"Najkra�e drame na svetu"

Senzibilitet kraja veka

Kriterijum prire�iva�a nije bio zasnovan na sceni�nosti pa ni literarnoj vrednosti dela, niti na idejnosti komada, a nije ga zanimala ni popularnost pojedinih spisatelja, ve� isklju�ivo sama forma kratke, ta�nije najkra�e drame na svetu

Na jednoj od leto�njih promocija u Budvi pozori�ni kriti�ar Feliks Pa�i� se obratio prisutnima slede�im re�ima: "Po�tovana publiko, po�to je tema ovog predstavljanja antologija najkra�ih drama na svetu, koju je u izdanju KOV-a, Vr�ac, priredio Jovan �irilov, ovom najavom i zaklju�ujem ve�era�nji skup. Hvala, laku no�." Tajac koji je zavladao me�u zaprepa��enim gostima prekinuo je uzdah Jovana �irilova, a zatim je Pa�i� objasnio da je po sredi �ala.

Uostalom, mnogima se u�inilo da iz predela vica dolazi i sama ideja da se na�ini ovakva antologija, da se najkra�i dramski tekstovi smeste izme�u korica knjige. No, kada je ona ipak ugledala svetlost dana, kao izdanje malog formata (19 cm) i nevelikog obima (140 stranica), ispostavilo se da ova dramska forma nije odve� �esta u istoriji literature, o �emu govori i prire�iva� izvinjavaju�i se �to ispisuje nedovoljno kratku uvodnu bele�ku, svakako obimniju od prose�ne du�ine ovde sabranih drama. Najkra�a drama na svetu nije tek puki kuriozitet iz kategorije onih �iji se smisao iscrpljuje u domenu riplijevskih poduhvata. Ozbiljnost ovog poduhvata potvr�uje i istina na koju ukazuje �irilovljev izbor: dok ve�ina starijih kratkih drama danas funkcioni�e kao kuriozitet iz domena knji�evno-istorijskih �injenica, ilustracija pojedinih faza istorije minulih umetni�kih pravaca, svedo�anstvo o davnim "izmima", drame nastale u drugoj polovini ovog veka jesu provokativnije, a njhova neobi�nost nije posledica strategije odre�ene teorijskim razlozima, niti su izraz spisateljske ekstravagancije.

ODSUSTVO PATETIKE: Na tu su�tastvenu vezu izme�u forme i senzibiliteta epohe skre�e pa�nju i Nenad Proki� u recenziji: "U tim �udnim dramama sve izgleda kao ta�no shva�eno, usvojeno i izre�eno, a u osnovi ipak nije, ili tako ne izgleda, me�utim, ipak jeste. Kao da je drska interpretacija velike ljudske nervoze u njima na�la svoju najadekvatniju formu. Nemilosrdnost, odsustvo patetike, nemanje vremena, prenera�enost, neka akrobatska tuga, najbolnija redukcija, ubistveni humor, temeljna izvrnutost, konflikt i apsurd, otvorena rana - osnovni su elementi takvih dramskih krhotina. Od svake ponaosob zato se mo�e napraviti vi�esatna predstava, kao �to se uostalom ve� doga�alo."

Istini za volju, ve�ina drama iz ove knjige nije namenjena scenskom izvo�enju, ali ima ih koje su do�ivele milost scenskog uobli�enja. Krle�a je, recimo, svoju Salomu, izvedenu u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu 1963, razvio iz istoimene dramske crtice; svojevremeno su Dubrov�ani na Bramsu (Beogradska revija amaterskih malih scena) odigrali Vitkacijeve �ohare u re�iji Davora Moja�a, dramu koja u �irilovljevoj antologiji ima, dabome, naslov Buba�vabe.

Kriterijum prire�iva�a nije bio zasnovan na sceni�nosti pa ni literarnoj vrednosti dela, niti na idejnosti komada, a nije ga zanimala ni popularnost pojedinih spisatelja, ve� isklju�ivo sama forma kratke, ta�nije najkra�e drame na svetu. Otuda su se ovde, u hronolo�kom nizu, na�la dela najrazli�itijih autora od kojih su izvesni anonimni, poput narodnih stvaralaca �iju je duhovitu igru Ga�e i ko�ulja zapisao be�ki folklorist Fridrih Kraus (1859-1936), dok neki nisu ni bili knji�evnici, �to je slu�aj sa �openhauerom �ija se filozofska pouka u dramskom obliku tako�e na�la u knjizi. Kuriozitet predstavlja podatak da �e pravi identitet Edvina Morgana, �ija je drama stigla do �irilova posredstvom poznatog prevodioca Dragoslava Andri�a, ostati enigma, budu�i da nema podataka ko je i odakle je ovaj autor, ali i saznanje da je Du�an Kova�evi� specijalno za ovu antologiju napisao dramsku crticu. Ima u ovom izboru fragmenata, kao �to je dijalog izme�u Arlekina i Brigela, junaka italijanske Kommedie dell` arte, moraliteta kakve je pisao Gavrilo Stefanovi� Venclovi�, ali, izme�u ostalog, i �ehovljevih kratkih radova, Nu�i�evih duhovitih krokija bele�enih novinarskim perom, zatim Kara�aleovih dramoleta koji su nagovestili budu�u pojavu Joneska, ali �irilov ne propu�ta da u antologiju uvede i samog Joneska ili Semjuela Beketa, pa i literarne prevratnike poput Gertrude Stajn, kao i one iz sfere teatarske umetnosti - D�udit Malinu i D�ulijana Beka, te Muzu Pavlovu, Danila Harmsa, Cavatinija; tu su programske drame Marinetija, Apolinera, Bloka, Gumiljeva, Arabala, radovi Hajnera Milera i Aleksandra Popovi�a, televizijski ske�evi Ljubivoja R�umovi�a iz slavne emisije Fazoni i fore, kratki dramski izvod iz Predela slikanog �ajem Milorada Pavi�a, zatim fragmenti humoreski Vlade Bulatovi�a Viba, duhovit dramolet Nikolaja Koljade, mini-drama Velimira Kazimira �urguza, no i �iroj javnosti nedovoljno poznatog Dragana Risti�a.

