Sudbina dinara

U novi milenijum s hiperinflacijom?

Ako u jurnjavi cena i kursa inflacija dva meseca uzastopno bude veća od 10 odsto, početkom iduće godine ulazimo u hiperinflaciju

Dinar je proteklog vikenda definitivno devalvirao samo o tome niko nije obavestio guvernera Narodne banke Jugoslavije Dušana Vlatkovića i srpskog premijera Mirka Marjanovića. Zlobnici, pak, tvrde da njih dvojica znaju da građani, kad su im potrebne devize, izlaze na ulicu do lokalnih dilera koji im jednu marku naplaćuju 13 dinara, da privrednici, u istom slučaju, marku kupuju u šticungu i plaćaju je 16 dinara, a da samo za retke uvoznike energenata i sirovina za lekove važi zvanični kurs od šest dinara za marku. Ovi izvori tvrde da njih dvojica, takođe, znaju ko ima dovoljno keša da izazove skok crnog kursa marke, odnosno da im je apsolutno jasno da za to nisu krivi novinari "Blica" i "Večernjih Novosti", koji su ovih dana privođeni u beogradsku policiju zbog izveštaja o divljanju marke na crnom uličnom tržištu.

KONTROLISANI HAOS: Haos na crnom deviznom tržištu počeo je u sredu uveče, kada je kurs marke polako ali sigurno krenuo nagore sa granice od 12 dinara, na kojoj je dugo stajao. U četvrtak i petak dileri su tvrdili da se na ulici pojavila veća količina novoodštampanih dinarskih novčanica, i da je kurs marke zbog toga počeo da raste. "Ima toliko dinara da smo morali da obustavimo prodaju deviza", žalio se jedan iskusni beogradski diler reporteru "Vremena". Elem, marka se, u petak, subotu i nedelju, prodavala za 14, pa čak i 15 dinara, da bi u nedelju uveče pala, a u ponedeljak se stabilizovala na 12,7 dinara (prodajni) i 12 (kupovni). Kupaca i prodavaca je ipak bilo. S jedne strane, oni koji su svoje plate pretvorili u devize sada su morali da ih prodaju jer se ne zna kada će stići sledeća tura crkavice, a oni koji su upravo dobili tu crkavicu, uplašeni rastom kursa, požurili su da se osiguraju kupovinom sigurnog novca.

Mnogima je cela ova operacija na crnom tržištu ličila na monetarni udar u režiji države, ali je posredi nešto drugo. Mlađan Dinkić, koordinator Grupe 17 nezavisnih ekonomista, tvrdi da je celu stvar smislila država, ali da je pomeranje crnog kursa marke posledica štampanja novca. Neposredno posle rata novčana masa iznosila je 12,4 milijarde dinara, da bi se krajem prošle sedmice popela na 14,2 milijarde dinara. Samo prošle nedelje država je štampala 400 miliona dinara, od čega je 300 miliona pušteno u četvrtak i petak, što se apsolutno poklapa sa momentom skoka marke na crnom tržištu. U isto vreme, izračunao je Dinkić, količina gotovog novca povećana je za 200 miliona dinara, a od 31. avgusta do minulog ponedeljka za celih 600 miliona.

Realna novčana masa (ukupna novčana masa izražena u stranoj valuti) iznosi manje od milijardu maraka. U vreme prodaje Telekoma Srbije, na primer, bila je na nivou od dve i po milijarde maraka što, prema Dinkićevim rečima, ukazuje na činjenicu da je privreda u ogromnoj recesiji, što se samo prelama preko krhkog crnog tržišta, koje se može uzdrmati ne baš ogromnim količinama keša. Osim pada proizvodnje od 36 odsto, nestabilnosti kursa doprinosi i činjenica da su devizne rezerve zemlje pale na 130 miliona dolara, što će reći da država nema čime da brani kurs, što je u utorak priznao i srpski premijer Marjanović. Izvori za njeno povećanje gotovo da ne postoje. Jugoslavija ima sankcije na investicije, pa prodaja nekog društvenog ili državnog preduzeća teško da dolazi u obzir. Borka Vučić, direktorka Beogradske banke i ministar za saradnju Jugoslavije sa međunarodnim finansijskim institucijama, koja je do sada u kriznim momentima jurila i po svetu i uspevala da obezbedi pokoji devizni kredit, nalazi se na listi ljudi iz režima kojima je zabranjen ulazak na teritoriju Evropske unije, a praktično i šire. Kako sarkastično kaže Dinkić, devizne rezerve mogle bi da se povećaju jedino ako vlast natera svoje ljude da u zemlju unesu devize koje su iznosili za vreme "onih" sankcija i hiperinflacije. Biće da su sve pobrojane teškoće razlog zbog koga je NBJ tri puta od početka godine menjala projekciju monetarne politike. Pošla je od procene da godinu možemo da završimo s ukupnom novčanom masom od 12 milijardi dinara, potom sa 13, da bi se na kraju zadovoljila sa 14 milijardi, što je već premašeno.

