Duh izgubljene decenije

Izlazak iz istorije

Milo�evi� nije nikakav samozvanac, uzurpator, tiranin, izdajnik ili strani pla�enik nego zakonito dete srpske nacionalne ideje

Posle NATO intervencije i gubitka Kosova nema sumnje da je Milo�evi�eva epoha definitivno okon�ana. Ovo se trenutno jasnije vidi kad se �ovek malo udalji iz Beograda; izbliza gledano on jo� traje, ali samo u nekom tehni�kom smislu, kao oblik vlasti, kao prazna ve�tina, kao policijska rutina i providna televizijska la�. Iz govora njegovog re�ima nestali su poslednji tragovi smisla, nema vi�e nikakve magije, nikakve nade u �udo.

Svi su prozreli sve trikove, ali cirkuzant je jo� tu i nastavlja da izvodi jednu istu ta�ku, prosto zato �to nema ko da ga zaustavi i skloni, po�to ni ve�ina drugih kandidata ne umeju da se dosete ni�emu druga�ijem i boljem.

Sve to mo�e tako jo� da traje, �ak i po�to se ostvari san tolikih valjanih gra�ana Srbije da Milo�evi�u vide le�a. Setimo se samo da je pokojni mar�al Tito vladao onda�njom Jugoslavijom godinama po�to je oti�ao u ve�na lovi�ta. Istorija, naime, ima svoju inerciju i najve�i deo istorijskog vremena, pogotovu posle krupnih promena, proti�e upravo u inerciji.

Pore�enje izme�u ove dvojice mo�da je pogre�no u svakom smislu, osim u jednom: malo �ta od njihovih dela mo�e da se izbri�e, poni�ti, ne prizna i vrati na po�etak i u neko prvobitno stanje. A to je upravo ono �emu se te�ilo posle kraja Titove epohe i �emu �e se sigurno te�iti i posle Milo�evi�a. Prvi slu�aj nas vi�e ne zanima, a u ovom drugom valjalo bi razumeti da je Milo�evi�, ma �ta ko sad o tome mislio, predstavljao vrhunski izraz i, naravno, kraj jedne stare, duboke i dominantne srpske dr�avne, politi�ke, socijalne i �ak kulturne misli i ambicije.

Znam da �e se mnogi dobar Srbin pobuniti i zapeti da dokazuje da je on sve uradio pogre�no i naopako. Gotov sam da se smesta slo�im s tim, ali Srbija u po�etku nije tako mislila i trebalo joj je dugo, o�ajno dugo da to shvati, a sad je lako biti pametan. U po�etku, dok je Milo�evi� ru�io sve pred sobom i izgledao nepobedivo, trebalo je imati mnogo snage i hrabrosti da se uvidi kuda to vodi i da se tome suprotstavi. Tada, dok je u krvi gu�io albanske proteste na Kosovu, malo je kome u Beogradu smetalo �to on nije odustajao od komunizma. ("Slobodane nek si komunista, volimo te ko Isusa Hrista!")

I kasnije, tokom raspada Jugoslavije, malo je ko uo�avao kako njegovo oslanjanje na golu silu razara i poni�tava sve �emu su Srbi mogli da te�e. Srbi su tada bili gluvi i sami na svetu. Izdaja je bilo ve� i samo pominjanje bilo kakvih tu�ih prava, i zato je sad tako te�ko nekome dokazati srpsko pravo na bilo �ta. Jedan zamr�eni slu�aj teritorijalnih, istorijskih i etni�kih prava i pretenzija pretvorio se u orgiju nasilja i zlo�ina, a u krajnjem ishodu Milo�evi�ev u�inak je uglavnom nepopravljiv.

Ali, sad kad Srbija po�inje da u�asnuto odbacuje Milo�evi�a, nema joj druge nego da se malo i nad sobom u�asne. Ono, naime, za �ta sad treba imati snage i hrabrosti je da se prizna da Milo�evi� nije, ili barem nije bio, nikakav samozvanac, uzurpator, tiranin, izdajnik ili strani pla�enik nego zakonito, mada izuzetno nevaljalo dete srpske nacionalne ideje. On sam mo�da za to i nije mnogo mario, mo�da mu je uvek bilo vi�e stalo do prepirki sa Zapadom i Amerikom ili, najzad, do same gole vlasti. Mogao se na njegovom mestu zate�i i neko bolji, ali nema sumnje da je Srbija, u kriti�nom trenutku, ba� njega prepoznala i odabrala. Odu�evljenje je bilo toliko da gre�ka nije mogla biti slu�ajna.

Ovo je svakako najbolnije mesto i najte�a trauma koju Srbija ima da odnese u slede�i vek. Nije, naime, u pitanju samo Milo�evi� koji, ovako ili onako, uskoro mora da ode. Ovde je re� o velikom, stvarnom nacionalnom porazu, kakav se narodima doga�a samo jednom u istoriji. Mo�da je ta�nije re�i da je to poraz srpskog nacionalizma, ako bi ta re� ozna�avala iracionalni vi�ak mesijanskih i, po pravilu, agresivnih nacionalnih aspiracija. Ta misao o sopstvenoj veli�ini, izuzetnosti, pravu, posebnoj istorijskoj ili kulturnoj ulozi na Balkanu, ako ne i u Evropi, ima duboke tragove u srpskoj istoriji. Ona nije uvek proizvodila ru�ne i �tetne posledice i, uz malo sre�e, mogla se mirnije rasplinuti, a Srbi su se mogli okrenuti malim, neistorijskim poslovima.

