Četiri meseca zatvora zbog uvrede predsednika

Slučaj Biserke Apić

Jedan od inspektora posebno je provocirao i napadao: "Mi ćemo tebe zatvoriti, ti svako jutro za vreme kafe mitinguješ. Ti si protiv ove zemlje, ti se naslađuješ što nas gađaju bombama. Ti si izdajnik, ti mrziš svoju zemlju i svoj narod", govorio je

U ime naroda, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici javno je objavio sledeću presudu: "Okrivljena Apić Biserka, od oca Petra i majke Milke, rođene Poleš, rođena 17. 1. 1956. godine u Sremskoj Mitrovici, po nacionalnosti Hrvatica, državljanin SRJ, pismena sa završenom višom trenerskom školom, zaposlena u sportskom centru 'Pinki' kao blagajnik i mesečno zarađuje 1.300 dinara, razvedena, majka jednog punoletnog deteta, bez imovine, živi u zajedničkom domaćinstvu sa ocem, ćerkom, zetom i dvoje malodobne unučadi, do sada nije osuđivana i prekršajno kažnjavana - kriva je, što je dana 28. aprila 1999. godine, u jutarnjim časovima u poslovnim prostorijama Sportskog centra 'Pinki' u Sremskoj Mitrovici, javno izložila poruzi predsednika SRJ Slobodana Miloševića, u vezi sa vršenjem njegove funkcije.

Imenovana je kolegi sa posla Adašević Josipu rekla: 'Ćuti, Josipe, pustili ste tog magarca da vam bude predsednik države i da vas vodi kao ovce poslednjih deset godina i za svih tih deset godina mi ratujemo'. Nadalje, utvrđeno je da je okrivljena kritično jutro rekla da hoće da kaže ono što njene kolege ne smeju da kažu, te da je svedok Berić Leposava rekla Biserki šta je trebalo drugo da se uradi, zar je trebalo da nam dođu ti strani i da nam maltretiraju decu, a na to je Biserka rekla da je svejedno oni ili neko drugi. Nadalje, okrivljena je izjavila da za bombardovanje Srbije od strane NATO - a nije kriv Klinton i NATO nego mi, misleći na nas kao na narod, te da je do rata doveo predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Okrivljena je time izvršila krivično delo povrede ugleda SRJ iz člana 157, sr. 1 KZJ, pa se primenom propisa osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca."

Biserka Apić je uložila žalbu višem Sudu i ovih dana očekuje rešenje.

CINKAROŠI: Za nju je početak zapravo bila noć kada su je uhapsili. "Ja nisam do tada znala da sam ja nešto uradila, nekog uvredila, nekom zasmetala. Dva inspektora su došla oko jedan sat posle ponoći, subota na nedelju 9. maja, i rekla da me trebaju, oslovljavajući me sa Biso. Pomislila sam da je to nešto u vezi s poslom, da treba neka arhiva da se prebaci zbog ratne situacije, pitala je l' treba neke ključeve ili nešto da ponesem, rekli su ne, jedino da se spremim za polazak. Tek kada sam videla da me vode u nešto što mi zovemo bunker, shvatila sam da me privode. Onda su me pitali šta sam ja govorila protiv Slobodana Miloševića", govori za "Vreme" Biserka Apić.

