Deset godina Slobodana Miloševića u deset slika:

Gazimestan 1989 - mesto gde su najavljene bitke

Za zvanično "krunisanje" "vođe svih Srba" izabran je jedan istorijski datum - proslava 600-godišnjice Kosovske bitke. Sa pozornice visoke 18 metara Milošević je predstavio urbi et orbi i sebe i "preporođenu, jedinstvenu, jaku i dostojanstvenu" Srbiju

Slobodan Milošević je odmah posle Osme sednice postao neprikosnoveni lider Srbije: na zidovima mnogih kancelarija zamenio je Tita, šoferi su lepili njegove slike na "šoferšajbnu", mesari ukrašavali izloge sa kobasicama i slaninom. Jedan ženski list proglasio je Miloševića "muškarcem godine". Mitinzi, takozvano događanje naroda, tutnjali su Jugoslavijom: u takozvanoj antibirokratskoj revoluciji kojom je rušena vlast u pokrajinama korištena su, kako je to obećao Milošević, "sva sredstva, i institucionalna i vaninstitucionalna". U mitinzima su neki videli raspamećivanje i srljanje u propast srpskog naroda, a neki "otmenost i dostojanstvo" (akademik Dejan Medaković). Hit-parola te 1989. bila je "Slobo, Slobodo!".

Za zvanično "krunisanje" "vođe svih Srba" izabran je jedan istorijski datum - proslava 600-godišnjice Kosovske bitke.

Na Vidovdan, 28. juna 1989, Gazimestan je bio sjajna, jedinstvena pozornica kao iz nekog Sesil B. de Milovog spektakla: prema zvaničnim izveštajima oko 2.000.000 ljudi (Rojters je procenio 600.000), zastave, litije, ikone, kandila, transparenti... Pored puteva koji su vodili na Gazimestan postavljeni stolovi, devojke u narodnim nošnjama. Kneževu trpezu osmislio Milić od Mačve. Na njoj je pečenje, kao identitet proslave, bilo glavna đakonija. U Gračanici je održana sveta liturgija kojoj su prisustvovali svi arhijereji SPC-a. Mošti Kneza Lazara koje su do tada putovale "srpskim zemljama" iz Gračanice su prenete u crkvu Svetog Nikole u Prištini, gde su posle desetodnevnog boravka krenule ka zadužbini Kneza Lazara, manastiru Ravanici. Samo u Gračanici moštima se poklonilo oko 500.000 ljudi. Održan je parastos kosovskim junacima u crkvi Samodreži. Zasađeno je 600 topola.

Slobodan Milošević se helikopterom spustio na Kosovo polje. A onda, zvuci Betovenovog Svečanog posmrtnog marša, hor stotinu sveštenika, državna himna.

Sa pozornice visoke 18 metara Milošević je predstavio urbi et orbi i sebe i "preporođenu, jedinsvenu, jaku i dostojanstvenu" Srbiju:

"Sticajem društvenih okolnosti, ovaj veliki jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome, danas teško da odgovorimo na ono staro pitanje: sa čim ćemo pred Miloša."

Milošević je naglasio da "igrom istorije i života izgleda kao da je Srbija baš ove 1989. povratila svoju državu i svoje dostojanstvo..." Rekao je i da je danas teško reći šta je u Kosovskoj bici istina, a šta legenda. "Ono što je izvesno, kroz sve ove vekove koji su iza nas, je da nas je na Kosovu pre 600 godina zadesila nesloga", naglasio je Milošević iznoseći tezu da je bitka izgubljena zbog tragične nesloge u vrhu srpske države.

Predsednik Srbije poručuje u ovom, pokazalo se, istorijskom govoru, da su se tek sada, posle punih šest stotina godina, srpskom narodu otvorile oči i da su tek sada, pod ovim rukovodstvom, ispravljene nepravde koje su u prošlosti nanesene srpskom narodu. Ovo je bio prvi od akcenata govora koji su pozdravljeni dugim aplauzom. Drugi je usledio posle Miloševiće tvrdnje da Srbi nisu osvajali i da nisu ekploatisali druge, a treći, najgromoglasniji, propratio je Miloševićev poklič: "Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene."

