Srbija u razbijenom ogledalu

Zovi me, Spasoje!

Letnji beogradski miting pokazao je kraj sna o sabornoj narodnoj opoziciji. Politi�ke promene su u rukama politi�kih partija, a pred njima su dva puta - "kamenovanje Dedinja" ili vanredni izbori. Da li je politi�ka alternativa za njih spremna

Preobra�enjski miting opozicije 19. avgusta u Beogradu bio je dovoljno veliki da organizatori proglase uspeh (ako se�anje ne vara, to je jedan od desetak najpose�enijih opozicionih skupova), a previ�e mali da bilo �ta promeni. Bilo da je na ta dva tri hektara bilo 200.000 ili 70.000 ljudi, �to je procena va�eg izve�ta�a, na Slaviji se desetak minuta posle zavr�etka mitinga moglo u�i i sesti u trolu broj 29.

I procene o tome ko je koga nadigrao u toj utakmici idu od "neuspeha u svakom pogledu" (RTS iste ve�eri), preko "na skupu je dominirao SPO" i "dok je Vuk govorio o Kosovu, takozvani opozicionari su zvi�dali", do konstatacije da ni "Vuk Dra�kovi� u Beogradu nema vi�e �ta da tra�i" (Velimir Ili�, predsednik Nove Srbije, na konferenciji za �tampu dan posle mitinga).

Sigurno je da je to bila najve�a koli�ina zvi�duka koju je Dra�kovi� "popio" na jednom beogradskom mitingu, a ostaje da se nabraja za�to. Po jednima, �in�i�eve pristalice su mu naplatile to �to je ovoga oterao s gradona�elni�kog mesta; po drugima, on pla�a cenu kontroverzne vladavine u Beogradu; po tre�ima, to mu je sledilo zbog ulaska u saveznu vladu; po �etvrtima, ljude je razjarilo to �to su osetili da je SPO poku�ao da minira miting, �to je Dra�kovi� najavio da ne�e do�i pa, kad je video veliku masu, ipak do�ao... AFP pominje �pekulacije prema kojim bi Dra�kovi�ev "preokret" mogao biti u vezi sa pritiscima koje vlast vr�i na njega, a ti pritisci vezani su sa vrlo kontroverznim upravljanjem Beogradom od svrgavanja �in�i�a sa mesta gradona�elnika 1997. godine.

Po onome �to se videlo tog dana u gradu, i demokrate i SPO su se ipak pripremali za taj sukob. Me�u sepeovcima (SPO) koji su stizali na miting moglo se �uti ono �to se �ulo i od nekih opozicionara - da �e Vuk tog dana mo�da govoriti. Bilo je vidljivo da se obezbe�enje Demokratske stranke raspore�uje za eventualne �arke sa sepeovcima. Jo� dok su ljudi pristizali na miting u ulicama oko parlamenta, koje su bile zatvorene za saobra�aj, �ule su se pristalice Srpskog pokreta obnove kako uporno vi�u "Ho�emo Vuka". Mada je najavljivano da �e to biti skup bez partijskih zastava, okupljeni su nosili zastave SPO-a, Demokratske stranke, Gra�anskog saveza Srbije i drugih �lanica opozicionog Saveza za promene. Neki zapa�aju da su Demokrate bile najopremljenije pi�taljkama.

Transparenti uobi�ajeno antire�imski: "Slobo odlazi, dosta nam je svega - Srbi sa Kosova", "�elimo da �ivimo bolje", "Slobo ka�i narodu istinu u o�i", "Daj ostavku za promene". (U Ni�u 18. avgusta videla se parola "Samo Sloba Srbiju spasava ostavkom", varijacija teme "Srbin ima �etiri srpska kriva, jedno drugom okrenula le�a".)

