Ko savetuje srpske politi�are

Mo� i nemo� ljudi iz senke

Savetnici su ponegde mo�niji od ministara i pametniji od predsednika. Ovde uglavnom li�e na svoje �efove

"Ri�ard Nikson je, poput nekih drugih predsednika SAD, imao ambicije da bude veliki predsednik najmo�nije dr�ave sveta, pa otuda i �elja da u svoj naju�i �tab dobije profesora Henrija Kisind�era koji �e raditi u njegovom 'ofisu', u njegovoj senci, a da rutinske du�nosti ministra spoljnih poslova obavlja Vilijem Rod�ers, od koga je o�ekivao poslu�nost ali ne i kreativnost". To pi�e u predgovoru memoara Henrija Kisind�era, koji je kao predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost u�ao u politi�ku legendu: izvla�io je Ameriku iz rata sa Vijetnamom i uspostavljao odnose sa Kinom, gradio poverenje SSSR-a, u�vr��ivao saradnju sa Zapadnom Evropom i Japanom, a da je u svim tim poslovima postavljao stvari tako da Amerika ima odre�ene ruke prema svima a da svi od nje zavise, da svi ostanu me�usobno odvojeni a u podre�enom polo�aju prema SAD. A ko se jo� se�a Vilijema Rod�ersa?

SAMOSTALNI I SPECIJALNI: Kod nas su savetnici na raznim nivoima dosta zastupljeni: imaju ih predsednik SRJ, predsednici republika, predsednik savezne vlade, ministri. Ovi poslednji imaju vi�e savetnike, zatim samostalne, pa onda specijalne savetnike. Savetnike ponekad imaju i �efovi opozicionih stranaka. �ta oni savetuju, odnosno �ta uop�te rade na tim savetni�kim mestima naj�e��e je vrlo tajnovita stvar. Uglavnom se, me�utim, zna ko su.

Na nivou dr�avne organizacije postoje savetni�ka mesta �ije je postojanje regulisano podzakonskim aktima. Ima i onih �ija su mesta izmi�ljena u skladu sa nekom trenutnom politi�kom potrebom. Na primer, Jovica Stani�i�, biv�i �ef dr�avne bezbednosti Srbije, odjednom je osvanuo kao savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SRJ kad je Milo�evi� i�ao u Kinu. Po�to, naime, nije ba� zgodno u dr�avne posete tog ranga voditi �efove tajne policije, Stani�i�u je izmi�ljena ta funkcija koju nikad nije obavljao, niti su predsednici SRJ pre ni posle toga imali savetnike za nacionalnu bezbednost.

SVI MILO�EVI�EVI LJUDI: Odnedavno je kod predsednika Milo�evi�a izmi�ljeno i mesto savetnika za ekonomske odnose sa inostranstvom, na koje je do�ao Zoran Lili� po�to je u najnovijoj (avgust) rekonstrukciji savezne vlade izgubio mesto potpredsednika. S obzirom na trenutni nivo na�e privredne saradnje sa svetom, lako je mogu�e da su ta�ne nezvani�ne informacije da Lili� odjednom ima vi�ak slobodnog vremena, koje navodno provodi u lovu. Takvih karijera malo gde ima: ma�inski in�injer Lili� po�eo je kao direktor rakovi�kog "Rekorda", pa je krenuo uz lestvice politi�ke hijerarhije kao �ef poslani�ke grupe SPS-a, da bi potom bio predsednik Skup�tine Srbije (onaj koji je mahao navodnim stenogramom u kojem je navodno pisalo da je prvi predsednik SRJ Dobrica �osi� hteo pu�em da najuri Milo�evi�a), pa drugi po redu predsednik SRJ, a zatim potpredsednik SPS-a, potpredsednik vlade i sad, eto, savetnik.

