Radio Tanjug

Osveta ponavlja�a

Kako druga�ije tuma�iti ovaj potez nego kao osnivanje jo� jednog "zvani�nog" programa, �to Radio Tanjug kao "megafon" dr�avne novinske agencije fakti�ki i jeste

Jo� jedna radio stanica u ovda�njem etru. Pod sloganom "Najbr�a vest na 105 zapeta �est" pre nedelju dana startovao je Radio Tanjug. Mo�emo samo zamisliti koliko su sada zbunjeni analiti�ari i profesionalni slu�aoci emisija i programa. Koga sad da uzmu kao zvani�ni izvor, �ta je sa "zvani�nim" Radio Beogradom? Zar se na njegovim programima vi�e ne emituju prave vesti? Je l' to Tanjug morao da usko�i kako bi, �to re�e na otvaranju jedan od njegovih novinara, "dao konkretan doprinos da se jugoslovenskoj javnosti pravovremeno, brzo i ta�no pru�e informacije o svim najva�nijim doga�ajima u zemlji i svetu"? Je li to "zglajzalo" rukovodstvo na�e najstarije i (svojevremeno) najuglednije radio stanice? Da li im se to vi�e ne veruje kao poslednjih godina ili vi�e nema koga da napravi dobar program?

Pre �e biti da je ne�to sasvim drugo u pitanju. Re� je o tome da se nastavlja devastacija jedne od nacionalnih institucija, a da je sprovode oni koji radio shvataju kao megafon i ni�ta vi�e, oni koji radio vide samo kao zvu�nike oka�ene o bandere, a preko kojih se emituju saop�tenja sa partijskih plenuma ili stavovi "mudrog rukovodstva" uz malo muzike "na�ih naroda i narodnosti". Jer kako druga�ije tuma�iti pomenuti potez nego kao osnivanje jo� jednog (ili novog, kako vam drago) "zvani�nog" programa, �to Radio Tanjug kao "megafon" dr�avne novinske agencije fakti�ki i jeste. Umesto oja�avanja onog koji ima vi�edecenijski status, umesto poku�aja da se etabliranom mediju omogu�i da na temeljima stare tradicije i ugleda ide dalje, vlast gradi novi "stub informativne odbrane na�e zemlje", kako je to na otvaranju Radio Tanjuga rekao savezni sekretar za informisanje Goran Mati�.

Re� je o na�inu mi�ljenja koje preovla�uje u politi�kom vrhu i uz vlast svrstanim novinarima da su elektronski mediji puko sredstvo politi�ke propagande i ni�ta vi�e. U tome se nimalo ne razlikuju od stranaca koji prave program na srpskom jeziku i kojima i ovim potezom �ele da pariraju. D�aba im govoriti da su pravi radio pome�ali sa razglasnom stanicom u kakvom provincijskom domu kulture od onomad. Jer, tokom poslednjih godina neki od dana�njih "stubova" i sami su bili u Radio Beogradu i znaju kakve su programske zahvate �inili, a da se ne govori o ekonomskom srozavanju te ku�e. Mo�da sebe smatraju samo politi�kim novinarima, �to ovoga puta ne�emo dovoditi u pitanje jer je re� o drugoj temi, ali i u tom poslu se ne svodi sve na "o�tre" komentare. Valja i tu promisliti malo o karakteru medija, pakovanju i na�inu plasiranja poruke i efektima koji se �ele proizvesti. Ipak je to nauka koja se ne mo�e svesti na dopisivanje epiteta. Ipak valja pone�to o tome i pro�itati, ako se ve� u �koli ili na fakultetu to nije nau�ilo.

Ono �to najvi�e zapanjuje jeste lako�a s kojom ignori�u �injenicu da su ugled Radio Beograda stvarali i obrazovni, nau�ni, de�ji programi, a o dramskom programu da i ne govorimo. Vi�e je u svetu poznat jedan Zoran Jerkovi� "obi�an tonac" (da ne pominjem neke re�isere, kompozitore i autore iz pomenutih oblasti) nego bilo koji sada�nji novinar informativne redakcije. Ali, koga to, me�u onima koji danas odlu�uju o sudbini medija, uop�te interesuje? Koga briga za Pri Italija ili Premio Ondas? Va�no je da megafon funkcioni�e, da se iz zvu�nika oka�enih o bandere �uje �ta vlast ka�e i poru�i narodu kako treba da misli. Va�an je (informativno) politi�ki program, sve ostalo je luk i voda, a ako jedan nije dovoljan ima da otvorimo novi.

Podse�a to na pri�u koju sam odavno �uo o jednom predratnom ponavlja�u koji se po oslobo�enju dokopao va�ne funkcije u svom rodnom gradu, pa �im je zaseo u fotelju re�io da - sru�i gimnaziju. Jedva ga u tome spre�ili.