Porodi�ne vrednosti Milo�evi�evih
"Maco, da me uvek voli�"
Lora Silber, novinarka koja je intervjuisala i Mirjanu Markovi� i Slobodana Milo�evi�a, pi�e knjigu o ovom bra�nom paru. "Vreme" objavljuje neku vrstu skice za porodi�ni portret
Dobro do�li u paralelni
univerzum nastanjen Milo�evi�em i njegovom �enom Mirjanom Markovi�. U prethodnoj
Jugoslaviji, vi�e od tri miliona ljudi proterano je iz svojih domova; stotine hiljada
�ivota je unesre�eno ili uni�teno. Sama Srbija se jo� tetura od posledica vazdu�nih
udara NATO-a; fabrike, mostovi, �kole, putevi - skoro cela ekonomska infrastruktura
zemlje le�i u ru�evinama. Izgleda, me�utim, da "jaki �ovek" Srbije to ne
prime�uje. Umesto toga, Milo�evi�, podbadan od svoje ambiciozne �ene, jednostavno
progla�ava da je crno belo i da je njegovo upravljanje uspe�no, i reklo bi se da veruje
sopstvenim la�ima.
Taj se obrazac ponavlja tokom svih 12 godina njegove vladavine. Nedavna serija razgovora sa ranije �utljivim prijateljima i poznanicima Milo�evi�evih o tome kakvi su oni jasno pokazuje da je kratka istorija krvave dezintegracije Jugoslavije tako�e pri�a o bizarnoj vezi prvog para Srbije: on, opu�teni aparat�ik koji je umeo da koristi sistem ali bi bio jednako zadovoljan da je ostao izvan politike i zavaljen cugao viski i pu�io holandske panatele; ona, nemilosrdni poklonik komunizma, re�ena da joj �ovek postane veliki vo�a, drugi Tito i da ona sama pomogne u planiranju svakog koraka do tog cilja. Zajedno, podsticali su jedno drugo, potvr�uju�i uzajamno ispravnost pogleda na stvarnost koji je koliko bizaran toliko i izopa�en.
Prema toj viziji, Srbija je sama u svom hrabrom stavu protiv ameri�ke dominacije. Kad je re� o njihovom razumevanju motiva SAD, ono je mo�da najbolje sa�eto u se�anju jednog poznanika koji je u me�uvremenu prekinuo veze s njima: "Sedeli smo jednom u njihovoj dnevnoj sobi", poverava se taj poznanik. "Sloba se nagnuo napred i rekao - Da li ti stvarno veruje� da je Klinton predsednik Amerike? Vrlo si naivan. Klinton je samo marioneta. Amerikom vlada jedna grupa, sastavljena od predstavnika mafije, vojno-industrijskog kompleksa i krupnog kapitala. Svake no�i se sastaju i razgovaraju o odlukama koje treba doneti i svako jutro Klinton nalazi uputstva na stolu. Srbija je jedina dr�ava na svetu kojom ne vladaju."
To nije "banalnost zla", to je nakaznost zla. I zna�i da je neosnovana svaka nada da �e se vladaju�i par jednog jutra probuditi, preuzeti odgovornost za poslednju neuspelu avanturu na Kosovu i odstupiti.
POREKLO: Miru Markovi� je u �umi rodila 24-godi�nja partizanka po imenu Vera Miletic. Mileti�, studentkinja francuskog i knji�evnosti, bila je poznata pod ratnim imenom Mira. Dala je Mirjanu seljacima na �uvanje kad je beba imala samo jedan dan. Bila je to 1942. i partizani su bili pod opsadom, bore�i se protiv Nemaca i Italijana, i srpskih nacionalista i hrvatskih nacista. Kad je Mirjana imala osam meseci, Gestapo joj je uhapsio majku, koja je kasnije ubijena pod okolnostima koje su do danas ostale misteriozne. Prema komunisti�kom predanju, me�utim, Mileti� je bila prezrena kao izdajnik jer se govorilo da je tokom ispitivanja i mu�enja odala imena svojih drugova.
