Sudbina Roma

Bekstvo od bede

Putovanje obično počinje tako što trojica-četvorica kratko ošišanih "belih momaka" uđe u romsko naselje i počne da nudi uslugu prebacivanja u inostranstvo

"Slobodno napiši da sam ja rekao da se radi o stostrukom organizovanom ubistvu iz koristoljublja", kaže za "Vreme" Dragan Stanković, predsednik društva "Rom" iz Beograda, kad smo ga upitali šta se desilo sa više od sto njegovih sunarodnika čiji su leševi krajem avgusta nađeni u Jadranskom moru. Do sada je pronađeno preko 40 utopljenih putnika sa ribarskog brodića "Mis Pat", čiji je vlasnik Kotoranin Joko Nikoljević u pritvoru. Crnogorska policija je utvrdila da je na brodiću, potonulom 16. avgusta, bilo 105 Roma, među kojima mnogo izbeglica sa Kosova, koji su pokušali da ilegalno pređu u Italiju.

"Mi znamo za dvesta Roma koji su iz Srbije krenuli za Italiju preko Crne Gore, pa im se izgubio trag", kaže Dragan Stanković. Poznato je da se na "Mis Pat" ukrcalo 26 Roma iz Smedereva, 18 iz Kruševca, 18 iz Malog Mokrog Luga, 15 iz Žarkova, a bilo ih je i iz Železnika, Zemuna, Pančeva. Većina ih je, dakle, bila iz Srbije, tačnije iz Beograda i okoline. "Rodbina se nada da su neki od njih ipak stigli u Italiju, da će se javiti", kaže Stanković.

Šverc Roma u Italiju i druge evropske zemlje poprimio je ogromne razmere. Živojin Mitrović, predsednik humnitarnog društva "Romsko srce", kaže da se ne zna koliko ih je tačno otišlo, ne zna se ni koliko Roma živi u Jugoslaviji, ali da se procenjuje da je samo ove godine iz zemlje otišlo preko 20.000 njih. "Zavladala je velika beda, čak i glad", kaže Mitrović. "Sitan šverc, od kojeg je živela većina Roma, ide sve gore. Nema više Italije, nema ni Mađarske, a i građani imaju sve manje para, ne kupuju ništa. Ni 'Gradska čistoća' više ne prima radnike. Posao ne mogu da nađu ni akademski obrazovani građani, a kamoli nepismeni Romi", kaže Mitrović. "Ne idu samo Romi, odlaze i beli", kaže Stanković.

Mnogi Romi koji krenu na ovakav put nikada ne stignu na odredište, ali Mitrović kaže da je dovoljno da se neki od srećnika koji su to uspeli javi rodbini iz Italije i kaže: "Da vidiš kako je ovde lepo." "Naši ljudi ne čitaju mnogo novine, ali se priče brzo šire", kaže Stanković. Putovanje obično počinje tako što trojica-četvorica kratko ošišanih "belih momaka" uđe u romsko naselje i počne da nudi uslugu prebacivanja u inostranstvo. "Nedavno je u jedno romsko naselje došao mladić koji je od ljudi uzimao po 300 dinara da ih upiše na 'spisak putnika'. Ljudi su računali: 'Bolje da sad dam 300 dinara da se nađem na spisku, ko zna koliko ću posle da platim.' Čovek se više nije pojavio", kaže Živojin Mitrović. Mitrović kaže da njegovo udruženje ima referente u svakom romskom naselju, ali oni ne mogu ništa da učine. "Naši referenti su uglavnom žene. One ne smeju da ljudima kažu: 'Nemoj da ideš', plaše se da će neko reći onim ošišanim momcima. Rekli smo im da pozovu policiju kad se ti momci pojave, ali do sada to niko nije učinio", kaže on.

