Amerikanac u Beogradu (II)

Srbija d.o.o.

Blejn Hardin opisuje za "The New York Times Magazine" kako njemu izgleda prvo beogradsko poratno leto

Helenu i mene pozvao je na ru�ak u svoj privatni restoran prijatelj njenog oca - nekad gangster, danas ugledni biznismen. Sastali smo se u kancelariji njegove firme koja se bavi prodajom automobila u centru grada, gde su nas dugonoge devoj�ice u mini suknjicama i uzanim maji�icama poslu�ile espreso kafom. Pored prodaje automobila, firma se bavi uvozom d�insa, sportske ode�e poznatih dizajnera, benzina i motornih ulja. Vlasnik je objasnio prili�no maglovito, i pod uslovom da ne objavim njegovo ime, da je uspeo da ostvari prili�no profitabilne veze sa Milo�evi�evom vladom. Ali, za svaki slu�aj, �enu i decu je sklonio u Atinu.

Nekoliko nedelja pre na�eg susreta, opozicioni pokret u Beogradu organizovao je demonstracije �irom Srbije, zahtevaju�i Milo�evi�evu ostavku. Biznismen ka�e ne odobrava njihove zahteve, ne zato �to mnogo voli Milo�evi�a ve� zato �to bi to bilo lo�e za profit. Smatra da opozicione stranke u Srbiji �esto zahtevaju protivusluge i primaju mito od uspe�nih poslovnih ljudi - tako misli i ameri�ka vlada - i uop�te se ne razlikuju od vladaju�e Socijalisti�ke partije koju kontroli�e Milo�evi�. "Mnogo je skuplje poslovati sa opozicionim politi�arima nego sa socijalistima. Oni jedva �ekaju da budu podmi�eni", ka�e biznismen. "Pla�im se da bi bilo koje politi�ke promene pogor�ale stanje."

Po�eo je da gradi karijeru ranih 90-ih godina u periodu gangster-ekonomije, a kao po�etni kapital poslu�io mu je novac koji je "zaradio" kao lopov u Nema�koj - otkiva njegov dugogodi�nji prijatelj. Upitan kako neko mo�e da napreduje u Milo�evi�evom svetu, na� biznismen nabacuje po�ten izraz lica i ka�e: "Svako ko je pametan, spreman da provede 16 sati dnevno na poslu kao ja, mo�e to da postigne."

Srpski biznismeni

Biti pametan i vredno raditi nema nikakve veze sa uspehom i bogatstvom u Srbiji, ka�e Robert S. Gelbard, biv�i specijalni izaslanik Sjedinjenih Dr�ava za Balkan. Gelbard koji je proveo protekle dve i po godine posmatraju�i Milo�evi�ev re�im procenjuje da je samo nekoliko hiljada ljudi profitiralo u srpskoj verziji kapitalizma koju naziva "Srbija d.o.o". "To je klasi�an primer kleptokratije", ka�e Gelbard. "Vladaju�a struktura maksimalno je isu�ivala zemlju, iako je teren ve� uveliko bio isu�en."

Neki od kleptokrata jako su dobro povezani sa re�imom. Milo�evi�ev sin Marko obogatio se �vercuju�i benzin i cigarete. �eljko Ra�natovi�, poznatiji kao Arkan, vo�a paramilitarnih snaga, optu�en za ratne zlo�ine u Hrvatskoj i Bosni 1997. godine, stekao je ogromno bogatstvo od �verca benzina i pranja novca po�etkom 90-ih godina. Nakon toga, Arkan se politi�ki anga�ovao i o�enio najpoznatijom srpskom folk-pop zvezdom (svadbu je prenosila jedna dr�avna televizijska stanica), a njegov slede�i potez bio je kupovina beogradskog fudbalskog kluba. O�igledno nervozan u vezi s budu�no��u, Arkan se raspitivao kod belgijskih vlasti o mogu�nostima da se preseli u njihovu zemlju - rekli su mu da �e ga odmah uhapsiti. Privatni preduzetnici su pla�ali re�imu odre�enu svotu novca za uvozne licence i na taj na�in dobijali monopol na odre�ene proizvode na tr�i�tu Srbije i stekli ogromno bogatstvo. Me�utim, pravi igra�i u firmi "Srbija d.o.o." ipak su ministri u vladi. Ministar je osoba koja reguli�e sva pitanja vezana za ugovore sa raznim korporacijama i firmama koje su tako�e pod njegovom kontrolom. Na primer, Dejan Kova�evi� je republi�ki gra�evinski ministar, ali i direktor firme "Mostogradnja", najve�eg gra�evinskog preduze�a. Njegova firma ostvaruje najve�e ugovore sa dr�avom, a njegovo ministarstvo odobrava te iste ugovore.

