33. Bitef

U znaku Nagrade

Na otvaranju se dogodilo sve �to treba: bilo je sve�ano, uzbudljivo, festivalska publika je napravila gu�vu, na sve strane se ose�ala izve�ta�ena radost zbog ponovnih susreta, poziralo se lokalnim fotografima i mnogobrojnim televizijskim ekipama, a izvedena je i predstava

Sude�i po sve�anoj atmosferi na otvaranju i neskrivenom zadovoljstvu organizatora koji su, posle vi�egodi�njih napora, napokon uspeli da tom prilikom okupe predstavnike svih nivoa ovda�nje vlasti - od lokalnih, preko republi�kih, do saveznih - po glamuru renoviranog zemunskog Narodnog pozori�ta, odnedavno zdanja Opere "Madlenijanum", ispred kojeg su se za�ule legendarne fanfare �to obznanjuju po�etak Festivala i gde je izvedena prva festivalska predstava, po�etak ovogodi�njeg Bitefa je bio uspe�an. Jer, na otvaranju se dogodilo sve �to treba: bilo je sve�ano, uzbudljivo, festivalska publika je napravila gu�vu, na sve strane se ose�ala izve�ta�ena radost zbog ponovnih susreta, poziralo se lokalnim fotografima i mnogobrojnim televizijskim ekipama, a izvedena je i predstava. Ta �ast je pripala trupi Combina Dance Company iz Izraela, koja je odigrala balet pod naslovom Krita't Shima i afirmisala potrebu svog autora, koreografa Amira Kolbena, da preispita odnose izme�u tradicionalnog i modernog u savremenoj jevrejskoj, posebno izraelskoj kulturi, ali i potvrdila �injenicu da ogromna ve�ina ovda�nje publike ne poseduje elementarne informacije o jevrejskoj tradiciji, pa i religiji, e da bi na adekvatan na�in pratila ovu vrstu pozori�ta.

PRIZNANJE EVROPSKE UNIJE: �ini se, me�utim, da je od svega ipak bila zna�ajnija nagrada, dodeljena pre zvani�nog otvaranja 33. Bitefa, va�na zato �to presudno defini�e karakter Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, precizno ga pozicioniraju�i u dru�tvenom i politi�kom kontekstu. Nagradu o kojoj je re� - Premio Europa Per Il teatro - dodeljuje Evropska pozori�na unija i ona bi, kao �to je to manje ili vi�e slu�aj sa svim priznanjima, mogla biti protuma�ena i kao nedvosmislena poruka. Po mnogo �emu nalik onoj da su Crna Gora i Kosovo izuzeti od sankcija koje se i ubudu�e imaju primenjivati prema ostatku SR Jugoslavije, i ova je namenjena prvenstveno nama, ali i ponekom u svetu. Namera Evropske pozori�ne unije bila je da izrazi podr�ku na�em festivalu, da poru�i svima (odavde) koji ga dovode u pitanje da je Bitef bio i ostao relevantna adresa, no i da skrene pa�nju sveta da u ovoj zemlji ima onih koje ima smisla nagra�ivati i s kojima se mora ra�unati. Podrazumeva se da je imena takvih uzaludno tra�iti na listama za Hag, ili spiskovima nepo�eljnih u zemljama Evropske unije. Tako�e je jasno da su to umetnici i pozori�tnici koji umeju da komuniciraju sa svetom. Pa ipak, taj aspekt nagrade dodeljene Bitefu vi�e je zbunio neke ovda�nje "stru�njake" no �to je ova vest iznenadila organizatore Festivala.

Nevolja s nagradom je u tome �to je ona prili�no deklarativna, kao �to je to slu�aj i s podr�kom Zapada demokratskim procesima u Srbiji. Bitefu je, ne umanjuju�i zna�aj ovog priznanja a jo� manje sponzorske pomo�i, potrebno znatno vi�e. Ako ni�ta drugo, sredstva koja bi obezbedila dolazak predstava koje bi iskustvo, znanje i uvid Jovana �irilova svakako doveli ovamo, ali su smetnju predstavljale okolnosti finansijske prirode. Njihovo prisustvo bi, uz dolazak Eu�enija Barbe, �iji �e Odin teatar na 33. Bitefu izvesti �ak dve predstave i dve prezentacije, razvejalo mnoge zlurade komentare, u�vrstiv�i pozicije ovog festivala i njegovih tvoraca pred najezdom ovda�njih nezaja�ljivih kritizera i otmi�ara.

