Nuspojave

Vojni odsek

Ili: pri�a o dve tragi�ne smrti i jednoj rasko�noj donaciji

Jeste li ve� �uli da... je Op�tinski odbor Srpske radikalne stranke u �a�ku poklonio tamo�njem vojnom odseku "kompjutersku opremu vrednu preko 100.000 �vajcarskih franaka" (�to je, ako radikali radikalno ne preteruju, zaista sva sila kompjuterske opreme!). Blic ovu Betinu vest znakovito naslovljuje: "'Efikasnije' do vojnih obveznika"... Doti�na skalamerija kupljena je i dopremljena u �a�ak zahvaljuju�i donaciji Rajka Novkovi�a, "�lana SRS iz �vajcarske". Ti radikalni Srbi iz �vajcarske, Kanade ili Tunguzije oduvek su mi najdra�i: to kako oni misle na nas i na� boljitak, to je �udo jedno! Dodu�e, ima izdajnika, pla�enika i ostalih civila koji �e se u �udu pitati kako se doti�ni cenjeni gospodin-patriota nije opsetio da bi, recimo, �a�anskoj gimnaziji taj i takav poklon zaista mnogo zna�io; ili gradskoj biblioteci, ili bolnici, ili osnovnim �kolama, da �a�anski klinci odmalena budu ravnopravni u virtuelnim web-duelima sa potomcima Mrskih Agresora... Ali, pri�a o ovome je pri�a o harmoniji �oveka s vlastitom prirodom: svet bi, vaistinu, isko�io iz svog �leba kada bi jednom pravom radikalu gimnazija ili, sa�uvaj me Bo�e, biblioteka (pu! pu! pu!) bila pre�a od Vojnog Odseka! Biblioteka mo�e i da sa�eka, va�no je srediti Kartoteku! Uostalom, mo�da se i biblioteka usput ovajdi od ove donacije - garnizonska, naravno... Anyway, zvani�ni predstavnici lokalne filijale VJ nisu bili s raskida da sve�ano prime donaciju iz inostranstva uvrstiv�i se tako me�u proka�ene strane pla�enike koje dotiraju iz mrskog prekograni�nog Ostatka �ove�anstva. S druge strane, �a�anski i okolni vojni obveznici sigurno �e zauvek zapamtiti taj sve�ani dan, i �esto �e u svojim mislima biranim re�ima zahvaljivati samozatajnom �vajcarskom patrioti i njegovoj naj�iroj familiji. I sve im suza suzu sti�e od ganutosti kad pomisle na vrlog imu�nog rodoljupca kako, recimo, tokom nedavnog rata, sve sede�i negde u nekom Noj�atelu, Bazelu ili Ajncvajcurikferbotenpartenkirhenu provodi besane no�i brinu�i brigu da nije slu�ajno neki Vojni Obveznik - a sve zbog lo�e opremljenosti Odseka - ostao neuhva�en, a samim tim i li�en prilike da d� �ivot (kad ve� nema pare, da se otkupi!) za Otad�binu.

Sve bi ovo bilo tek novi prilog maloj enciklopediji bizarnosti kakvima obiluju aktuelne godine raspada, te jo� jedan detalj za sliku o specifi�nom "civilizacijskom" usmerenju te tu�ne i �alosne, ve�ite srbijanske palana�ke radikal�tine, da stvari ovaj put nisu postale krvavo ozbiljne. Samo nekoliko dana nakon obznanjivanja Sve�ane Donacije, u obli�njoj Po�egi jedan je nesre�an i nedu�an �ovek, Bogoljub Pantovi�, ubio drugog nesre�nog i nedu�nog �oveka, Miluna Lazarevi�a, referenta u po�e�kom Vojnom odseku, a sve zato �to ga je, odnekud, smatrao krivim za smrt tre�eg nesre�nog i nedu�nog �oveka, Zorana Pantovi�a, svog sina. Mla�i Pantovi� je po�etkom aprila poginuo na Kosovu, a tamo se na�ao kao vojnik na odslu�enju vojnog roka, tj. pripadnik posebno malerozne generacije vojnika koja je trebalo da se "skine" dva dana pre po�etka bombardovanja ali joj to, naravno, nije dozvoljeno. Tako je Pantovi� junior (dvadeset godina!) na�ao svoju smrt tamo gde je nije tra�io i nije �eleo da je na�e, a sve samo zato da bi, valjda, neki naduvani general mogao da se �epuri kako je odbranio Ne�to od Ne�ega, a da niko pri zdravoj svesti ne ume da vidi ni �ta je to odbranio, ni kako, ni od koga, ni �ta �emo sad mi s tim. Odnosno, da se ne la�emo - ne zna se za�to je Pantovi� morao da umre. Jo� uvek se �eka da re�imski hagiografi izmisle neko uverljivo opravdanje, po�to im ovo do sada ne valja ba� ni�ta. Kao ni ona �emerna beda od razloga koje su smislili za one silne smrti po Bosni i Hrvatskoj.