Srpski biznismen - koji pamet i naporan rad poistove�uje sa bogatstvom -odveo je Helenu i mene u svoj privatni restoran (u njegovom vlasni�tvu od ovog leta) u kome ve�eravaju isklju�ivo njegovi prijatelji i poslovni saradnici. Restoran se nalazi u jednoj staroj gradskoj ku�i iz XIX veka, a prostorija u kojoj smo obedovali restaurirana je i pretvorena u salu za ve�eru. Uz zvuke Pu�inijeve opere u pozadini, poslu�en je kavijar i elegantni "pinot noir". Izgleda da je Kosovo jedina tema za razgovor u Srbiji ovih dana - tako je bilo i ovaj put.

Biznismen je rekao, opisuju�u kosovske Albance kao "najve�e kriminalce na svetu", da su Amerikanci morali znati kakva �e biti reakcija Srbije na NATO bombardovanje. "Kada ste po�eli da bacate va�e bombe na Beograd, mi smo morali da sprovedemo etni�ko �i��enje", rekao je. "To je normalno, svi u Srbiji to znaju, �ak i mala deca."

Me�utim, oni koji se vrtoglavo spu�taju u ponor i jad, ne mare mnogo ukoliko im se ime pojavi u novinama. Jedne ve�eri Helena me je odvela da upoznam njenog prijatelja Darka �u�njara, pripadnika biv�e beogradske vi�e srednje klase. Darko je sada prinu�en da radi mnogo za malu platu - ovog leta se zaposlio u privatnom autobusu i radi kao kondukter za dnevnicu koja iznosi oko 5,5 dolara za dvanaesto�asovno radno vreme. Dvadeset�estogodi�nji �u�njar, sa min�u�om u levom uhu, �ekinjastom jednodnevnom bradom i dugom sme�om kosom svezanom u konjski rep, izgleda kao mla�a verzija komi�ara D�ord�a Karlina.

Sastali smo se u Zemunu u piceriji na obali Dunava, u predgra�u sa ne�to novijim ali svejedno tmurnim stambenim zgradama. Darko je kasnio zato �to su lopovi, ve� tre�i put za mesec dana, poku�ali da ukradu njegov "opel kadet" iz 1983. godine - polomili su mu vrata od kola i prtlja�nik. Darko je upravo saznao da �e popravka ko�tati 125 dolara, koliko iznosi njegova mese�na plata. "Moja kola su 15 godina stara i raspadaju se. Ne mogu da shvatim mentalitet ljudi koji �ele da ukradu ovakvu krntiju", ka�e Darko.

Darko je bio depresivan, i to ne samo zbog kola. Jedinac je, �ivi sa roditeljima i priznaje da je ve�iti student Beogradskog univerziteta. Kao i mnogi drugi studenti, ne vidi svrhu u tome da diplomira. Studira etnologiju, oblast za koju on smatra da je gubljenje vremena, s obzirom na okolnosti u Srbiji. "Da mi je neko pre 10 godina rekao da �u raditi u autobusu, sigurno bih se potukao sa njim", ka�e Darko posle jednog piva.

Darko je o�ekivao mnogo vi�e od �ivota. Njegovi roditelji su radili kao nadzornici u dva najve�a hotela u Beogradu, ka�e on, i do po�etka 90-ih zara�ivali su vi�e od 70.000 dolara godi�nje. Strani investitori su povukli sva ulaganja iz hotela "Interkontinental" u kome je radila njegova majka, a o�eva firma hotel "Jugoslavija" pogo�ena je 7. maja sa tri projektila. Amerikanci su o�igledno poku�ali da pogode hotelski kazino, delimi�no u Arkanovom vlasni�tvu, ali su proma�ili i uni�tili jedno hotelsko krilo.