UPRKOS SVEMU: Upravo je tu istinu (o tome �ta je uistinu potrebno Bitefu) razumeo Tomas Ostermajer (Thomas Ostermeier), nema�ki reditelj mla�e generacije i dobitnik jednog od priznanja Evropske pozori�ne unije - nagrade "Nova pozori�na realnost", na �iju �e izri�itu �elju, a po pozivu selektora Bitefa Jovana �irilova, naknadno u repertoar beogradskog festivala biti uvr�tena predstava Discopigs. Ostermajer, koji uskoro treba da se na�e na �elu teatra Schaubuhne Petera �tajna i svakako je jedan od najtra�enijih evropskih pozori�nih stvaralaca danas, ovu predstavu je re�irao u Baracka Deutsche Theater u Berlinu.

Pomenuti Barba, zajedno s nedavno preminulim Grotovskim sve�tenik tzv. siroma�nog pozori�ta, dolazi na Bitef po �esti put i tako dospeva u red stvaralaca koje je ovaj festival ne samo svojevremeno promovisao i podr�ao, ve� i dosledno pratio tokom svih faza i umetni�kih mena. Za one koji ne jure za ekskluzivitetom po svaku cenu a znaju �ta je pozori�te i poznaju njegov ovovekovni razvoj, svaki susret s Odin teatrom - trupom koja u miru malenoga danskog gradi�a Hostebroa strpljivo pravi svoje predstave - u najmanju ruku je dragocena informacija s izvora, ako ne i provokacija. Sa isto�nih strana dolaze Bugari - Naroden teater "Ivan Vazov" s predstavom Maksima Gorkog Na dnu u postavci Aleksandra Marfova, te Rusi - Teatar junovo zritelja iz Moskve i Oluja Nikolaja Ostrovskog. Sa Zapada sti�u Italijani - Teatro Nucleo iz Ferare s predstavom Kihot! Kore Herendorf (Herrendorf), a iz kom�iluka Grci - Pozori�ni ansambl "Diplous eros" iz Atine izvodi, u re�iji Mihaila Marmarinosa, �ekspirovog Hamleta provokativnog podnaslova Zmijin ujed, a tu su i Hrvati. Prvo poratno pozori�no gostovanje izve��e dobro poznata trupa Monta�stroj, koja u saradnji s Interkultom iz Stokholma igra predstavu Frigile u re�iji Boruta �eparovi�a.

SE�ANJE NA MIRU TRAILOVI�: Doma�e snage predstavlja�e Sonja Vuki�evi� sa predstavom Mrak letnje no�i Centra za kulturnu dekontaminaciju - Paviljon Veljkovi�, te Plavo pozori�te Nenada �oli�a s predstavom To be�e du�a rudnik �udesan, jednim od projekata nastalih letos na novosadskom Infantu.

Najzna�ajniji program u okviru prate�ih manifestacija ovog Bitefa jeste okrugli sto na temu Stvarala�tvo Mire Trailovi�, posve�en jednom od osniva�a Festivala, reditelju i pozori�nom upravniku �ija se desetogodi�njica smrti navr�ila upravo letos. Bi�e promovisane i dve bugarske teatarske publikacije, �asopis "Et cetera" i knjiga Kulturna vertikala Miroslave Kortenske. Zna�ajan je i podatak da �e na Bitefu biti predstavljena monografija njemu posve�ena. Kuriozitet je �to je studiju Bitef: teatar i festival publikovana na ruskom, a autor je Nata�a Vagapova, teatrolog iz Rusije, koja je pratila bezmalo sva njegova dosada�nja izdanja.

Dakle, u godinama stagnacije, kada se po svoj prilici svode ra�uni i, nadajmo se, prikuplja snaga za nove uzlete, Bitef ipak nastavlja da zra�i.