MITING I DVA KONTRAMITINGA: Tra�enje te ostavke nije bilo predmet nekih vidljivih razlika niti stvarni uzrok zato �to je, kako je primetio Vuk Obradovi�, predsednik Socijaldemokratije, to bio miting sa jo� dva kontramitinga. Sepeovci su zauzeli najbolje mesto uz binu i, mada �e kasniji zvi�duci pokazati da na tom skupu nisu ve�ina, diktirali su doga�aje na "stejd�u". Uz malo vatrometa dozvali su svog Vuka Dra�kovi�a ne dozvoliv�i gradona�elniku Beograda Spasoju Kruni�u da po�ne govor: "Zo-vi ga, Spa-so-je!" Cinici su taj slogan odmah obrtali u: "Zovi me, Spasoje!" Dra�kovi� je si�ao, kako izgleda, s balkona Starog dvora, i kasnije je izjavio da je to u�inio "te�ka srca", pra�en obezbe�enjem �iji broj neki izve�ta�i uve�avaju na 40, pa u nekoj vrsti ragbi prodora do�ao do bine i uz malo guranja popeo se na pozornicu (neki ka�u, umalo da popovi popadaju s nje). Bio je u letnjoj ko�ulji i sportskim pantalonama s velikim d�epovima. Od pro�le predsedni�ke kampanje 1997. njegove pojave na mitinzima su karakterisali kravata i ko�ulja, pa ovaj "nesklad kostima" na drugi na�in budi se�anje na ono ve�e 3. juna 1993, kada je Dana Dra�kovi� poku�ala da se probije u Skup�tinu Jugoslavije u ve�ernjoj haljini. Dra�kovi� je govorio dok su sepeovci skandirali, a drugi dovikivali uvrede: "Izdaja!", "Idi kod Mire na kafu" i "Mafija!" Dra�kovi� je te ve�eri objavio, a kasnije nekoliko puta obja�njavao, da SPO zahteva da se raspi�u vanredni parlamentarni izbori, te da ova partija ne�e uzeti u�e��e u, kako je rekao, destabilizaciji i blokadi Srbije, �to je najavljivao �in�i�, koji je, petnaestak minuta ranije, postavio ultimatum vlastima u Srbiji - ukoliko ne podnesu ostavke u roku od 15 dana, narod �e iza�i na ulice i protestova�e dok ne odu s vlasti: "Ili mi ili oni."

DVOR I ULICA: Dra�kovi� je, bore�i se s masom, zapravo ubijao �in�i�evu poentu. Kasnije �e on prebacivati �in�i�u da su njegove pristalice organizovano zvi�dale dok je on govorio. �in�i� je agenciji Beta izjavio da "rado prihvata da su svih 150.000 gra�ana koji su bili na mitingu pristalice DS-a", tvrde�i da su ti ljudi do�li zato �to ho�e promene i odlazak sa vlasti Slobodana Milo�evi�a, a da su gra�ani zvi�dali Dra�kovi�u "iz revolta", zato �to je do�ao da govori "na mitingu protiv Milo�evi�a, a nijednom re�ju nije zatra�io niti pomenuo da on treba da ode" �to je "neprimereno", i bilo bi "isto kao kada bi neko u�ao u crkvu a da se ne prekrsti".

�in�i� je ponavljao da je "svima jasno da se politika vi�e ne vodi u kabinetima i u Belom dvoru ve� na ulicama i trgovima". On Radiju B2 92 izjavljuje da stranke okupljene u Savezu za promene sada startuju "sa onim sa �ime smo zavr�ili proteste 1997. godine", i najavljuje plan za 21. septembar: "Ovoga puta �emo i�i do kraja, ali sistem protesta treba da bude sli�an." "Do kraja" zna�i "do Dedinja", po�to je "ogroman broj ljudi i na skupu 19. avgusta bio za to da se krene na Dedinje". Po njemu: "kamenovanje Dedinja", "nije nasilje ve� samoodbrana", "kamenje je krajnje nedu�na simbolika", a "posle toga Dedinje ne�e biti bunker iz koga se vlada Srbijom", Dedinje mora kao simbol da bude rastureno", Dedinje je danas "simbol otu�ene vlasti". Takav scenario "mo�e da dovede do nekih sukoba, ali ne do gra�anskog rata", jer je Milo�evi� "ujedinio narod u siroma�tvu, nezadovoljstvu i bezna�u" i "nema vi�e nijedne grupe u narodu koja ho�e da udari na drugu zbog njega".