Darko sa porodicom �ivi vrlo blizu hotela, i sasvim slu�ajno te majske no�i (bio je petak) iza�ao je da kupi hamburger na kiosku sa brzom hranom. Samo nekoliko minuta pre pono�i, dok je pla�ao hamburger posmatrao je kako ameri�ki projektili uni�tavaju firmu u kojoj je njegov otac radio �itav svoj �ivot. "Stajao sam tamo tri minuta i posmatrao kako hotel gori", ka�e Darko. "�ta sam mogao da uradim? Oti�ao sam ku�i i pojeo hamburger. Sada tonemo sve dublje i dublje iz dana u dan. Postavlja se pitanje - koliko jo�?" Ka�e da su njegovi roditelji sada na nekoj vrsti prinudnog odmora i primaju platu u iznosu od 45 dolara mese�no.

"Dok ova zemlja nije oti�la do �avola, moji roditelji i ja smo sjajno �iveli", ka�e Darko. "Putovali smo zajedno svuda po svetu. �iveli smo kao i sav ostali normalan svet u Evropi. I�li smo na more, na skijanje, nosili smo normalnu novu ode�u i vozili normalne nove automobile, a ne krntije kao danas. Po nove 'krpice' leteli smo do Rima. Jednom me je otac zvao iz Njujorka, gde je bio na slu�benom putu, samo da mi ka�e da se nalazi na mestu gde su Ramonsi po�eli svoju karijeru. Upravo iz tih razloga ne mogu da zamislim sebe kao konduktera u autobusu."

Darko ima plan za beg i depresivan je zbog toga. Plan se zove "zelena karta" po filmu iz 1990. godine, u kojem glavni glumac �erar Depardje uzima za �enu Endi Mekdauel da bi legalizovao svoj boravak u Americi. Darkova Endi Mekdauel bi�e sestra njegove devojke, koja �ivi u Lucernu u �vajcarskoj. "Njoj se to ne svi�a, ali je ipak pristala", ka�e Darko.

Pitao sam Darka ne�to u vezi s politikom, spomenuv�i da sam i�ao na opozicione mitinge i slu�ao neke govornike koji su se usudili da spomenu zlo�ine koje su Srbi po�inili na Kosovu. Darko je slu�ao radio Slobodnu Evropu za vreme rata i ka�e da je �uo za zlo�ine. Nije raspravljao o tome da su oni bili opravdani ili ne, jednostavno nije mu bilo stalo. Ka�e da je �itao romane iz XIX veka i slu�ao sun�anu kubansku muziku da bi nekako izbegao razmi�ljanje o ratu i zale�io depresiju nastalu usled beskrajnih ki�a. "Politika je ovde neka vrsta bolesti i mene to uop�te ne zanima", ka�e on. "Mnogo je godina potrebno za demokratske promene. Srbi �e u me�uvremenu spavati dubokim snom, kao medvedi. Tanatos je mnogo ja�i od Erosa. Ovde je sada mrak i to je na�a stvarnost."

Na Novom Beogradu je sutradan izvr�en napad na mlade ljude iz Demokratske stranke koji su prikupljali potpise gra�ana za ostavku Slobodana Milo�evi�a. Trojica strana�kih aktivista bili su povre�eni, a jedan je zavr�io u bolnici sa povredom glave i unutra�njim povredama. Niko nije bio uhap�en zbog toga, �to nije bilo ni�ta neobi�no za Beograd, a na televiziji nije bilo govora o tom incidentu.

Preformulisanje vesti

Dok su opozicioni aktivisti stavljali svoje glave u torbu, Helena i ja smo se nalazili u novosagra�enom tr�nom centru, udaljenom svega nekoliko blokova od njih. Posle dugotrajne ki�e, najzad je svanulo bistro i suvo jutro. Prodava�ice cipela iskoristile su priliku i iznele na sunce gomilu nakva�enih patika i pore�ale ih po trotoaru da se osu�e. Oti�li smo do kafi�a u tr�nom centru da se na�emo sa jednom mladom �enom, koja je do tog jutra bila na poziciji urednika vesti na BK televiziji.

