Elite u tranziciji

Gvozdeni zakon oligarhije

Kako ljudima objasniti da u elitu jednog društva, recimo, srpskog, spadaju i jedan Šešelj ili Mrki. Jednostavno - oni vladaju

"Analiza, koju je nedavno objavila prestižna Nova revija pokazuje da 82 odsto kadra u našoj državi potiče iz redova stare komunističke nomenklature; drugim rečima - zadržala se ista vlast! Odatle proizlazi ta atmosfera straha među ljudima i svuda prisutna apatija", zapisao je tik pred poslednji dolazak pape u Sloveniju (sredinom septembra) slovenački nadbiskup Franc Rode u poluzvaničnom glasilu Vatikana L'Oservatore Romano.

Nije čudo da je potonja Međunarodna konferencija o istraživanju i integraciji elita u državama Centralne, Istočne i Zapadne Evrope, upravo završena u Ljubljani, posredno polemisala i sa rečenim stavom poglavara katoličke crkve. U glavnom gradu Slovenije je elite seciralo nekoliko svetski priznatih stručnjaka - uključujući i Mladena Lazića iz Beograda - a okosnica je bila debata o procentima reprodukcije starih, socijalističkih "nomenklatura" u novonastalim društvima.

U žiži su, naravno, bili domaćini i teza koju je postavio sociolog Frane Adam da je za demokratski razvoj zajednice potrebno razviti poliarhično, slojevito društvo u kome elite "cirkulišu"; za šta u Sloveniji, smatra Adam, prilike nisu baš najpovoljnije, pošto rečeni mehanizam gotovo da ne funkcioniše, a visok procenat onih koji se još uvek zadržavaju u eliti društva - nikako ne doprinosi stabilnosti Slovenije! Štaviše, Adam tvrdi da je za "suviše visoku stopu takve reprodukcije" ovdašnje elite kriv "neobičan mehanizam" plus "levica" koja guši "prolećne", dakle desno orijentisane partije. U tom kontekstu je Slovenija (primera radi) definisana kao devijantna država u kojoj - kao, recimo, u Rusiji - dizgine drži stara, unekoliko prerušena i lakirana nomenklatura, koju ovdašnja desnica zove jednostavno - "Kučanov klan".

Učestalo pominjanje "Kučanovog klana" u medijima izaziva različite komentare i kritike. Nije sporno da su elite pojava u svim društvima; otkako je Robert Mikels pred Prvi svetski rat definisao "gvozdeni zakon oligarhije", napisano je na desetine studija u kojima su autori dokazivali kako nekompetentnost masa i dominacija nekih ličnosti u organizacionom aparatu dovodi do uspona oligarhija, čak i u socijalistički usmerenim partijama. Elite su važne (kako su kasnije zabeležili Pareto, Moska i drugi istraživači društvene mobilnosti) i zbog uloge koje imaju u određivanju pravaca društvenog razvoja. Prosto rečeno, nije teško shvatiti kuda nam ide društvo, samo ako pogledamo kakve su individue na njegovom čelu.

Međutim, kako odrediti, može li se izmeriti, koji stepen "reprodukcije" stare (ili postojeće) elite jeste prihvatljiv i pozitivan za neko društvo? Što se slovenačkog primera tiče, rasprava je brzo pokazala da teza o vladavini stare nomenklature u Sloveniji baš i ne drži vodu, pošto podaci o "reprodukciji" elita u Sloveniji (iz 1995. godine, autori Kramberger, V. Rus i H. Iglič) dokazuju da stepen obnavljanja stare nomenklature u Sloveniji nije ni 82 odsto (kako je nedavno ustvrdio dr Rode), niti 77 odsto (kako su tvrdili teoretičari desnice), već oko 69 odsto. Tačnije: 76 odsto u privredi, 71 odsto u kulturi i svega 59 odsto u politici; prosečno - 69 odsto. Drugim rečima, dobre dve trećine sadašnje slovenačke elite potiče iz doba socijalizma; većina članova nekadašnje SKJ "preživela" je i u tranziciji još uvek uživa plodove u vrhu slovenačkog društva. Postavlja se pitanje je li 2/3 malo ili mnogo? Istraživači smatraju da to jeste visoka stopa reprodukcije starog društva u novom, iako ostaje problem nedostatka prave mere, skale prema kojoj bi mogla da se izmere odstupanja.

