�ta je zbilja objavljeno u emisiji BBC-a posve�enoj NATO intervenciji u Jugoslaviji
"Bilo bi te�ko da se Milo�evi� nije predao"
Posle pedesetominutne specijalne
emisije o Kosovu koja je, u okviru no�nih vesti (Newsnight), emitovana pro�log petka na
drugom programu BBC-a iz Londona, postalo je jasnije �ta je sve prethodilo NATO
bombardovanju SRJ, da li se napad mogao izbe�i i za�to se to nije desilo, ko je sve znao
da �e do napada do�i, ko je bio za o�triju a ko za bla�u varijantu, koliko je u
pojedinim momentima bilo slaganja a kolika su bila razmimoila�enja povodom nekih
"predloga za akciju" u samom Severnoatlanskom savezu. Tekst koji sledi sa�injen je na
osnovu zapisa pomenute emisije objavljenog na Internetu, kao i transkripta delova iste
emisije objavljenih u programu koji priprema Srpska redakcija svetskog servisa BBC-a, a
koji su nam ljubazno ustupile kolege iz Londona.
Novinar Mark Urban napravio je istra�ivanje onoga �to je prethodilo, �to se de�avalo u toku i �to je usledilo posle bombardovanja SRJ od strane NATO-a. Razgovarao je sa neposrednim u�esnicima, a njegva emisija izazvala je brojna reagovanja i bila citirana u mnogim agencijskim izve�tajima u svetu i kod nas (vidi okvir), pre svega zbog namere autora da sakupljanjem raznih mi�ljenja i ocena poka�e kako su dono�ene odluke u NATO-u uo�i i tokom napada na SRJ.
Na samom po�etku emisije Mark
Urban konstatuje da su saveznici bili daleko od punog jedinstva i da ve�ina ljudi koji
koji su odlu�ivali i usmeravali �itavu kampanju smatra kako je "vo�enje rata protiv
Slobodana Milo�evi�a lako mogao da bude posao sa neizvesnim zavr�etkom". Zamenik
ameri�kog dr�avnog sekretara Stroub Talbot ka�e za BBC da bi "Odnosi u NATO-u bili su
sve komplikovaniji i bilo bi te�ko sa�uvati savez da se Slobodan Milo�evi� nije predao
3. juna."
Okarakterisan u emisiji kao "jedan od ljudi najbli�ih spoljnopoliti�kom timu predsednika SAD Bila Klintona", Stroub Talbot ka�e da je "dobro �to se konflikt zavr�io kako se zavr�io".
Autor emisije dalje ka�e da je od pro�log leta, kad je u NATO-u prvi put po�elo ozbiljnije da se razmi�lja o intervenciji, pa sve do poslednjeg dana bombardovanja po�etkom juna bilo ogromnih problema da �lanovi organizacije usaglase stavove o zajedni�koj upotrebi sile.
"Tokom bombardovanja ne samo da je bilo te�ko posti�i sporazum o upotrebi kopnenih trupa protiv predsednika Milo�evi�a ve� je �ak i nastavak bombardovanja bio doveden u pitanje zbog nejedinstva u okviru NATO-a." Podse�aju�i da je za odluku potrebna saglasnost svih 19 �lanica Severnoatlanskog saveza, Mark Urban ka�e da je "samo nastavak bombardovanja bio usagla�en jer su se 'jastrebovi' zalagali za sve (vojne) varijante, uklju�uju�i i totalnu invaziju, dok su se 'golubovi' zalagali za pauzu u bombardovanju". Rezultat je bio ignorisanje jasnih upozorenja vojnih eksperata NATO-a (o mogu�im u�incima i posledicama), a sve da bi se sa�uvala institucija konsenzusa".