�in�i� pretpostavlja da �e se "pojaviti glasovi u vojsci i policiji koji �e Milo�evi�u otkazati poslu�nost i koji �e shvatiti da im je skuplje da ga podr�avaju nego da ga se odreknu". On, zapadaju�i u populisti�ku ekstazu, ka�e kako "vlast mo�e da pobedi samo narod, a nikako partije", a da "partijsko politizovanje omogu�ava Milo�evi�u da �isti opoziciju", da su "danas izbori poslednji Milo�evi�ev adut", te da Dra�kovi�, zapravo, �uruje sa Milo�evi�em i da ne �eli stvarno njegovu ostavku.

Sada se jasno vidi da sukobi na opozicionoj sceni nisu vi�e samo liderski ve� da pro�imaju i simpatizere i �lanstvo. Ta letnja no� bezazleno svedo�i o kraju sna o sabornoj narodnoj opoziciji. Vest o dubokoj podeli verovatno je bio umiruju�i signal za Dedinje.

Za�to je Dra�kovi� odlu�io da povu�e taj javni potez, a glavni potez povukao je te ve�eri ipak on. Po jednima, nije mogao da otrpi da se u Beogradu bez njega odr�i relativno veliki miting, pa je re�io da preuzme stvar u ruke; po drugima, �to je verovatnije, on je ve� odlu�io da ide na izbore i nije hteo da dozvoli �in�i�u da opet o njegovom ruvu i kruhu "revolucioni�e mase". Ako pregovore o izbornim uslovima nije zavr�io, Dra�kovi� se sada predstavlja kao neki faktor stabilnosti sa opozicione strane. Dra�kovi� je i u prethodna dva sabora SPO-a u Kragujevcu i u Ni�u umirivao pristalice da ne prete socijalistima. (U Kragujevcu je grupi navija�a Radni�kog doviknuo: "Crveni �avoli, dosta!" U Beogradu je komandovao: "SPO zastave gore i ti�ina!" Dra�kovi� o�ito sistematski smiruje situaciju, �to je verovatno odraz nekog politi�kog prora�una.)

Savetnik lidera Srpskog pokreta obnove (SPO) Ognjen Pribi�evi� procenjuje, u razgovoru za NIN, da od objedinjavanja opozicije u Srbiji "nema ni�ta" i da to u ovom trenutku ne bi bila dobra ideja. On smatra da su se politike dve grupacije - SPO-a i Saveza za promene - dosta profilisale i da bi takva koalicija sada vi�e �tetila nego koristila i jednoj i drugoj strani". "Ukoliko stranke demokratske opcije osvoje dovoljan broj mandata u Skup�tini Srbije, mogu�e je da nakon izbora naprave koalicionu vladu." Da bi opozicija pobedila, morala bi da osvoji "ne tako mali broj glasa�a" koji su ranije glasali pre svega za Socijalisti�ku partiju Srbije, manje za Srpsku radikalnu stranku. Za te izbore "kasno je �ekati do kraja 2000. godine, jer �e ve� ova jesen pokazati svu nemo� re�ima, koji je ne samo potpuno blokiran izvana, nego i iznutra".

RAZUMELI PORUKU: Odgovaraju�i na telefonsko pitanje pod kojim bi uslovima opozicija mogla ponovo da se okupi, Dra�kovi� je agenciji Rojters izjavio: "�to se nas ti�e, svi oni mogu da zaborave na tu pri�u. Ispostavilo se da je DS organizovao i pripremio incident kako bi poslala poruku SPO, poruku koju smo primili i razumeli."

Agencija AFP podse�a kako su se ovde �esto koalicije raspadale, �to je bio slu�aj sa Deposom (1992/1993. godine) i sa koalicijom "Zajedno" (1997. godine), koju je uni�tio rivalitet Dra�kovi�a i �in�i�a. Podse�a da Savez za promene, kojim dominira DS, okuplja tridesetak partija i organizacija, da su pred miting u Beogradu lideri stranaka u okviru SZP-a javno kritikovali organizaciju i odbijali da govore na mitingu, te da li�ni nesporazumi mogu odigrati klju�nu ulogu u raspadu koalicija. Na primer, ka�e AFP, jedan od razloga zbog kojih je Dra�kovi� odbijao da govori na beogradskom mitingu, pre nego �to se predomislio, bilo je u�e��e Velimira Ili�a, disidenta SPO-a, na mitingu. (Pomenuti Velimir Ili� se, kao prvi govornik posle Dra�kovi�a, nije uzdr�ao nego se prodrao da mu se glas razlegao Pionirskim parkom k'o po planini Jelici: "Dole Slobodan Milo�evi� i svi koji sara�uju s njim!")

