�ekaju�i finale

Uvrnut svet

Na dosada�njim, ovim posleratnim mitinzima bilo je malo izvikivanja imena strana�kih vo�a, nije se �ulo koga ljudi ho�e nego koga ne�e

Od ovogodi�njeg Preobra�enja Slobodan Milo�evi� o�ekuje mnogo, mo�da vi�e nego bilo ko u opoziciji. Neko iz Crkve zakazao je protestno okupljanje ba� na taj praznik o�igledno prizivaju�i bo�ju pomo� i mo�da veruju�i u magiju re�i. Ali, kao �to se nekad govorilo, Bog ne pla�a svake subote, nego kad je njemu volja. Osim toga, ako i bude kakvog preobra�aja, otkud mi znamo ko �e se u �ta prometnuti? Ako se opozicija uzda u Boga i nebesku pravdu, Milo�evi�eva morbidna ma�ta zami�lja sasvim druga�iju metamorfozu, vi�e nalik na onu koju je opisao Kafka.

Dakle, stvar je u tome da posle ovakvog protestnog skupa izgleda mora biti dobitnika i gubitnika. Antire�imsko raspolo�enje, iskazano pre svega brojem demonstranata, mora biti dovoljno sna�no i ubedljivo da bi moglo da raste. U suprotnom, ljudi �e biti obeshrabreni, stvori�e se utisak da uli�ni protesti nemaju budu�nost, i to je ono na �ta re�im ra�una. To zna�i da �e perspektiva Srbije biti bolja ili gora, pri �emu se i neki neodre�en, nere�en ishod preobra�enskog odmeravanja ra�una vi�e kao pobeda re�ima.

Pored toga, Milo�evi� ima i prednost doma�eg terena. Nemam pojma kako se to dogodilo, ali stvorilo se �vrsto uverenje da ovo mesto pripada njemu i da su njegovi protivnici, makar bili u ve�ini, samo gosti pa im je bolje da �ute, miruju i po�tuju doma�e obi�aje. On je ve� pokazao celom svetu da ume da postupa prema neprijatnim gostima. Ume da ubije, premlati, uhapsi, protera, i u tom pogledu nema bitne razlike izme�u kosovskih Albanaca i doma�e opozicije.

Na mitingu �e se zapravo raditi o tome da opozicija poka�e, simboli�no i privremeno, da je ona na doma�em terenu. Tokom zimskih �etnji bilo je ostvareno upravo to, a tokom NATO intervencije Milo�evi� je donekle, opet privremeno, povratio Srbiju, po cenu gubitka Kosova. Sad je sve zamr�enije nego ikad. Kao da je sve ravnomerno palo na jo� ni�i nivo, pa smo dobili neobi�an paradoks: slabost vlasti ne ja�a nego slabi i opoziciju. To valjda dolazi otud �to nije u pitanju obi�na slabost, nego �ista uvrnutost, pa je na to nekako logi�nije odgovoriti uvrnuto nego normalno.

Tekst koji re�im izgovara glasi ovako: ostvarena je velika pobeda nad NATO-om; vojska se pobedni�iki povukla s Kosova; tamo�nje Srbe sad �tite Ujedinjene nacije; me�utim, Albanci ih ubijaju i proteruju uz pomo� NATO-a, ali izbegli Srbi se vra�aju jer imaju sve garancije za bezbednost, a ako bude trebalo srpska vojska �e ponovo do�i na Kosovo da ga vrati, mada ono nije izgubljeno, i da pobedi NATO du�mane, koje je ve� pobedila i kojih na Kosovu i nema, po�to su tamo pu�teni samo prijatelji iz Ujedinjenih nacija... A ako opozicija ne razume ovu politiku i ako misli da tu ne�to nije u redu, ni sama ne zaslu�uje ni�ta osim batina.

Ovde vi�e zbilja nema o �emu da se raspravlja i zato je odlazak Milo�evi�a postao, kao nikad pre, tako ubedljiv zahtev koji nikome ne treba tuma�iti. Ali, kao �to vidimo, ljudi iz opozicije jo� nalaze na�ina da se oko ne�ega ne slo�e, da sapli�u druge i isti�u sebe, da smi�ljaju razne varijante i zbunjuju gra�ane. Kao da nije dovoljno to �to im policija preti da �e da ih bije. Kao da policija ve� ne bije, ne hapsi i ne podi�e optu�nice. Ipak, uprkos najopse�nijim merama zastra�ivanja za koje je sposoban re�im dokazano spreman da ubija, izgleda da je gra�anima lak�e da pobede strah nego da povrate veru u opozicione prvake.

Novost je, me�utim, to da Milo�evi� vi�e ne mo�e da se osloni na slabost opozicije. Malo ko jo� izlazi na ulice iz ljubavi prema opoziciji.

Na dosada�njim, ovim posleratnim mitinzima bilo je malo izvikivanja imena strana�kih vo�a, nije se �ulo koga ljudi ho�e nego koga ne�e. A ima ih koji Milo�evi�a toliko ne�e da su spremni da navijaju za hrvatsku reprezentaciju, smatraju�i da ova jugoslovenska nekako pripada re�imu. Ta atmosfera oko ove utakmice je mo�da najbolji pokazatelj dokle je stigao odnos gra�ana prema vlasti. Navija�i su, naime, uzorak naroda za koji se ne mo�e re�i da je strana�ki pristrasan. Nema razloga da socijalisti, julovci ili radikali izbegavaju stadione, a tamo su u tolikoj manjini da je vlast morala da preduzima mere za�tite od zvi�danja himni i �efu dr�ave.

Ako neko u ovoj zemlji jo� ne�to voli, onda je to fudbal. A ako zbog Milo�evi�a ne mo�ete da navijate za svoje, onda je zbilja do�lo potonje vreme.