BK televizija je privatna stanica u vlasni�tvu petorice bra�e Kari�, jedne od najbogatijih porodica u Srbiji. Televizijska stanica izgleda veoma ugla�eno i poseduje savremenu opremu; atraktivne najavljiva�ice i spikerke sme�e se svakodnevno sa ekrana, a sve to zapakovano je u modernu i brzu formu. Me�utim, i oni moraju da slu�e re�imu i da se pridr�avaju njihovih pravila. Kada su se malo suprotstavili re�imu 1997. godine, Milo�evi� je zapretio da �e im oduzeti dozvolu za rad.

Ivana Konstatinovi�, sitna 22-godi�nja devojka sa krupnim sme�im o�ima, radila je na BK televiziji skoro tri godine. Njen posao se uglavnom sastojao od preformulisanja vesti koje se emituju na dr�avnoj televiziji. Me�utim, Ivana se trudila da dobije novu, ugla�eniju formu - izbacivala je re�i poput "hegemonija" i "me�unarodni organi". Ipak, njen finalni proizvod je (priznala je uz kafu i skoro paklicu cigareta) skoro uvek bio izvrnut i nije odgovarao istini. "Poku�avali smo da ka�emo istinu, ali je uvek bilo pitanje sre�e da li �emo to posti�i ili ne", ka�e Ivana, tako�e student me�unarodnih odnosa na Beogradskom univerzitetu. "Uz pomo� mozga i ma�te, ponekad bi nam uspelo da emitujemo neke vesti koje vlada nije �elela da pusti u etar. Za vreme demonstracija protiv Milo�evi�a 1996. godine nije nam bilo dozvoljeno da ka�emo koliko je ljudi bilo prisutno na mitingu. Mi smo zato objavili vest da su se autobusi gradskog saobra�ajnog preduze�a ote�ano kretali kroz grad."

Dr�avna televizija je ovog leta satanizovala srpske opozicione lidere, nazivaju�i ih vrlo �esto �pijunima na platnom spisku CIA-e. Ivana je predano prepisivala te optu�be, iako nije verovala u to. Mogla je da spomene opozicione mitinge samo u slu�ajevima kada ih vlast osu�uje.

Ivana �eli da ode iz zemlje sa njenim de�kom Bojanom Dragi�evi�em, tehni�arem zaposlenim na BK televiziji. Tri njena najbolja prijatelja ve� su izbegla u Bocvanu, Francusku ili Holandiju. To je bilo pre kosovskog rata i pre nego �to se situacija sa vizama promenila na gore. Ona sada �ivi sa svojim roditeljima; oboje su in�enjeri po profesiji. Ivanina plata je oko 110 dolara mese�no, �to je otprilike deseti deo plate koju bi, za isti posao, dobila pre deset godina. "U ovoj situaciji, to je prili�no dobra plata", ka�e Ivana.

Tog dana kada smo se upoznali, Ivana je bila unapre�ena. Dobila je posao voditelja jutarnjeg programa i �itala je vesti o stanju u saobra�aju ili izve�taje komunalnih slu�bi. "Bila sam jako poti�tena dok sam pisala la�i", ka�e Ivana. "Kao voditelj jutarnjeg programa sada, ako ni�ta drugo, mogu sasvim otvoreno da pogledam u kameru i ka�em: 'Dragi gledaoci, od jutros nema struje'."

Gangsteri i "sponzoru�e"

�ansa za ostvarivanje karijere jedne mlade �ene u Beogradu le�i negde izme�u po�tenja (i siroma�tva) i kriminala (ali bogatstva). Neveliki izbor mogu�nosti doveo je do pojave devojaka koje su dobile naziv "sponzoru�e". To su napadno odevene srednjo�kolke iz srednje klase koje trguju svojim telom i prodaju se gangsterima, a za uzvrat dobijaju markiranu ode�u, mobilne telefone i ve�ere u otmenim restoranima.