U slovu patrijarha Germana preovladavala je druga intonacija; on je, između ostalog, rekao: "Imamo se za šta kajati i šta kod sebe ispravljati."

Odnosi među republičkim vrhuškama su vrlo zategnuti. Atmosferu Gazimestana oslikao je u nekoliko rečenica Borisav Jović u "Poslednjim danima SFRJ":

"Drnovšek me obaveštava da će ići na Kosovo 28. o.m. Ići će, kaže on, i Janez Stanovnik. Jedino se pribojava da Slobodan u svom govoru ne povredi Sloveniju, da ih dovede u neugodan položaj. Kažem mu da može biti siguran u korektnost, nismo mi nekulturni kako nas oni zamišljaju, da ih pozovemo u goste pa da im psujemo majku. Ako ćemo se raspravljati, to ćemo učiniti u drugoj, a ne ovoj, svečanoj prilici."

Na Gazimestanu je bio kompletan tadašnji politički vrh zemlje: Slobodan Milošević, Borisav Jović, Janez Drnovšek, Milan Pančevski, Ante Marković, Ivo Latin, Obrad Piljak, Branko Kostić, Janez Stanovnik, Veljko Kadijević. Odsutan: dr Stipe Šuvar, član Predsedništva SFRJ iz Hrvatske.

Iako su novine zabeležile da je proslavi na Gazimestanu, pored nekoliko stotina iseljenika sa svih kontinenata, prisustvovalo oko 50 diplomatskih predstavnika, prećutale su da su ambasadori zapadnih zemalja odbili da prisustvuju; mnogi su proslavu videli kao manifestaciju pregrejanog srpskog nacionalizma. Zbog nedolaska najžešće je kažnjen američki ambasador Voren Cimerman: Milošević je devet meseci odbijao da ga primi u zvaničnu audijenciju.

Ikonografija slavlja je protekla u znaku slika Slobodana Miloševića i pesama i parola: Slobodane, mili brate... Slobo Srbine, Srbija uz tebe... Od kad nesta Karađorđe, mi nemasmo boljeg vođe... Srpska se truba sa Kosova čuje.... Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala...

Srpsko rukovodstvo je pre proslave najviše brinulo o bezbednosti:

"Radmilo nije zadovoljan. Služba na Kosovu slabo radi, sporo reaguje, a nije siguran ni da je još svuda pouzdana. Žali se da prisluškuju razgovore u hotelskim sobama gde nas (i Njega!) smeštaju kad idemo tamo. Još se nije uspelo dobaviti dovoljno informacija, mada su na tragu za neke za koje se veruje da su kolovođe kontrarevolucije. Služba nije uspela da pohvata odmetnike, nije otkrila grupe sličnih koji vrlo verovatno postoje u nekoliko gradova Kosova itd. Za Azema Vlasija, kaže Radmilo, postupak se vodi normalno. Ima sasvim dovoljno dokaza da dobije 5-10 godina robije. Dosta teškoća imamo sa saveznim SUP-om. Pera Gračanin mnogo mekan čovek za taj posao. Malo-malo pa zove Radmila i kaže: 'Pustite tog Vlasija ako niste ništa našli', 'da pustimo ove iz izolacije', 'da ukinemo vanredne mere...' Navodno, Pera se žali da to od njega zahteva Ante Marković." (Borisav Jović, "Poslednji dani SFRJ").

Radmilo je, naravno, Radmilo Bogdanović, ministar srpske policije.

Albanaca nije bilo na proslavi - bojkotovali su slavlje. Jović zapisuje telegrafski 29. juna: "Na Gazimestanu je sve proteklo veličanstveno. Bez incidenata. Očigledno je da su se separatisti odlučili za prividan mir i red, verujući da je to uslov da ukinemo vanredne mere."