Bez obzira na to, Mirjana smatra da joj je majka bila herojski idealista koja se borila za svoja uverenja do samog kraja. Tragi�na smrt Vere Mileti� i nejasno�a koja je okru�uje izgleda da su samo uverili Mirjanu u njenu ljubav prema komunizmu. "Negativna li�na iskustva nisu dovoljan razlog da se celina ideologije dovede u pitanje", rekla je 1990. godine u jednom intervjuu kasnije objavljenom u njenoj knjizi "Odgovor". Dala je sebi ratno ime svoje majke, Mira. I, po�to je videla sliku majke sa ru�om u kosi, po�ela je i ona da je nosi dok taj cvet nije postao meta sprdnje u Srbiji.
Mirina tetka, koja je umrla od tuberkuloze, bila je Titova sekretarica i ljubavnica. I Mirin otac, Moma Markovi�, tako�e je bio partizanski heroj. Pre�iveo je rat, o�enio se drugom partizankom, imao jo� �etvoro dece i dostigao najvi�e e�elone mo�i u komunisti�koj Jugoslaviji.
Mirin otac ju je zvani�no priznao kao �erku tek kad je postala tinejd�erka. Tako je Mira rasla odvojeno od njega u provincijskom gradu Po�arevcu ju�no od Beograda, gde su je podizali deda i baba. Bila je sa porodicom samo tokom raspusta koji su provodili na Brionima, omiljenom ostrvu Titove komunisti�ke elite. �ak i u ranim godinama Mira je pokazivala sklonost ka nesta�lucima. Prema jednom bliskom prijatelju, Mira je jednom priznala da je kao desetogodi�njakinja tra�ila kondome u sobama partijskih funkcionera na odmoru - bez obzira na to da li su bili sa �enama ili ljubavnicama - i onda ih bu�ila iglom.
Po sopstvenom priznanju, Mira je uvek vi�e volela dru�tvo mu�karaca. "Uz nekoliko zanemarljivih izuzetaka, posle gimnazije nisam imala prijateljica", rekla je u jednom intervjuu 1990. godine. I nije sa lako�om prihvatala da je mu�karci odbacuju. "Jedini mu�karci netolerantni prema meni bili su oni sa kompleksima ni�e vrednosti ili oni sa o�iglednim hormonskim poreme�ajima", rekla je. Kad je re� o �enama - njih je u najboljem slu�aju tolerisala, a u najgorem prezirala. Prema jednoj od njenih studentkinja na Beogradskom univerzitetu, Mira je �enama rutinski davala ni�e ocene. "�ak i kad sam ja podu�avala jednog tipa, on je dobio bolju ocenu od mene na usmenom ispitu", nasmejala se studentkinja. I dodala je: "Sve smo bile upozorene da skratimo nokte, ina�e �e biti ljubomorna". I zaista, s licem nalik testu probu�enom crnim o�ima i uokvirenim crnim �i�kama, Mira je uvek li�ila na ostarelu, staromodnu u�enicu.
Ali, pred kraj srednje �kole - kad je imala oko 16 godina - Mira je kona�no mogla da uzme prezime svog mo�nog oca. U malom gradu Po�arevcu to ju je u�inilo privla�nom. "Bila je jedina osoba u Po�arevcu sa nekakvim revolucionarnim poreklom", ka�e jedan biv�i drug iz razreda. "Mo�da je to razlog �to se uvek ose�ala posebnom." Uskoro je stekla nove prijatelje, me�u njima i zdepastog sedamnaestogodi�njaka po imenu Slobodan Milo�evi�, koji je bio slab sportista. Izgledalo je da je Slobu - kako ga zovu u Srbiji - posebno zaintrigirala Mirina porodi�na istorija.
Njegova majka, Stanislava, bila je revnosni komunisti�ki aktivista i trudila se da kod sinova usadi nepokolebljivu veru u Partiju. Onda je nai�la Mira, �iji je otac bio me�u najvi�im partijskim funkcionerima. "To je verovatno razlog �to je Sloba po�eo da provodi vreme s njom", rekao je njihov biv�i drug iz razreda. "�ak i danas", ka�e drugi poznanik, "Mira jo� fascinira Slobu svojim pedigreom, svojom porodicom. On je nikogovi�. Kao da ga je usvojila, da ga je na�la u siroti�tu."