Pripreme i intervencije
U emisiji se tim povodom navode
re�i �efa Vojnog komiteta NATO-a nema�kog generala Klausa Nojmana, koji je pro�log
leta na prvoj raspravi o mogu�oj intervenciji u SRJ vo�enoj u Severnoatlantskom savezu
rekao da mora i formalno da upozori najvi�e politi�ko telo NATO-a da "treba da budu
spremni na eskalaciju sukoba ukoliko se prvom vojnom akcijom (bombardovanjem) ne postignu
�eljeni politi�ki ciljevi". Njegovo upozorenje da treba biti spreman na vojne akcije
raznih vrsta, pa i totalnu invaziju, bilo je tom prilikom ignorisano. Sam general Nojman
o�tro je kritikovao nespremnost SAD da upotrebe i kopnene snage ako to bude potrebno.
Autor emisije potom ka�e da je odbijanje Amerike da uklju�i kopnene trupe ograni�avalo
slobodu akcije NATO-a sve do oktobra pro�le godine.
Kada je u leto pro�le godine potpisan sporazum o prekidu sukoba na Kosovu i kontroli tog procesa od strane nenaoru�anih inostranih posmatra�a ("Vokerova misija"), a bez u�e��a me�unarodnih vojnih snaga, to se tuma�ilo kao ustupak Slobodanu Milo�evi�u. Iz emisije BBC-a se, me�utim, saznaje da su stvari stajale sasvim druga�ije i tim povodom se navodi izjava generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, koji je bio jedan od inicijatora sporazuma i akter u tom procesu, da "Amerikanac koji je u�estvovao u pregovorima nije imao odobrenje svoje vlade da ide tako daleko"
O potonjim pregovorima, sve do kraha onih u Rambujeu, kao i o susretima sa predsednikom SRJ Slobodanom Milo�evi�em, govorio je u emisiji i ameri�ki specijalni izaslanik Ri�ard Holbruk. "Pitao sam ga da li shvata �ta �e se desiti (ukoliko pregovori propadnu). 'Znam, bombardova�ete nas', rekao mi je Milo�evi�. Onda sam mu rekao da �u biti vrlo jasan, akcija �e biti munjevita, bi�e surova i bi�e beskompromisna. On je vrlo ravnodu�no odgovorio - 'Va�e (SAD) anga�ovanje je zavr�eno, nema vi�e pregovora i vi �ete nas bombardovati.' Milo�evi� i (njegov) vojni vrh su znali da �e vazdu�ni napadi po�eti."
Kada je 13. oktobra pro�le godine NATO izglasao plan za bombardovanje, koji je aktiviran krajem marta 1999, vlade zemalja �lanica odbile su �ak i da se sa�ine preliminarni planovi o kori��enju kopnenih snaga i vo�enju rata na zemlji, a za to su kasnije, ka�e Mark Urban, ameri�ki zvani�nici optu�ivali �lanice saveza iz Evrope. �ak i kad se 19 zemalja NATO-a usaglasilo u junu ove godine da se po�alju me�unarodne snage za Kosovo (KFOR), �itava operacija bila je odlo�ena za 24 sata jer ameri�ke trupe nisu bile spremne za po�etak akcije.
Faze "dva" i "tri"
"�ta je tome bio razlog", postavlja pitanje autor emisije i odgovara: "Bela ku�a je odbila da odobri iskrcavanje (u Gr�koj) i uklju�enje svojih trupa u zajedni�ku akciju sve dok ne bude potpuno jasno da �e bez borbe u�i na Kosovo. Predsednik Klinton je bio �vrst u svojoj odluci da se vojne akcije vode isklju�ivo iz vazduha. Bio je spreman da ozbiljno razmisli o upotrebi kopnenih snaga tek ukoliko predsednik Milo�evi� ne pristane na postavljene (od strane NATO-a) uslove i nastavi sa otporom. Me�utim, kakve bi bile �anse da kopnenu operaciju odobre sve �lanice NATO-a? Danas je jasno - veoma male."
