Politika

Vreme broj 451, 28. avgust 1999.

 

Preventivno hapšenje

"Teška krađa" ili antirežimske parole

Ko se plaši Zvezdinih navijača i kako su se proveli u Centralnom zatvoru

Godinama je jugoslovenska policija uobičavala da pred dolazak druga Tita ili kakvog drugog uglednika u neki grad, unapred, za svaki slučaj, pohapsi sve one koji bi mogli da, krijući se u oduševljenoj masi, dreknu: "Živeo Staljin" ili štogod slično, što bi visokim gostima moglo da upropasti dan. "Car" umrije, praksa ostade. U najnovijem slučaju, doduše, gosti su bili nešto manje ugledni - fudbalska reprezentacija Hrvatske - a umesto jurodivih, pohapšeni su navijači za koje se osnovano sumnjalo da bi, ukoliko dođu na utakmicu, mogli da viču štošta protiv aktuelne vlasti.

"Vreme" je u prošlom broju pisalo o skandalu oko podele ulaznica za utakmicu Jugoslavija-Hrvatska državnim firmama, ministarstvima, sportskim savezima, ukratko svima za koje se pretpostavljalo da neće da zvižde himni, niti će da buču protiv režima. Uz to, policija je dan pred utakmicu uhapsila trojicu vođa Zvezdinih navijača i bezuspešno pokušala da se dokopa još nekolicine. O svom trodnevnom tamnovanju za "Vreme" govori Zoran Timić Tima, jedan od uglednijih "delija":

"U utorak, 17. avgusta, telefonom su me zvali da dođem u policiju, u Ulicu 29. novembra. Odazvao sam se i tamo sam zatekao inspektore iz Odeljenja za javni red i mir koje znam od ranije. Rekli su mi da zbog utakmice i svega ostalog treba da mi privremeno oduzmu pištolj za koji imam urednu dozvolu. Otišli smo do mene, uzeli pištolj i vratili se. Osim mene, priveli su još Staneta i Šaviju. Bili su maksimalno korektni. Nije bilo teško zaključiti da su razlozi za hapšenje sutrašnja utakmica i miting opozicije zakazan dan kasnije. Još tada nam je nezvanično rečeno da ćemo u petak biti pušteni. Oni su sedeli s nama, verovatno čekajući naređenje. Bio sam miran jer sam znao da ništa nisam uradio, jedino sam se nervirao što sedim bezveze, što mi obaveze stoje i što mi je porodica zabrinuta. Kasnije su mi dozvolili da se javim kući."

Negde oko šest popodne, privedena trojka saznala je i zvanični razlog zbog kojeg sedi u policiji. "Doneli su nam rešenje o zadržavanju na 24 časa po članu 12 prekršajnog zakona", kaže Timić. "Ovaj član je u vezi sa narušavanjem javnog reda i mira, i može da se tumači prilično široko. U ćeliji smo proveli 21 sat, do srede u tri popodne. Ujutro su nam doneli i doručak mada, koliko znam, to nisu bili dužni da učine. Čini mi se da ni sami nisu bili oduševljeni što nas drže, jer znaju da smo mi ipak malo stariji, ozbiljniji i da nismo skloni incidentima. Ali, očigledno im je naređeno i oni su izvršavali naređenje."

Tri časa pre isteka pritvora, trojica "delija" dobila su novo rešenje. "Došao je inspektor, ali ne iz javnog reda i mira već iz Uprave za suzbijanje kriminaliteta (Sada se to zove Uprava kriminalističke policije, prim. aut.)", nastavlja sagovornik "Vremena". "Svakom pojedinačno ponudio je da potpiše papir u kome stoji da nam se određuje pritvor zbog osnovane sumnje da smo izvršili više krivičnih dela teške krađe iz člana 166 KZ Srbije, te da, shodno članu 191 stavka 2 tačka 1 Zakona o krivičnom postupku, postoji opravdana bojazan da ćemo pobeći, sakriti se, uništiti dokaze... Na naše pitanje moramo li da potpišemo, takođe korektni inspektor (mislim da se preziva Janković) rekao nam je da nam se isto 'vata. Nezvanično smo saznali da je to pravno pokriće za pritvaranje i da ćemo u petak biti pušteni, a prijava pocepana."