"Kad je re� o Miri, njen ponos zbog porekla", ka�e biv�i drug iz razreda, "bio je pome�an sa stra�nom frustracijom �to je otac godinama odbijao da je prizna." Mogu�e je da je njena te�nja da bude potpuno prihva�ena hranila politi�ke ambicije koje su i tada bile grandiozne. Sigurno je da je u mladom Milo�evi�u videla svoje sredstvo. U knjizi o Milo�evi�ima, srpski pisac Slavoljub �uki� opisuje kako je jednom Mira uprla prstom u neki od Titovih portreta koji su tada krasili svaki javni objekat i rekla ro�aki s kojom je bila u dru�tvu da �e "jednog dana Slobina slika visiti kao Titova". Koji god da je bio razlog uzajamne privla�nosti, zaljubljeni srednjo�kolci su o�igledno bili zaneseni jedno drugim. �etali su Po�arevcem dr�e�i se za ruke i dobili nadimak "Romeo i Julija II".
NAPREDOVANJE: Ubrzo po�to je par maturirao, kad je Milo�evi� imao 21 godinu, njegovu porodicu je potreslo samoubistvo oca Svetozara. Nastavnik ruskog i knji�evnosti u rodnoj Crnoj Gori pucao je sebi u glavu kad je �uo da je jedan njegov u�enik izvr�io samoubistvo po�to je dobio lo�u ocenu. Bilo je to jedno u seriji samoubistava u toj porodici. Kad je Milo�evi� bio de�ak, ubio mu se omiljeni ujak. I Milo�evi�eva majka se obesila posle sva�e sa Mirom. Stanislava je doputovala u Beograd da u sinovljevom stanu �uva svoju unu�ad, ali joj je Mira zalupila vrata pred nosem. Nekoliko sati kasnije, Stanislava je na�ena mrtva. Sloba je navodno rekao prijatelju koji mu je pomogao da spusti telo: "Majka mi nikad nije oprostila Miru."
Me�utim, bez obzira na te strahote, godine posle srednje �kole bile su za Slobu i Miru beri�etne. Milo�evi� je diplomirao prava i postao najbolji prijatelj bistrog, ambicioznog momka po imenu Ivan Stamboli�. Kao i Mira, Stamboli� je dolazio iz mo�ne politi�ke familije i dao je svom prijatelju ogromnu podr�ku u usponu uz partijske lestvice. Milo�evi�evo prvo radno mesto bilo je u fabrici. Onda je do�la kompanija koja se bavila gasom. Zatim - jo� prika�en za Stamboli�eve skute - do�ao je na �elo najve�e jugoslovenske banke - Beobanke.
U tom periodu, Milo�evi� je �esto putovao u SAD i ispoljavao takvo interesovanje za ameri�ki sistem da su mnogi poznanici zaklju�ili da je zapadnjak. "U njihovoj spava�oj sobi, na no�nom sto�i�u, 1986. godine stajala je fotografija Milo�evi�a sa Nelsonom Rokfelerom. Kad sam to video, pomislio sam da je Milo�evi� ono �to nam treba, �ovek koji �e obnoviti Jugoslaviju", ka�e jedan biv�i prijatelj. "Verovao sam da �e se Milo�evi� boriti za pluralizam, vi�epartijski sistem i tr�i�nu ekonomiju." Godinama kasnije, ubrzo po�to je Milo�evi� preuzeo kontrolu nad Srbijom, vrlo je efektno pri�ao te pri�e o posetama Njujorku. Govore�i na idiomatskom engleskom, istina sa naglaskom, uspeo je da ubedi veliki broj ljudi sa Zapada - uklju�uju�i neke ameri�ke diplomate - da je liberal sklon modernizaciji, srpski Gorba�ov.