Novinar BBC-a konstatuje:
"Posle svega je postalo jasno da je nekoliko �lanica NATO-a skoro uspelo u poku�aju da
se proglasi pauza u bombardovanju ciljeva u SRJ, i da je Amerika to morala da spre�i -
i na fer na�in, ali i faulovima." Italija je ve� posle dva dana od po�etka
zajedni�ke vojne operacije sugerisala pronala�enje diplomatskog re�enja, ka�e se dalje
u emisiji. Nekoliko zemalja, uklju�uju�i Francusku, Nema�ku, Italiju i Gr�ku,
odlu�ilo je jo� u ranoj fazi akcije da nisu spremne na eskalaciju bombardovanja preko
nekih granica, i tako prakti�no poni�tile planove koje su i same odobrile jo� 13.
oktobra 1998, iako su tre�eg dana operacije "ovi disidenti odobrili prelazak na 'fazu
dva', koja je predvi�ala bombardovanje jugoslovenskih oru�anih snaga i vojnih
magacina". Pa ipak, Mark Urban tvrdi da pomenute zemlje nisu bile spremne da odobre
prelazak na 'fazu tri', kojom je bilo predvi�eno ga�anje ciljeva poput elektrana ili
zgrada u centru Beograda koje koristi Milo�evi�ev re�im."
Pomenute zemlje su smatrale da im je argumentacija "jaka k'o zemlja iz prostog razloga �to je u rezoluciji o intervenciji donetoj pro�log oktobra i koju je usvojilo najvi�e politi�ko telo, Savet NATO-a, jasno re�eno da je za svaku eskalaciju kampanje i prelazak na novu fazu bombardovanja potrebna jednoglasna odluka zemalja �lanica". Me�utim, ka�e se dalje u emisiji BBC Newsnight, 30. marta Havijer Solana, glavnokomanduju�i NATO ameri�ki general Vesli Klark i general Nojman zajedno su obavestili ambasadore zemalja �lanica da se ne samo odbacuje stari plan i faze koje su njime predvi�ene ve� da vi�e ne va�i ni "politi�ko osiguranje" (konsenzus prilikom odlu�ivanja o svakoj promeni ratnog plana)." Posle obe�anja da �e NATO ga�ati 'isklju�ivo vojne ciljeve', kolebljivi saveznici su pristali da takvu promenu podr�e. General Klark je tada odredio da budu ga�ani neki ciljevi iz 'faze tri', kao �to su zgrada U��e, rezidencija u U�i�koj 15 i RTS, objekti za �ije su bombardovanje pomenute zemlje odbile da daju svoju saglasnost."
General Klark je potom odluke donosio uglavnom posle telefonskih konsultacija sa "klju�nim liderima koji su odobravali bombardovanje nekih posebno osetljivih ciljeva". On tim povodom u emisiji ka�e: "Za svaki pojedina�ni cilj predloge sam morao da razradim sa svakom pojedina�nom vladom. Ustanovio sam koje su vlade o�trije a koje nervoznije, i nastojao sam da izvr�im selekciju ciljeva tako da sa�uvam podr�ku i koheziju. Nisam se uvek obra�ao onima koji su �eleli da se neki ciljevi povuku." Mark Urban potom konstatuje kako "mnogi u NATO-u misle da je vojni komandant u�inio jedino �to je mogao kako bi dobio rat u uslovima po�etnih, veoma �vrstih politi�kih ograni�enja i navodi anonimnog sagovornika koji ka�e da se rat ne dobija u politi�kim savetima".
�elja za pobedom
"Zato �to pomenuta vojno-politi�ka dilema nije bila re�ena tokom bombardovanja SRJ", smatra autor emisije, "ministri zemalja �lanica neprestano su govorili kako NATO ga�a samo vojne ciljeve, iako je savr�eno jasno da ve�ina ljudi ne bi pod tu odrednicu podvela TV stanicu ili elektri�nu centralu. Ukoliko je �eleo da pobedi, NATO je prosto morao da skloni u stranu one �lanice saveza koje odbijaju potpunu saradnju. Zemlje koje su poku�avale da spre�e eskalaciju ili odbijaju da govore o sopstvenom anga�manu tokom bombardovanja ili tvrde kako su spre�ile da general Klark ode jo� dalje." Ovu poslednjhu tvrdnju u emisiji BBC-a argumentuju izjavom predsednika Francuske �aka �iraka da "njemu treba zahvaliti �to jo� ima ijednog mosta na Dunavu".