Predsednik SRJ ima i savetnika za spoljnu politiku, Bojana Bugar�i�a. Pravnik po struci, �ovek sa porodi�nim diplomatskim/politi�kim poreklom, Bugar�i� je prvo bio direktor SKC-a (Studentskog kulturnog centra), da bi zatim konkurisao za posao u Saveznom ministarstvu inostranih poslova. Uredno je polo�io potrebne ispite i, prema svedo�enju nadre�enih mu, bio je dobar, skroman, vredan, re�ju - disciplinovan �inovnik. Po�etkom devedesetih bio je u Turskoj, najpre kao tre�i sekretar ambasade, na kraju kao otpravnik poslova. U drugoj polovini devedesetih dolazi na mesto Milo�evi�evog savetnika, gde je i danas, s tim �to ima kancelariju u SMIP-u.

NEKAD I SAD: U biv�oj dr�avi, u Predsedni�tvu SFRJ postojao je savetnik za spoljnu politiku koji je imao sopstveni tim saradnika. Oni su zaista i radili ono �to je svuda u svetu u opisu savetni�kog radnog mesta: pripremali su dnevne brifinge za predsednika, vodili prepisku sa stranim dr�avnicima, koordinirali rad resora. Vodili su ra�una o tome kad koji spoljnopoliti�ki prioritet sti�e na dnevni red, pisali govore, ponekad prisustvovali sastancima sa stranim dr�avnicima i vodili bele�ke, koje posle ostaju kao zvani�ni dokument: takvih dokumenata uglavnom vi�e nema - ni Milan Pani�, kad je bio premijer, nije ih smatrao potrebnim, a o nekim bele�kama sa brojnih razgovora Milo�evi�-Holbruk nema ni govora. Istina, obi�no postoje snimci, ali to ipak nije isto.

Osim toga, spoljnopoliti�ki savetnici u predsedni�tvu biv�e dr�ave bivali su - kao i njihove kolege po svetu - ponekad zadu�eni za neke osetljive misije koje nije bilo zgodno obavljati zvani�nim kanalima - da bruka ne bi pala na dr�avu ako stvar propadne.

Ima svedo�enja da Milo�evi�evog spoljnopoliti�kog savetnika susti�u neprijatni poslovi - na primer, da obja�njava �efu Verifikacione misije na Kosovu Vilijemu Vokeru, koji je posle afere sa zlo�inom u Ra�ku po�etkom ove godine progla�en personom non grata, da ne mo�e da stupi u kontakt sa predsednikom Milo�evi�em, a drugim zainteresovanim diplomatama da tuma�i kako Voker istina jeste nepo�eljan, ali da ne mora da napusti zemlju - �to je, uzgred re�eno, bila jedna od naprosto neopisivih bruka ove dr�ave.

PREDSEDNIK SAMOTNJAK: Milo�evi� je svojevremeno, kad je postao predsednik Srbije, imao li�nog savetnika Zvonimira Trajkovi�a (koji je posle savetovao i Radovana Karad�i�a). Trajkovi� je u dva intervjua koje je dao posle opisivao kako je kod Milo�evi�a u celoj zgradi Predsedni�tva Srbije na Andri�evom vencu postojao on, njegova sekretarica, �ef kabineta i maltene vi�e niko. Predsednici obi�no imaju timove saradnika i savetnika, vrsne poznavaoce oblasti za koju su zadu�eni, s kojima su u neprestanom kontaktu po svim pitanjima bitnim za unutra�nju i spoljnu politiku. U nedavnom intervjuu banjalu�kom "Reporteru", Trajkovi� ka�e da se Milo�evi� "previ�e oslanja na svoj intelekt i zanemaruje analiti�ki pristup": "Njemu savetnici u su�tini nisu potrebni. Milo�evi� nema neku ekipu oko sebe. Sve se zavr�ava time �to on na kraju izdiktira �ta i kako treba da se radi.On recimo obavi stotinak razgovora dnevno, umesto da to rade njegovi saradnici u kabinetu. Ako treba da se bira vlada, on je sastavlja, umesto da izabere �oveka koji �e je sastaviti i samim tim nositi odgovornost za uspe�an rad vlade..."

