Sudbina Roma

Bekstvo od bede

Putovanje obi�no po�inje tako �to trojica-�etvorica kratko o�i�anih "belih momaka" u�e u romsko naselje i po�ne da nudi uslugu prebacivanja u inostranstvo

"Slobodno napi�i da sam ja rekao da se radi o stostrukom organizovanom ubistvu iz koristoljublja", ka�e za "Vreme" Dragan Stankovi�, predsednik dru�tva "Rom" iz Beograda, kad smo ga upitali �ta se desilo sa vi�e od sto njegovih sunarodnika �iji su le�evi krajem avgusta na�eni u Jadranskom moru. Do sada je prona�eno preko 40 utopljenih putnika sa ribarskog brodi�a "Mis Pat", �iji je vlasnik Kotoranin Joko Nikoljevi� u pritvoru. Crnogorska policija je utvrdila da je na brodi�u, potonulom 16. avgusta, bilo 105 Roma, me�u kojima mnogo izbeglica sa Kosova, koji su poku�ali da ilegalno pre�u u Italiju.

"Mi znamo za dvesta Roma koji su iz Srbije krenuli za Italiju preko Crne Gore, pa im se izgubio trag", ka�e Dragan Stankovi�. Poznato je da se na "Mis Pat" ukrcalo 26 Roma iz Smedereva, 18 iz Kru�evca, 18 iz Malog Mokrog Luga, 15 iz �arkova, a bilo ih je i iz �eleznika, Zemuna, Pan�eva. Ve�ina ih je, dakle, bila iz Srbije, ta�nije iz Beograda i okoline. "Rodbina se nada da su neki od njih ipak stigli u Italiju, da �e se javiti", ka�e Stankovi�.

�verc Roma u Italiju i druge evropske zemlje poprimio je ogromne razmere. �ivojin Mitrovi�, predsednik humnitarnog dru�tva "Romsko srce", ka�e da se ne zna koliko ih je ta�no oti�lo, ne zna se ni koliko Roma �ivi u Jugoslaviji, ali da se procenjuje da je samo ove godine iz zemlje oti�lo preko 20.000 njih. "Zavladala je velika beda, �ak i glad", ka�e Mitrovi�. "Sitan �verc, od kojeg je �ivela ve�ina Roma, ide sve gore. Nema vi�e Italije, nema ni Ma�arske, a i gra�ani imaju sve manje para, ne kupuju ni�ta. Ni 'Gradska �isto�a' vi�e ne prima radnike. Posao ne mogu da na�u ni akademski obrazovani gra�ani, a kamoli nepismeni Romi", ka�e Mitrovi�. "Ne idu samo Romi, odlaze i beli", ka�e Stankovi�.

Mnogi Romi koji krenu na ovakav put nikada ne stignu na odredi�te, ali Mitrovi� ka�e da je dovoljno da se neki od sre�nika koji su to uspeli javi rodbini iz Italije i ka�e: "Da vidi� kako je ovde lepo." "Na�i ljudi ne �itaju mnogo novine, ali se pri�e brzo �ire", ka�e Stankovi�. Putovanje obi�no po�inje tako �to trojica-�etvorica kratko o�i�anih "belih momaka" u�e u romsko naselje i po�ne da nudi uslugu prebacivanja u inostranstvo. "Nedavno je u jedno romsko naselje do�ao mladi� koji je od ljudi uzimao po 300 dinara da ih upi�e na 'spisak putnika'. Ljudi su ra�unali: 'Bolje da sad dam 300 dinara da se na�em na spisku, ko zna koliko �u posle da platim.' �ovek se vi�e nije pojavio", ka�e �ivojin Mitrovi�. Mitrovi� ka�e da njegovo udru�enje ima referente u svakom romskom naselju, ali oni ne mogu ni�ta da u�ine. "Na�i referenti su uglavnom �ene. One ne smeju da ljudima ka�u: 'Nemoj da ide�', pla�e se da �e neko re�i onim o�i�anim momcima. Rekli smo im da pozovu policiju kad se ti momci pojave, ali do sada to niko nije u�inio", ka�e on.

