Crkva i biznis

Bog čuva devize

Šta se događa kad se dinari iz kase smederevske crkvene opštine na ulici pretapaju u čvrstu valutu, a u transakcijama učestvuje jedan prota i jedan diler

Smederevac Svetozar Kocić je posle smrti devetnaestogodišnjeg sina jedinca '93. godine prestao da trguje devizama i naftom. On i žena želeli su da sinu pomognu i na onom svetu, pa su se potpuno okrenuli Crkvi. Isprva smederevski prota Radomir Milošević nije hteo da Svetozarevog sina opoje, jer pokojnik nije bio kršten. Kasnije je ipak vladika braničevski Ignjatije procenio da je već i to što je Kocićev sin za života izrazio želju da se krsti po pravoslavnom obredu dovoljno da ga svrsta u vernike, pa je prota Rade opelo ipak obavio.

Kocići su davali sve od sebe da služeći Crkvi na ovom svetu olakšaju sinu boravak na onom. Ribali su podove, ribali ikonostas, davali priloge. "Ja sam ribao desnu stranu ikonostasa i toliko sam to revnosno radio da se sada lepo vidi da je desna strana svetlija od leve, koju je prao neko drugi", kaže Kocić. Onda je protojerej stavrofor dr Radomir Milošević počeo da nagovara Svetozara da dinare iz kase smederevske crkvene opštine zameni za marke, na crno. Govorio je da to nije greh, već je greh pustiti "da letina propadne". To će biti još jedan Svetozarev doprinos Crkvi, rekao je. Kocić je na kraju pristao.

Prota je, praćen ocem Miroslavom Lazićem, 12. februara '95, na Sveta tri jerarha, predao Svetozaru Kociću 18.000 dinara, preko sedam hiljada maraka po tadašnjem uličnom kursu. Pošto je konverzija uspešno obavljena, prota je nastavio da Kociću donosi dinare i od njega uzima devize. Posle prvog puta, prota je dolazio sam i to dva-tri puta nedeljno. Kocić je za račun crkvene opštine Smederevo tokom te godine kupio preko 50.000 maraka.

Prva trzavica u ovoj uspešnoj saradnji nastala je kada je prota polovinom '95. doneo Kociću pet starih i oštećenih apoena od po hiljadu nemačkih maraka, tražeći da mu ih zameni za nove. Kocić mu je rekao da takve novčanice na ulici niko neće, i da bi bilo najbolje da ih prota zameni u banci ili tamo proda. Prota Rade mu je odgovorio da je za zamenu u banci već kasno, a i da neće da se, kao svešteno lice, blamira i prodaje devize u banci, pa bi najbolje bilo da to uradi Svetozar, a potom dinare ponovo pretvori u marke, na ulici. Svetozar to i čini, i za pet hiljada maraka po tadašnjem zvaničnom kursu dobija pet hiljada dinara, za koje na ulici kupuje oko dve hiljade maraka. Takav je bio kurs. Ali, prota ne htede ni da čuje za dve hiljade maraka, on je dao pet i toliko hoće nazad! Može li sedam hiljada švajcarskih franaka, pitao je Kocić. "Ne, hoću samo marke", odgovorio je prota.

Ali tek je te jeseni izbio pravi spor. Prota je Kociću doneo 33.000 dinara, za koje je trebalo da dobije oko 11.000 maraka. Kocić tvrdi da nije mogao da nađe toliko maraka, pa je za te pare kupio razne druge zapadne valute. Znajući da prota hoće samo marke, našao je čoveka iz Republike Srpske Milana Milenkovića, koji je išao u Holandiju, i dao mu tu "korpu valuta" da ih usput konvertuje u nemački novac. Milenković, međutim, kupuje falsifikovane novčanice, i po povratku biva zbog toga uhapšen u Novom Sadu. Po puštanju iz pritvora nudi Kociću umesto deviza "mercedes", ali Kocić to odbija jer prota hoće samo marke. Milenković potom odlazi u Republiku Srpsku da "sredi stvar", ali tamo umire usled napada astme. Bar tako tvrdi Kocić. Tako je đavo odneo crkvene pare.