Zoran �in�i� i Velimir Ili� su sigurno crvena marama za sepeovce, no ipak se iz retorike Dra�kovi�evog politi�kog �taba mo�e naslutiti i neka ra�unica. Vrh SPO-a izgleda veruje da je Dra�kovi�evo pona�anje u ratu javnost pozitivno ocenila, pa to poja�ava objavljivanjem pisma koje je Dra�kovi� kao potpredsednik vlade izme�u Pariza i Rambujea napisao Slobodanu Milo�evi�u, tra�e�i od njega da se ne povede za �e�eljevim radikalizmom.

Posle rata Dra�kovi� se suprotstavlja prevratni�koj retorici ponavljaju�i: "Ko �e sprovesti taj rumunski metod?" Za rimsku "Republiku" on je ovih dana izjavio: "Ne�u vi�e u�estvovati ni na jednom mitingu sa drugim predstavnicima opozicije." Ponavljao je da su prevremeni izbori jedino mogu�e re�enje, prognoziraju�i da �e u suprotnom izbiti gra�anski rat, da smo mu �ak "vrlo, vrlo blizu", da su vlasti u SRJ i Srbiji spremne da krenu u gra�anski rat, ali da, "sre�om, za gra�anski rat nema druge strane".

Milan Bo�i� u poslednjem broju "Srpske re�i" pod naslovom "Tri karte, a gde je pop?" daje nekoliko, reklo bi se verodostojnih obja�njenja takvog garda: "Ovakav tip salonskih politi�ara nije spreman da prolije sopstvenu krv, te je sasvim jasno da se radi ili o poku�aju da se SPO stavi u slu�bu njihovih interesa na tragu ponude jednog zapadnog politi�ara Savezu za promene - 'Iskoristite SPO, pa ga bacite!' - ili o ne�em drugom."

BEG OD DINKI�A: Paradoksalno kako se "svadbarska" retorika pro�irila. Upitan da li �e Savez za promene potpisati ugovor o prelaznoj vladi, koordinator Saveza za promene Vladan Bati� izjavio je da njihov blok taj ugovor ne�e potpisati jer ne veruje u takav koncept. "Taj ugovor se odnosi pre svega na parlamentarne stranke, i pretpostavlja da se obezbedi skup�tinska ve�ina. Ne verujemo u taj koncept, ali ako oni to mogu da ostvare, onda u redu. Irelevantno je da se poziva SZP. Mi mo�emo da budemo gosti na svadbi, ali ne i mladenci."

Dra�kovi� je dva dana posle beogradskog mitinga priznavao da je te ve�eri koncept prelaznih vlada Srbije i SRJ "verovatno kona�no pora�en".

Nova demokratija je poku�ala da poka�e kako jo� ni�ta nije propalo, da koncepti prelazne vlade, politi�ki pritisci i prevremeni izbori nisu me�usobno suprotstavljani i da zagovornici ta tri koncepta treba da se �to hitnije dogovore oko redosleda koraka koji vode ka promenama, da "ne rasipaju energiju naroda usmerenu ka promenama u dokazivanju ko je lep�i i pametniji".

To je uzaludna molitva. Dve razli�ite taktike su ve� suprotstavljene, i sada se samo skuplja argumentacija za njihovo opravdanje. �itava ta komedija s politi�kim programom osve�tanim u crkvi malo je ugrozila jedan va�an rezultat javnog anga�mana koji srpska javna scena nije imala u ranijim prelomnim godinama. Dok su 1990. i 1992. improvizovani razni nacionalni programi, sada su od G17, preko Cesida i nekih drugih intelektualnih asocijacija ponu�eni razra�eni paketi politi�kih zakona i ekonomskih programa, ali je taj kapital u nekoliko neve�tih poteza nekako doveden na ivicu kompromitacije. Sada se od g. Dinki�a svi udaljavaju ekspresnom brzinom. To je ve� rekvijem - za taj ekspertski projekat ne zale�e vi�e nijedna relevantna partija.

