Evropsko kulturno leto (4)

Daleko od istine

Belgium Rhythm'n'Blues Festival, 16-18. jula, Per (Belgija)

Jednom, davno, otac i sin Lomeks su pošli u Deltu Misisipija da u hladu usamljenog drveta "s-one-strane-civilizacije" nadju umornog crnog berača pamuka i za buduće generacije sačuvaju njegov vapaj i udarac sudbine po debeloj žici, posle napornog radnog dana.

Slična sudbina čeka putnika ako poželi da prisustvuje Belgium Rhythm'n'Blues Festivalu (dalje: BRBF), najvećem godišnjem skupu bluz afisinadosa Evrope. U srcu pokrajine Limburg, na severoistoku Belgije, gradić Per je zaista "sa-one-(lepše)-strane-evropske-civilizacije", daleko od železnice i modernih autoputeva. Voz iz Brisela, na primer, zaobilazi Per u luku od četrdeset kilometara: treba sići u Haseltu, pa na kraju (stotinu metara dugog) parkinga strpljivo (frekvencija prolaska autobusa subotom: dva sata!) sačekati brkatog Flamanca koji vozi u Per. Skver sa kafanicama ispred kojih su dugokosi motoristi izložili svoje mezimce jedini je znak da ste stigli: do šatora pod kojim će bluz heroji izvoditi majstorije treba još četvrt sata pešačiti po vrelom suncu.

Per živi za ovaj dogadjaj. Pre deceniju i po, bluz entuzijasta Misjel Denijels upustio se u pravu avanturu kada je oglasio dvodnevno druženje uz dobru muziku - ovaj kraj su ranije pohodili samo biciklisti, nalazeći u praznim seoskim putevima po valovitom terenu zgodnu priliku za aktivni odmor. A onda su zabrujali motori i osvanulo naselje raznobojnih šatora na livadi pored bine. Već na premijernom BRBF vikendu okupilo se više ljudi nego što grad ima stanovnika, da bi peti rodjendan i prvu posetu Kralja Bi Bija festival dočekao sa geslom "reci Bluz... misli Per", na tronu medju dogadjajima ove vrste u Evropi. U organizaciju BRBF danas je uključeno nekoliko stotina meštana, koji rado prihvataju poslove razvoženja muzičara, montiranja bine, obezbedjivanja prostora, konobarisanja ili pripremanja sendviča za učesnike. "Ovo je ipak mali festival", skroman je Denijels, kada nespretno pokušava da odgovori na pitanje zašto ni posle petnaest godina Per nema hotel (bar za učesnike i posetioce iz daleka). A možda je u tom (niskobudžetnom) "susretu na kraju sveta" osnovni šarm ove manifestacije. Ako se odlučite za kampovanje, potrebno vam je manje od 10 DEM (u cenu je uključena i upotreba tuševa), plus isto toliko za parking. Cena kompleta ulaznica je jednako pristupačna. Za manje od 100 DEM dobijate 22 sata živog bluza - od podneva do iza ponoći, "po zaslugama", tj. renomeu učesnika. I da se vratim na početak priče: kao što je Madi Voters u krošnji oraha uz bluz zaboravljao na svoje muke, tako hlad cirkuske šatre (pod kojom se odvija festival) nudi kolektivni eskapizam od dnevnih briga, pa razmenu čistih emocija izmedju muzičara i publike.

Bez najvećih bluz zvezda koje su "za malo" promašile Per ("menadžerskoj pohlepi je sve teže udovoljiti", odgovara Denijels na čudjenje zašto na rodjendanu nema Bi Bi Kinga, Džonija Vintera ili Džonija Lenga), ovogodišnji festival bio je manje glamurozan od prethodnih, ali pružio objektivniju sliku globalnog stanja na sceni. Roben Ford prve, a Džimi Von druge večeri opravdali su ulogu nosioca programa upečatljivim nastupima. Obojica u pratnji perfektno pripremljenih sastava, posle kraće retrospektive ranijih radova (Džimi Von je, naravno, jedan blok posvetio sećanju na brata Stivija Reja), iscrpno su predstavili nove albume, upadljivo odustajući od paljenja publike instrumentalnim egzibicionizmom (a obojica su vanserijski gitaristi) ili uveseljavanjem refrenima iz standardnog repertoara. Posebno je Ford pokazao kako bluz interpretator može da iskaže interesovanje za džez a da se ne izgubi u bespućima koje (za bluz sasvim izlišno) otvara džez improvizovanje. Von je, pak, uz pomoć izvanredne muške vokalne trojke, uspostavio blagotvorni zvučni savez sa gospelom.