"Politika" je proslavi posvetila osam strana, a "Politika ekspres", koju su tada ironično zvali i "Slobodanka", opet je sve nadmašila: o događaju je izvestila na 11 strana!

U Jugoslaviji, ali i u svetu, mnogi su se duboko zamislili i zabrinuli nad rečenicom da je Srbija ponovo pred bitkama: "One nisu oružane, mada ni takve još nisu isključene."

Dogodilo se te 1989:

- Demonstracije pred saveznom skupštinom 28. februara: studentima iz Studentskom grada aktivisti režima pridržuju radnike iz fabrika. Prevoz organizovan: autobusima. Zahteva se obračun sa kosovskim rukovodstvom. Glavna parola: "Uhapsite Vlasija." Milošević obećao da će Kosovo "biti rešeno" i da će biti hapšenja.

- Objavljena Miloševićeva knjiga "Godine raspleta". Predgovor napisala Desanka Maksimović.

- Na Miloševićev predlog raspisan Zajam za privredni preporod Srbije.

- Slikaru Mići Popoviću posle 18 godina uručena Politikina nagrada za slikarstvo. "To je ispravljanje nepravde iz razloga koji će se tek razjasniti", izjavljuje prvi čovek Politike Živorad Minović.

- Na Cetinje iz Italije preneseni posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene.

- Sedmojulsku nagradu za književnost dobio Matija Bećković.

- Zbog saobraćajke, nezaustavljanja na prvi znak milicije i neposedovanja vozačke dozvole, milicionar Petko Gavrić "propustio kroz šake" Borisa Muževića, člana predsedništva CK SKJ iz Slovenije.

- Na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici prvi put presađeno srce: profesor Ninoslav Radovanović operisao Alojza Klobučara iz Črnobelja.

- Prema istraživanjima "Borbinog" centra za ispitivanje javnog mnjenja, najviše Jugoslovena (90,8 odsto) zadovoljno što živi u "svojoj republici"; 62,5 odsto smatra Jugoslaviju važnijom od svoje republike.

- Voz bratstva-jedinstva krenuo iz Slovenije za Srbiju. Vođa puta Jože Smole odigrao tango sa Radmilom Anđelković, predsednicom Soc. saveza Srbije. Anđelkovićka dobila nadimak Rada Lambada.

- Umro književnik Danilo Kiš.

- Umrla Mira Trailović, reditelj, dugogodišnja upravnica Ateljea 212.

- Vlade Divac potpisao trogodišnji ugovor sa "Lejkersima".

- Na predlog Televizije Zagreb ukida se zajednički nedeljni tv dnevnik

- U Nikšiću "Miting protiv gladi" na kome se peva: "Ko to smije radnika da bije" i "Crna Gora u boj kreće gladovati više neće".

- Najbolji film pulskog festivala "Sabirni centar" Gorana Markovića.

- Zbog finansijskih malverzacija dvogodišnji pritvor za Fikreta Abdića, bivšeg direktora "Agrokomerca".

- Olivera Katarina tužila Dušana Alimpića, nekadašnjeg prvog čoveka Vojvodine, što je javno rekao da "najodgovorniji ljudi Srbije za mitinge pronalaze i neke profuknjače koje demonstriraju i pevaju nacionalističke pesme"

- Na ljubljanskom groblju Žale postavljen kenotaf: nadgrobni spomenik nad praznim grobom žrtvama "Dahauskih procesa".

- CK SK BiH rehabilituje Avdu Humu, Osmana Karabegovića, Hajru Kapetanovića i Čedu Kapora, kojima su bile izrečene idejno-političke mere zbog nacionalističkog skretanja.

- U Beogradu IX konferencija nesvrstanih. Gadafi poklonio zoološkom vrtu kamilu.

- U Šibeniku suđenje Jovi Opačiću zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i povredu ugleda SFRJ.