Beogradski nedeljnik "Evropljanin", zabranjen od strane re�ima po�etkom ove godine, opisao je ove devojke kao "simbol apsolutne komercijalizacije seksualnosti, najnovija manifestacija �enske podre�enosti": "Ona je meta zlobnog ogovaranja i mra�ni predmet �elja adolescenata suprotnog pola, razlog za jad njenih roditelja."

Iza�ao sam na ve�eru sa dve jedre, naki�ene i preterano na�minkane devojke; jedna od njih je izlazila sa Heleninim bratom. Na�li smo se oko pono�i na Kalemegdanskoj tvr�avi, u elegantnom novootvorenom restoranu na u��u Save i Dunava, sagra�enom na srednjevekovnim re�evinama. Mesto je veoma skupo i tu se kasno no�u okupljaju gangsteri da poka�u svoje nove automobile, zlatne lance i devoj�ice u fal�-garderobi. Svuda oko njih ose�ala se te�ka me�avina mirisa teletine na �aru, ameri�kih cigareta i francuskih parfema. Zvuci srpske rok muzike dopirali su do nas sa terase susednog no�nog kluba.

Mlade �ene su pristale da govore isklju�ivo o fenomenu "sponzoru�a" i nisu �elele da pri�aju o sebi. Me�utim, posle polusatnog �askanja, po�ele su da upadaju jedna drugoj u re� dok su obja�njavale pogodnosti izla�enja sa starijim ljudima obrijanih glava, sa oru�jem i dubokim d�epovima.

"Ako izlazi� sa mu�karcem koji zara�uje za �ivot na taj na�in, u centru si pa�nje", obja�njava 18-godi�nja Olja Karleu�a, obu�ena u penasto-plavu jaknu preba�enu preko preuske majice. Njena izblajhana kosa trudila se da li�i na frizuru Tine Tarner, a njen mle�no beli ru� bio je u potpunom skladu sa lakom za nokte.

"Gangsteri su normalna pojava, sastavni deo �ivota", obja�njava Olja. "Devojke ne misle da oni rade ne�to lo�e. Mogu�nost da se zaradi novac je vrlo mala, svi se bave nelegalnim poslovima, i to je sasvim normalno."

Njena 19-godi�nja prijateljica Milena Markovi�, �iji su sjajni obrazi bili prekriveni jakom �mikom, a grudi kiptele u kratkoj majici sa natpisom "power girl", ka�e da svaka beogradska srednjo�kolka dolazi u isku�enje da u�iva u �ivotu koji kriminalac mo�e da joj pru�i. "Laskavo je biti sa takvim mu�karcem", ka�e ona.

Helena ka�e za Oljinog de�ka da je beogradski kriminalac, �iji je najbolji prijatelj ubijen ovog leta u jednom kafi�u. Olja nije htela da pri�a o tome. Ni jedna ni druga nisu htele da pri�aju o kratkom (i za jednu upotrebu) veku tzv. sponzoru�a, kao ni o slabim izgledima za brak posle 24. godine. "Momci idu od jedne do druge devojke i postoje veoma male �anse da �e se zaljubiti", ka�e Olja. "Postoji toliko mnogo devojaka i oni uvek mogu da na�u neku mla�u."

"Momci su svesni situacije u kojoj se nalazimo, sva mo� je na njihovoj strani", dodaje Milena. "Jasno im je da su devojke olo� i iskori��avaju ih", ka�e Olja.

Kako se razgovor nastavljao, jako su se razljutile - "one" su najzad postale "mi". "Besne smo zato �to bez prijatelja gangstera ne mo�emo zaista da u�ivamo u Beogradu", ka�e Olja. "Ukoliko ne poti�u iz bogate porodice, devojke nemaju mogu�nost da urade sa svojim �ivotom ono �to zaista �ele."

Obe devojke su zavr�ile srednju �kolu i planiraju da se upi�u na Pravni fakultet na Beogradskom univerzitetu u ovom upisnom roku. Ka�u da je besmisleno biti pravnik u zemlji bez zakona, ali nisu znale �ta drugo da upi�u. Pitao sam ih za Kosovo, o telima Albanaca iskopanih iz masovnih grobnica. �eleo sam da saznam da li su one svesne toga da van Srbije, mnogi ljudi imaju utisak da su srpske snage po�inile genocid.