DUH IGRE: U knjizi su, dakle, publikovane i drame u povoju, dramski rudimenti, filmski i televizijski scenariji, brodvejske majstorije �iji je cilj povezivanje kabaretskih muzi�kih numera, pripovetke pisane za dva glasa, pa i poezija, poput Rasprave o pozori�tu Ljubomira Simovi�a, pesme �ije su tema i dijalo�ka forma presudni razlozi zbog kojih se ovo delo obrelo u �irilovljevoj antologiji. Neke od radova ovde �tampanih �irilov je, po sopstvenom priznanju, "proglasio dramama, kratkim, najkra�im, ali dramama", dodaju�i otvoreno i po�teno slede�i zaklju�ak: "A �to da ne! Zabavljajmo se", �ime je najdirektnije relativizovao sve eventualne optu�be koje bi se zasnivale na formalisti�koj rigidnosti.

Zato bi - upravo zbog nastavka igre koju je inicirao - bilo korisno da ova knjiga zapravo inicira jo� iscrpnije zanimanje za najkra�u dramu na svetu. Uostalom, Jovan �irilov ne krije da je i do�ao do zanimljivih otkri�a, prihvatio niz konstruktivnih sugestija, te bi se trebalo nadati da �e uskoro uslediti drugi tom posve�en istoj temi. Iskustvo, znanje, nesumnjivi literarni afiniteti, apsolutno poznavanje dramske i pozori�ne materije, li�na poznanstva s ne malim brojem autora na �ijem radu se temelji dramska knji�evnost i teatar druge polovine XX veka, uvid u zbivanja na planu pozori�ta �irom sveta - sve su to razlozi zbog kojih je Jovan �irilov jedna od retkih li�nosti, ne samo kod nas, koja je mogla s punim pokri�em i autoritetom da potpi�e ovakav izbor, i kojoj se mo�e oprostiti i �to je, po vlastitom priznanju, neka dela proglasio za drame, a izvesne stvaraoce za dramske pisce. Duh igre, tako omiljen �irilovu, odredio je i karakter biografskih bele�ki, po pravilu duhovito napisanih i instruktivnih, dakako iz pera prire�iva�a.

Autor o knjizi

Kad je kratko - dugo

Jovan �irilov, autor knjige "Najkra�e drame na svetu", izvinio se u uvodu �to su njegovi "uvodi u pojedine drame katkada du�i od samih drama". Petru Krdu, izdava� knjige, prekinuo je nabrajanje �ta je sve uradio i �ta zanima Jovana �irilova, kako bi biografija u njemu bila kratka. Nenad Proki�, recenzent, uspeo je da opi�e i pronikne u te �udne drame kratkim tekstom.

Knjiga je, dakle, zarazna.

Knjiga izvesno jeste jedinstvena na svetu: niko nigde nije objavio zbirku najkra�e drame osim sada Knji�evne op�tine Vr�ac, a mogu�e da je �irilov jedini kolekcionar takve forme knji�evnog roda kome sa�etost nije odlika. "�ini mi se da sakupljam najkra�e drame ve� jednu, i jo� �ezdeset godina. Sva moja iskustva o drami su u toj knjizi", ka�e �irilov. Sve je po�elo jo� dok je Jovan �irilov bio �lan redakcije "Narodne knjige". Dogovoreno je da David Albahari napravi antologiju najkra�ih pri�a, a �irilov antologiju drama. "Gde god sam putovao, a putovao sam dosta, uvek sam mislio na moju zbirku. Kopao sam po knji�arama, raspitivao se. Slagao ih na polici, imao svesku u kojoj sam ih bele�io. Sakupio sam ih toliko, da znatno prevazilaze mogu�nosti jedne knjige."

