Opozicija
Minimalna platforma
Sutrašnji okrugli sto opozicije u
organizaciji Demokratskog centra (DC) biće zatvoren za novinare, objavio je pred sastanak
predsednik DC-a Dragoljub Mićunović. Objašnjavajući razloge zbog čega okruglom stolu
ne prisustvuju novinari Mićunović je rekao: "Želeli smo da isključimo medijski
efekt, jer želimo da približimo stavove, ali ne za publiku nego radi postizanja
sporazuma." Organizatori tvrde da je "klima pred sastanak jako dobra", i izražavaju
uverenje da će većina stranaka učestvovati i da će ih predstavljati lideri, a da li
će tako i biti ostaje da se vidi na okuglom stolu u četvrtak 30. septembra. Mićunović
je dan uoči sastanka izjavio da "ubeđuje" predsednike stranaka da na okrugli sto
dođu lično a da ne šalju predstavnike, "jer to garantuje brži rad".
Na okruglom stolu će, prema rečima organizatora, učestvovati Srpski pokret obnove, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Demohrišćanska stranka, Građanski savez Srbije, Demokratska alternativa, Demokratski centar, Nova demokratija, Socijaldemokratija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Saborna narodna stranka, Reformsko-demokratska stranka Vojvodine, Savez vojvođanskih Mađara, Demokratska partija vojvođanskih Mađara, Savez građana Subotice kao i koalicije "Sandžak" i "Vojvodina".
Srpska opozicija bez uspeha pokušava da se udruži u jedinstveni blok protiv vlasti još od samog početka višestranačkog života. Uspela je da napravi nekoliko velikih koalicija, kao što je Depos ili koalicija "Zajedno", ali ni one nisu uspele da okupe ceo partijski spektar; naprotiv, izazivale su unutarstranačke rascepe. Najozbiljniji pokušaj sporazumevanja opozicionih partija napravljen je u zimu 1996. oko opštih političkih uslova za koje će se zalagati parlamentarna opozicija. To je jedan od retkih sporazuma demokratske opozicije s radikalima; trajao je otprilike dva meseca, i tiho se raspao.
Najbliža tačka približavanja bila je u onom trenutku kada su se 9. avgusta 1999. u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve sreli i dva sata razgovarali sa patrijarhom Pavlom o potrebi promena u Srbiji i formiranju prelazne ekspertske vlade Srbije predsednik SPO Vuk Drašković, predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić, predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović, predsednik koalicije "Vojvodina" Dragan Veselinov, predsednik Saborne narodne stranke Slobodan Rakitić i predstavnici "Pakta za stabilnost Srbije" - Mlađan Dinkić i Predrag Marković. Neposredno pre njih u Patrijaršiji je bio i Momčilo Perišić, predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju. Na Preobraženjskom mitingu jasno se videlo da na srpskoj političkoj sceni jasno postoje dve struje - jedna je za vaninstitucionalnu smenu režima, a druga za promenu režima na izborima.
Povodom najave da će se održati Okrugli sto opozicije o mogućnostima zajedničkog delovanja, redakcija nedeljnika "Vreme" poslala je na adrese 14 stranaka pitanje: "Može li se na Okruglom stolu dogovoriti zajedničko delovanje opozicije i šta je minimalna platforma takvog okupljanja?" Dobili smo odgovore od samo šest stranaka. Odziv na ovu anketu je znatno slabiji od prethodne (o izbornim uslovima), objavljene u broju 451 od 28. avgusta 1999. godine. Tada nisu stigli odgovori od tri opozicione stranke.
D.G. i M.M.
Demokratska stranka Srbije:
Svetski standardi
Opozicione stranke moraju dogovorom da utvrde minimalne uslove za ravnopravne izbore. Na osnovu tog dogovora treba da pregovaraju sa vlastima na okruglom stolu, kako bi se što pre raspisali preko potrebni izbori, pre svega za Skupštinu Srbije. Postizanje dogovora opozicionih stranaka, usaglašavanje njihovih stavova o minimalnim uslovima za ravnopravne izbore predstavlja u našim uslovima najvažniji oblik zajedničkog delovanja opozicije, kojim se pre svega ojačava njen pregovarački položaj. Ukoliko opozicija, makar kada je reč o izbornim uslovima, progovori jednim glasom, to će biti mnogo više i značajnije od raznih preširokih, programski nekoherentnih opozicionih saveza koji su nastajali i nestajali u najžešćim sukobima i sporovima. Pri tome bi se podrazumevalo da nijedna stranka neće prekršiti dogovor i neće izaći na izbore ukoliko ne bude zadovoljen taj mimimum uslova. Danas bi trebalo da ima više razloga nego do sada da se povezuje u uspeh ovakvog dogovora opozicije kako zbog katastrofalnog stanja u kome se nalaze narod i država, tako i zbog toga što opozicione stranke treba samo da se dogovore da ne pristanu na dosadašnje krajnje nepovoljne izborne uslove, uobličavane tako da socijalisti sa svojim koalicionim partnerima po svaku cenu sačuvaju vlast. Sve razlike između opozicionih stranaka morale bi zato, kada je o izbornim uslovima reč, da budu daleko manje važne od razlika između njih i vladajuće grupacije. Zatim, nije beznačajna ni činjenica da veliki deo pravila koja se tiču izbora predstavljanja u medijima i finansiranja stranaka ima više tehnički nego politički karakter, pa utoliko nema razloga za ozbiljnija sporenja i neslaganja među opozicionim strankama: reč je, naime, o izbornim standardima koji su široko usvojeni u demokratskom svetu. Rečju, opozicione stranke u Srbiji mogu da sarađuju u borbi za ravnopravne izbore i mogu da sarađuju u različitim izbornim i posleizbornim koalicijama. Međutim, od prvorazrednog i odlučujućeg značaja jeste njihova borba za demokratske izborne uslove.