Jedno je, me�utim, i sada sigurno - nesre�ni Lazarevi� nije poslao nesre�nog Pantovi�a u smrt. Ne samo zato �to on uop�te i nije radio na toj vrsti poslova, i �to je s Pantovi�evim odlaskom na Kosovo imao onoliko veze koliko i s pomra�enjem sunca ili s padom jena u odnosu na dolar, nego iz posve su�tinskih razloga, koji nemaju veze s konkretnim administrativnim zadu�enjima jednog sitnog �inovnika. Zamislimo, naime, da je li�no Lazarevi� odredio vojni�ki put Zorana Pantovi�a: zna�ilo bi to samo da taj �ovek radi svoj posao - takav kakav je; da nije poslao po smrt Pantovi�a, poslao bi nekog drugog, i neki drugi otac bi bio na mestu Bogoljuba Pantovi�a. Treba, dakle, da vidimo za�to ve� deset godina �ivimo u okolnostima u kojima su vojni referenti svojevrsni distributeri smrti; to �e re�i: da bi oni mogli da ("pravedno" ili "nepravedno") distribuiraju smrt, prvo neko mora da je proizvede, i to u dovoljnim koli�inama da je ima za sve (prisilno) zainteresovane. A proizvo�a� svakako ne stanuje u Po�egi. To je ono �to bolom slu�eni roditelj nije umeo da sagleda, reprezentuju�i tako tipi�nu srpsku dru�tvenu bolest - nedostatak svesti o istinskim krivcima, nesposobnost da se gnevni pogled �rtve digne dalje od najneposrednijeg okru�enja, naseljenog tako�e �rtvama. I to je depresivna slika dezorijentisane Srbije ve� celo desetle�e: posle splasnu�a po�etnog (patolo�kog) odu�evljenja nakaznim velikodr�avnim projektom, suo�iv�i se s prvim posledicama jednog organizovanog zlo�ina, ljudi su se okrenuli me�usobnom okrivljavanju. Simboli�ki, ono �to je uradio nesre�ni Pantovi� senior jeste o�ajni�ki akt gra�anskog rata u kojem �e se jedne �rtve okrenuti protiv drugih. Kada mu je stradao sin, sve �to je izbezumljeni otac nedeljama govorio bilo je da �e neko da plati za to. Neko?! Neko je i platio. Ali od toga nikome sada nije bolje, naprotiv. Jer neko nije kriv. Neko je samo jedna obi�na zamenica. Dok god Srbi budu koristili zamenice kada treba da progovore o vlastitom �ivotu i smrti, ciklus nepojamnih nesre�a �e se nastavljati.

Mnogo je ljudi u ovoj tu�noj, krvlju zalivenoj zemlji apsurdno izginulo u najsramnijoj eri pisane srpske istorije, eri �iji smo osramo�eni i poni�eni savremenici. Za njima su ostali njihovi bli�nji, da bez krivice - osim one najop�tije, najapstraktnije, one koja se zove: neotpornost na Mesije - li�no okajavaju op�ti greh. Tragedija Bogoljuba Pantovi�a, njegovog nedu�nog sina i njegove nedu�ne �rtve dru�tveno je znakovita jer predstavlja simptom mnogo �ireg stanja: prekipelo je. Trpilo je puklo, motka je ve� u ruci, a distribucija smrti po�inje da izmi�e kontroli. Srbin mlatara tom motkom unaokolo, biju�i slu�ajne prolaznike. Pre ili kasnije, neko �e ga uputiti gde da ide s tom motkom, a onda �e tek nastati pravi polom i strahota, po�to ni proizvo�a�i ove nesre�e uop�te ne oskudevaju u motkama.

A onaj radikalni baja sedi i dalje u svom �vajcarskom domu i razmi�lja �ime bi jo� mogao da usre�i Ote�estvo. Mo�da, o sre�e i napretka, i Vojni sud ili Policijska akademija dobiju nove kompjutere?