Ispovest: Bogoljub Arsenijevi� Maki

Kako me policija prebila i uhapsila

Hap�enje, odnosno privo�enje od strane organa javnog reda, u najve�em broju slu�ajeva ne bi trebalo da predstavlja vi�e od neprijatnosti. Obi�no sve po�inje utvr�ivanjem identiteta, kako slu�benog lica tako i onog koga privode, a zavr�ava se odlu�nim: "Morate da po�ete sa nama." Izuzetak su opasni i naoru�ani kriminalci za koje se osnovano sumnja da �e se hap�enju opirati, poku�ati da pobegnu ili povrediti slu�beno lice.

Slikar Bogoljub Arsenijevi� Maki, vo�a Gra�anskog otpora iz Valjeva, bio je svestan da mu u slu�aju susreta sa organima reda privo�enje ne gine, te ih se izvesno vreme klonio. No, bio je spreman da se preda i na samo tra�enje li�ne karte. Ispostavilo se da mu prilikom hap�enja nije bila potrebna.

Maki je pri�u o tome kako je uhap�en ispri�ao u mikrofon sakrivenog diktafona svojoj supruzi, prilikom jedne od njenih poseta bolnici u kojoj on le�i (pod stra�om) oporavljaju�i se od povreda zadobijenih pri hap�enju. Traku sa njegovom pri�om redakciji Vremena doturili su aktivisti Gra�anskog otpora iz Valjeva.

"Tako da ja ovo sada govorim kako bi javnost saznala �ta je bilo", poru�uje Maki.

Pre tog utorka, 17. avgusta 1999, sa Patrijar�ijom sam utana�io prijem kod njegove svetosti patrijarha Pavla. Isti dan sam u Beogradu imao susrete sa jo� nekim opozicionim liderima. U Beograd sam do�ao sa prijateljem koji me je dovezao svojim autom radi moje bezbednosti. Odlu�ili smo da se prvo vidim sa malim Karaji�i�em iz studentskog otpora, usput sa generalom Peri�i�em te ljudima iz Pokreta sa demokratsku Srbiju.

Prethodnog dana smo se �uli ja i Peri�i�, i dogovorili neki razgovor i razmenu tih na�ih planova i ideja, ni�ta konkretno, naravno. Kod njega sam se zadr�ao 30 do 45 minuta, tu smo mi razmenili skra�ene verzije obaranja Milo�evi�evog despotizma i, po�to mu je bila interesantna ova moja varijanta i po�to je izrazio odre�ene pohvale, predlo�io je da se posle prijema kod njegove svetosti, kod njega, dakle u PDS-u, na�emo ponovo oko 14 �asova.

Tu smo se pozdravili i krenuo sam stepenicama, sam, sa zadnjeg sprata te zgrade gde je Peri�i�. Na izlazu iz zgrade uo�io sam nekoliko specifi�no obu�enih civila, svi su bili obu�eni u crno, sa leve dvojica, sa desne dvojica i ispred mene dvojica, na par metara od mene. Kako sam zagazio sa zadnjeg stepenika na hodnik, svi su se munjevitom brzinom bez ikakvog upozorenja, pitanja, tra�enja, sa isukanim pi�toljima na�li na meni, udaraju�i me sa svih strana, nogama, pesnicama, kundacima pi�tolja. Jedan od njih je dok su me dr�ali i le�ali na meni uhvatio za kosu da bi mi odigao glavu, dok me je drugi udario u lice i tim udarcem mi slomio vilicu.

EH, MIKO, MIKO: �uo sam njihovu galamu da niko ne prilazi od civila jer je to policija. Vikao sam da la�u i psovao im majku komunisti�ku. Tokom tih petnaestak minuta tog jadnog batinanja oni nisu mogli da mi nataknu lisice na ruke. To im je uspelo tek kada su do�la jo� tri uniformisana lica. Podigli su me, stavili lisice i uneli u civilni auto, i njih �etvorica civila sa pi�toljima u rukama bili su jako radosni i raspolo�eni i nekome su davali izve�taj preko radio-stanice. Jedan od njih koji je vozio, prosed, visok, mo�da oko �etrdeset godina ima, jedini je pri�ao, pretpostavljam da je bio �ef tog tima. Re�eno - re�eno, ka�e, Mika Simi� iz �a�ka je sa nama, vidimo se za petnaestak minuta. Da, da, Mika Simi� je dobro, stigao je na vreme, vidimo se. Zatim se okrene meni svom okrvavljenom i ka�e: "Eh, Miko, Miko, ja mislio ti neki borac, a ti obi�na pi�ka. A je li, Miko, keve ti, kad sti�e iz �a�ka i kojim putem do�e kada te do ovde nisu ukebali. Ajde, pri�aj, majku ti jebem."