Ali, �ta je sa Nema�kom, i Italijom koje su predlagale da se napravi pauza u bombardovanju, postavlja pitanje Mark Urban. "London i Va�ington smatrali su da bi to predstavljalo katastrofu i nisu dozvolili ni da se pomene takva ideja, a kamoli da se o njoj formalno raspravlja. Nema�ki ministar inostranih dela Jo�ka Fi�er, koji je najglasnije zagovarao prekid bombardovanja, danas govori kako je morao da shvati da takve stvari ne mogu da funkcioni�u u savezu jer je proces suvi�e komplikovan. Ono �to su posle Milo�evi�evog pristanka da se povu�e (sa Kosova) neki lideri proglasili za "trijumf odlu�nosti NATO-a" danas se sagledava kao trijumf surovog saveza kojim je upravljao Va�ington. "Kada im je to odgovaralo, da spre�e izglasavanje prekida bombardovanja na primer, pozivali bi se na statut saveza kojim se tra�i jednoglasnost u dono�enju odluka, a kada je Va�ington tra�io eskalaciju napada, pronalazio je na�in da ta ista pravila zaobi�e", ka�e autor emisije i dodaje: "Za one koji su donosili odluke va�ilo je Makijavelijevo pravilo da cilj opravdava sredstvo. Zato �to im je bilo stra�no i da pomisle na mogu�nost poni�avaju�eg raspada NATO-a."
Novo razila�enje
Emisija BBC-a ponudila je i
razmi�ljanje ameri�kog diplomate Strouba Talbota o tome �ta bi se dogodilo da po�etkom
juna Slobodan Milo�evi� nije prihvatio da se povu�e sa Kosova. "Nastavili bismo sa
bombardovanjem", ka�e on. "Bilo bi sve te�e kontrolisati napetosti u odnosima NATO-a
i Rusije. Mislim da bi saveznicima bilo i sve te�e da o�uvaju solidarnost i odlu�nost.
Ne verujem da se problem mogao re�iti za nekoliko dana, ali mislim da je dobro �to se
sukob okon�ao na na�in koji smo videli i pod uslovima koje smo videli." Stroub Talbot
je potom zamoljen da proceni je li ulazak ruskih trupa na Kosovo i zauzimanje aerodroma
Slatina kraj Pri�tine mogao da bude povod za sukob snaga NATO-a i ruskih vojnika, pa i
�ireg sukoba dve sile:
"Pretpostavljam da je postojala takva mogu�nost", odgovorio je Talbot i dodao kako "nije u polo�aju da potvrdi" da je general Klark odre�enim re�ima naredio britanskim vojnicima da se sukobe sa Rusima, ali da mo�e re�i da je tada nastala nervoza zbog ruskog sprinta u Pri�tinu. "Ne vidim kome je to moglo da donese ne�to dobro - uz mogu�i izuzetak predsednika Milo�evi�a, koji se verovatno glasno smejao gledaju�i sve to iz Beograda", zaklju�io je ameri�ki diplomata.
Posle svega, NATO ipak nije postigao trajno re�enje problema Kosova, smatra Mark Urban: "Saveznici su se ponovo razi�li povodom pitanja budu�nosti Kosova. Amerika zagovara nezavisnost za tamo�nje Albance, a Nema�ka i Francuska su ogor�eno protiv toga. Bez ratnih okolnosti kakve su bile onomad bi�e mnogo te�e o�uvati jedinstvo zemalja �lanica pri re�avanju tog i budu�ih problema", ka�e se na kraju specijalne emisije o Kosovu, emitovane pro�log petka na drugom programu londonskog BBC-a.
Priredio: Du�an Radulovi�
