Agencija AP javila je početkom nedelje da su predstavnici međunarodnih mirovnih snaga na Kosovu (KFOR) i separatističkog UČK-a, dve nedelje uoči isteka roka za demilitarizaciju, 19. septembra, postigli okvirnu saglasnost o budućim snagama koje će zameniti UČK. Pozivajući se na izvore u NATO-u, agencija AP, međutim, dodaje da bi taj plan mogao propasti u Ujedinjenim nacijama jer se Rusija i druge zemlje protive takvoj ulozi za bivše gerilce, delom iz straha za bezbednost nealbanskog stanovništva na Kosovu. Prema izvorima KFOR-a, o detaljima vezanim za buduće albanske snage još se pregovara, ali su komandant KFOR-a, britanski general Majkl Džekson, i vojni šef UČK-a Agim Čeku već postigli dogovor da se buduće snage zovu "Kosovski korpus", a da u njih bude uključena i jedna helikopterska jedinica, počasna garda, snage bezbednosti i jedna mala jedinica za brzo reagovanje. Neimenovani izvori NATO-a na koje se poziva AP navode da će te snage brojati oko 3000 ljudi, kojima bi bilo dozvoljeno da nose oružje.

Prvih 200 budućih kosovskih policajaca kreće ove nedelje, s nedelju dana kašnjenja, na akademiju u Vučitrnu. Od 19.500 kandidata, među kojima je veliki broj bivših pripadnika UČK-a, primljeno je 3000 kandidata. Među polaznicima akademije, starosti između 20 i 45 godina, 20 odsto su žene, a polovina ih ima završen fakultet, saopštila je Misija UN-a na Kosovu (UNMIK). Od tih budućih policajaca, 83 odsto su Albanci, 11 odsto Srbi, dok su četiri odsto pripadnici drugih nacionalnih zajednica, dodaje se u saopštenju UNMIK-a. UČK traži da učešće njenih članova bude 70 odsto.

Sporazumom sa KFOR-om o demilitarizaciji i transformaciji UČK-a predviđena je integracija dela bivših članova UČK-a u kosovsku policiju. Frans pres podseća na paragraf 25 b sporazuma o demilitarizaciji i transformaciji UČK-a, koji je napisan u kondicionalu i u kome se navodi da bi na zahtev UČK-a međunarodna zajednica trebalo da uzme u obzir "doprinos" te organizacije i "posebnu pažnju posveti formiranju vojske Kosova po modelu američke Nacionalne garde".

Prema rečima zvaničnika UN-a i KFOR-a, ova garda će biti ograničena na obavljanje civilnih odbrambenih dužnosti, poput gašenja šumskih požara, intervencija u slučajevima prirodnih katastrofa i spasilačkih operacija.

Ovoj vesti prethodile su mnoge špekulacije i manevrisanja.

Generalni sekretar NATO-a Havijar Solana izrazio je očekivanje da će separatistički UČK "ispuniti svoje obaveze", to jest razoružati se do 19. septembra, i da će se većina pripadnika UČK-a uključiti u obnovu Kosova "radeći u svom domenu, u administraciji", da će deo "sigurno biti uključen u civilnu policiju, dok će treći deo biti uključen u nove, civilne humanitarne aktivnosti".

Šef belgijske diplomatije Mišel izjavio je potom za briselski list "Soar" da "SAD nisu privržene stavu velikog dela međunarodne zajednice da UČK mora postati nešto drugo i prestati da bude vojna organizacija", te da "Amerikanci, izgleda, ohrabruju 'tvrdo krilo' UČK-a koje zahteva pretvaranje UČK-a u vojsku i policiju kosovskih Albanaca", a da to apsolutno nemogućim smatraju šef misije UN-a na Kosovu Bernar Kušner i komandant KFOR-a general Majkl Džekson.

Kušner bi trebalo da Savetu bezbednosti veoma brzo podnese na razmatranje nacrt sporazuma o transformaciji UČK-a, javlja AFP iz Brisela. "Cilj je da se dobije podrška Rusa tom tekstu. Ta podrška će biti dobijena samo ako ta snaga bude imala civilni karakter", istakao je jedan diplomata NATO-a. "Pregovori nisu potpuno završeni. Postoji rizik da će se Kina protiviti tom dokumentu", ocenio je drugi diplomata.

Iz Beograda i Moskve dolaze uglavnom negativne reakcije na ovaj aranžman. Član Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije Bajram Haliti optužio je predstavnike međunarodne zajednice na Kosovu da se pripremaju da separatističku Oslobodilačku vojsku Kosova pretvore u "albansku armiju". Haliti je optužio Džeksona i Kušnera za "prevaru" jer javno govore o procesu demilitarizacije i predaji oružja UČK-u, "dok istovremeno vrše pripreme da ona postane albanska armija".

Predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije (PIV) Zoran Anđelković ocenio je, međutim, da "Od 20. septembra ne samo da ne sme postojati nijedan uniformisani ili naoružani pripadnik UČK-a, već ta organizacija ni u kom obliku ne sme da postoji na Kosmetu". "Postoje snage koje pokušavaju da zadrže UČK kao neku policiju na Kosmetu, ali ja imam čvrsta obećanja KFOR-a da će postupiti u skladu sa vojno-tehničkim sporazumom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a", kazao je predsednik PIV-a.

"Mi podrazumevamo demilitarizaciju UČK-a u punom smislu te reči", rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Aleksanadar Avdejev u Beogradu. "To ne znači samo oduzimanje oružja već i raspuštanje struktura UČK-a. Rusija ima negativan stav prema svim varijantama koje bi omogućile očuvanje 'armije' kao organizovane strukture i 'ublažavanje' odredaba rezolucije Saveta bezbednosti UN-a kojom je uspostavljena mirovna misija."