Da su te diplomate obratile pa�nju na karijeru koju je tih godina gradila Milo�evi�eva �ena, mo�da bi se otarasili te ideje. Posle srednje �kole, Markovi�eva je dogurala do doktorata iz oblasti sociologije na Ni�kom univerzitetu. Jedan od njenih drugara bio je �ef katedre, a "svako je tamo mogao da doktorira", obja�njava Radovan �olevi�, kolega Mire Markovi� na Beogradskom univerzitetu. Sad se usu�uje da govori o Markovi�evoj zato �to �ivi u Crnoj Gori. Prema �olevi�u, Mira nije citirala nikakve strane izvore - engleske, francuske, nema�ke - u svojoj disertaciji. Nije ni na �ta gubila vreme, osim na "politi�ku literaturu koju su pisali servilni partijski tipovi", ka�e. I uz smeh se pita da li je Markovi�eva, revnosni komunista, uop�te pro�itala Marksa - "osim mo�da skra�ene verzije".
Zatim je dr Mira Markovi�, kako od tad insistira da je zovu, dobila posao profesora sociologije na Beogradskom univerzitetu.Tamo se bacila na pripremanje terena za suprugovo kasnije preotimanje vlasti. Jugoslovenska komunisti�ka partija bila je podeljena na �elije, a partijska organizacija Beogradskog univerziteta imala je poseban zna�aj kao baza iz koje su klju�ni partijski ideolozi �esto odlazili na politi�ke funkcije. Po�to joj je mu� ve� bio istaknuti �lan Partije, Markovi�eva je ubrzo zagospodarila organizacijom. "Njena grupa bila je beskrupulozna u naporima da preuzme vlast i beskrupulozna u na�inu obra�unavanja sa ljudima", se�a se �olevi�, koji je tako�e bio �lan te organizacije. On ka�e da tad jo� nisu bili nacionalisti, nego komunisti�ki fundamentalisti koji su se borili u Titovo ime. "Naravno, jo� va�nije od njihove odanosti komunizmu bila je odanost Markovi�evoj."
Do sredine osamdesetih, Markovi�eva i njen mu� imali su saveznike na uticajnim polo�ajima u celoj Partiji. I 1986. godine, zahvaljuju�i stalnoj podr�ci svog patrona Stamboli�a, koji je u me�uvremenu postao predsednik Srbije, Milo�evi� je od �efa beogradske partijske organizacije postao �elnik komunisti�ke partije Srbije. Sve �to je Stamboli� tra�io od Milo�evi�a bila je lojalnost. I za sve to vreme Milo�evi� ni�ta drugo nije ni pokazivao. U prole�e 1987, me�utim, Milo�evi� i Markovi�eva bili su spremni za udarac koji �e ih dovesti na vrh srpske politi�ke planine.
Uprkos naglasku koji su ranije
stavljali na ortodoksni komunizam, za taj uspon iskoristili su nacionalizam. Stamboli� je
24. aprila poslao Milo�evi�a da smiri grupu Srba sa Kosova koji su se �alili na
maltretiranje od strane albanske ve�ine u tom regionu. Milo�evi� je trebalo da im ka�e
da �e sve biti u redu. Umesto toga, zauzeo se za njihovu stvar. U izre�iranoj sceni
obe�ao je Srbima sa Kosova da albanska policija vi�e nikad ne�e smeti da ih
"bije". Sredio je da ove za�titni�ke re�i odjeknu na celoj beogradskoj
televiziji koju je vodio blizak Mirin prijatelj.
Tog trenutka, mediji su pretvorili Milo�evi�a u nacionalnog heroja. Milo�evi� je, sa svoje strane, uterao Srbiju u nacionalisti�ku mahnitost. Naravno, predstava o Milo�evi�u kao vatrenom za�titniku Srba je o�igledno apsurdna. Milo�evi� i njegova �ena �ak nisu nikad posetili vojnike ranjene tokom kasnijih ratova u biv�oj Jugoslaviji. Ipak, nacionalisti�ke pritu�be bile su gu�ene od pobede komunista u Drugom svetskom ratu. Sad su se nacionalisti me�u Srbima okupili oko Milo�evi�a.
Mirina uloga iza scene bila je isto toliko klju�na koliko i Milo�evi�evi nastupi. U intervjuu koji sam s njom radila pre �etiri godine za knjigu i dokumentarnu seriju o raspadu Jugoslavije, opisivala je: "Mi smo se dogovarali da li bi on trebalo da govori i �ta treba da ka�e. Smatrala sam da treba da govori konstruktivno i da podr�i Srbe."