Rekao sam da je svakako jasno da znaju ko sam i da znaju za�to sam uhap�en i da slobodno i dalje rade svoj posao. A ko si, vi�u, majku ti jebem, tako psuju. Ka�em, imate li�nu kartu, pa vidite. Kad odjednom, bilo je malo komi�no, nastao je veliki haos, kola ko�e nasred puta i svi opet ska�u na mene i uz zastra�uju�e deranje me presvla�e tra�e�i da vide �ta imam kod sebe. Opet kre�u dalje, na�av�i kod mene u d�epu malo para i li�nu kartu. I nastavili su da me voze do tog nekog SUP-a, kasnije sam �uo da je to "29. novembar".

Pre nego �to su me uveli unutra stajao sam sa tim jednim batina�em ispred SUP-a sa lisicama na rukama, sav krvav, i on je po�eo da se raspituje ko sam, �ta sam. Kazao sam mu o �emu se radi. On, tobo�e, stra�no iznena�en jer su imali informaciju da sam naoru�an sa par pi�tolja, da imam verovatno i bombu, da sam odgovoran za smrt dvojice njihovih kolega, a usput sam i begunac iz zatvora, izdata je poternica. Vidim dobar krimi�-scenarista i ka�em mu da su imali o�i da vide �oveka u majici kratkih rukava i praznih d�epova. On se kune da nije znao.

Pljuvao je �ak na Slobodana Milo�evi�a, ali �ta �e on, ka�e, mora da radi svoj posao. Rekao sam mu da nije pla�en da �uva Slobodana Milo�evi�a, na �ta je on odgovorio da ko god slede�i do�e na vlast oni �e i njega �uvati.

KRV I DRHTANJE: Tokom razgovora, nisam ba� najsigurniji, ali od onoga �to sam uspeo da mu izvu�em, rade za dr�avu, privatni policajci u organizaciji jedne vladaju�e stranke i specijalisti su za lica sa poternica. Tada mi je bilo mnogo lak�e. U ovoj besparici da bar neko zaradi, pa makar i na meni.

Po uvo�enju u "29. novembar" pro�ao sam kroz jedan jako duga�ak hodnik. Prvo su me ubacili u jednu manju prostoriju koju je ispunjavala gotovo �uma ljudi, uhap�eni isto kao i ja, a onda su me sproveli u jednu manju prostoriju kod jednog jako debelog policajca. Bio je grub, pretio je, vikao je, kretao je da me udari, uglavnom se sve zavr�avalo na pretnji. Onda su mi skinuli to �to treba, pertle, kai�, i �ta ja znam.

Uveli su me zatim u neku zajedni�ku �eliju sa drvenim ozidanim le�ajem. Odatle su vodili ljude kao na klanje i sa klanja. Dolazili su kao i ja, sa obrade, i izgledali su poput mene. Ono �to je u tom prostoru me�utim bilo zajedni�ko za tih desetak ljudi jeste krv i nesvesno drhtanje tela, kao od neke stra�ne zime. Ne mo�ete to da spre�ite i ubrzo se na to naviknete, a krv vam kaplje. Jedan se pri ulasku okliznuo i pao bez jauka.

Par puta je onaj debeli policajac ulazio da uredi taj beton u onoj prostorijici. Niko nije govorio, ali se videlo da jako brzo razmi�ljaju, samo su im duboko upale nemirne o�i odavale stanje du�e i tela, misli. Ja sam u jednom �o�ku poku�avao nekako da ispravim desnu ruku u ramenu jer mi je okrenuta za 180 stepeni, jako je... (bolni uzdah) bolelo, imao sam dosta udaraca po glavi, vratu, le�ima, i jedan jak u predelu levog podrebra. Pri malom dodiru kosa mi je opadala kao kod o�urenog praseta. Prestao sam da dodirujem glavu, ali mi je najbolnije bilo �upanje kose (pla�e).

Iz usta mi je curela krv, leva ruka me je jako bolela, a na mestu gde su bile lisice javila mi se rana. Bio sam pored svega smiren, ravnodu�an, bilo mi te�ko, naravno, kada sam pomislio da sam u tom paklenom prostoru kada sam o�ekivan tamo (pla�e) gde sam jedva �ekao da do�em, u Patrijar�iju kod patrijarha Pavla. I u tom zverinjaku ispunjenom batina�ima i �rtvama stvarao sam svoju sliku svoju predstavu prijema kod patrijarha, i to mi je pomoglo da pre�ivim tih nekoliko sati.

Onaj debeli policajac mi je vratio sve moje stvari uz prisustvo jo� jednog policajca i re�e, taj �ovek: "Mar� u pizdu materinu", ka�e, "�ta �e� mi ovde sa tom slomljenom vilicom. Idi tamo u, �ta ti ja znam, Valjevo."

