Na licu mesta

Kosovo u devet slika

1.

Prištinski korzo, koji se nekad zvanično zvao Vidovdanska ulica, a sada nezvanično Majke Tereze, više ne liči na sebe. Načičkan je kioscima i improvizovanim tezgama iz kojih po celu noć trešti albanska varijanta turbo-folka: potpuri marševa UČK-a i turskih novokomponovanih pesama, uz po koji zapadni hit. Asortiman izložene robe je podjednako ograničen, i sastoji se uglavnom od privezaka, zastavica i drangulija sa albanskim nacionalnim motivima. Maskirne uniforme - dečiji brojevi - sa oznakama UČK-a na jednom, i US ARMY na drugom rukavu, koštaju dvadeset maraka komad. Isto toliko za majicu sa slikom Adema Jašarija kako pozira sa lažnom bradom, u stilu Draže Mihajlovića, koju je jedno vreme nosio iz konspirativnih razloga.

I narod se promenio. Srbi su otišli ili su isterani, ali se u grad slilo oko 130.000 novih žitelja, mahom iz Drenice i ostalih pasivnih krajeva. Na užas urbane omladine, oni su Prištini nametnuli svoj ukus i navike: u večernji obilazak kafića idu traktorima, spopadaju devojke bez muške pratnje, maltretiraju "svilenu" prištinsku decu "koja su se zabavljala dok su oni ratovali". Ko god ima nekog u inostranstvu, pakuje kofere. "Pre neki dan sam celo veče šetao gradom, i nikog poznatog nisam video", kaže jedan mladi Prištevac.

2.

Srpska vlast je prisutna na Kosovu, mada je teško uočljiva. Nekoliko činovnika koji je oličavaju ranije je sedelo u bombama razvaljenoj zgradi pokrajinske vlade, a od nedavno su na petom spratu jedne poslovne zgrade u centru. Čuva ih britanski KFOR, koji im, kao i malobrojnim preostalim Srbima u Prištini, donosi hranu. Jedna službenica se pre neki dan odvažila da sama izađe da kupi cigarete, i iz neznanja ili gluposti progovorila na srpskom. Odmah su je pretukli. KFOR je priveo batinaše, ali ih je već sledećeg dana pustio: zatvori na Kosovu su neuslovni, bez struje i vode, i kriminalce nemaju gde da drže.

3.

Jesenji radovi: preko njive iznad srpskog sela kod Prištine ide kombajn, a iza njega, polako, britansko borbeno vozilo.

4.

Albanski premijer Pandelji Majko je prošlog meseca došao u kobajagi zvaničnu posetu Kosovu, a u stvari da isprosi mladu za brata. Mlada je bivša mis Kosova, koja se sa Majkovim bratom upoznala u izbegličkom kampu u Albaniji za vreme rata. Kresnula je ljubav, i Majko je, po starom običaju, išao kod mladinih roditelja da ugovori svadbu. Sa prosidbom nije bilo problema, ali sa UČK-om jeste. Tokom zvaničnog dela posete u Prištini, Hašim Tači je za vreme večere od Majka zatražio da prizna njegovu "Privremenu vladu Kosova", koju međunarodna zajednica ne uvažava. "To je dobra ideja, ali ne valja žrtvovati ono što je neophodno za ono što je dobro", odgovorio je diplomatski Majko, i dodao da će priznati Tačijevu vladu kada ta vlada na Kosovu uspostavi osnovni red i zakon. Tači je rekao Majku da najpre uspostavi zakon i red u Albaniji. Onda su se sporili oko toga gde je veće bezakonje.

5.

Jugozapadni deo pokrajine, koji Srbi zovu Metohija a Albanci Dukađin, temeljno je i sistematski spaljen. Od Peći, Dečana i Junika (najveće selo u bivšoj Jugoslaviji) sa okolinom ostali su samo zidovi, celi spolja a nagoreli iznutra. Prava slika o stepenu razaranja dobije se tek iz helikoptera: za vreme polusatnog leta, ovaj reporter je izbrojao samo tri cela krova. Takođe se vidi da su retki tragovi borbi i bombardovanja, i da je sve spaljeno namerno, sistematski.