Bilo je to kao da sam ih pljunuo ili kao da sam ih razmrljao �minku. Razgovor je zamro i nastala je mu�na ti�ina. Obe devojke su izgledale jako uvre�ene. "Ne znam �ta se desilo na Kosovu", rekla je Olja odlu�no. "Nisam �ula da smo mi po�inili vi�e zlo�ina nad Albancima nego �to su oni po�inili nad nama." Htele su da pri�aju o vremenu. Pri�ale su o tome kako su ih letnje oluje i grmljavine podse�ale na prole�e i vra�ale u one no�i kada su Amerikanci bombardovali Beograd. Obja�njavale su kako tada nisu mogle da spavaju i jo� su rekle da su �ule da su Amerikanci izazvali nevreme. Rekao sam da smatram da to nije ba� mnogo verovatno. Oti�le su u drugi klub.

Stvari va�nije od umiranja

Bilo je oko jedan �as iza pono�i, restoran je jo� uvek bio krcat. Mrzovoljni momci ispijali su viski, a mlade devojke poput Olje i Milene uporno su im se divile. Jedan Helenin prijatelj je naleteo na nas i pozvao nas na pi�e. Jedva je �ekao da pri�a o Kosovu. U stvari, Vukoje Dobri�, po nacionalnosti Srbin ro�en i odrastao na Kosovu, nije mogao da pri�a ni o �emu drugom. Pu�io je bez prestanka, ispijao pivo za pivom i nervozno cupkao levom nogom. Vukoje ima 20 godina, studira medicinu, kratkih je �ivaca i izgleda mnogo starije od svojih vr�njaka.

Vukoje �ivi u Beogradu, u stanu koji se nalazi tik uz zgradu koja je nekad bila Ministarstvo unutra�njih poslova. Ogromnu zgradu potpuno su uni�tili ameri�ki projektili. Bombe su do�le no�u, dok je Vukoje, jedva kilometar udaljen od zgrade u plamenu, le�ao prestravljen u svom krevetu. Njegovi roditelji su izbegli sa Kosova, napu�tiv�i svoj dom u Klini dve nedelje posle potpisivanja junskog mirovnog sporazuma i povla�enja srpskih snaga i dolaska NATO trupa. Ostavili su za sobom dve ku�e, dve apoteke, nekoliko kola i vi�e od 40 hektara zemlje koja je u vlasni�tvu njihove porodice jo� od sredine XIX veka. Te no�i, dok smo Vukoje i ja razgovorali, njegovi roditelji i �etvoro ro�aka spavali su u njegovom dvosobnom stanu u Beogradu koji je delio sa sestrom.

"Moji roditelji sede po ceo dan u stanu", ka�e Vukoje. "Ni�ta ne rade i zaista se pla�im se da �e si�i sa uma. Smatram da su Amerikanci krivi zato �to ne �tite Srbe od Albanaca. Okrivljujem Milo�evi�a za gubitak Kosova. Krivi su i moji roditelji zato �to nisu rasprodali imovinu na vreme i napustili Kosovo mnogo ranije. Sve �to smo imali ostavili su za sobom."

Pre nego �to sam uspeo da ga pitam o ratnim zlo�inima, Vukoje je priznao da su Srbi uradili "mnogo lo�ih stvari".

"Postoje manijaci i uop�te, rat je takav", ka�e on. "Ali jednog dana, Amerikanci �e shvatiti ko su Srbi a ko su Albanci. Albanci ho�e da preuzmu Kosovo - bi�e ih najmanje 50 u jednoj ku�i."

Vukoje ka�e da �e Srbi sa�ekati da NATO izgubi interesovanje za Kosovo, i zatim silom vratiti zemlju nazad. Podatak da je broj Albanaca u odnosu na Srbe na Kosovu 9:1 nije mu bio zna�ajan. "Ono �to je moje - moje je, to dobro znam. Drugo je pitanje da li �u do�iveti to da vidim", ka�e on. "Niko mi to ne mo�e oduzeti. Turci su vladali na�om zemljom 500 godina, i mi smo ipak uspeli da je vratimo."