Ali, nije bilo sre�e. Umesto toga, Srbiji se "dogodio narod" i spasa vi�e nije bilo. Nekoliko godina pro�lo je u izvrdavanju, odlaganju, takti�kim povla�enjima i zapletima, ali nacionalizam je morao biti pora�en. On je po druge narode bio opasan i ponekad smrtonosan, a za same Srbe predstavljao moru koja ih je neizrecivo mu�ila, izlu�ivala, ucenjivala, me�usobno zava�ala, bacala u o�aj i bedu i na samo dno evropske kanalizacije.

Daleko sam od toga da se divim prole�noj NATO intervenciji, ali iz razloga koji nemaju mnogo veze sa Srbijom. Ona je tu intervenciju gotovo iznudila i platila ogromnu cenu, mo�da nepravedno visoku, ali je ona sama, kao svaki krivac, izgubila pravo da postavlja pitanje o pravednosti kazne. To pitanje mo�e da postavi samo neko spolja i to bez mogu�nosti da se bilo �ta promeni, dakle samo zbog budu�ih sli�nih slu�ajeva, a Srbiji preostaje da se bavi svojim epohalnim slomom najbolje �to bude umela.

Pri tom, naravno, najva�nije pitanje ne�e biti: kako �iveti bez Kosova, mada su se toliki doma�i politi�ari zaklinjali da bez njega nema ni Srbije. Najkrupnije, najdublje iskustvo bi�e ono �to bi se moglo nazvati izlaskom iz istorije. Sa stanovi�ta nacionalne mitologije to zvu�i tragi�no, ali je dokazano korisno po �ivote i blagostanje gra�ana.

Srbija ne�e vi�e imati da ka�e svetu ni�ta krupno, ne�e biti razloga za velika �rtvovanja i odricanja, �to zna�i da �e opasti profiti od patriotskog biznisa, a gra�ani �e polako nau�iti da paze na stvari kao �to su poreske i kamatne stope.

Zbog odsustva istorije Srbe �e verovatno neko vreme tresti apstinencijalna kriza, sve �e im izgledati sitno, trivijalno i besmisleno, ali na to se valja navi�i. A kad se �ovek navikne, sve izgleda druga�ije. Pravljenje istorije postaje dosadno u pore�enju s pravljenjem dece. A tu su jo� i �varci, �priceri, pecanja, putovanja, zanovetanja i dangube svake vrste.

Najzad, zar nije vreme da Srbi poka�u �ta umeju, kad ve� ne umeju da se biju?

Iz nekih razloga, sre�nih i nesre�nih, Srbi tek sad izlaze iz istorije, a ostali susedni i evropski narodi, �ak i najve�i, s tim su se pomirili, ko pre ko kasnije. Upravo tokom NATO intervencije moglo se lepo videti da ni Evropa nije u stanju niti ima mnogo volje da ozbiljno odlu�uje i da se me�a ni u sopstvenu istoriju. �ak su i Rusi, narod s najve�im mesijanskim ambicijama, pre Srba razumeli koliko je sve to skupo i glupo i verovatno nepovratno odustali od petljanja s istorijom.

Verujem da je ovo iskustvo poraza do te mere upe�atljivo i svakome o�igledno, da se o njemu ne mora ni govoriti. Dakako, bi�e jo� dosta demagoga koji �e dokazivati suprotno, ali oni samo gube vreme i u su�tini �e biti bezopasni. Niko vi�e nikad ne�e uspeti da za sobom povu�e Srbiju pri�ama o nacionalnom dostojanstvu, veli�ini, istorijskim pravima i pretenzijama. Ovoliki porazi obezbe�uju trajan imunitet protiv toga i na takve pri�e narod �e ubudu�e reagovati refleksnim odbijanjem, iz stomaka.

To ne zna�i da �e Srbi sad neminovno da postanu druga�iji, bolji ili pametniji. Izvesno je samo da �e nau�iti da se klone sile i da obra�aju pa�nju na ono �to im govore ja�i i ve�i. Politi�ki projekti zasnovani na dr�nosti vi�e ne�e mo�i da pro�u. To je dovoljno samo za to da se izbegne jo� jedno iskustvo nalik na ovo s Milo�evi�em, ali samo po sebi to ne otvara nikakav nov put. Tokom ovih ludih godina u zemlji i ljudima nagomilala se impresivna koli�ina zabluda, predrasuda, bizarnih teorija o sebi i drugima, gluposti, neznanja i strasnih preterivanja u svim pravcima.

To intelektualno �ubre jeste slikovito i nekako zabavno, ali s njim se ipak mora ne�to uraditi, ako Srbi ne �ele da zadugo ostanu antropolo�ki rezervat.

Pitanje je, dakako, �ta Srbi �ele i ne �ele, mogu i ne mogu, a posebno kako da se to sazna, odnosno ko �e �ta u njihovo ime ubudu�e mo�i da govori i radi. Ho�e li biti kakve nacionalne elite sposobne da raskr�uje ili da i dalje samo gomila �ubre?

Stojan Cerovi