�ezdesetak odabranih drama jedino je bilo mogu�e svrstati hronolo�ki. Najstarija je "Susret izme�u Arlekina i Brigele", komedija del arte, 16-17. vek. "Venclovi�a mi je otkrio, a ko bi drugi, nego Milorad Pavi�. Jednu mi je izabrao i iz svog opusa, to je 'Zvezda ili vertep'. Du�an Kova�evi� nema kratke drame, ponudio sam mu da je napi�e za ovu antologiju, i tako sam dobio 'Pono�nu po�tu'. Ljubivoje R�umovi� je bio iznena�en kad sam za neke njegove pesme smatrao da su dramoleti." �irilov ka�e da je Branislav Nu�i�, odnosno njegova mini-drama "Kod jagnjeta", potpisana pseudonimom Ben Akiba, pravo otkri�e. �itaocima je otkri�e da je filozof �openhauer pisac drama. Sada je prvi put objavljen prevod Dragoslava Andri�a "Radostan Uskrs", dramolet Pjer Kamija, komediografa nepoznatog kod nas, iako ga Milan Gutovi� igra u "D�epnom teatru" od osamdesetih do danas, ali mu nije spominjao ime. Prvi put je objavljena i drama Dragana J. Risti�a, profesora iz Ni�a, jednog od dvadesetak ljudi koji su �irilovu, na vest da priprema ovu knjigu, poslali svoje priloge. Risti� je pored "(S)udbe" poslao i svoje prevode �irilovu nepoznatih austrijskih pisaca. Jedno�inka Nikolaja Koljade "Radio" nije objavljena u Rusiji, samo u Nema�koj, ali u okviru njegove memoarske proze, i ovde kod �irilova. "Ni Koljada nije o�ekivao da �e je Rusi objaviti, on sam ovaj svoj tekst s puno razloga naziva bezobraznim. Mi malo druga�ije od njih gledamo na te stvari. Takvi kurioziteti su mi, podrazumeva se, bili najve�e zadovoljstvo. Pomenuo bih dijalog 'Ga�e i ko�ulja'. Objavio ga je be�ki folklorist Fridrih Kraus, ro�en kod Slavonske Po�ege, u jednom glasilu za folkloristi�ka ispitivanja i prou�avanja polnog morala. Tu je objavio i druga usmena 'bezobrazna' narodna kazivanja koja je sakupljao krajem pro�log veka, ali je samo ovo zapisano u dramskom obliku."

Taj dijalog izme�u Mirka i Marice je najkra�a drama od svih u knjizi. Najdu�u me�u najkra�im, napisao je, ko bi rekao, E�en Jonesko. �irilov napominje da je predstava "Pozdravi, Jonesko" igrana u Zagrebu u re�iji Ivice Bobana i da su te tri-�etiri stranice teksta na sceni trajale du�e od sata. Jonesko je gledao predstavu i bio je odu�evljen. Pisci najkra�ih drama, ka�e �irilov, uglavnom nisu mislili da �e one biti izvedene. "Pisali ih �esto sebi za zabavu, kao probu pera. Nu�i�, ovu koju sam objavio, svakako nije pisao za scenu. Apoliner je opisao kako da se izvedu. Futuristi i nadrealisti su svakako mislili na scenu kad su pisali. Naravno, nisu znali da �e biti izvedeni. Aleksandar Popovi� je kratke drame pisao za radio. Amerikanci su �esto pisali ske�eve, to su odli�ne parodije, i objavljivali ih. Ja sam objavio ske� o �uvenoj vamp glumici Taluli Benkhed, �alu �ta joj se de�ava kad ostane bez kuvarice a treba sebi da spremi ve�eru, koji je napisao D�ozef Stajn."

�ta god da im je tema, u najkra�im dramama "sve izgleda kao ta�no shva�eno, usvojeno i izre�eno, a u osnovi ipak nije ili tako ne izgleda, me�utim ipak jeste", pi�e u recenziji Nenada Proki�a. "Kao da je drska interpretacija velike ljudske nervoze u njima na�la svoju najadekvatniju formu. Nemilosrdnost, odsustvo patetike, nemanje vremena, prenadra�enost, neka akrobatska tuga, najbolnija redukcija, ubistveni humor, temeljna izvrnutost, konflikt i apsurd, otvorena rana - osnovni su elementi takvih dramskih krhotina."

Odmah nakon ove knjige, dogovorena je druga. "Kad je objavljena ova, mnogi su mi javili gde da na�em jo� najkra�ih drama, pa smo se Petru Krdu i ja dogovorili da napravimo ne dopunjeno izdanje nego novu knjigu." A prethodi�e joj, tako�e je dogovoreno knjiga najdu�ih monodrama na svetu ("Koljada ima i na 20 strana"), i knjiga najlep�ih monologa. "Tako je iz ove jedne, eto, nastala serija." Smi�ljene su ve� i korice knjiga. "Zajedni�ki �e im biti jedan kuriozitet: dogovoreno je da u svakoj bude reprodukcija neke od slika koju ja imam u stanu i koju ja odaberem. Na ovoj je 'Oplakivanje (Posve�eno Sartru)' Dragana Mojovi�a. Jednom sam bio u njegovom studiju i ispri�ao mu da neobi�no volim tu njegovu sliku, da sam godinama hteo da je imam, i Mojovi� mi je poklonio. Sad razgledam po zidovima i gustiram �ta �e biti na naslovnim stranama slede�ih knjiga."