U Juniku, gde je nekad živelo preko pedeset hiljada ljudi, sada živi pedeset ženskih porodica, jer je svega toliko kuća osposobljeno za stanovanje. Muškaraca nema uopšte: kad su bežali u Albaniju, policija je sve vojno sposobne - oko hiljadu i po - izdvojila iz kolone i nekud odvela. Do danas se nijedan nije vratio, i žene žive same, sa starcima i decom. USAID - humanitarna organizacija američke vlade - planira da svim ženama podeli šivaće mašine - da ne sede besposlene, i da usput možda nešto zarade.

6.

Na Kosovu deluje oko 160 nevladinih humanitarnih organizacija, ali gotovo nikakva pomoć ne stiže. Zašto? "Za sada još uvek utvrđujemo stanje i pišemo izveštaje", kaže jedan humanitarni radnik. "Biće gotovi do kraja godine, i do tada ćemo znati koliko čega treba i gde." "Ali tada će već biti zima", kaže novinar. "Znam", kaže humanitarni radnik. "Unećemo i to u izveštaj."

7.

U manastiru Gračanica, desetak kilometara od Prištine, srpske izbeglice sede u porti ne znajući šta će sa sobom. Šezdesetogodišnja Milena Petković je iz Prizrena: pomaže na manastirskom imanju i u kuhinji, u zamenu za smeštaj, hranu i poneki dinar. Nju i muža invalida su iz rodne kuće isterali banditi iz Albanije, koji su se odmah posle povlačenja vojske i policije spustili u grad da pljačkaju. "Sve su živo odneli, i vrata i prozore", kaže. "Sutra bih se vratila kad bih mogla, ali šta ću tamo kad su svi Srbi pobegli."

Milena priča da su ona i muž tokom rata štitili komšije Turke i Albance koliko su mogli, a posle su komšije štitile njih, opet koliko su mogli: zaštitili su im živote, ali ne i imovinu. "Kad bi znala ko je naredio da se rade zločini, a posle ostavio narod da strada, srce bih mu rukama iščupala", kaže ona. Do poslednjeg trenutka nije htela da ide, ali ju je muž ubedio. "Ode on u centar grada da izvidi situaciju. Pitao u kiosku na srpskom pošto su cigare, a prodavac kaže: 'Znaćeš kad naučiš albanski, a dotle možeš samo k... da mi pušiš.' Vratio se kući i rekao: 'Pakuj se, Milena, idemo.' I mi odosmo."

8.

Prilikom nedavne posete Prištini, nekadašnji mirovni posrednik a sadašnji američki ambasador u UN-u Ričard Holbruk obišao je i znameniti kafić "Tricky Dick" ("Prevrtljivi Dik"), omiljeno sastajalište stranih novinara i diplomata. Kafić je prošle jeseni otvorila grupa inostranih dopisnika; na firmi su naslikane Holbrukove okrugle naočari, sa plavim okom u jednom staklu, i NATO zvezdom u drugom; iznutra je dekorisan Coraxovim karikaturama koje prikazuju Holbruka sa Slobom, Mirom, Rugovom i ostalim akterima kosovske priče. Sve to nije bilo dovoljno da Holbruk shvati po kome je "Tricky" dobio ime. "A zašto ste kafić nazvali po Niksonu?", pitao je kafedžiju.

9.

Paket UNHCR-a za adaptaciju oštećenih kuća za zimske uslove sastoji se od: 1) plastične folije za krov i prozore; 2) pet metara tankih drvenih krovnih greda; 3) jedne male peći na čvrsto gorivo.

Prosečna debljina snega na Kosovu zimi je metar i po.