Začuđena, odgovorila je da se ne seća, pitala kada? Ma ne, uopšte, šta je govorila, da se seti šta je govorila o Slobodanu Miloševiću, o bombardovanju RTS-a i Miloševićeve kuće, neodređeno, bilo gde i bilo kad. "Nisam zaista mogla da se setim šta sam gde govorila, pre svega što ne govorim mnogo, jer ni ne izlazim, uglavnom sam kod kuće, niti imam običaj da sa nekim raspravljam. Napravili su zapisnik, rekli mi da moram da tu dočekam jutro i noć sam provela u plastičnoj stolici, sve dok nisu došla druga dvojica inspektora za koje mislim da su nadležni baš za takve slučajeve", govori smirena i vedra žena, visoka i bivša sportistkinja, za koju je teško zamisliti da bi je na poslu cinkarili, muškarci i žene, svako iz svojih razloga. Kada smo jednog njenog sugrađanina pitali da li je čuo za hapšenje Biserke Apić - da napomenemo da tim povodom nije bilo nikakvih protesta, za Sremsku Mitrovicu slučaj se nikada nije ni dogodio - odgovorio nam je: "Ta ovo ti je grad zlih jezika, pun SPS čauša i neko od njih zavisi od nafte, neko od bagera, pa cinkare".

Jedan od inspektora posebno je provocirao i napadao: "Mi ćemo tebe zatvoriti, ti svako jutro za vreme kafe mitinguješ. Ti si protiv ove zemlje, ti se naslađuješ što nas gađaju bombama. Ti si izdajnik, ti mrziš svoju zemlju i svoj narod", govorio je.

"Oni su bili dobri momci, ja loš momak", kaže Biserka nasmešeno, dodaje da nije reagovala, nije osoba koja gubi kontrolu.

"Kako ja rušenju mogu da se radujem? Ko je to izgradio i ko će to opet graditi? Gde ja da odem, nemam ja neko dvojno državljanstvo, mi smo toliko osiromašeni da ne mogu do Beograda da otputujem. Taj je inspektor bio jako ostrašćen, delovao mi je kao likovi iz knjiga o Informbirou. Koliko je predan toj ideji kojoj služi ne znam, ali je zbog toga spreman da mene mrzi a priori i stvorio je neku sliku o tome kakva sam ja. Čak ni ti koji su mu sve to o meni prezentovali ne verujem da su o meni govorili tako", kaže Biserka Apić.

Tek joj je tada, na drugom saslušanju, navedeno izokola da je to "sporno" bilo na radnom mestu, "za vreme kafe". Od "kritičnog jutra", 28. aprila, proteklo je do hapšenja 13 dana, i Biserka kaže da se tog razgovora setila tek kada je videla rešenje o pritvoru. "Ako sam nekog uvredila, bio je to kolega za čiji sam stav smatrala da je kukavički. On je rekao tog dana da bi tog pilota koji baca bombe natakao na kolac. Ne volim kada se neko junači na nečemu što nikada neće biti u prilici da dokaže. Oko toga je bila nekakva rasprava. Pitao me je šta mislim, ko je kriv, rekla sam da smo krivi mi sami što sebi dozvoljavamo da srljamo iz neprilike u nepriliku, da se sa celim svetom ne razumemo, zbog čega je nama sve gore i gore. Situacija se samo pogoršava i ne dolazimo u priliku da je razrešimo. Jesam rekla magarac ispred nas, a mi ovce za njim, nisam pomenula Slobodana Miloševića, to su oni tako protumačili, što na kraju i jeste".

TRI UŽASNA DANA: "Ja nisam stekla utisak da je ta kancelarija neko javno mesto, iako vidim da jeste, jer tamo se prepričavaju one ljubavne serije, koje ja ni ne gledam, ili jadi iz kuće. Koliko ja znam taj naš kancelarijski sistem, priča se prepričava, dodaju mu se krila i repovi, u svakom slučaju, neko je smatrao da to treba prijaviti, mi smo mali kolektiv i ne mogu baš da kažem da sam se toliko iznenadila, koliko je to zapravo neprijatno doživeti. Čak nisam to ni tako lično primila, to su sve ljudi kojima su potrebni neki politički plusevi i koji na taj način svoje mesto potvrđuju, obezbeđuju ili su zbog nekog putera na glavi dužni da pokažu svoju lojalnost", govori Biserka. Dakle, ništa lično.

"Nemoj da misliš da sam te ja prijavio", svaki od kolega joj je prišao i rekao kada se vratila na posao. Ispalo da je prijavio "niko".