KONTROLA: U godinama koje su usledile, Markovi�eva je iza scene zabetonirala svoju kontrolu i planirala klju�ne korake. Na �alost onih koji ispituju ratne zlo�ine, ona ne ostavlja otiske prstiju. Ipak, izgleda da njena bliska upletenost nije sporna. Milo�evi� telefonira Miri otprilike svakih pola sata - ka�e �ovek koga �u nazvati Bojan, a koji je jednom bio �lan njihovog naju�eg kruga. Pisala je mnoge mu�evljeve govore. Oni kra�i su uvek bili njeni, rekao je Bojan; ne du�e od sedam minuta bilo je njeno pravilo. Godinama je pisala kolumnu za jedan popularni beogradski �asopis; kolumna je dobila nadimak "horoskop" zato �to je najavljivala skretanja i obrte u Milo�evi�evom vo�enju politike i predstavljala pouzdanu prognozu politi�kih sudbina pripadnika beogradske elite. Godinu dana pre nego �to je Milo�evi� prekinuo vojnu podr�ku svojim �ti�enicima me�u bosanskim Srbima, Markovi�eva je pisala o svojoj averziji prema vo�i bosanskih Srba Radovanu Karad�i�u i izjavila je da je bosanski rat "nejasan u politi�kom pogledu, nepotreban u dru�tvenom pogledu, bezvredan u vojnom pogledu i nemoralan u eti�kom pogledu". (Nije pomenula �injenicu da je njen mu� bio taj koji je rat zakuvao.)
Tokom 1993. godine, Markovi�eva je odlu�ila da osnuje sopstvenu politi�ku partiju. Milo�evi� ju je svesrdno podr�ao, vide�i "njegovu i njenu" partiju kao savr�en na�in da vladaju�i par u�vrsti mo� nad Srbijom. Nova partija Mire Markovi�, nominalno tvrdo-komunisti�ka Jugoslovenska levica (JUL), mogla je da pokupi sve komuniste kojI nisu bili ube�eni u nov populisti�ko-nacionalisti�ki fokus kojI je Milo�evi� uneo u njegovu Socijalisti�ku partiju Srbije.
Staju�i na �elo JUL-a, Markovi�eva je mogla da zadR�i sliku koju je o sebi imala kao predanom komunisti. Njeni poznanici ka�u da je uvek �elela da bude Lenjin ili mo�da Krupskaja 21. veka. "Ideologija nikad za mog mu�a nije bila ono �to je bila meni", rekla je 1993. u jednom intervjuu objavljenom u "Odgovoru". "On nikad ne bi rekao 'umre�u za socijalizam' ili 'umre�u za internacionalizam', �to su izjave kojima sam ja sklona." Ona veruje da je na�la klju� za razvoj ne samo Jugoslavije ve� i celog sveta. "Sanja nekakvu vrstu novog socijalizma", koji navodno uzima najbolje od socijalizma i kapitalizma, ka�e biv�i �lan njene Partije, penzionisani general Stevan Mirkovi�.
Me�utim, mo�da je ideologija sopstvenog interesa najva�nija ideologija koja animira JUL. To je u�injeno sasvim namerno. Godine 1993, Mira je skupila petoro najbli�ih prijatelja da joj pomognu u oblikovanju partije. Pogledala je po sobi i pitala - koja organizacija traje du�e od bilo koje druge? Koja je organizacija najefikasnija? "Mafija", odgovorio je neko, primetiv�i da je apsolutna lojalnost �lanova obezbe�ena finansijskim beneficijama i za�titom, kao i izvesno��u da �e se izdaja platiti sopstvenim �ivotom. "To mi se dopada", rekla je Mira. "Koristi�emo te principe u na�oj organizaciji." Mira je onda u svoju partiju kooptirala rulju sastavljenu od ratnih profitera, �vercera i kriminalaca. Oni su bili jedini u Srbiji koji su imali ne�to para i povezani sa JUL-om postali su jo� bogatiji. Me�u onima koji su iskoristili priliku za plja�ku bio je i sin Milo�evi�evih, Marko.
