Istraživanje: Šta je sve JUL

Vlast i novac

Fenomen sprege vlasti i novca nije zapisan u partijskim dokumentima kao cilj ni jedne od vladajućih političkih stranaka. Ali...

Nedavno je Slobodan Vučetić, sudija Ustavnog suda Srbije, nabrajajući dokaze o državno-političkoj i ekonomskoj kataklizmi Srbije spomenuo i "simbiozu vlasti i novca, legalizovanu, neustavnu i u demokratskim društvima nezamislivu pojavu". "U jednoj ličnosti pojavljuju se tri funkcije - ministar, direktor i visoki partijski funkcioner", opisao je Vučetić ovu pojavu, ne imenujući konkretno nikoga imenom i prezimenom i ne spominjući nijednu partiju.

Fenomen sprege vlasti i novca nije zapisan u partijskim dokumentima kao cilj nijedne od vladajućih političkih stranaka. Gledajući, na primer, stranački Program i Deklaraciju Jugoslovenske udružene levice (koalicionog partnera socijalista i radikala na republičkom i saveznom nivou) lako se primećuje da je ova stranka deklarativno "protiv promena koje mogu da dovedu do socijalne polarizacije, osiromašenja stanovništva i velike nezaposlenosti". U Programu materijalne i duhovne obnove društva JUL se zalaže za savremenu pravednu, pravnu i efikasnu državu. Pri tom, "jugoslovenska levica stoji čvrsto na stanovištu da nije tačno da se ekonomska efikasnost sukobljava sa pravednim i humanim odnosima medju ljudima, odnosno da ekonomska efikasnost nužno nosi nezaposlenost, socijalnu polarizaciju i siromaštvo znatnog dela stanovništva". U delu o borbi protiv svih vidova društvene patologije, Jugoslovenska levica spominje sivu ekonomiju, kriminal, šverc i korupciju kao traume protiv kojih se treba boriti organizovano i svim sredstvima.

Na istom web sajtu gde su prezentirana programska opredeljenja Jugoslovenske udružene levice može se naći i spisak članova najviših partijskih organa - Glavnog odbora i Direkcije. Kad se pogledaju imena, onda je već teško odoleti malom istraživačkom naporu koji podrazumeva stavljanje u odnos visokih partijskih funkcionera i njihov državni i privredni angažman. Mnogi članovi Glavnog odbora i Direkcije JUL-a zauzimaju u Srbiji i Jugoslaviji veoma važne položaje u državnoj administraciji i u velikim preduzećima koji su neodoljivo vezani za novčane tokove. Ali ne samo u finansijskoj sferi, već i u zdravstvu, pravosuđu i informativnoj delatnosti.

Opšte je mišljenje u političkoj javnosti Srbije da je JUL najunosnija firma u Srbiji, i da pripadnost toj stranci donosi novac. Bivši predsednik SPS-a i SFRJ Borisav Jović rekao je u nedavnom intervjuu da je JUL specifična partija po tome što nema članstvo, ali ima brojno rukovodstvo. Milovan Bojić je zbog svih tih prigovora koji se čuju u javnosti na Kongresu svoje stranke polemički odgovorio: "JUL ne može i neće biti kolektiv direktora, nego partija radnika, seljaka i inteligencije. On mora ostati otvoren za sve sposobne, ali zatvoren za one koji su na sve sposobni. JUL nije mesto gde se može dobiti imunitet za bilo čiji kriminalitet."

U jednom od intervjua, predsednica Direkcije Mirjana Marković je rekla da su novi bogataši i ratni profiteri kriminalci koji hoće vlast: "Svi ratni profiteri trebalo bi da budu tretirani kao kriminalci, što oni i jesu, a ne kao bogataši koji iz svoje ekonomske pozicije polako kreću u osvajanje političke vlasti." Uprkos tom načelnom stavu, u svom "Dnevniku" (od 10. septembra 1996) Mirjana Marković se hvali kako je: "JUL partija u kojoj ima najviše privatnih vlasnika. I ne samo da ih ima više nego u drugim partijama, već su oni na rukovodećim funkcijama u JUL-u. Prvi predsednik JUL-a je bio istaknuti privrednik i privatni vlasnik Nenad Đorđević. Sada je on potpredsednik JUL..."

Veliki priliv privatnika u ovu, po samoodređenju levičarsku stranku stvorio je apsurdnu situaciju da partijom koja programski zagovara ideje komunizma, levice i socijalne pravde dominiraju privatnici i novi bogataši. Boško Mijatović, ekonomski analitičar "Ces Mekona" i član DS-a, kaže da je to i prirodno: "JUL je stvoren kao stranka krupnih privrednika, više ga doživljavam kao interesnu grupu, sindikat poslovnih ljudi, a ne kao klasičnu partiju." Po njegovom mišljenju, logično je što poslovni ljudi teže vladajućim strankama: "To je najdirektniji put do velikog bogatstva, prečica umesto mukotrpnog i neizvesnog uspinjanja. Problem nastaje kasnije. Kad obe strane bivaju ubeđene da je to bogatstvo njihovo. Tada je konflikt neizbežan." Činjenica je da je JUL vremenom imao u svojim redovima sve veći broj biznismena koji su bili naprosto prinuđeni da pristupe ovoj stranci. Naime, "biznismenima" je postalo jasno da je za unosne poslove potrebno ne-formalno odobrenje JUL-a, bez koga se nisu mogle dobiti neophodne državne dozvole i odobrenja.

Da bismo pokazali razmere ove pojave, pozvali smo u pomoć i publikaciju "200 najvećih", koju je prošle godine izdala "Ekonomska politika" koristeći se poslovnim rezultatima iz 1997. godine. Među 200 preduzeća nema svih firmi na čijem su čelu rukovodeći kadrovi JUL-a, pa će ovo istraživanje ostati uskraćeno za sve podatke.

I još jedna napomena. Osim spiska članova Glavnog odbora i Direkcije JUL-a koristili smo i zvanične liste kandidata ove stranke na saveznim izborima 1996. godine.