BEZ LISICA: Zatim su u�la �etiri visoka momka iz interventne brigade, najvi�i mi se obratio sa: "Maki, �ta bi s tobom, jebote?" Ni�ta, ka�em. Onda me on grubo okrenu prema zidu i kaubojski uzbu�eno viknu: "Prema zidu nju�ku, brzo!" Onda mi je krvni�ki stegnuo lisice pozadi i uzdignuo me krvni�ki za levu mi�ku i izneo me do micubi�i pajera bele boje sa za�titnim mre�icama na prozorima. Ponavljali su mi sva �etvorica da slu�ajno ne�to ne poku�am ina�e sam zavr�io svoj �ivotni put. Pitao sam, kako? Ne znamo mi kako, rekli su mi, samo ne poku�avaj ni�ta. Stavljen sam izme�u dvojice pozadi i krenuli smo put Valjeva ibarskom magistralom. Posle dvadesetak minuta zamolio sam tog visokog da mi popusti malo lisice jer su mi prsti poplavili i zgr�ili se. Nije obratio pa�nju. Posle desetak minuta zamolio sam ih sve malo glasnije: "Ljudi popustite mi ove lisice, pobogu, ruke mi trnu!" Po�to su me ve� dotle malo upoznali kroz razgovor i upoznali se sa tim problemom smatrali su �ak i da sam bez veze uhap�en. "Pa dobro skinu�emo ti lisice, ti nisi ni trebao da bude� uhap�en", na�isto su ih skinuli. Ali su mi opet skrenuli pa�nju da se ne zezam mnogo jer mogu da stradam. I naravno ruke su mi stvarno bile jako otekle i plave. Usput su se oni zabavljali onako non�alantno. Mladi ljudi, zezaju se. A naravno zlata na sebi imaju vi�e nego najbogatiji diler u Valjevu.

Nekako smo stigli do Valjeva. Po�to nisu znali gde treba, ja sam im pokazao gde da idemo i do�li smo u SUP. Moram re�i da su ti inspektori tamo korektni bili. Mada sam ja skrenuo pa�nju i njima da sam povre�en da mi je vilica slomljena, ali ni�ta, naravno, odveli su me u istra�ni zatvor. U istra�nom zatvoru sam korektno primljen. I njima sam skrenuo pa�nju da sam povre�en na �ta su oni tek predve�e reagovali i odvezli me u bolnicu.

U bolnici su utvrdili rentgenskim snimcima da mi je slomljena vilica i predlo�ili su odmah bolni�ko le�enje u Beogradu. Naravno, oni su me vratili opet u istra�ni zatvor, posle sam �uo da je te snimke pregledao zatvorski doktor koji nije stru�an, koji je tehni�ar neki, i rekao da su to lak�e povrede, tako je i informisao i javnog tu�ioca i sudiju. Tako da sam tek u �etvrtak pozvan u sud da dam izjavu, za �ta ja naravno nisam bio sposoban onako polomljen. Nisam mogao da otvorim usta. Od tog utorka pa sve do petka kada su me poslali u CZ nisam mogao ni�ta ni da jedem, ni�ta nisam ni mogao da stavim u usta, nisam mogao ni da ih otvorim.

Iz CZ-a su me tek u ponedeljak dovezli na maksilofacijalnu hirurgiju. Tamo su ljudi bili veoma korektni i sve su u�inili da se to sredi, i u sredu sam imao operaciju, ona je uspela i �ak je upotrebljena nova neka varijanta, stavljene su mi neke plo�ice kako bih mogao da pri�am i evo sada pri�am. Tako da ja ovo sada govorim kako bi javnost saznala �ta je bilo.

U valjevskom zatvoru su me stavili u �eliju sa dva le�aja od �etiri, pet kvadrata. I tu sam bio sa policajcem, specijalcem iz Kraljeva, mislim da se preziva �ekrlji�. Pritvoren je ve� 34 dana zbog la�nih saobra�ajnih dozvola koje je, navodno, uzeo na Kosovu. Ali ono �to je interesantno je da je bio u�esnik 9. marta na mitingu i bio je na mostu kada su tukli one studente. "Interesantno je", ka�e, "nas je bilo 18 a negde 40 ljudi prekoputa. Mi smo bili obu�eni u specijalne uniforme i me�u sobom smo se dogovorili da sve pobacamo u Dunav jer smo se upla�ili od tih ljudi."

Me�utim, imali su �oveka, komandira, �iptara. �iptar ih je predvodio (smeje se). Neverovatno. I ka�e da je interesantno da su svi sa te strane, Kraljevo, Kru�evac, �a�ak i �ta ja znam, sa Kosova, ko god je dolazio od tih grupa policajaca da se obra�unava sa na�im ovim opozicionarima na tim mitinzima, svi su imali za komandira po nekog �iptara. Koji je vukao i vikao "napred" i "udri". Oni su, kao, malo odbijali, ali su, ka�e, morali da rade svoj posao. Svi ka�u morali smo da radimo svoj posao.

U CZ-u, tako, korektni su �uvari, pitaju �ta si uradio? I znaju. �uli su, �itali. I svi se pitaju: "�to zbog toga da te zatvore?", kao, sa�uvaj Bo�e, iz tog razloga da te biju, kao, i oni se �ude.

Srednjovekovni lanci