Biserka Apić napominje da joj je najteže bilo zbog male bebe, unuke, koja se rodila na početku rata i bez oporavka bila dovedena kući mršava i u teškom stanju, kao i zbog ćerke koja gaji dvoje male dece i kojoj je bila potrebna. Advokat joj je predlagao da kaže da je to neki nesporazum, ali ona to "nije mogla da kaže, zato što to nije tako".

Optužena je pritvorena sa obrazloženjem da bi mogla da utiče na svedoke. Nije dozvoljeno da telefonira, a njenoj ćerki i sestri koje su zvale policiju rečeno je da "takve nema ovde". Obaveštenje o pritvoru dobile su tek kasnije poslepodne, kada je policija već uveliko saslušavala svedoke u sportskom centru. Direktor je to potvrdio Biserkinim rođacima, ali nije želeo da bilo šta objasni, ostavio im je utisak da mu je "jako bilo neugodno, očigledno jer je u sve imao umešane prste".

"Činjenica je da je moja porodica patila jer nije znala šta se sa mnom dešava. Meni je najteže bilo upravo što nikako nisam mogla da im javim šta se dogodilo. Ne smeš ni od koga da pozajmiš novac, zapravo nemaš pojma kakav je to sistem dok njega ne dopadneš, nemaš veš, nemaš ništa. Bila sam zatvorena zajedno sa još tri žene u ćeliji, dve u zatvoru zbog ubistva, a jedna zbog šverca droge, nisam imala peškir niti sapun, imala sam ležaj koji nisam smela da upotrebljavam do tri sata, morala sam da stojim u stavu mirno kad neko ulazi. Tri dana sam bila bez svojih ličnih stvari. Jedna mi je zatvorenica pozajmila svoj peškir i sapun, posle i veš, i nikada ne bih poverovala da ću biti u takvoj situaciji."

Ćelija toliko mala da ne može čovek da se okrene, tri stolice a četiri žene, slupana WC šolja i lavabo. Biserka je za tih 17 dana u pritvoru radila čučnjeve, jer joj se "padalo u nesvest od nekretanja".

POSETA: Najpoznatiji Mitrovčanin je ministar Goran Matić, a njegov pulen je direktor lokalne televizije Ivan Rakić Bager. Taj Bager je kažu Alfa, a upravnik KP Doma Trivun Ivković Omega Sremske Mitrovice. Treće noći Biserkinog pritvora, samo što se polegalo, taj je Trivun Ivković lično zalupao na vrata ćelije - ko je ta Biserka Apić? Žene što su bile sa Biserkom u ćeliji se zabezeknule, jer im ovaj nikada nije ušao na vrata. Bilo im je neprijatno, stajale pred njim u spavaćicama, a Biserka je srećom bila u odeći, još bez ličnih stvari. "Pitao me je šta sam to rekla, ja sam ponovila ono za magarca i ovce. Pitao me je šta mislim koliko ću biti ovde, rekla sam da ne znam, možda deset godina, možda uopšte neću biti ovde. Rekla sam da nisam bila svesna da činim krivično delo jer nisam imala potrebe da proučavam zakone, da sam sve rekla iz srca. Nije bio grublji nego bilo ko od njih u zatvoru, koji tako verovatno moraju da se ponašaju zbog autoriteta među zatvorenicima."

Biserki Apić pritvor je na prvom ročištu produžen sa istim obrazloženjem kao i kada je pritvorena, a dodato je i naglašeno da ovo krivično delo ima posebnu težinu jer je počinjeno u vreme kada je zemlja u ratu.

"To su ukradeni dani od života. Sediš i čekaš da prođe vreme", kaže ona.

Suđenje je Biserki bilo nestvarno, "tužno i žalosno što se pored svih nedaća protiv kojih ne možemo da se borimo dešava još i to". Došli su prijatelji da je podrže, čuvari su rekli da ne pamte kada je toliko ljudi bilo u sudnici, ali je to još više učinilo rezigniranom. Kaže da joj je samo bilo još teže.

