Posle odobrenja uvoza starih automobila

Polovnjaci spasavaju dr�avnu kasu

Polovna kola, pa makar kao simbol polovne slobode, ne poma�u u zemlji iz koje se prakti�no ne mo�e iza�i i po kojoj se ne mo�e putovati, u kojoj je svako zakovan u mu�nu svakodnevicu borbe za goli opstanak

U normalnoj dr�avi svaki komentator bi rekao da je Milan Beko dete sre�e i prvi korisnik saveznog zakona o odobravanju uvoza polovnih automobila, ne starijih od �etiri godine - jer se, prakti�no istog trenutka kako je seo u stolicu saveznog ministra privrede, kurtalisao brige za sudbinu 80.000 radnika koji �ive u lancu doma�e automobilske industrije, po�to je na poklon dobio izgovor za odlazak sa mesta profesionalnog predsednik Upravnog odbora doma�eg-auto bolesnika - "Zastave" u Kragujevcu.

No, ovo nije normalna dr�ava, pa bi se cela stvar mogla posmatrati i druga�ije - da je Milan Beko izba�en iz velike igre oko prodaje doma�eg auto-tr�i�ta ba� u trenutku kada je budu�em strate�kom kupcu Bulatovi�eva vlada "nacrtala" �ta �e sve dobiti ako je spreman da plati, na primer, dve milijarde nema�kih maraka za ru�evine kragujeva�ke fabrike automobila - a u su�tini za monopol na jednom tr�i�tu po kome tr�i 1.550.000 motornih vozila sa prose�nim vekom starosti od 11 godina i na kome �e u narednih pet godina oko 500.000 vozila starijih od 12 godina morati biti zamenjeno novim - po prose�noj ceni od 10.000 nema�kih maraka - �to stavlja u izgled bruto promet od pet milijardi nema�kih maraka. Taj kupac bi pri tome ve� u tom razdoblju mogao zaraditi �ist profit od recimo 500 miliona maraka, pa bi u skladu sa obi�ajima (osim ulaganja novca u obnovu fabrike) morao dr�avu avansno da �asti sa najmanje toliko teku�eg ke�a, zarad sve dalje i sve ve�e zarade.

"DAEWOO" SABOTIRAN: Naravno, pri svemu tome ne bi "suv" ostao ni onaj ko bude potpisivao prodaju doma�eg tr�i�ta, �to bi u normalnoj dr�avi bio ministar privrede, to jest opet na� junak Milan Beko. No po�to se u ovoj pri�i, u kojoj ma�ti pu�tamo na volju, nalazimo u Srbiji, tu se zna ko u kojoj stvari ima pravo na proviziju, a ko pravo na odgovornost za donete odluke - pa bismo opet do�li do zaklju�ka da je Beko sklonjen iz delikatne faze prodaje auto-tr�i�ta, unapre�enjem - ali nije sklonjen sasvim. Ostaje samo nejasno da li zbog toga �to nije uspeo da od "Daewoo"-a izvu�e oko milijardu i osam stotina miliona nema�kih maraka (koliko je navodno ponu�eno za "Zastavu" i pripadaju�e tr�i�te), ili pak zbog toga �to je sabotirao ponudu ovog nesu�enog partnera iz Ju�ne Koreje - koji je trenutno u finansijskim te�ko�ama i koji je, prema zvani�nim doma�im izjavama, sam odustao od ovog posla. A mo�da je iza svega toga stajala potreba da se potencijalni strate�ki partneri na�e auto-industrije upozore da u Srbiji dejstvuje samo jedan prodavac - jedan ali svemo�an, onaj koji danas mo�e odobriti uvoz polovnjaka, te tako pokazati svetu vitalnost ovog auto-tr�i�ta (uprkos op�toj bedi), a sutra zabraniti takav uvoz i dobrom plati�i ponuditi auto-monopol.

