kilometra Stare Peruđe nalaze se na vrhu brda, daleko od gradske vreve, smoga motora i stambenih blokova u podnožju. U gornji grad se penje autobusom ili pokretnim stepenicama, koje prolaze hodnicima/odajama tvrđave Roka Paolina iz XVI veka. Grafiti (na italijanskom jeziku) "Kosovo je srpska zemlja" i "Ubijte redova Rajana" upadljivo iskaču iz scenografije romantičnih zidina. Uprkos sumnjičavim najavama kolege Viktora Čikeša iz TV Novosti ("zakasnili smo sa akreditovanjem, pa nisu u mogućnosti da i tebi izađu u susret"), usledio je domaćinski doček, osmesi, zagrljaji (!), propusnica za glavni program u vrtu Frontone i mesto u parteru Teatra Morlaki.

Ovogodišnji, 28. po redu, Umbria Jazz festival nudio je raznolike muzičke sadržaje da zadovolje i džez početnike i ljubitelje ekstremnijih formi improvizovane muzike. Tokom deset dana trajanja održano je preko 150 koncerata. Dnevna zabava (buđenje, trežnjenje, hvatanje ritma...) počinjala je "tačno u podne" uličnom paradom Olympia Brass Banda iz Nju Orleansa. Od renesansnog hotela Brufani (gde su bili smešteni učesnici) glavnim korzom do trga Četvrti novembar, taman da vas uznemire u ispijanju jutarnje kafe i povedu na besplatni popodnevni gem ispred Fontane Mađore iz XII veka, simbola grada. U isto vreme, u Teatru Morlaki nastupaju avangardisti: program je osmišljen u saradnji sa producentima izdavačke kuće EGEA iz Peruđe, koja na ovaj način promoviše nove naslove. Pedantnu "nezavisnu" scenu prepoznajemo u efektnom dizajnu omota albuma ovog izdavača, ili listajući luksuznu kolekciju fotografija muzičara na pločnicima/balkonima Peruđe, rad fotografa Adrijana Skonjamilja. Za 65 DEM nećete se od džeza odvojiti ni tokom ručka/večere - u Taverni Teatra del Pavone "prijatno" će vam poželeti džezeri "mekše" orijentacije.

Najveće interesovanje vladalo je, naravno, za nastupe Herbija Henkoka i Peta Metinija. Henkok je i ovde ugostio lokalnu zvezdu, izvesnu Gloriju, najavljenu kao "Italijanku s najcrnjim glasom". Produkcija Verve iskoristila je izvrsnu posetu da predstavi novog ekskluzivca Danila Pereza, koji je zadivio publiku na teškom zadatku suočavanja sa velikim učiteljem. Metini je u Vrt Frontone uneo zamašnu skalameriju rasvete i razglasa, da bi publici pružio maksimum kontrolisanog zvuka i vizuelni doživljaj svojstven nastupima rokenrol zvezda. Prilika je bila jedinstvena: na ovu turneju pošao je u pratnji prekaljenih džezera Larija Grenadijea (bas) i Bila Stjuarta (bubnjevi), da posle dugogodišnjeg nastupanja sa matičnim kvintetom (čijeg smo se pitkog zvuka pomalo zasitili...) pokaže da još ume da vošti pravi džez, sve do egzibicionog izleta u avangardni opus Orneta Kolmena. U svrhu obeležavanja 100. godišnjice rođenja Djuka Elingtona upriličen je koncert Smithsonian Jazz Masterworks Orchestra, revijalnog sastava koji neguje sećanje na bisere američke popularne muzike. Dobra ideja, ali pažnju su sa mršave muzičke interpretacije lako odvukle step igračice, koje su se odlično izborile sa iznenadnim letnjim pljuskom u Vrtu Frontone. Suptilnije tumačenje Djukovog stvaralaštva ponudio je tentet saksofoniste Dejvida Mareja, predstavljajući isključivo opskurne radove slavnog kompozitora. Na glavnom programu nastupili su i kubanska vokalna diva Selija Kruz, vibrafonista Milt Džekson, saksofonisti Brenford Marsalis i Džošua Redman, klavirski čarobnjaci Mišel Kamilo i Čučo Valdez, "mladi lavovi" Nikolas Pejton i Bred Meldou, a na zatvaranju roker Džejms Tejlor (u duhu Elingtonove opaske žanrovskim čistuncima: "Postoje samo dve vrste muzike - dobra i loša!").

Ali, ono što "Umbria Jazz" festival izdvaja od ostalih evropskih džez smotri jesu ponoćni koncerti u Teatru Morlaki. Najraskošnije među sedam gradskih pozorišta (XVII-XIX vek, pedeset do par stotina mesta), sa pet galerija, pozlaćenim svodom i zidovima, rasvetom sa enormnog lustera i od bezbroj sveća duž galerija, ovo zdanje savršene akustike - izgrađeno za potrebe Muzičke akademije - predstavlja poseban izazov za džez heroje. Kako izbeći klasičarsku krutost, pozorišni akademizam, a koliko intenzivna predstava neće narušiti harmoniju mesta? Glasno ili diskretno? Besno ili suzdržano?

Dominantna figura ponoćnog programa bio je pijanista Keni Baron, koji je nastupio čak četiri puta: solo (posveta Monku), sa basistom Čarlijem Hejdenom, pa sa mladim kolegama po instrumentu Malgrjom Milerom i Bredom Meldouom. Hejden je u akademskom ambijentu osetio izvanrednu priliku da se igra na pragu čujnosti sa svojim Quartet West. A najviše uzbuđenja izazvao je nastup "All Star Quarteta" (Džo Lovano - saksofon, Džon Skofild - gitara, Dejv Holand - bas i Al Foster - bubnjevi). Veliki prijatelji su retku priliku zajedničkog muziciranja iskoristili da trijumfuju po svim kriterijumima koji opredeljuju muzičku delatnost. Nove kompozicije pisane specijalno za ovako važan susret, filigransko aranžiranje, sadržajne improvizacije visokog intenziteta, igra "između četiri vatre" autentičnih genija, pa razmena osmeha kada god bi neko iznenadio neobičnim rešenjem ili izazvao ovacije nekoliko stotina srećnika koji su uspeli da dođu do karte.

"Zar već ideš?", čudila se tri dana pre kraja festivala direktorka pres službe Patricija Kavaleti, zabrinuta da li mi je prijalo. "Moram, čekaju me nova uzbuđenja u Belgiji", rekao sam. Spustila mi je u džep poslednji album Čarlija Hejdena i Quartet West, a onda je usledio poljubac za "doviđenja" na zimskom (milenijumskom) izdanju Umbria Jazz u Orvijetu.

Vojislav Pantić