Putevi u inostranstvo uglavnom vode za Italiju, ali se odlazi i u Nema�ku, Ma�arsku, Rumuniju, Makedoniju. Prevare su �este. Aran�mani za Italiju ko�taju od 200 do 2500 nema�kih maraka po osobi. "Ako plati� 200 maraka onda te natovare na brod, voze u krug na pu�ini, pa te na kraju iskrcaju na nekoj crnogorskoj pla�i", ka�e Stankovi�. Skuplji aran�mani uklju�uju autobuski prevoz od Podgorice do mora, gde se putnici, opet na nekoj pla�i, ukrcavaju na tro�ne ribarske brodi�e. Scenario dalje predvi�a da pomorci odvezu brodi� do italijanskih teritorijalnih voda, a zatim se, gliserom koji je od po�etka puta bio privezan za brod, vrate u Crnu Goru, prepu�taju�i kormilarenje nekom od putnika, koji onda treba da nekako nabode italijansko kopno. Brodi�i su, dakle, namenjeni jednokratnoj upotrebi, pa je i njihova cena uklju�ena u cenu aran�mana. Zato je na brodi�u "Mis Pat", registrovanom za devet osoba, bilo spakovano toliko ljudi. �esto je plovilo ve� u takvom stanju da ne izdr�i ni taj jedan put, pa i tada prevoznicima dobro do�e onaj gliser. Tako je 18. avgusta posada trajekta Laburnum, koji plovi na liniji Bar-Bari, spasla 69 Roma, me�u njima i dvadesetoro dece, od kojih dve bebe, koji su se nalazili u brodi�u, pedesetak kilometara udaljenom od obale, u koji je prodirala voda. Organizatori puta su pobegli �im je korito popustilo. Brod se odr�avao na povr�ini jer su mu�karci sve vreme izbacivali vodu iz barke.

Kako se putnici, me�u kojima ima i relativno dobro situiranih ljudi sa porodicom, odlu�e da se ukrcaju na neku pretrpanu olupinu? "Oni su ve� dali pare", ka�e Dragan Stankovi�. "�ta �e on sad, krenuo je na put, dao recimo, pet hiljada maraka? Da �eka drugi brod i da jo� pet hiljada", pita on. Novine su ovih dana pisale da se de�avalo da se neko od putnika predomisli pred samo ukrcavanje, ali ga onda organizatori nateraju da se popne na brod, jer se pla�e da �e ih odati vlastima.

Stankovi� je uveren da su mnogi od ovih ljudi oplja�kani pre nego �to su ostavljeni na pu�ini ili ba�eni u more. "Svi su oni krenuli sa namerom da se u Jugoslaviju ne vra�aju, i ovde su prodali sve �to imaju. Retko ko bi krenuo na takav put a da kod sebe nema ve�u sumu novca", ka�e Stankovi�. Mo�da je to jedan od razloga �to se Avdu� Murina krije negde u Smederevu i ne �eli da razgovara ni sa novinarima ni sa policijom.

Ni rodbina utopljenika ne �eli da govori sa novinarima. "Ljude je sramota da im se ime povla�i po �tampi", ka�e Stankovi�, "a i sve im je to te�ko palo. Po nekoliko puta su pozivani da identifikuju le�eve. Tela su u takvom stanju da je, na primer, jedan od ro�aka uspeo da utvrdi da le� jedne dvogodi�nje bebe nije dete njegovog brata samo po �injenici da mu cucla ne visi oko vrata, ve� je oka�ena �tipaljkom za ode�u." Mitrovi� i Stankovi� ka�u da je me�u nastradalima sigurno bilo mnogo �ena i dece. Pominju primer �oveka koji je sa sobom poveo i bratovljevu decu. "U inostranstvu na svako dete mo�e da se dobije po 400 maraka socijalne pomo�i", ka�e Stankovi�. "Mnogi vode decu da tamo kradu i prose", nastavlja on.

"Mi tra�imo da se na�u po�inioci ovog zlodela. Policija za sada nije mnogo uradila. Nikad nas nije pozvala da razgovaramo. Mi sigurno znamo svoje ljude bolje nego oni", ka�e Stankovi�. "Apelujemo i na sve zemlje koje su u�estvovale u bombardovanju da prime ljude koji �ele tamo da odu. Mnogima su ovde uni�tene ku�e, izgubili su posao, neko im je poginuo. To se pogotovo odnosi na Rome izbegle sa Kosova, kojima tamo vi�e nema povratka, jer su izlo�eni sistematskom progonu", ka�e Dragan Stankovi�.