Da je takav signal ve� otposlat, svedo�i izjava teku�eg saveznog premijera Momira Bulatovi�a, proteklog petka, istog dana kada je u Slu�benom listu SRJ tek objavljena odluka po kojoj "doma�a i strana fizi�ka lica mogu unositi, odnosno primati iz inostranstva nova putni�ka motorna vozila i putni�ka motorna vozila koja nisu starija od �etiri godine" (ovaj re�im je najlak�e de�ifrovati preko njegovog dvosmislenog pravnog jezika - koji ne ume da sakrije izvornu socijalisti�ku prirodu). Bulatovi�, naime, odgovaraju�i na pitanje beogradskog "Glasa javnosti" (20. avgusta) da li postoji odluka da se uvoz polovnih vozila ukine ako "Zastavi" smeta u izboru strate�kog partnera i sklapanju ugovora, ka�e: "Ako se takva odluka bude donosila, bi�e to u razumnom roku koji ne�e o�tetiti gra�ane, a razgovara�emo jo� mnogo sa svima koji se ose�aju pogo�enim."

Ako sada ostavimo po strani signale koji su poslati budu�im kupcima budu�eg auto-tr�i�ta u SRJ, da pogledamo �ta je na unutra�njem planu motivisalo ovu �irokogrudu odluku savezne vlade da pokloni jednu pristojnu ekonomsku slobodu gra�aninu Jugoslavije - da �ak sme "unositi i primati" mlade automobile iz inostranstva sa carinom od 12 odsto i dodatnim porezom na promet od 18 odsto - sa, dakle, ukupnim da�binama od 30 odsto (podse�amo da je na�a carinska stopa na nove male automobile oko 40 odsto, sa dodatkom poreza na promet od oko 25 odsto - �to je sve zajedno mogu�e zato �to je nov uvozni auto prethodno "o�i��en" od svih domicilnih poreza i nameta). Nominalno, kako je to lansirao jo� po�etkom avgusta na sastanku Glavnog odbora SPS-a republi�ki premijer Mirko Marjanovi� (to je prva stanica, ali ne i prva instanca savezne ekonomske politike), odobrenje uvoza polovnjaka dato je da bi se sa nekom vrstom prelevmana (uvozna da�bina na neki proizvod namenjena razvoju doma�e produkcije istog proizvoda) podr�ao oporavak kragujeva�ke "Zastave", koja je temeljno nastradala tokom NATO bombardovanja. Prema Marjanovi�evim re�ima, a kasnije je to isto u saveznoj skup�tini ponovio i Jovan Zebi�, polovina carine od 12 odsto (ili polovina ukupnih uvoznih da�bina od 30 odsto? - to nismo mogli da proverimo u Slu�benom listu SRJ, jer toga tamo zasad nema) na uvoz polovnih automobila bi�e odobrena "Zastavi" za rekonstrukciju pogona. No, cela stvar nije dimenzionisana ni u mikro ni u makro smislu, pa zbog svega toga - da bismo stekli predstavu o �emu se tu zapravo radi, �ta je u fiskalnom smislu dr�ava izgubila ru�enjem "Zastave", a �ta ra�una da dobije uvozom polovnjaka - moramo sami sa�initi jednu hipoteti�ku ra�unicu.

DR�AVNA "POMO�": Ako po�emo od vi�e puta ponovljene izjave Milana Beka, dok je jo� bio �ef "Zastave" i dok je ona bila samo ekonomski a ne i fizi�ki ruinirana, da se "za jedan dinar ulo�en u 'Zastavinu' proizvodnju, �etiri dinara vratilo u razne dr�avne fondove", te da je to "osnovni pokazatelj da je republi�ka vlada bila u pravu �to se odlu�ila da joj pomogne u revitalizaciji proizvodnje" (Tanjug, 30. januara 1999), ispalo bi da je pro�le godine Vlada Srbije preko kredita ovom proizvo�a�u od 402 miliona dinara u svoje razne kase slila oko 1,6 milijardi dinara poreza i doprinosa, �to je pro�le godine moglo biti oko 150 miliona nema�kih maraka.

Mo�da je ova Bekova izjava bila prenadahnuta, naro�ito ako je re� o navodno pla�enim doprinosima na plate radnike, pa �emo u ra�un za po�etak uzeti samo porez na promet na oko 10.000 prodatih "Zastavinih" vozila pro�le godine, od ukupne proizvodnje od navodno oko 14.000 vozila (teorijski tehni�ki kapacitet fabrike bio je do 300.000 vozila godi�nje). Dakle, ako je prose�na cena prodatih kola bila oko 8000 nema�kih maraka, a porez na promet bio 15 odsto, izlazi da je na ukupan finalni promet od 80 miliona maraka, samo po ovom osnovu dr�ava zahvatila oko 12 miliona maraka - ili tada�njih oko 120 miliona dinara. No, po raznim drugim osnovama (jer ovde jo� vlada sistem raznovrsnog vi�ekratnog oporezivanja) dotegla je najmanje do visine spomenutog kredita od 402 miliona dinara - da potvrdi staro pravilo da vas dr�ava uvek poma�e samo va�im sopstvenim parama.