DECA: Na prvi pogled
Marko, automobilski trka� �ija je kratko o�i�ana kosa ponekad blajhano plava zato �to
ho�e da izgleda kao �ak Vilnev, nije izgledao kao da je predodre�en za uspeh. Nikad
nije zavr�io srednju �kolu, iako tvrdi da ju je zavr�io dopisno. Umesto toga, napustio
je Beograd i oti�ao da vozi trka�ke automobile u Po�arevcu, gradu njegovih rodtelja. Po
sopstvenom priznanju, do 22. godine sredio je devet automobila. "Tata se ljutio zbog
prvih 15, ali je posle prestao da obra�a pa�nju", rekao je nekom prilikom Marko
jednoj lokalnoj radio-stanici.
Marko je uskoro uo�io mogu�nosti kori��enja politi�ke mo�i roditelja za iznu�ivanje bogatstva. Jednom prilikom, pitao je jednog od najbli�ih prijatelja Milo�evi�evih: "Gde je sto hiljada maraka koje si mi obe�ao?" Mira je stajala pored i slu�ala. Nije se �alio. �ovek je prebledeo, i Marko je sutradan dobio novac. Marko je uskoro odlu�io da u�e u lukrativan biznis sa fri-�opovima, koji je u Jugoslaviji pod sankcijama ozna�avao eufemizam za �verc. Bacio je oko na fri-�op na granici Srbije i Makedonije i saop�tio vlasniku da ho�e da ga kupi. Vlasnik je rekao da nije zainteresovan za prodaju. Sutradan je do�ao buldo�er i sravnio prodavnicu sa zemljom. Marko se vratio u dru�tvu Mihalja Kertesa, �efa srpske carine i vernog drugara Milo�evi�evih, i rekao: "Do�ao sam da pregovaram". Napravio je pauzu i pitao: "Ima� li dvoje ili troje dece?" Marko je dobio radnju. Tako�e je vlasnik diskoteke u Po�arevcu koja se zove "Madona" i progla�ava se za najve�i disko na Balkanu. I upravo je izgradio rekreativni "Bambi" park, nazvan prvim srpskim Diznilendom, zajedno sa terenom za golf, tako�e prvim u Srbiji. Me�tani su bili �okirani time �to je izgradnja po�ela dok je trajalo NATO bombardovanje.
I Mira je uskoro po�ela da pravi pare. Nejasno je koliko je nagomilala, ali sigurno je da je bila energi�na na tom poslu. "Ne prihvata 'ne' kao odgovor", ka�e Bojan. "Kad dobije neku fiksaciju, mora da deluje u tom pravcu." Metodi su bili jednostavni. Porodica Milo�evi� i njihova klika kontrolisali su puteve u zemlju i iz nje, tokove novca kroz banke i svaki drugi aspekt biznisa. Mira je koristila tu mo� da osigura da samo kompanije povezane s njom ili njenim saradnicima mogu da transportuju robu preko granice, dobiju bankarske kredite itd. Osobe koje su pripadale njihovom bliskom krugu opisuju, na primer, kako bi ona nazvala Kertesa sa instrukcijama: "Devet kamiona (te i te kompanije) moraju danas da pre�u granicu", i Kertes bi to sredio.
Rezultat toga bio je da su kompanije koje su kontrolisali Mira i njeni prijatelji po�ele da �anju ogromne profite. U po�etku, Mira je bila toliko uzbu�ena njihovim bogatstvom da su prijatelji imali prilike da vide kako li�no broji pare koje su "njeni debeli prsti brojali nov�anicu po nov�anicu", ka�e jedan o�evidac.
Bez obzira na bogatstvo koje su nagomilali u tim danima izigravanja sankcija, oni u naju�em krugu Milo�evi�evih platili su visoku cenu. Kao �to im je Milo�evi� omogu�io da se obogate, tako mo�e i da ih uni�ti. Bilo ko da poka�e i�ta manje od totalne odanosti suo�ava se sa pretnjama, zatvorom, a mo�da i gorim - ukoliko su nasilne smrti mnogih od Milo�evi�evih najbli�ih prijatelja neki pokazatelj. Jedan je ubijen pucnjavom u podzemnoj gara�i; drugi, u piceriji; tre�i, na parkingu. Ni u jednom od ovih slu�ajeva ubica nije otkriven. Tokom godina, broj prijatelja u naju�em krugu vladaju�eg para osuo se do ta�ke da je, danas, prakti�no ograni�en na jezgro njihove porodice.