Srpski pokret obnove
Fer i demokratski izbori
Srpski pokret obnove je već ranije izneo zahtev za održavanje izbora na svim nivoima, kao i uslove da ti izbori budu fer i demokratski. Takođe smo pozvali sve opozicione stranke, saveze, grupe, udruženja i pojedince da stanu iza tih zahteva kao jedinog puta za rušenje režima Slobodana Miloševića. Ove stavove Srpski pokret obnove će ponoviti i na okruglom stolu u nadi da će biti prihvaćeni i postati platforma okupljanja demokratske opozicije u Srbiji.
Demokratska stranka
Odlazak Miloševića
DS veruje da bi se oko izbornih uslova, koji podrazumevaju broj izbornih jedinica, izborni sistem, slobodu medija i drugih tehničkih uslova, mogla postići saglasnost opozicionih stranaka, ali takođe smatramo da dok god je Slobodan Milošević na vlasti nije moguće obezbediti garancije da će se ti uslovi poštovati.
Kako se mi od Slobodana Miloševića razlikujemo po funkcionalnom shvatanju a ne po tehničkim detaljima, kako Slobodan Milošević misli da je vlast batina a mi da je servis građana, smatramo da je demokratizacija Srbije moguća samo odlaskom Miloševića sa političke scene i da je to jedino ostvarivo snažnim masovnim protestima građana na ulicama, za šta je potrebno uključivanje svih demokratskih snaga u Srbiji.
Demokratska alternativa
Dogovor oko nespornih stvari
Mi očekujemo Okrugli sto veoma optimistički raspoloženi. Uvereni smo da su opozicioni lideri imali dovoljno vremena da sagledaju sve mogućnosti i nemogućnosti daljih razjedinjenih nastupa i akcija. Ono što očekujemo jeste da na Okruglom stolu počnemo da pričamo i dogovorimo se oko stvari koje nisu sporne. Ono oko čega se razlikujemo ostavićemo za neka druga vremena, a to su sasvim sigurno postmiloševićevska vremena.
Očekujemo dogovor oko izbornih uslova i zakona o informisanju što je sasvim dovoljno da se napravi zajednički pristup i strategija u cilju odlaska Miloševićeve pogubne vlasti.
Građanski savez Srbije:
Minimum prestanak prozivanja
Prema najavama koje stižu iz Demokratskog centra, na sastanku 30. septembra trebalo bi da se razgovara o izborima i izbornim uslovima, ali i o drugim pitanjima koja se odnose na saradnju opozicionih stranaka u nastojanju da promene režim u Srbiji. Verujemo da bi o izbornim uslovima dogovor mogao da bude lako postignut. GSS smatra da su modeli zakona o izborima, strankama i finansiranju stranaka, koje je pripremio CESID, veoma dobri i da bi mogli da budu istog časa prihvaćeni kao novo izborno zakonodavstvo. Ako druge stranke budu smatrale da je potrebno nešto menjati, mi ćemo biti otvoreni za dogovor. Ono što može biti značajniji uspeh razgovora jeste dogovor o zajedničkim aktivnostima opozicionih stranaka u periodu koji je pred nama, kako u vezi sa zahtevom za raspisivanje prevremenih izbora (terminom i uslovima), tako i u vezi sa daljim delovanjem opozicionih stranaka i koalicija, eventualnoj kampanji, pa i posle izbora. Smatramo da bi minimalni dogovor morao da se odnosi na prestanak 'prozivanja' drugih stranaka, otvaranje svih medija u gradovima i opštinama za opozicione aktivnosti svih, nasuprot trenutnoj stranačkoj orijentaciji. Dogovor bi trebalo da isključi bilo kakvu saradnju sa SPS-om, JUL-om i SRS-om, koje oličavaju režim i nose odgovornost za stanje u zemlji. Objedinjavanje svih stranaka u jedan blok ili formiranje zajedničke izborne liste ne čini nam se realnim u ovom trenutku. GSS, naravno, neće biti prepreka postizanju i takvog dogovora. Konkretne akcije (protesti i sl.), međutim, trebalo bi da budu organizovane od strane svih zainteresovanih za promene u Srbiji.
Pokret za demokratsku Srbiju:
Izbori pod kontrolom OEBS-a
Pokret za demokratsku Srbiju smatra da je za smenu aktuelnog režima demokratskim putem i sredstvima neophodan dogovor opozicije. Isto tako, Pokret za demokratsku Srbiju naglašava da je neophodno organizovati prevremene izbore po modelu i predlogu CESID-a i pod kontrolom i merilima OEBS-a.