Za ovu godinu republi�ka vlada Srbije obe�ala je "Zastavi" (u realnom iznosu) pomo� od ta�no 809.224.200 dinara, koja bi trebalo da bude ispla�ena u �est rata (tu preciznost Vlade Srbije je s duhovitom zlurado��u komentarisao "Privredni pregled" 11-12. avgusta) - ali nije objasnila od koga �e te pare uzeti, mada spomenuta preciznost upu�uje na neki stalan izvor. Od ove lepe svote, po realisti�nim pesimistima, dosada je u Kragujevac stiglo oko 40 miliona dinara, a po ube�enim legalistima - �ak je ve� upla�ena prva rata od 134 miliona dinara. Da uzmemo u ra�unicu ovu potonju svotu koja realno iznosi oko 10 miliona maraka. Gde na�i izvore za preostalih pet rata, to jest gde namaknuti jo� 50 miliona maraka - to je sigurno klju�no pitanje s kojim se verovatno sreo ve�ti ministar finansija Srbije Borislav Mila�i�. On, koji je pro�le godine na taksama za legalizaciju preko 105.000 polovnjaka koji su u Srbiju uvezeni preko Crne Gore (spominje se i cifra od 200.000, pa i 250.000 uvezenih polovnjaka u poslednje dve godine) u bud�et Srbije namaknuo oko 270 miliona nema�kih maraka (dok je �ukanovi�eva administracija u Crnoj Gori na tim istim vozilima navodno prethodno zaradila oko 60 miliona maraka) - verovatno nije morao mnogo da razmi�lja. Hajdemo ponovo na polovnjake, dok ne prodamo ne�to od privrede i tr�i�ta.

Mo�da je ekipa koja je prora�unavala �ta se iz "deviznih slamarica" srpskog gra�anstva jo� mo�e izvu�i (nakon �to su uobi�ajene i neuobi�ajane forme ve� dobrano iscrpljene) po�la od pretpostavke da je recepciona mo� jugoslovenskog auto-tr�i�ta i dalje oko 100.000 komada godi�nje (Slovenija godi�nje registruje oko 65.000 novih u�esnika u saobra�aju, a Hrvatska oko 130.000). Mo�da su u ra�un uzeli prose�nu cenu mladog polovnjaka od ne�to preko 9000 nema�kih maraka. Po toj ra�unici, dr�ava bi po osnovu carine i poreza po vozilu mogla da zaradi oko 3000 nema�kih maraka ili ukupno oko 300 miliona nema�kih maraka godi�nje. Kako do kraja godine ima jo� samo �etiri meseca, a dok narod ne krene u posao pro�i �e jo� neko vreme, to nas vodi ka proceni da bi do kraja godine dr�ava po ovom osnovu mogla da zaradi najvi�e 50 miliona nema�kih maraka. To bi bilo dovoljno za "Zastavu", ali ima jo� mnogo nepokrivenih obe�anja na raznim stranama, pa je njoj najavljeno zasad samo pola tog prihoda (ili jo� manje, ako se bude delila samo carina, ili samo porez).

RA�UN BEZ KR�MARA: Idu�e godine, kada �e verovatno ponovo izostati poreski i parafiskalni prihodi od prometa "Zastavinih" vozila, uprkos pri�i da �e ona biti osposobljena za proizvodnju izme�u 20.000 i 50.000 komada (�irok raspon je posledica razli�ito raspolo�enih vizionara), Srbiji bi dobro do�lo tih 300 miliona maraka od nameta na uvozne polovnjake ako kupci automobila ne posustanu pod teretom op�te ekonomske katastrofe. Stvar bi se kasnije dr�avnim �uvarima kase mogla jo� vi�e dopasti, a dr�ava bi pro�la najbolje kad pare od prometa na jugoslovenskom auto-tr�i�tu uop�te i ne bi morala da deli sa ekonomski i tehnolo�ki prega�enom "Zastavom". To bi u principu bilo i ekonomski najisplativije za nacionalnu ekonomiju, kad bi od gore spomenutih 80.000 ljudi bar polovina na�la od �ega da �ivi i kada bi umesto ove male ekonomske slobode, da za svoje pare sme� da kupi� polovnjaka tamo gde se prave dobri automobili, pa makar to bilo i u inostranstvu, proradile i druge ekonomske slobode u ovoj zemlji i kad bi se zavr�io, kako je neko rekao, ovaj "veliki raspust" koji nam je omogu�io predsednik Milo�evi� u poslednjih deset godina - kad niko ni�ta ne radi, sem �to neki ratuju, drugi ginu, a tre�i diskutuju.