Vladaju�i socijalisti i radikali su taj koncept do�ekali na no� predstavljaju�i ga kao �elju opozicije da se domogne vlasti bez izbora. Na drugoj strani, re�im je sopstvenom retorikom obnove i reforme poku�avao da "na�minka mrtvaca", kako su se izrazili sagovornici va�eg hroni�ara u Pres-klubu Medija centra pro�le nedelje, kada se razgovaralo o tome ima li uop�te dodirnih ta�aka izme�u raznih paketa reformskih programa i vladinih deklaracija i vladine politike.

Mnogi od sagovornika "Vremena" dele mi�ljenje o kona�noj dijagnozi i blizini ta�ke kolapsa sistema, koje nikako ne treba me�ati sa cvetaju�im "socijalnim determinizmom" po kome kriza i zima same rade za politi�ku alternativu. Tu ima mnogo preterivanja, prognoza bez pokri�a, mnogo "ubacivanja u brzinu", naro�ito u stranim medijima okrenutim ka Jugoslaviji, u kojima su preuveli�ani snaga i domet uli�nih protesta ne mnogo slabijih nego ranije, ali ni ja�ih ni harmoni�nijih. To deluje pomalo hipnoti�ki na ovda�nje politi�ke lidere i gura ih da se kompromituju obe�avaju�i ono �to verovatno ne mogu izvesti - generalni �trajk bez unije jakih sindikata, blokadu zemlje u kojoj se jedva krpi pokoji most, itd. Vlasti to poma�e da se predstavi kao faktor reda, kao neko ko �ini �ta mo�e dok joj drugi smetaju.

SEKIRA I �ORAVA KUTIJA: S druge strane, tu i tamo se ponovi i pitanje da li se "prevratni�kim postupkom" i�ta su�tinski mo�e popraviti. Kako je ovih dana izjavio Nenad �anak, "ako se predsednik stalno smenjuje sekirom, nikada ne�emo u�i u normalan svet".

Napokon nagove�taji predstavnika vlasti (Da�i�, �e�elj, anonimni izvori u nekim listovima) da bi one pristale na prevremene izbore govori da se mo�da i na drugoj strani ipak tra�i neki, �to bi rekao Peki�, "severozapadni prolaz".

Realnost nala�e da se pretpostavi da su vanredni izbori ipak pred nama - ako su socijalisti i radikali dali takav nagove�taj, ako je Dra�kovi� dao nagove�taj kakav je dao, zna�i li to da �e izbora i biti? Neki pominju da bi oni mogli biti u novembru. Raspisivanje izbora po pravilu implicira kraj mandata vlada i predsednika. Kako �e u tom slu�aju pro�i zagovornici "juri�a na Dedinje" sa svojom parolom "Ne�emo izbore, ostanite na vlasti da vas mi oteramo!"?

Vo�a srpskih radikala Vojislav �e�elj tu, paradoksalno, i pored sve propagandne sva�e mo�da mora da postane sagovornik opozicije, ma �ta taj pojam zna�io. On, na primer, u poslednje vreme tra�i privatizaciju javnih elektronskih medija, a atakuju�i na monopol SPO-a na Studio B fakti�ki nudi pogodbu o dr�avnoj televiziji. Predla�e da se zalede mandati poslanika s Kosova i da se do trenutka kada na Kosovu izbori budu bili mogu�i bira manji broj poslanika. Neki od izbornih uslova mogli bi ostati predmet natezanja. Dra�kovi� je, na primer, rekao da njegovoj partiji u ovom trenutku odgovara ve�i broj izbornih jedinica i da se protivi predlogu da Srbija bude jedna izborna jedinica.

Vladaju�im partijama nije ba� ugodno i nisu ba� u situaciji da budu previ�e arogantne. I njima je u interesu da izborima pacifikuju potencijalne nekontrolisane sporove. Oni �e verovatno razvla�iti i poku�avati da popu�taju malo, kako bi �to ve�i broj politi�kih aktivista naveli da ka�u: "Ho�emo izbore, ali ne�emo da iza�emo na njih!"