Rusija: Finansijske afere

Zašto je Kremlj ćutao?

O skandalu su pre nekoliko dana telefonom razgovarali i Jeljcin i Klinton

Specijalno za "Vreme" iz Moskve

Otkako se u zapadnoj štampi pojavio talas napisa o korupciji u Kremlju i o pranju ruskog novca, dobijenog od MMF-a u američkim bankama, u Rusiji se, kao glavna, vrte dva pitanja: kome je to trebalo, i zašto baš sada?

Ovdašnji političari i mediji skoro su jedinstveni u oceni da je cilj cele "kampanje" politička diskreditacija vlasti u Rusiji.

Međutim, kao glavni pokretači imenuju se kako snage u samoj Rusiji tako i republikanske u Vašingtonu, ili pak jedni i drugi u sprezi.

Kao jedna od verzija pominje se mogućnost da su napadi deo kampanje da se diskredituju i Moskva i američki potpredsednik Al Gor pred američke predsedničke izbore iduće godine. Gor se tokom ove decenije snažno zalagao za finansijsku pomoć Rusiji. Kome odgovara? Republikancima u Vašingtonu i opoziciji Kremlja.

Svi prozvani, vodeći biznismeni i političari, listom su odbacili optužbe da su umešani u iznošenje i pranje ruskog novca i da imaju veze sa korupcijom.

Među prvima se oglasio kontroverzni biznismen Semjon Mogiljevič, za koga američki istražni organi tvrde da je umešan u skandal sa iznošenjem više od 15 milijardi dolara iz Rusije preko Njujorške banke (Bank of New York).

ŽRTVENI JARCI: On navodi da je reč o čisto o političkim motivima; najverovatnijom smatra verziju da izvesni finansijski krugovi u SAD i Britaniji pokušavaju da iskoriste najnoviji skandal da bi se zaustavili novi krediti Rusiji. Semjonovič tvrdi da i on i drugi ruski biznismeni služe samo kao žrtveni jarci.

Mogiljevič još smatra da taj skandal ukazuje i na strahovanja Zapada od "jačanja pozicije Rusije u svetu, što se mnogima ne dopada".

On optužbe povezuje i sa sve jačim kritikama koje Jeljcin upućuje Zapadu zbog više međunarodnih pitanja, uključujući Jugoslaviju, kao i sa ruskim željama da se čvršće poveže sa azijskim zemljama.

Slično je reagovao i "reformator", glavni čovek ruskih Jedinstvenih energetskih sistema (JES), Anatolij Čubajs na pisanje "Obzervera".

Moćni Čubajs odbacuje sve navode u umešanost te kompanije u pranje novca. Čubajs, međutim, potvrđuje da je problem korupcije zaista jedan od najvećih problema u Rusiji. On, ipak, ne može da se složi sa ocenama da u Rusiji "vlada mafija" i da je ceo ruski biznis povezan sa korupcijom.

Pisanje zapadne štampe, a pre svega italijanskog "Korijere de la sera", o tome da je firma "Mabeteks", koja je gradila vodeće federalne javne zgrade u Moskvi, deponovala više od milion dolara u jednu švajcarsku banku na račun koji je navodno pod kontrolom glavnog menadžera Pavela Borodina najviše su potresle, naravno, Kremlj.

Tvrdnje da je on taj novac dostavio Jeljcinu i njegovim ćerkama Tatjani Đačenko i Jeleni Okulovoj, preko kreditnih kartica, Borodin je naravno odbacio, kao i sam vlasnik firme "Mabeteks" Bedžet Pakoli.

Po pisanju ovdašnje štampe, prvobitni plan Kremlja bio je da se ne diže prevelika prašina. Šef predsedničke administracije Aleksandar Vološin bio je, po pisanju "Komersanta", pristalica verzije da je ceo skandal potekao od unutrašnje borbe u samoj Americi, i da će sa smirivanjem tamošnje situacije prirodno prestati i napadi na Kremlj. Zato su i reakcije Kremlja bile šture i uzdržane.

Kremlj je u saopštenju demantovao da su predsednik i njegova porodica uopšte ikada imali račune u stranim bankama. Borodin je, takođe, saopštio da nikada nije imao račun u Švajcarskoj.

DOKAZI: Konkretnije i oštrije reakcije ruskih zvaničnika očekivale su se ne samo na Zapadu već i, naravno, u samoj Rusiji. "Ne mogu da shvatim da predsednik zabija glavu u pesak. Pokušaji da se zataškaju stvari, da se spreči sprovođenje istrage do kraja samo će podstaći sumnje i glasine", smatra bivši državni tužilac Jurij Skuratov, kome je, po njegovim tvrdnjama, koleginica iz Švajcarske Karla del Ponte stavila početkom godine "pod nos" dokaze o korumpiranosti Kremlja i vezama sa "Mabeteksom". Moskovska štampa takođe procenjuje da oklevanje Borisa Jeljcina da javno progovori o ovim optužbama dodatno slabi Jeljcinov predsednički autoritet.

Kako je zapadna štampa nastavljala sa napadima, a tema korupcije u Rusiji i finansijskim mahinacijama postala tema broj jedan u zvaničnim rusko-američkim razgovorima, shvatilo se da je vrag odneo šalu.

Iz Kremlja je najpre izdato saopštenje u kojem se poriče umešanost šefa države u bilo kakve skandale. Glavni menadžer Kremlja Borodin odbacio je navode da su predsednik Boris Jeljcin i njegove dve kćerke umešane u finansijske malverzacije i pranje novca, navodeći da su sve to "laži i izmišljotine".

RUSKO-AMERIČKA ISTRAGA: Posmatrači u Moskvi smatraju da je ne samo Kremlju već i američkoj administraciji stalo da se stvar što pre razreši.

Zamenik američkog državnog sekretara Stroub Talbot je pre nekoliko dana u Moskvi rekao da finansijski skandal nikako neće negativno uticati na odnose dve zemlje, a šef ruske diplomatije Igor Ivanov saopštio je da je Rusija zainteresovana da se cela stvar sa računima u njujorškoj banci preispita.

O skandalu su pre nekoliko dana telefonom razgovarali i Jeljcin i Klinton. Detalji, naravno, nisu saopšteni. Premijer Putin je, posle razgovora sa Klintonom, na Novom Zelandu, napravio korak napred u odnosu na sve ruske zvaničnike, koji su se uprkos zavničnim podacima o organizovanom kriminalu i korupciji kleli da toga u Rusiji nema. Putin je priznao činjenicu da ruska mafija pere novac u stranim bankama, ali je dodao da je cela priča ipak malo preuveličana.

Putin, kao i njegov prethodnik Sergej Stepašin, ubeđen je da nikako ne može biti reči o novcu MMF-a već, moguće, o parama zarađenim na tržišnim operacijama.

Bilo kako bilo, ruski stručnjaci su odleteli u Vašington da zajedno sa tamošnjim kolegama ispitaju celu stavr sa njujorškom bankom. Klinton im je obećao "povoljne uslove za rad", šta god to značilo. Ma kakvi bili rezultati, skandal je Rusiji već naneo nepopraviljivu štetu. Čak i ako se talas antiruskih napisa smiri a MMF nastavi da daje kredite, Rusija se skoro neće otarasiti epiteta "mafijaška".