Mira ka�e da joj je "najbolja prijateljica" njena 33-godi�nja �erka Marija. Kao ni njen brat, ni Marija nije bila briljantan �ak. Menjala je �kole vi�e puta i najzad dopisno zavr�ila srednju turisti�ku �kolu. Tako�e kao brat, Marija i njeni prijatelji su, me�utim, do maksimuma iskoristili mo� njene porodice. Prema prijatelju jednog mladi�a, po imenu Viktor, koji se vi�ao sa Marijom, Viktor je dobio "jaguara" od kandidata za ministra sporta. �to se ti�e Marije, posle kratkog boravka u Tokiju u svojstvu diplomatske supruge, po�ela je da se bavi novinarstvom. Nije ni potrebno re�i da je dobila izvrstan posao u "Ilustrovanoj politici", srpskom �asopisu nalik na "Pipl".
Bez obzira na to, Marija je ostala pomalo divlja. Njeni roditelji su nastojali da sakriju �injenicu da je nedavno iz zabave ispalila hitac iz pi�tolja na vratima jednog beogradskog kafea. Ali kad je �tampa po�ela da se raspituje, Marija nije mogla da odoli hvalisanju. "Godinama nosim pi�tolj. Lepo mi stoji", rekla je. Dodala je: "Nisam razmi�ljala o braku i deci. Bilo bi komplikovano nositi bebu u jednoj ruci i pi�tolj u drugoj." Takav stav kosi se sa totalnim odsustvom posve�enosti bilo �emu izuzev kratkoro�noj dobrobiti koja predstavlja su�tinu Milo�evi�evih porodi�nih vrednosti. �ak joj ni Srbija, zemlja na kojoj se njena porodica tako nagojila, nije prirasla srcu. "Ni�ta mi se ovde ne svi�a", rekla je 1996. "Ne ova zemlja, ovi ljudi, tako ludi, tako ljuti, koji se tuku na ulicama, bacaju bombe u kafee."
Izuzimaju�i njihovu decu, Milo�evi� i Markovi�eva vide samo jedan drugog. Po svemu sude�i, njihova veza je onoliko jaka koliko je uvek i bila. Prema Bojanu, javno se strasno poljube svaki put kad neko od njih kre�e na put. Kad je iza�la Mirina najnovija knjiga, Milo�evi� je podigao �a�u u njenu �ast rekav�i: "Maco, za tvoju knjigu i da me uvek voli�". Jednom je rekao Ri�ardu Holbruku koji je u to vreme bio specijalni ameri�ki izaslanik za Balkan: "Ka�u da iza svakog velikog �oveka stoji ljubavnica. Pa, pretpostavljam da to zna�i da ja nikad ne�u biti veliki vo�a." Ukratko, ka�e Bojan: "Sloba i Mira predstavljaju jedno bi�e".
Danas su Milo�evi� i Markovi�eva vi�e nego ikad van kontakta sa stvarno��u. Milo�evi�, ka�e jedan poznanik, jo� dobija skoro sve informacije od svoje tajne policije ili Slu�be dr�avne bezbednosti (SDB). Kao ostatak hladnog rata, ona infiltrira svaku instituciju u zemlji i govori se da prislu�kuje desetine hiljada telefona. Me�utim, Milo�evi� je napravio �istku u SDB-u, ostavljaju�i samo one koji mu govore ono �to �eli da �uje.
IZVORI: Milo�evi�ev jedini preostali stvarni izvor informacija je Mira koja skuplja glasine i tra�eve od prijatelja, pokupi �ta mo�e iz novina, ubaci malo kosmi�kog teoretisanja i sve to napi�e u sopstvenim bele�kama. Milo�evi� ih povremeno koristi da poka�e SDB-u da u njih nema potpuno poverenje i da za informacije ne zavisi isklju�ivo od njih. Na taj na�in, Milo�evi�i su skrpili pogled na svet koji definitivno ima malo veze sa stvarno��u. Mira iz dubine du�e veruje da Srbija, kao �to je Tito sam ustao potiv Staljina 1948. godine, sad sama zauzima hrabar stav protiv ameri�ke dominacije. Njen mu� se sla�e. Tokom poslednje posete ameri�kih zvani�nika pred bombardovanje, Milo�evi� je pogledao Holbruka i rekao: "Ako vi ka�ete da je danas nedelja, a ne sreda, mi tu ni�ta ne mo�emo. Vi ste supersila."
