Tokio

Otkaz

Šefovi Tošiaki Sakaija, u kompaniji za proizvodnju video igara "Sega Enterprises Ltd.", saopštili su mu da je njegov rad ispod zadovoljavajućeg. Predložili su mu da dâ otkaz i ponudili otpremninu u iznosu od 2,6 miliona jena (23.900 dolara). Gospodin Sakai je odbio ponudu: on smatra da je njegov rad odličan.

Tri dana kasnije, "Sega" je rekla Sakaiju da odnese kući sve lične stvari, vrati kompaniji njenu imovinu i da se javi na dužnost u kancelariju nazvanu "Pasona" (prema engleskoj reči "personnel"). Kada je stigao, Sakai je zatekao praznu sobu u kojoj, osim stola, tri stolice, brave bez ključa i telefona sa koga nije moglo da se telefonira izvan kompanije, nije bilo ničega. Nije mu dat nikakav posao i zabranjena mu je svaka delatnost ili razonoda. Bio je otpušten, na japanski način.

"Neću biti u stanju da ovo podnesem", seća se Sakai svoje prve pomisli. Mesecima kasnije, on je i dalje odrađivao svojih 40 sati nedeljno u "Pasoni".

U Japanu je sve više slučajeva poput ovog, budući da su korporacije ozbiljno rešile da isprazne svoje kancelarije prepune službenika. One su pojačale napore ka rekonstrukciji čak i nakon što je japanska ekonomija, posle godina recesije, počela da pokazuje znake ponovnog uspona. Stopa nezaposlenosti narasla je na 4,9 odsto, što je najviša stopa od 1953, od kada Japan vodi ovu statistiku. Većina ekonomista očekuje da će ova stopa rasti još više.

Ali iako japanski sistem "doživotnog zaposlenja" počinje da se raspada, socijalni tabui i pravne prepreke još znatno otežavaju otpuštanje radnika. Rezultat je da su poslodavci pronašli originalna rešenja kako da otpuste radnike, dok radnicima život zavisi od ostanka na poslu.

I zaista, gospodin Sakai koga je "Sega" bezuslovno otpustila u martu, obratio se sudu pokušavajući da povrati svoj posao. U tužbi koja je neuobičajena za Japan, on ističe da je njegovo otpuštanje nelegalno, jer kompanija ničim nije dokazala svoje optužbe da je on loš radnik bez mogućnosti da se popravi.

"Sega", čiji su prihodi počeli da variraju pre dve godine, opisuje Sakaija kao nekoga ko pravi probleme. Prema njihovom mišljenju, on nije završavao izveštaje na vreme, bio je grub preko telefona, a jednom se, 1990, uspavao i propustio let na važan poslovni sastanak. Sakai, koji se zaposlio u "Segi" pre devet godina, priznaje da je propustio let, ali negira preostale optužbe.

Kada je preseljen u "Pasonu", Sakai je dobio pismena naređenja da mora boraviti u sobi svakoga dana od 8.30 h do 17.15 h. Imao je 55 slobodnih minuta za ručak. Nije smeo da donese u kancelariju ništa od ličnih stvari. ("Sega" tvrdi da ova odredba nije morala biti bukvalno shvaćena.)

Rešen da izdrži, Sakai je provodio većinu svojih dana u sobi, drhteći za budućnost. Tu i tamo ustao bi sa stolice da protegne noge ili odleži na podu ispravljajući bolesna leđa. Noću bi otišao u svoj stan, u kome živi sam, i letargično sedeo pred televizorom. U januaru su se još trojica zaposlenih pridružili Sakaiju. Jedan je vrlo brzo vraćen na posao, a preostala dvojica su ostala. Nakon mesec dana jedan od njih je dao otkaz, a drugi je otpušten u februaru.

Krajem januara "Sega" je ponovo predložila Sakaiju da ode uz smanjenu otpremninu od 2,3 miliona jena. On je ponovo odbio. Shvativši da je na ivici da bude izbačen, pridružio se manjem od dva sindikata radnika "Sege". Ali, osim njega, niko nije pokazivao volju da se bori.

"Nešto nije u redu sa Japancima", rekao mu je Keiči Hiroši, vođa sindikata.

"Sega" je, zatim, preko sindikata obavestila Sakaija da je otpušten, uz otpremninu od 3,34 miliona jena. Međutim, još mesec i po dana nakon toga Sukai je nastavio da se javlja na posao u "Pasoni".

Sukai je bio pod konstantnim stresom - vikao je na prodavce u radnji, izgubio apetit i spavao svega dva sata dnevno.

Sakai je tužio "Segu", tražeći natrag svoje radno mesto i platu. Nisu mu dozvolili ni u zgradu da uđe.

Krajem aprila "Sega" je najavila otpuštanje još četvrtine (oko 1000 ljudi) zaposlenih. Sakai tvrdi da "Sega" koristi "Pasonu" kako bi zastrašila radnike i prisilila ih da pristanu na njihove ponude. Šuniči Nakamura, potpredsednik izvršnog odbora "Sege", kaže da je gospodin Sakai bio privremeno smešten kako bi razmislio o mogućem novom zaposlenju. Običaji i zakoni u Japanu otežavaju otpuštanje loših radnika, ali "vremenom će to postati neizbežno", kaže Nakamura.

Sukai u međuvremenu ne traži novi posao, već se priprema za sudski spor, koji u japanskom sporom pravosuđu može potrajati godinama.

Zia Pueblo

Simbol

Zia - simbol sunca - postao je sveprisutan sinonim za Novi Meksiko. On je deo državne zastave od 1925. Prisutan je na dozvolama i propusnicama. Kad otvorite telefonski imenik u Santa Feu, pronaći ćete najmanje100 Zia znakova. Ovaj simbol se može pronaći čak i na vratima uličnih toaleta.

Ali, za 850 pripadnika indijanskog plemena Zia Pueblo, simbol sunca je najsvetiji deo njihove kulture.

"Mi se molimo putem sunca. Sve što ima veze sa religijom odvija se uz pomoć i posredstvom sunca", kaže Isidro Pino, starešina Zia Pueblo plemena.

Doskora, pleme je moglo jedino da vodi skupu pravnu bitku, pokušavajući da zaštiti svoj simbol. Rezultat je zasad samo delimična koncesija koju je plemenu priznala država.

U svom spisu država obznanjuje da simbol sunca pripada plemenu Zia Pueblo i da ga je ona prisvojila bez dozvole i ovlašćenja.

Drugi deo borbe uključio je i saveznu vladu. Od jula meseca predstavnici Odeljenja za patente i trgovinu SAD imali su susrete sa američkim starosedeocima širom zemlje. Njihov izveštaj očekuje se 30. septembra.

Narod Zia Puebla nada se da će taj izveštaj podstaći promene u pravcu nove legislative vezane za zaštitu svetih simbola.

"Krajnji cilj bio bi zaštita ovog određenog simbola sunca, ali i zaštita simbola i znakova širom zemlje", kaže Amadeo Šajdži, guverner Zia Puebla.

Razrešenje ovog spora uticaće na oko 500 starosedelačkih plemena u Americi.

S druge strane, postoji i niz kompanija i preduzeća koji trenutno koriste Zia simbol.

Za narod Zia Puebla to je pitanje poštovanja. "Toliko puta smo bili odbijeni, gurnuti i spoticani... Ukoliko dozvolimo biznismenima da koriste ovaj znak, onda želimo autorsku naknadu zauzvrat", kaže Isidro Pino.