Škola i politika

TV dnevnik za IV razred

"Smatram da deca kroz Dnevnik mogu da upoznaju svoju domovinu, da vide strane državnike koji ovde dolaze i upoznaju njihove zemlje", kaže Vera Zlatanović, učiteljica niške osnovne škole "Vožd Karađorđe"

Vera Zlatanović, učiteljica u četvrtom razredu (treće odeljenje) niške osnovne škole "Vožd Karađorđe", uvrstila je početkom školske godine TV dnevnik Radio televizije Srbije u program savladavanja predmeta Poznavanje društva. Svojim desetogodišnjim učenicima dala je domaći zadatak da sedam dana (izvršenje je u toku) svako veče gledaju udarni dnevnik RTS-a i u svoje beležnice redovno upisuju šta im se najviše dopalo u TV dnevniku.

Reč je, inače, o emisiji u kojoj se saopštavaju važne stvari - od opasnog po život pomračenja sunca, koje je naciju dovelo do pomračenja uma (zatvaranje u kuće, zaključavanje vrata i spuštanje šalona), pa do upoznavanja sa izjavama ovdašnjih važnih ljudi o prosperitetu zemlje, neprijateljima, plaćenicima, izdajnicima i belosvetskoj zaveri protiv srpskog naroda.

Deca koja drže do zapovesti učiteljice uglavnom su se vratila zblanuta iz škole, opipavajući puls roditelja i njihovu spremnost da ovaj domaći zadatak odrade umesto njih. Roditelji zarad dece reaguju za sada tiho i anonimno. Neki od njih su nam rekli da je to sramota i potpuna budalaština. Drugi su se dali u kovanje kućne zavere kako se sve može izbeći gledanje TV dnevnika. Treći će, kao što se može i naslutiti, umesto svoje dece uraditi domaći. Svi čekaju roditeljski sastanak.

Dileme za sada nema samo učiteljica Vera Zlatanović. Za sebe kaže da je "iskusni pedagog sa 37 godina radnog staža", da "radi po nastavnim planovima i programima Ministarstva prosvete Srbije" i da je sa svakom generacijom tako radila: "Tačno je da sam im dala tu vrstu domaćeg zadatka. Ako ste čuli primedbe da me je politika motivisala, e to nije tačno. Smatram da deca kroz Dnevnik mogu da upoznaju svoju domovinu, da vide strane državnike koji ovde dolaze i upoznaju njihove zemlje. Dosta materijala ima u Dnevniku što može deci da koristi u savladavanju gradiva iz Poznavanja društva, da vide ko sve živi ovde, koje nacionalne manjine, kako živimo. A što da ne i o Kosovu i šta se tamo događa..."

Na našu primedbu da su nam se roditelji požalili na ovu svojevrsnu upotrebu dece u političke svrhe i da su ubijanja, ratovi koji se mogu videti na Dnevniku i militantan rečnik neprimereni desetogodišnjacima, učiteljica Zlatanović nam je rekla: "Ne verujem da su se moji roditelji žalili. To mora da su neki drugi, iz drugih odeljenja. To mora da je neka teška opozicija, i te primedbe ne stoje. Radim kao nekad u onoj velikoj zemlji kada je Dnevnik bilo interesantno posmatrati i gledati. Pa i danas tako. To su već velika deca i znaju mnoge stvari da razlikuju. Ima u Dnevniku i poučnih stvari, i politika je najmanje važna." Kaže da su uslovi u školi sirotinjski. Postojeći aparati za očiglednu nastavu su neispravni. Nastava je za niže razrede svedena na kredu i tablu, a "Dnevnik ipak širi vidike".

U vreme akcije, drugog dana gledanja Dnevnika (utorak 7. septembar) niškoj deci je "na usluzi" udarno bio Mirko Marjanović, predsednik srpske vlade, koji je posle podele ključeva od novih kuća vranjanskim nesrećnicima čiji su domovi stradali u NATO bombardovanju u ozbiljnom i oštrom tonu saopštio da nam preti požar i da tamo neki plaćenici hoće da zapale Srbiju. Oni koji su to videli mora da su sanjali strašne snove. Ali bili su i u prednosti jer je konačno neko došao i kod predsednika Miloševića: Aleksandar Avdejev, zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije. Za mirniji san postarala se i dnevnička ekipa zadužena za privredne uspehe naše zemlje.

Niški roditelji sa kojima smo razgovarali nisu oduševljeni domaćim zadatkom. Jedna majka nam je rekla da je to u svakom slučaju sramota, da ni oni odrasli niti slušaju niti gledaju Dnevnike i da su u kući celu stvar okrenuli na šalu, a da je dete otišlo u školu bez urađenog zadatka. Samo desetoro učenika je uradilo zadatak. Ostali su baš u vreme "Dnevnika" bili na "svadbi", "kod prijatelja", "pokvaren im je TV" i slično.

"Učiteljica je i ranije skretala pažnju deci, kad je bilo ono oko bombardovanja, da gledaju isključivo dnevnike RTS-a jer su oni navodno najtačniji u informacijama. A oni nas nisu ni obavestili o početku bombardovanja. Ovo je zaista prevršilo svaku meru. Nismo mi politički aktivni, pa da zbog toga imamo otpor prema Dnevniku. Mi smo jako nezadovoljni onim kako živimo i šta nam se dešava, a oni nam preko državne TV pričaju drugu priču. Zašto uostalom decu opterećuju tim stvarima", rekla nam je majka jednog deteta iz pomenutog odeljenja.

Prva provera zadataka je ipak donela deci olakšanje. Učiteljica je rekla da ne moraju baš svaki dan da gledaju TV dnevnik, da njihov utisak ne mora da bude baš o politici. Oni koji su uradili domaći zadatak govorili su o sportu, tačnije fudbalu ili šiptarskim teroristima.

Bar do pre dva dana obećane zaostale plate prosvetnim radnicima nisu stigle i do onih u Nišu. Kada smo upitali učiteljicu Zlatanović kako nisu kad je na TV rečeno da jesu, odgovorila nam je: "Sve je to propaganda." To naravno ne drži vodu kad je u pitanju prosvećivanje dece preko TV-a. Učiteljica drži do programa rada, roditelji za sada smišljaju kako iz potaje da spasu decu od slušanja vesti iz bilo koje ovdašnje TV kutije.

Duboka patologija

Jelena Vlajković, psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu:

"Ovo je tragikomično i samo potvrđuje duboku patologiju u kojoj se nalazi ovo društvo. Naravno da je smisao škole da se deca nauče da prihvate realnost, da je razumeju i da se u njoj snalaze. Naša realnost u glavama mnogih ljudi jeste TV dnevnik. Televizijska realnost je ovde vedra. U njoj smo mi veliki, nepobedivi, uspešni i po svemu izuzetni.