"Ipak hvala im na podršci. Saslušanje je bilo izuzetno neprijatno za svedoke, bili su zastrašeni i meni je u jednom momentu bilo više žao jedne moje koleginice nego mene. Ja sam se sve vreme osećala da je uzalud da se branim. Znala sam da sam ja u pravu, jer sve činjenice koje mogu da navedem govore meni u prilog. Neko drugi može imati sasma drugo mišljenje." Kada je govorila da je zabrinuta zbog zeta i ćerke, jer oni nemaju od čega da žive, sudija je pitala zašto oni ne rade. "Ona kao da ne živi u istoj zemlji! Kao da je bila neko ko je došao iz sasvim drugih uslova i da ne razume zašto mi tako mislimo." Sudija Svetlana Đuričić je u svom obrazloženju izvela zaključak da posebnu težinu ima to što se okrivljena uvredljivo izrazila o predsedniku Miloševiću za vreme proglašenog ratnog stanja kada je trebalo da svi budu jedinstveni, te da će osuda na četiri meseca zatvora Biserke Apić, "u smislu generalne prevencije, uticati na druga lica da ne čine krivična dela, što je od posebnog značaja imajući u vidu proglašeno ratno stanje u SRJ".

POVRATAK: Ona ne misli da njeno hapšenje ima veze sa njenom nacionalnošću već da je to stoga što štrči u svojoj sredini, s obzirom na to da sam i u onom prethodnom ratu imala drugačiji stav - da sve to može da se završi bez rata. Iako je tada bio mnogo gori sukob, Biserka kaže da nisu imali nacionalne konflikte. "Evo, na primer, glavni svedok je isto Hrvat, ali ja mislim da je on konfliktna ličnost baš zato što se ne oseća dobro u svojoj koži i što zato stalno mora da dokazuje da je veći katolik od pape. Mislim pre da sam ja žrtva opšteg našeg neuspeha. Mi stalno u pokušajima da stvorimo nešto gazimo one koji su manje krivi, uvrćemo se u sve manji krug umesto da se okrećemo ka spolja. Ne mogu čak ni da se ljutim na nekog, jer postoje ljudi koji su u nekom stalnom stanju straha i neizvesnosti smatrali da mogu nešto da ućare. Ne mislim da je to zato što su oni neki rodoljubi, da su baš toliko naivni. Jesam se malo razočarala, ali ne nešto posebno, da više ne mogu da vidim te ljude. To je kao kad znate da neko nije vredan vaše pažnje, pa se samo još malo razočarate. Direktor je malo krući, ali to meni ne smeta. Nemam ni nekog izbora. Na kraju, praktična sam. Kod nas je uvek bilo te neke negativne selekcije, da odlaze oni koji su bolji, kao što su i oni koji su otišli iz zemlje", dodaje ona. Biserka ne veruje da će otići u zatvor, nada se amnestiji u paketu sa "dezerterima".

Ona sada radi, skoro da je sve isto kao što je pre i bilo. Neki su je iz pritvora dočekali kao da se vratila sa nekog neugodnog letovanja, nekima je izuzetno neprijatno. Glavnom svedoku je najneprijatnije, kontaktira sa mnom samo službeno i kada je sretne na hodniku ne zna gde da pogleda. Ostali su kao i pre - drugovi, ljubazni i niko je nije prijavio.

"Ponekad kažem nešto u razgovoru od tih mojih iskustava iz pritvora, ali vidim da je ljudima neprijatno da to pominjem, baš zato što nemaju svoj stav o tome." Više niko ne pominje politiku u Biserkinom prisustvu. U gradu je ljudi presreću, govore da i oni tako misle, da ne mogu da veruju da su je zbog toga zatvorili, jer su oni govorili i mnogo gore stvari.