Dok je bio predsednik Srbije, Milo�evi�evi savetnici bili su i �eljko Simi�, Vladan Kutle�i�, Zoran Lili� - ali njihov stvarni uticaj da se naslutiti iz pomenutog Trajkovi�evog svedo�enja.

MRTVA SLOVA: Milo�evi�ev naslednik na �elu Srbije, Milan Milutinovi�, koliko je poznato, nema savetnika, niti ih je Lili� imao dok je bio predsednik SRJ. Savetnici Dobrice �osi�a su, me�utim, poslu�ili kao jedan od izgovora za njegovo smenjivanje. Da podsetimo: �osi� je formirao Savet za usagla�avanje stavova o dr�avnoj politici kao konsultativni organ �iji su �lanovi bili savezni premijer, predsednici republika i republi�ki premijeri, savezni ministri spoljnih i unutra�njih poslova, na�elnik General�taba i �osi�ev specijalni savetnik prof. Svetozar Stojanovi�. Glavna primedba bila je da to neformalno telo kobajagi uzurpira nadle�nosti vlade.

Sve zajedno, savetnici na nivou vlasti po pravilu su iskop�ani iz mehanizma odlu�ivanja i sprovo�enja odluka - jedan sagovornik ih je definisao kao "�ive ljude - mrtva slova na papiru".

JAVNI I TAJNI: Savetnici u opoziciji su pri�a za sebe. Trenutno su najeksponiraniji savetnici Vuka Dra�kovi�a Ognjen Pribi�evi� i Predrag Simi� (pre njih su to bili Jovan Marjanovi� i Milan Bo�i�). Prvi je politikolog koji je po�eo u kabinetu Ivana Stamboli�a, da bi se posle bavio istra�ivanjem doma�e politi�ke stvarnosti u Institutu dru�tvenih nauka, pisao knjige, �esto boravio na Oksfordu. Kratko vreme je bio savetnik Milana Pani�a, zatim Vojislava Ko�tunice, predsednika Demokratske stranke Srbije, i odnedavno lidera Srpskog pokreta obnove. Drugi je javnosti poznat kao direktor Instituta za me�unarodnu politiku i privredu, odakle je do�ao na mesto Dra�kovi�evog savetnika za spoljnu politiku.

Obojica imaju dobre veze pre svega sa akademskim, ali i sa politi�kim krugovima u svetu - Pribi�evi� uglavnom u SAD i Velikoj Britaniji, Simi� u Evropi. Uprkos tome, ima dosta ljudi koji vrte glavom na Dra�kovi�evo nepoznavanje elementarnih normi u komuniciranju sa politi�kim li�nostima u svetu - jedan iskusni diplomata je u privatnim razgovorima stil vo�e SPO-a �ak nazvao "protokolarnim prostaklukom".

Kod Dra�kovi�a, me�utim, postoji jo� jedan savetnik (mada nije jasno da li oficijelno nosi to zvanje), izgleda uticajniji od pomenute dvojice za koje javnost zna. To je Ilija Davidovi�, nekada �ovek iz partijskog aparata CK SK Srbije, poznat po tome �to je na �uvenoj Osmoj sednici CK SK Srbije - kad je Milo�evi� preuzeo vlast u Srbiji - glasao protiv smene dotada�njeg �efa partije Ivana Stamboli�a. Davidovi� se ne pojavljuje u javnosti, i vrlo je te�ko ustanoviti o �emu i na koji na�in savetuje Dra�kovi�a.