Timić dalje objašnjava da su sva trojica prebačena u čuveni "Ce-ze" u Bačvanskoj ulici, gde su podvrgnuta redovnoj proceduri: dobili su posteljinu, porcije, ćebad, oduzeto im je sve što ne smeju da drže kod sebe i strpani su u samice. Kako kaže Timić, po ponašanju službenika videlo se da svi znaju da su pridošlice pohapšene preventivno, mada su stigle sa krivičnom prijavom za teško krivično delo. U četvrtak su išli na lekarski pregled, uzeti su im otisci prstiju... U petak oko podne rečeno im je da kupe svoje stvari i da idu. Dobili su uredna rešenja o ukidanju pritvora. Za sve to vreme, niko ih nije ispitivao: niti o "teškim krađama", niti o bilo čemu drugom. Dva dana ranije, u policiju je došao i portparol "delija" Jovan Šurbatović tražeći da iz solidarnosti i njega utamniče, ali mu želja nije bila uslišena. Možda i zbog toga što je dnevna štampa već objavila vest o hapšenju.

"Ovo hapšenje je najobičnija glupost", završava Timić. "Verovatno je reč o naređenju sa vrlo visokog političkog ili policijskog mesta, pošto ne mislim da smo nas trojica toliko bitni, niti toliko opasni da se celo Odeljenje za javni red i mir ceo dan bavi nama. Mislim da se neko uplašio antijugoslovenskih i antirežimskih parola po kojima su 'delije' poznate, ali sam zabrinut zbog toga što živim u zemlji u kojoj ljude tek tako hapse bez ikakvih razloga i osnova."

Da li je krivična prijava pocepana, ili je samo zamrznuta do sledeće utakmice reprezentacije, nije poznato. Izgleda, međutim, da u ovom slučaju policija nije diskriminisala navijače po klupskom uverenju. Jedan, po sopstvenim rečima, navijač Partizana potvrdio je da je i sam bio uhapšen: "Zovu me Mare, dosta ti je toliko. Uhapsili su me u utorak, u devet ujutro, a pustili u petak, oko četiri popodne. Pretpostavljam da je razlog to što se poznajem sa nekim 'delijama' i što se neko prepao da ćemo praviti nerede po gradu za vreme utakmice i mitinga. Odnos prema meni bio je korektan, jedino nije bilo u redu to što nisam mogao da gledam utakmicu. Mi 'grobari' ipak smo projugoslovenski orijentisani, mi navijamo za reprezentaciju, jedino što tražimo da se smeni selektor mlade reprezentacije Đorić. Zanimljivo je da svi vi novinari pišete o pohapšenim 'delijama', a ne znate da je u zatvoru bilo i sedam 'grobara'. Neću da ti dam imena, daj mi tvoje telefone, pa ako hoće da pričaju, javiće ti se."

Nisu se javili. U međuvremenu, pronele su se glasine da je jedan od spiskova za hapšenje bio napisan na kafanskoj salveti! Da li je reč o "Maderi", ili nekoj drugoj kafani, nije bilo moguće saznati. Tek, uprkos svim ovim merama predostrožnosti, u trenutku kada je za vreme utakmice nestalo struje, stadion je složno grmnuo: "Slobo odlazi", "Bando crvena" i sl., a sve se čulo i na RTS-u. Pred sledeću utakmicu, vlastima ostaje dilema: da li da pohapse pola Beograda, da nekako izvedu da se igra pred praznim stadionom, ili da ga napune isključivo policajcima u civilu. Samo, pitanje je i šta bi oni vikali.

Uroš Komlenović

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)