Kocić je potom proti obećao da će pare vratiti, ali ga je molio da sačeka, dok se ne snađe, ne proda plac. Prota nije hteo da čeka. U januaru '96. stvar je izneo pred odbor crkvene opštine, čiji je predsednik. Potom je Okružnom sudu u Smederevu protiv Kocića podneo krivičnu prijavu zbog prevare. Sud je krajem te godine prijavu odbacio, obrazlažući da se, s obzirom na raniji odnos između dilera i prote, ne radi o krivičnom već o građanskom sporu. Crkvena opština je početkom '97. godine pokrenula pred Opštinskim sudom parnicu protiv Svetozara Kocića. Kocić je odmah priznao da je dužan toliki novac, ali i insistirao da se ne radi o crkvenom novcu već o protinom. "Dužan sam proti, i njemu hoću da vratim. On je meni rekao da se toga puta radilo o njegovim parama. Verovatno je uzeo crkveni novac kad je video da je njegov nestao. Neka dokaže da su pare crkvene", kaže Kocić. Prota je sudiji Draganu Roganu kao dokaz dostavio prepise zapisnika sa sednica crkvenog odbora, na kojima je razmatran Kocićev dug. Na prepisima nema potpisa članova odbora, a za vernost prepisa jemči potpisom niko drugi nego prota Radomir Milošević. Sud je sredinom '97. godine presudio u korist Crkve i na tome je, uprkos brojnim žalbama Svetozara Kocića, ostalo do danas. Ni sudije Opštinskog suda, koje su donele presudu, ni sudije Okružnog suda koje su razmatrale žalbe, nisu se ni osvrnule na činjenicu da su se parničari bavili ilegalnom kupoprodajom deviza, delom zbog kojeg policija svakodnevno hapsi ljude na ulici. Presuda kaže da Kocić crkvenoj opštini Smederevo treba da isplati dinarsku protivrednost 11.000 maraka plus domicilna kamata, po kursu na dan isplate.

"Sada kad dođem da se ispovedim, prota odmahuje rukama i viče: 'Beži, beži! Pare, pare mi vrati!'", kaže Kocić. Svetozar Kocić je ogorčen na smederevskog protu. Tvrdi da Radomir Milošević daje pare pod kamatu. "Mom sestriću je pozajmio 2000 maraka, pod uslovom da mu vrati 3000 maraka. I drugi ljudi su od njega pozajmljivali, uz mesečnu kamatu od 20 posto. Imam podatke tih ljudi i sud sve to zna."

Kupio sebi stan, kupio potkrovlje i dobio je 10-15 hiljada maraka da kupi auto za crkvenu opštinu. Kupio je škodu feliciju, garažirao je i sada čeka da prođu dve godine da bi mogao da je otkupi kao rashodovano vozilo. Maher je za te stvari, maher", kaže Kocić.

Inače, prota Radomir je pred sudom eparhije braničevske u Požarevcu pokrenuo postupak protiv drugog smederevskog prote Živorada Pavlovića. Pavlović je bio blagajnik crkvene opštine do kraja prošle godine. Posle njegovog odlaska sa te dužnosti prota Radomir je pregledom knjiga utvrdio manjak u kasi crkvene opštine od oko 88.000 maraka, nastao u proteklih šest godina. Postavlja se pitanje kako tokom tih godina eparhijski organi, koji na kraju svake godine proveravaju finansije crkvenih opština, nisu našli nikakve nepravilnosti. Zagonetka je i zašto je novi blagajnik pop Miroslav Lazić posle samo dva meseca odstupio sa te dužnosti. Tako prota Radomir sada sam obavlja sve funkcije koje jedna crkvena opština može da ima. Detalji spora pred Eparhijskim sudom nisu poznati, jer niko od aktera ne želi da o tome daje izjave. Ono što se zna jeste da je prota Radomir u ovom sporu i tužilac i član tročlanog sudskog veća. Crkveno pravo ne poznaje institut izuzeća sudija.

"Svi smederevski popovi su poslali još u februaru peticiju vladiki Ignjatiju", kaže Svetozar Kocić. "Tražili su da smeni protu sa mesta starešine saborne crkve. Vladika navodno nije imao vremena da to razmatra."

Prota Radomir Milošević nije želeo da o svemu ovome govori. O tvrdnjama Svetozara Kocića samo je rekao: "Laže Toza, sve laže." Što se tiče peticije koju su sveštenici uputili vladiki protiv njega, prota kaže da je nije video, dodajući da se "i među popove uvukao samoupravljački duh". Protojerej dr Radomir Milošević je sedamdesetih godina odlikovan Ordenom zasluga za narod.