Istanbul

Zemljotres

Stravi�an zemljotres od oko sedam stepeni Rihterove skale na zapadu Turske usmrtio je preko tri stotine osoba dok je vi�e od dve i po hiljade ljudi zatrpano u svojim domovima. Samo u Istanbulu u bolnice je sme�teno vi�e od pet stotina ljudi. Zemljotres se najvi�e osetio u gradovima Izmir, Istanbul, Basra, Bolu i Gold�uk. Dr�avni seizmolo�ki zavod poredi ja�inu zemljotresa sa onim u San Francisku 1906. godine kada je poginulo vi�e od sedamsto ljudi. Zemljotres se desio oko tri ujutro i stanovnici su u panici posko�ili iz svojih kreveta u poku�aju da na�u spas. "Videli smo kako se pod ljulja i izleteli smo iz ku�e", ka�e Ramazan Ajdeniz, vlasnik poslasti�arnice u Istanbulu. Istorijski i kulturni spomenici, poput Plave d�amije, Aja Sofije i Topkapi saraja, nekada�njeg sedi�ta otomanskih sultana, koje u ovo doba godine obilaze reke turista. Zemljotres se osetio i u prestonici Ankari preko pet stotina kilometara jugoisto�no od Istanbula, ali tamo nema izve�taja o poginulima ili povre�enima. Naftna rafinerija je u plamenu, a telefonske linije i dalekovodi su u prekidu. Agencije izve�tavaju i o tome da je zemljotres izazvao lan�ani sudar na autoputu Istanbul-Ankara. Epicentar je bio u Izmiru, poznatom i kao Kod�aeli koji se smatra trusnim podru�jem. Seizmolo�ki zavod upozorio je gra�ane na naknadne potrese i zatra�io da se preduzmu mere predostro�nosti. Prethodni zemljotres u Turskoj desio se 27. juna pro�le godine kada je oko 150 ljudi poginulo, a preko hiljadu i po ih je povre�eno, sa epicentrom pored grada Adane.

Jerusalim

Ajhman

Izgleda da je Adolf Ajhman bio jednako prilje�an i pedantan u pripremi svoje odbrane, kao i prilikom organizovanja ubijanja miliona Jevreja tokom Drugog svetskog rata. U memoarima na oko pet stotina strana koje je Ajhman napisao 1962. �ekaju�i izvr�enje smrtne kazne u zatvoru u Jerusalimu, Hitlerov d�elat napisao je da ga se rukovodio ose�ajem odanosti svojim pretpostavljenima. Delove memoara objavio je pro�le nedelje berlinski "Die Velt" gde je ostala zabele�ena slede�a Ajhmanova re�enica: "Za mene je nare�enje vrhovna vrednost i mora se dosledno slediti". Nema�ki dnevnik dobio je Ajhmanove memoare iz Nema�ke arhive gde je spis �amio preko trideset godina. Po�etkom ove nedelje izraelsko ministrastvo pravde najavilo je da �e nema�kim nau�nicima i istori�arima na uvid pru�iti vi�e od hiljadu stranica Ajhmanovih bele�ki. Dokumentaristi u centru za istra�ivanje Holokausta u Frankfurtu, Institutu "Fric Bauer" najavili su da �e ovim bele�kama dodati komentare istori�ara. Istori�ari, me�utim, nisu odu�evljeni objavljenim rukopisom za koji tvrde da nema naro�itu istoriografsku vrednost. Volfgang Benc, predsednik berlinskog Centra za izu�avanje antisemitizma, tvrdi da je tekst "izuzetno dosadan" i da nau�nicima ne�e otkriti nove detalje. Benc, me�utim, upozorava da Ajhmanovo �tivo mo�e biti prili�no podsticajno za neonaciste koji Hitlerovog vernog slugu mogu proglasiti mu�enikom i �rtvom. Ipak, u tekstu se izri�ito pominje da su nacisti ubijali Jevreje, �to je potvrda "iz prve ruke" za sve one koji i dalje ne �ele da se suo�e sa tom �injenicom. "Sada, kada se prise�am slika iz tog vremena, jedino �to vidim su le�evi, le�evi, le�evi", pi�e Ajhman. "Streljani, ugu�eni gasom, le�evi koji se raspadaju. Krvavi pir."

Mafakatini

Nevinost

Nomagugu Ngobese najpre je na�la skrovito mesto, zatim je legla na travu iza �ar�ava i procedura mo�e da po�ne. Tridesetak devoj�ica i devojaka, izme�u 10 i 18 godina starosti iz okoline Pitermaricburga u Ju�noafri�koj Republici, kiko�u se i gurkaju dok �ekaju na svoj red.

Zatim svaka nestaje iza belih zastora gde se odvija pregled. Ritual utvr�ivanja devi�anstva, koji je u ovim krajevima nestao pre nekoliko decenija, ponovo je aktiviran. Ovoga puta on ima manje veze sa religijom i prodajom mlade, a vi�e sa kampanjom borbe protiv SIDE i seksualnog zlostavljanja �ena i dece. Broj zara�enih najve�i je u ovom delu sveta.

U pokrajini Kva Zulu ovi testovi su naro�ito masovni i pokazuju da je �ak 35 odsto devojaka zara�eno visrusom SIDE. U�iteljica lokalne �kole koja je uklju�ena u kampanju ka�e: "Pitaju me za�to to radi�. Ja im ka�em: 'A �ta ste vi u�inili za botrbu protiv SIDE?'". Na�alost, osim ovakvih pregleda, malo nam je uspe�nijih metoda ostalo na raspolaganju."