POSKUPLJENJA I NESTAŠICE: Gotovina kojom je izazvan haos na sivom tržištu deviza, tvrdi Dinkić, nije mogla da dođe s Kosova, iako je dinar proteran iz južne srpske pokrajine. "Reč je o maloj sumi koja je mogla da uzdrma tržište ali da država to nije iskoristila za emitovanje novca, ne bi bilo većeg potresa", kaže Dinkić, koji iznosi i podatak da je u petak Poštanska štedionica bila u minusu čitavih 40 miliona dinara. Gde je taj sivi novac otišao, ne zna se. Profesor Jovan Ranković, u izjavi za "Vreme", ukazuje na jedan drugi aspekt krize kursa, povezan s Kosovom. "Ogroman deo stanovništva Kosova radio je u inostranstvu. Samo po tom osnovu, mesečno je u južnu srpsku pokrajinu stizalo oko 200 miliona maraka, a taj novac je trošen na način na koji se inače troše zarade. Sada tih para nema", kaže naš sagovornik. S druge strane, kaže Ranković, izvoz je pao, tako da je priliv deviza mali, a potrebe za stranim novcem su ostale - što za plaćanje energenata i uvoza, što za potrebe države, odnosno njene troškove predstavništava u inostranstvu, na primer.

Smirivanje kursa koje je nastupilo u ponedeljak samo je privremeno, smatraju stručnjaci. Do kraja godine, prognoziraju u G17, ulični kurs marke dostići će 18 do 19 dinara, dok će žiralni biti oko 20 dinara za marku.

S rastom kursa porasla je i cena benzina, ali i niz artikala robe široke potrošnje, čak i u društvenoj trgovini. Ono što nije poskupelo, ili barem ne dovoljno (mleko i meso, na primer), ne može ni da se nađe. Stručnjaci bi rekli da kontrola cena ne može da traje zauvek, odnosno da cene kad-tad stignu kurs. Ta jurnjava je već počela, a Dinkić cenama daje rok za sustizanje kursa do kraja godine. Najgore u celoj priči je to što ćemo imati kombinaciju nestašica i inflacije, koja će do kraja godine iznositi oko 70 procenata. Od početka godine do sada ulični crni devizni kurs porastao je 62 odsto, žiralni nešto više, dok su cene, zbog državne kontrole, rasle mnogo sporije. Ako u pomenutoj jurnjavi cena i kursa inflacija dva meseca uzastopno bude veća od 10 odsto, početkom iduće godine ulazimo u hiperinflaciju.

Zbog pada društvenog proizvoda i duboke recesije privrede, ocenjuje dr Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, moraće da padnu i zarade i penzije. Da bi ih oborila, država ima na raspolaganju dva mehanizma - nominalno smanjenje prihoda, za čim verovatno neće posegnuti, i inflaciju, koja takođe obara realne zarade. Dilema je jedino da li će država ići na jednokratno povećanje cena da bi ispeglala disparitet, ili će ići na varijantu postepenog rasta cena, što predstavlja siguran put u inflaciju.

To što premijer Mirko Marjanović i potpredsednik srpske vlade Dragan Tomić odgovorno tvrde da devalvacije neće biti ne znači gotovo ništa, barem iz dva razloga. Prvo, Marjanović je istu takvu tvrdnju izneo i dva dana pred poslednju devalvaciju, izvedenu 1. aprila 1997. godine. Drugo, devalvacija u ovom trenutku ne bi donela nikakve promene, osim što bi država time priznala realnost. Para za odbranu tog novog kursa nema, tako da bi i najmanji beogradski diler, na dan devalvacije, mogao da uspostavi kurs za 10 do 20 para viši od zvaničnog. Prema rečima profesora Jovana Rankovića, devalvacija bi jedino izbacila na površinu nagomilane gubitke privrede. Do kraja godine oni će, bez devalvacije, iznositi 40 do 50 milijardi dinara, a s devalvacijom oko 150 milijardi. Prema Rankovićevoj računici, to je pola ukupnog kapitala društvene privrede u zemlji.