Putevi u inostranstvo uglavnom vode za Italiju, ali se odlazi i u Nemačku, Mađarsku, Rumuniju, Makedoniju. Prevare su česte. Aranžmani za Italiju koštaju od 200 do 2500 nemačkih maraka po osobi. "Ako platiš 200 maraka onda te natovare na brod, voze u krug na pučini, pa te na kraju iskrcaju na nekoj crnogorskoj plaži", kaže Stanković. Skuplji aranžmani uključuju autobuski prevoz od Podgorice do mora, gde se putnici, opet na nekoj plaži, ukrcavaju na trošne ribarske brodiće. Scenario dalje predviđa da pomorci odvezu brodić do italijanskih teritorijalnih voda, a zatim se, gliserom koji je od početka puta bio privezan za brod, vrate u Crnu Goru, prepuštajući kormilarenje nekom od putnika, koji onda treba da nekako nabode italijansko kopno. Brodići su, dakle, namenjeni jednokratnoj upotrebi, pa je i njihova cena uključena u cenu aranžmana. Zato je na brodiću "Mis Pat", registrovanom za devet osoba, bilo spakovano toliko ljudi. Često je plovilo već u takvom stanju da ne izdrži ni taj jedan put, pa i tada prevoznicima dobro dođe onaj gliser. Tako je 18. avgusta posada trajekta Laburnum, koji plovi na liniji Bar-Bari, spasla 69 Roma, među njima i dvadesetoro dece, od kojih dve bebe, koji su se nalazili u brodiću, pedesetak kilometara udaljenom od obale, u koji je prodirala voda. Organizatori puta su pobegli čim je korito popustilo. Brod se održavao na površini jer su muškarci sve vreme izbacivali vodu iz barke.

Kako se putnici, među kojima ima i relativno dobro situiranih ljudi sa porodicom, odluče da se ukrcaju na neku pretrpanu olupinu? "Oni su već dali pare", kaže Dragan Stanković. "Šta će on sad, krenuo je na put, dao recimo, pet hiljada maraka? Da čeka drugi brod i da još pet hiljada", pita on. Novine su ovih dana pisale da se dešavalo da se neko od putnika predomisli pred samo ukrcavanje, ali ga onda organizatori nateraju da se popne na brod, jer se plaše da će ih odati vlastima.

Stanković je uveren da su mnogi od ovih ljudi opljačkani pre nego što su ostavljeni na pučini ili bačeni u more. "Svi su oni krenuli sa namerom da se u Jugoslaviju ne vraćaju, i ovde su prodali sve što imaju. Retko ko bi krenuo na takav put a da kod sebe nema veću sumu novca", kaže Stanković. Možda je to jedan od razloga što se Avduš Murina krije negde u Smederevu i ne želi da razgovara ni sa novinarima ni sa policijom.

Ni rodbina utopljenika ne želi da govori sa novinarima. "Ljude je sramota da im se ime povlači po štampi", kaže Stanković, "a i sve im je to teško palo. Po nekoliko puta su pozivani da identifikuju leševe. Tela su u takvom stanju da je, na primer, jedan od rođaka uspeo da utvrdi da leš jedne dvogodišnje bebe nije dete njegovog brata samo po činjenici da mu cucla ne visi oko vrata, već je okačena štipaljkom za odeću." Mitrović i Stanković kažu da je među nastradalima sigurno bilo mnogo žena i dece. Pominju primer čoveka koji je sa sobom poveo i bratovljevu decu. "U inostranstvu na svako dete može da se dobije po 400 maraka socijalne pomoći", kaže Stanković. "Mnogi vode decu da tamo kradu i prose", nastavlja on.

"Mi tražimo da se nađu počinioci ovog zlodela. Policija za sada nije mnogo uradila. Nikad nas nije pozvala da razgovaramo. Mi sigurno znamo svoje ljude bolje nego oni", kaže Stanković. "Apelujemo i na sve zemlje koje su učestvovale u bombardovanju da prime ljude koji žele tamo da odu. Mnogima su ovde uništene kuće, izgubili su posao, neko im je poginuo. To se pogotovo odnosi na Rome izbegle sa Kosova, kojima tamo više nema povratka, jer su izloženi sistematskom progonu", kaže Dragan Stanković.