Slede�eg dana posetio sam Vukoja u njegovom stanu i upoznao Rado�a, njegovog oca. Rado� je farmaceut po profesiji i sve do pro�le godine, ka�e on, mogao je da proda ku�u i zemlju albanskim kupcima za otprilike pola miliona dolara. Izdr�ao je do juna, a onda je ostavio klju� od ku�e kom�iji Albancu i pobegao, pla�e�i se mogu�e osvete albanskih izbeglica koje su se vra�ale.

"Imao sam nov automobil marke mitsubishi pajero. Kom�iji sam rekao da mo�e da ga zadr�i ukoliko sa�uva i za�titi moju ku�u", ka�e Rado�. On jo� ne zna �ta je sa njegovom imovinom, da li mu je ku�a spaljena ili sa�uvana. Upitao sam ga za budu�nost. Pogledao je u svog sina, studenta medicine, i odmahnuo glavom sa ga�enjem.

"Ne vidim nikakvu budu�nost za njega", ka�e on. "Omogu�io sam mu da studira i postane doktor. Me�utim, kad vidim da doktori u Beogradu zara�uju 250 maraka mese�no, i jo� ne dobijaju redovno, ne znam �ta da mu ka�em." Rado� ka�e da je oduvek znao da �e biti rat na Kosovu. Njegovog oca su ubili Albanci 1945. godine. Stan u Beogradu je kupio pre 15 godina iz predostro�nosti. Obezbedio je sigurno mesto za svoju porodicu, daleko od Albanaca koji bi jednog dana mogli kidnapovati njegovog sina ili silovati njegovu �erku.

Upitao sam Rado�a da li on smatra da su Srbi u�inili ne�to lo�e na Kosovu, i spomenuo sam masovne grobnice koje su prona�li istra�itelji za ratne zlo�ine. "Nisam ja politi�ar, kako ja mogu da znam", odgovorio je. "NATO bombardovanje je bilo najve�i zlo�in. Niko ne �eli da bude na� prijatelj. Svi su nas izdali." Rado� je veoma ponosan na to �to je odbio da proda zemlju na Kosovu. On veruje, isto kao i njegov sin, da �e se Srbi jednog dana boriti i vratiti zemlju nazad. Nada se da �e uspeti u tome pre svoje smrti, postoje, ka�e on, i va�nije stvari od umiranja: "Ne�to u meni govorilo mi je da �u, ukoliko prodam zemlju, doveka imati ose�aj krivice. Po�inio bih veliki greh prema svojim precima ukoliko bih prodao zemlju."

Pre nego �to sam napustio zemlju, Helena i ja smo oti�li do teniskog kluba "Maks" i proveli popodne sa njenim prvim kom�ijom, 19-godi�njim mladi�em koji je izgleda sasvim precizno znao �ta treba uraditi da bi Srbija do�la do demokratije. Vlada Pejovi�, dugokosi mladi� sa duga�kim, tu�nim licem i krupnim sme�im o�ima, maturirao je letos u elektrotehni�koj �koli "Nikola Tesla" kao �ak generacije. Podu�ava starije �ake (uklju�uju�i i Helenu) kako da polo�e kvalifikacioni ispit za upis u ameri�ke �kole.

"Ljudi misle da je ceo svet protiv nas", ka�e Vlada. "Li�no mislim da svet zapravo nije zainteresovan za nas. Ovo ovde je masovna hipnoza. Vlast ne �eli da odstupi i spre�ava slobodu mi�ljenja." Vlada smatra da bi Srbi trebalo da budu po�teni sami prema sebi i shvate �ta se desilo na Kosovu, Bosni i Hrvatskoj - demokratija �e tek tada biti mogu�a. "Sve dok se to ne desi, ljudi �e radije kriviti ceo svet nego sebe", ka�e on. Me�utim, Vlada nema ideju kako to da se postigne i ko �e ljudima re�i istinu. Planira da ode u Budimpe�tu i tamo nastavi �kolovanje. Odluku je doneo za vreme bombardovanja - napu�ta zemlju.