Veštim izborom i ostalih učesnika na najbolji način je demonstrirana raznolikost savremenog bluz trenutka. Veteran Keri Bel preneo je "down home" atmosferu iz čikaških klubova, fanki bluz Kenija Nila dočarao je vudu rituale u šumama Luizijane, a Olu Dara ukazao na vezu sa afričkim korenima. Ostrvljani Paul Lamb & the King Snakes i Dana Gilespi zvali su na nostalgični ples: Lemb u ritmu džajva pedesetih, a Gilespijeva na bugi-vugi četrdesetih. Bogata tetovaža (debelog) Popa Čabija iz Njujorka i (mršavog) Erik Sardinasa iz Oklahome otkrivala je rokerski koncept: Sardinas vošti reski slajd u maniru Džonija Vintera, a Čabi hevi metal bluz za bajkersku družinu. Akustičar Majkl De Jong izvršio je sintezu sa folkom, The Paladins sa rokabilijem, a slavni pevač Vilson Piket dokazao da su soul i bluz grane istog stabla. Omiljene slike: ventilator koji hladi debelog Čabija u akciji i razvratna plavuša-bubnjarka Hilari Džouns u sastavu Robena Forda.

Važna privilegija novinara je pristup veselom bekstejdžu. Letnja žega traži hladno pivo. Druženje sa kolegama iz celog sveta. Susreti sa opuštenim muzičarima. Dugogodišnji kolega/fotograf Klaus B. Paul iz Kamp-Lindforta (Nemačka) obećava da će me upoznati sa sedokosim bluzerom Rihardom Hagelom koji vodi jedan od najboljih sastava u Nemačkoj - Peewee Bluesgang. A onda, usred prepričavanja prolećnih BG dogadjaja starim prijateljima sa Gaildorfer Blues Festa prekida me promukli glas i pitanje na savršenom srpskom jeziku: "Šta si reko' bratac?" Čudim se, mada me sve manje iznenadjuje. Sedokosi Rihard je rodjen i odrastao u Vršcu, odakle su njegovi roditelji otišli 1956. godine. Tvrdi da je trebalo da se zove Blagoje... Na plavokosoj Nemici u društvu proverava asortiman najsočnijih srpskih psovki. Smejem se, kao i plavuša - šta drugo da čini?

Onda Hanes, promoter turističkih krstarenja sa najpoznatijim svetskim bluzerima, dovodi Kerija Bela za sto. "Kupi mi pivo, čoveče, pa ću da ti kažem šta je Bluz", šeretski odbija dosadnog fanatika koji traži autogram. Dejv Gonzalez iz The Paladins sa nevericom prihvata priču o velikoj popularnosti u beogradskim rokabili krugovima. "Dodji do kombija da ti poklonim novi album", kaže, a onda vadi jaknu sa logotipom benda na ledjima. "Probaj, mislim da je tvoj broj." Objašnjava da nije očekivao ovoliku vrućinu u Evropi i da mu ona samo krade prostor u koferu. "Tvoja je!", kaže i zakazuje sledeći susret u Beogradu.

"E da smo još videli Džonija Vintera", žalim se Klausu razgledajući program luksemburškog The Big Blues spektakla, za sledeći vikend. "To ti bar nije teško", smeje se prijateljski. "Direktor festivala je tvoj zemljak, Dragan Nikitović..."

Vojislav Pantić