�AS OVDE, �AS TAMO: Jo� jedan relativno misteriozan savetnik na opozicionoj politi�koj sceni jeste Oleg Golubovi�, koji navodno radi sa generalom Mom�ilom Peri�i�em u Pokretu za demokratsku Srbiju, mada u PDS-u ne postoji zvani�na institucija savetnika. Golubovi�ev otac Radoje poznat je politi�koj javnosti sa du�im pam�enjem kao jugoslovenski ambasador u Moskvi u vreme dono�enja Rezolucije Informbiroa 1948 - Rezolucije koju je i sam potpisao. Oleg se sticajem te okolnosti �kolovao u Rusiji, mada malo ko zna kad se vratio u zemlju. Poznato da je neko vreme bio o�enjen Brozovom unukom Svetlanom.

Uglavnom, u prostorijama njegove firme "Tacon group" na poslednjem spratu Pedago�ke akademije po�ela je 1990. da radi Demokratska stranka, dok je on sam �esto vi�an u dru�tvu osniva�a te stranke Dragoljuba Mi�unovi�a. Onda nestaje iz DS-a, pa se ponovo pojavljuje na politi�koj sceni kao saradnik Vojislava �e�elja. Bio je skup�tinski poslanik iz redova Radikalne stranke. Opet nestaje sa srpske politi�ke scene na neko vreme - koje je izgleda utro�io na bavljenje politikom i biznisom u Republici Srpskoj. Ponovo se za njega �ulo kad je u prostorijama njegove nove firme u Ulici Bo�idara Ad�ije u Beogradu osvanuo Peri�i�ev Pokret. Javno se ne pojavljuje kao generalov saradnik, ne zna se koja je ta�no njegova uloga - s tim �to se, izgleda, prevashodno bavi ekonomskim pitanjima.

Zoran �in�i�, predsednik Demokratske stranke, nema savetnike. Po statutu Stranke postoji Politi�ki savet, zami�ljen kao konsultativno telo sastavljeno od ljudi koji ne moraju biti �lanovi stranke ali su spremni da uzmu u�e��a u radu Saveta. Taj Savet, me�utim, nikad nije bio operativan. Ilija �uki�, biv�i ministar spoljnih poslova SRJ, bio je spreman da svoje znanje stavi na raspolaganje demokratama, ali izgleda da ta mogu�nost nije iskori��ena. I ekonomista Mla�an Dinki�, koordinator G-17, svojevremeno je bio �lan stranke, pa je posle, dok nije krenuo svojim putem, �in�i�u navodno nudio svoje analize ekonomskih pitanja.

U Savezu za promene, koliko je poznato, tako�e nema zvani�nih savetnika, ali se neka imena ipak pominju. Najuticajnijim se smatra Obrad Kesi�, �ef va�ingtonske kancelarije Pani�eve farmaceutske kompanije ICN zadu�en za odnose sa ameri�kom administracijom. Oficijelne veze sa SZP-om nema - ali je u njemu anga�ovan u meri u kojoj je anga�ovan i Pani�.

Kao �ovek koji savetuje koordinatora SZP-a Vladana Bati�a pominje se Aca Stefanovi�, navodno i �uvar valjevskog zatvora, nekada�nji �lan Srpske radikalne stranke, �iji je bio poslanik a u jednom periodu i potpredsednik Ve�a gra�ana savezne skup�tine. Tu informaciju, me�utim, nismo uspeli da proverimo kod g. Bati�a.

Najzad, Nova demokratija ima savetnika koji se pominje kao jedan od najozbiljnijih na opozicionoj politi�koj sceni. Re� je o Ratomiru Tani�u, koji je posredovao u svojevremenim poku�ajima pregovora sa kosovskim Albancima, posebno o otvaranju �kola. Navodno je on u taj posao uklju�io katoli�ku organizaciju Sv. E�idio, koja je kona�no izdejstvovala potpisivanje sporazuma Milo�evi�a i Rugove.

Problem savetnika u opoziciji je �to oni - kao ni njihovi �efovi - uglavnom nemaju iskustva i malo znaju o dr�avnoj administraciji, o tome kako se u ozbiljnim zemljama preko razra�enih mehanizama vodi politika i pripremaju odluke.