Takozvani obi�an �ovek ni posle tri izdanja Slu�benog lista SRJ u kojima pone�to pi�e o odlukama savezne skup�tine o polovnjacima (13, 17. i 20. avgusta), jo� nije na�isto kako da konkretno krene u kupovinu mladog polovnjaka dok ne nai�u neki novi strate�ki partneri. Prvo, na�a �tampa pi�e dosta razli�ito o cenama polovnih vozila na zapadu Evrope, i po tim vestima vozila ni�e i srednje klase, �ija je godina proizvodnje 1995. pa naovamo, ko�taju izme�u 5000 i 15.000 nema�kih maraka. Ro�aci u inostranstvu javljaju na�em prose�nom gra�aninu da su cene kod pouzdanih profesionalnih prodavaca polovnjaka i u malim oglasima onda�nje �tampe ne�to vi�e. Ako se na te cene dodaju ukupne da�bine i jo� ne�to tro�kova transfera i registracije - ispalo bi da prakti�no ni posle ove famozne odluke o polovnjacima ne mo�e� do�i do (istina dobrog) automobila bez 9000-10.000 nema�kih maraka. To je ve� znatna svota za prose�nog gra�anina Srbije, a za ogromnu ve�inu nedosti�na. Tim pre �to su prilike takve da niko ne zna �ta nas jo� �eka.

Prakti�no jo� nije jasno ni kako �e se odre�ivati carinska i poreska osnovica - s obzirom na to da dr�ava verovatno ne�e priznavati cifru iz kupoprodajnog ugovora. Neki ka�u da �e biti kori��eni neki carinski katalozi cena (u stvari nema�ki katalog "�vrake"), dok drugi smatraju da �e biti primenjen sistem standardizovane procene, kakav ve� postoji u unutra�njem prometu automobila, a tre�i ukazuju na ve� poznate razli�ite ar�ine Kertesovih carinika, kojima bi najvi�e odgovaralo da se ovde ni�ta i ne reguli�e nekim propisom.

Za dr�avu ostaje i poznati problem koji donosi davno prevazi�eni fiksni devizni kurs dinara od 6 dinara za jednu nema�ku marku. Po ovom davno prega�enom kursu, koji je blizu 100 odsto ispod uli�nog, moglo bi se dogoditi da carina od 12 odsto realno bude carina od samo 6 odsto, po�to bi se ona pla�ala u dinarima na osnovicu prera�unatu po zvani�nom kursu (dakle realno upola manju). Taj problem bi dr�avni organi mogli "premostiti" nekim administrativnim naduvavanjem cene polovnjaka. Ili je, mo�da, dr�ava u startu po�la od procene da je carina od realno 6 odsto dovoljna, pa ju je zbog problema sa kursom morala udvostru�iti?

Najve�i problem svakog prose�nog kupca automobila je, da ponovimo, to �to se sa prose�nom platom od danas 80, a sutra mo�da i 60 maraka ne mo�e �iveti, pa je te�ko pretpostaviti da �e auto-tr�i�te Jugoslavije nastaviti da godi�nje odvaja oko milijardu nema�kih maraka za kupovinu automobila. Tim pre �to nema vi�e ni jeftinog benzina, ni dobrih drumova, a ni novca za putovanja po zemlji i kontinentu. Polovna kola, pa makar kao simbol polovne slobode, ne poma�u u zemlji iz koje se prakti�no ne mo�e iza�i i po kojoj se ne mo�e putovati, u kojoj je svako zakovan u mu�nu svakodnevicu borbe za goli opstanak.