Prema toj viziji, Sloba i Mira nisu istorijski agresori nego istorijske �rtve. Zaista, kad sam 1996. upoznala Miru da radimo intervju, bila sam iznena�ena njenim mi�olikim dr�anjem. Umesto �ene-zmaja koja je kovala Milo�evi�evu karijeru od jednog do drugog brutalnog konflikta, na�la sam se u prisustvu debele matrone sa crnim �arapama naboranim oko �irokih no�nih zglobova i pomalo iskrzanim crnim lakovanim cipelama ukra�enim ru�i�astim ma�nama. Pru�ila sam ruku i otkrila da tokom jedne nanosekunde ste�em vrh jednog prsta. Pogledala sam joj u o�i. Izgledalo je da pomalo vibriraju, kao kod upla�ene �ivotinje. Glas joj je bio prodoran i �u�kala je dok je pri�ala. Upitana za mu�evljev govor na Kosovu 1989. godine koji je bio centralni trenutak njenog i suprugovog uspona na vlast, naglasila je kako je bila "upla�ena" za njegov �ivot.
NAIVA: U drugim intervjuima, Mira se na sli�an na�in pravila naivnom. Ve�ito sigurna u svoju privla�nost za mu�karce, glumila je bespomo�nu koketu pred Danom Raderom iz CBS-a u intervjuu datom tokom bombardovanja Beograda. Gledaju�i ga koketno ispod �i�ki, rekla je Raderu da je pristala da razgovara s njim "jer ste bili tako ljubazni" i zato �to mu "veruje". Za Albance je rekla: "(Srbi) ih ne ubijaju i ne proteruju ih. To je kao da mi ka�ete da je danas sreda, ali danas je nedelja." Upitana �ta misli o pore�enju izme�u Milo�evi�a i Hitlera, rekla je: "Reagujem na isti na�in kao da mi ka�ete da je ovo mesec januar i da je napolju sneg. Kao �to vidite, danas je 1. maj i cvetaju jorgovani... Moj mu� nikog ne mrzi. On ne koristi nasilje".
Milo�evi� je bio isto tako �edan kad sam ga intervjuisala osam meseci posle intervjua sa Markovi�evom. Dok smo razgovarali, vojnici bosanskih Srba su klali mu�karce Muslimane iz Srebrnice, grada u isto�noj Bosni. Pitala sam ga �ta se tamo de�ava. "Do�ao je trenutak kad vi�e niste mogli o�ekivati bilo kakvu racionalnu kontrolu. Ne znam ta�no �ta se tamo desilo", rekao je.
Primamljivo bi bilo zaklju�iti da su sva ta odbijanja deo smi�ljene glume. Ali je isto tako mogu�e da Milo�evi�i veruju svojim la�ima. I to mo�e imati daleko ozbiljnije implikacije za perspektivu mirne promene vlasti u Srbiji.
Poslednji put se re�im suo�io sa izazovom u zimu 1996/1997. Zoran �in�i�, jedan od vo�a opozicije, ka�e da je tad razgovarao sa Milo�evi�em. "Rekao sam: 'Vi stvarno imate problema; sto hiljada ljudi na ulici demonstrira protiv Vas'". Pogledao me je i rekao: "Mora da previ�e gledate CNN. Nema ih".
Danas se Milo�evi� suo�ava sa jo� ozbiljnijim problemima. Uni�tio je privredu. Srbija je jo� pod sankcijama. I glavne opozicione partije, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, tra�e njegov odlazak. �ovek se pita da li opet telefonira, zovu�i stare prijatelje da navrate, zato �to mu je dosadno.
Preuzeto iz "Nju Ripablik", avgust 1999.
Lora Silber: