Evropska fudbalska previranja
G-14 protiv UEFA
Najmoćniji klubovi Evrope nezadovoljni novom formulom Lige šampiona zato što ima "previše autsajdera", i ponovo razmišljaju o osnivanju sopstvenog takmičenja van UEFA
Mi imamo G-17, fudbalska Evropa
G-14. Iako suštinski nemaju nikakve veze, vezuje ih identični ekonomski (iz koga
proizilaze i svi drugi) interes. Naši ekonomisti zalažu se za suštinsku ekonomsku i
političku reformu zemlje, šefovi vodećih evropskih klubova - mnogi od njih dokazani
eksperti u zdravoj ekonomiji - žele bolji sistem takmičenja, pod čime se podrazumeva
još veći profit od sadašnjeg.
Odigrana su tek tri kola nove Lige šampiona (koja zapravo tako ne bi smela da se zove jer u njoj igraju i vicešampioni, trećeplasirani i čak četvrtoplasirani iz najjačih liga, tako da se može desiti da na kraju sezone šampion Evrope bude klub koji nije šampion svoje zemlje), a već stižu glasni prigovori. Osnovni glasi: previše je autsajdera, previše "malih" ekipa tipa Molde (Norveška), AIK (Švedska), Maribor (Slovenija), Villem II (Holandija), Šturm (Austrija), a ni za Kroaciju (Zagreb) i Spartu (Prag) ne bi se moglo reći da pripadaju evropskoj eliti. "Mali" timovi ne izazivaju veliko interesovanje publike i, bez obzira na to što su televizijski prihodi garantovani, klubovi gube na neprodatim ulaznicama. Tako je utakmicu Real Madrida protiv Moldea gledalo jedva desetak hiljada ljudi na stadionu koji ima mesta za 90.000, a norveški šampion nije mogao da napuni ni Olimpijski stadion u Atini, iako se zna da Olimpijakos ima fanatične navijače - prošlog utorka utakmici je prisustvovalo pedesetak hiljada gledalaca, još 30.000 mesta ostalo je prazno.
UEFA je prošle godine pod velikim pritiskom najmoćnijih klubova i pred projektom firme "Medi Partners" popustila, reformisala takmičenja, i ponudila znatno veće pare klubovima nego dosad (garantovana minimalna zarada je četiri miliona a maksimalna 36 miliona maraka), ali je mir trajao kratko. Silvio Berluskoni, predsednik Milana i bivši šef italijanske vlade, rekao je ovih dana u intervjuu "Gazeti delo Sport" da sadašnju formulu takmičenja "vidi kao prelaznu". On je kritikovao sistem takmičenja, pored ostalog i zato što indirektno utiče na nacionalne šampionate. Priznao je da je njegov tim prošle sezone osvojio titulu prvaka Italije i zato što nije igrao u Evro-ligi (nije se kvalifikovao), a sada je u sličnoj situaciji Inter. Berluskoni se zalaže za "Super-ligu" u kojoj bi igrali samo najjači evropski klubovi, a "Media Partners" garantuje učesnicima minimum od 25 miliona maraka, dok maksimalna nije objavljena ali ako je proporcionalna razlici u odnosu na sadašnju garanciju UEFA mogla bi biti više od 200 miliona DM!
NOVA STRATEGIJA: Za razliku od prošlog pokušaja, kada su se klubovi iz G-14 oslanjali samo na sopstvene snage i astronomsku ponudu "Media Partners", u novu strategiju "zavere protiv UEFA-e" uključene su, izgleda, i nacionalne lige. Za 11. oktobar u Frankfurtu je zakazan sastanak 12 najjačih profesionalnih liga Evrope (Italija, Nemačka, Španija, Nemačka, Francuska, Holandija, Škotska, Belgija, Grčka, Portugal...). Ideja je "legalizacija" budućih odluka i traženje čvršćeg uporišta za slučaj otvorenog rata sa UEFA-om koja je svojevremeno pretila isključenjem ne samo klubova-pobunjenika nego i njihovih federacija. Paralelno sa tom strategijom razvija se još jedna - koketiranje sa FIFA-om. Iako svetska fudbalska organizacija naizgled nema ništa sa evropskim lokalnim poslovima, permanentni sukob predsednika FIFA-e Sepa Blatera i UEFA-e Lenarta Johansona zgodan je povod za svrstavanje G-14 uz Blatera, čime se vrši dodatni pritisak na Johansona. Vodeći klubovi Evrope otvoreno su podržali Blaterovu ideju o mondijalima na svake dve godine, dok se UEFA tome opire svim silama. Na prošlonedeljnom sastanku svih predsednika i generalnih sekretara UEFA-e u Nionu, UEFA je predstavila analizu engleske firme "Oliver Ohlbaum Associates", u kojoj se dokazuje da bi evropski fudbal izgubio 300 miliona dolara u osam godina ako bi se svetska prvenstva igrala svake druge godine.
UEFA tvrdi da je ispoštovala sve dogovore sa klubovima i da ne vidi nijedan razlog za njihovo nezadovoljstvo. Istovremeno, generalni sekretar UEFA-e Gerd Aigner najavio je formiranje radne grupe koja će utvditi "ekonomsku stabilnost" klubova. Aigner kaže da se "ne može dopustiti da klubovi dobijaju velike pare od UEFA-e i da istovremeno uvećavaju svoje dugove". Čini se da je direktno "gađao" Real Madrid čiji je priznati dug 250 miliona maraka (nije mnogo bolja ni Benfika, koja duguje oko 150 miliona DM), ali se potpredsednik Reala Huan Onieva nimalo ne uzbuđuje:
"UEFA nema ni najmanje pravo da se meša u naše interne stvari i brzo će to shvatiti", rekao je pretećim tonom Onieva.
UEFA i vodeći klubovi različito tumače učešće u evropskim kupovima. UEFA smatra da klubovi igraju "po njenom pozivu", dok oni sami tumače da su izborili to pravo plasmanom u nacionalnim ligama.
JEDINSTVENI KALENDAR: Jedna od retkih stvari u kojoj su svi složni jeste potreba za jedinstvenim međunarodnim kalendarom. Jedna komisija FIFA u završnoj je fazi izrade predloga koji treba da bude obelodanjen 29. oktobra i usvojen 7. decembra na Kongresu FIFA-e u Tokiju.
Ako sve bude u redu, već u kvalifikacijama za SP u Japanu i Koreji 2002. sve reprezentacije igraće u istim terminima. Osnovna ideja je 20 termina za reprezentacije u dve godine, 12 za kvalifikacione mečeve za svetsko, odnosno evropsko prvenstvo i osam za prijateljske susrete. UEFA je prošle nedelje izletela sa predlogom da se prijateljski mečevi - s obrazloženjem da za njih nema dovoljno ekonomskog interesa - zamene za "Kup nacija" koji bi se igrao na ispadanje (samo jedan susret). Ideja je zapravo kontra-teža Blaterovom predlogu o mondijalu na dve godine, ali nije dobro primljena u većini evropskih federacija koje žele da zadrže pravo igranja prijateljskih mečeva.
Bilo kako bilo, u fudbalskoj Evropi se nešto kuva, po običaju daleko od nas. Dok sadašnji projekat bar dopušta teoretsku šansu da i neki "mali" klub stigne do Lige šampiona (poput Maribora ili Moldea), ideja o "Super-ligi" za koju se zalažu klubovi iz G-14 biće, do daljeg, "misaona imenica" za naše timove i bez političkih (sada prisutnih) motiva.
Vladimir Stanković