I susret stručnjaka za elite iz zapadne i istočne Evrope pokazao je niko od ozbiljnih analitičara ne zna šta bi bila "prava mera preživljavanja" stare nomenklature. Situacija je različita od države do države i uslovljena je odnosima unutar društva i usmerenja, opredeljenja nacionalnih elita. Opšti je zaključak da je stara politička i privredna elita u državama u tranziciji u najvećoj meri preživela onde gde se brzo prilagodila i počela sama da protežira preko potrebne reforme. Tamo gde je dugo vladao izuzetno rigidan i represivan sistem, što je slučaj Češke, obavljena je temeljita čistka starih kadrova. U Poljskoj je Parlament promenjen već četiri puta, ali u njemu još sedi polovina "starih" poslanika. U Mađarskoj i Sloveniji bilo je obrnuto. Vlasti u Mađarskoj počele su sa reformama još u vreme Janoša Kadra, mada je sadašnja situacija takva da je (prema istraživanju Đerđa Lenđelija) pola članova parlamenta jednom već sedela i u starom parlamentu. Komunisti u Sloveniji su, uprkos otporu tvrđeg krila, prepustili vlast, prihvatili (demokratska) pravila igre, uredno izgubili na izborima i tek posle toga se, reformisani, ponovo vratili u blok vladajućih partija. Veoma visoka stopa "reprodukcije" stare elite karakteristična je i za Rusiju, u kojoj se stara nomenklatura još grčevito drži vladajućeg položaja. Tako je samo na području ekonomije sredinom devedesetih (u odnosu na osamdesete), prema rezultatima prof. Vladimira Galmana iz Petrograda, u vladajućoj eliti ostalo 33 do 66 odsto "satrog kadra", kao i između 80 do 85 odsto stare političke elite...

Da nije jednostavno izračunati stepen reprodukcije elita potvrdio je i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Mladen Lazić: "U istraživanju ekonomskih elita u Srbiji 1993. godine pronašao sam najviši procenat članova stare nomenklature - 'integrisane' u 'novu' elitu. Preciznije - 65 odsto. Ali taj broj i nije tako važan; 1997. godine radio sam novo istraživanje i otkrio da je taj procenat pao na 56 odsto - Što je bio plod transformacije srpske privrede u tom periodu. Članovi nove elite su bili uspešni biznismeni koji nisu imali veza sa starom elitom. Ali to, svejedno, nije imalo naročitog uticaja na način vladanja u Srbiji."

Šta je onda važno? Kako ljudima objasniti da u elitu jednog društva, recimo, srpskog, spadaju i jedan Šešelj ili Mrki. Jednostavno - oni vladaju. Izabrani ili ne.

Džon Higli, profesor na Univerzitetu Ostin u Teksasu, jeste jedan od najpoznatijih istraživača elita u svetu: "Mnogo važniji od procenata reprodukcije elita jeste odgovor na pitanje da li je u nekoj državi došlo do prekida kontinuiteta vladanja onih koji su držali vlast u vreme socijalizma. Taj prekid može biti i veoma kratak; za uspešnu tranziciju važan je makar i kratak period promene vlasti, preriod u kome su nosioci starog aparata udaljeni od upravljanja, iako posle toga mogu opet da se vrate na položaje. Evo primera - u Sloveniji se to desilo pobedom Demosa na izborima 1990. godine, dok u Srbiji nije došlo ni do kakvog preloma; Srbijom Miloševićevi ljudi vladaju još od 1987. godine. U suprotnosti sa Srbijom su prekidi kontinuiteta obavljeni gotovo svuda. U Češkoj sa baršunastom revolucijom, u Poljskoj sa Solidarnošću, a u Slovačkoj se to dešava sada." Higlija ne zbunjuje ni trenutna srpska koalicija Miloševićevih socijalista i Šešeljevih radikala, pošto ona "ne znači nikakav prelom, jer je poznato da se Milošević održava na vlasti tako što socijalističku retoriku menja nacionalističkom".

Srbiju na stranu, Higli u svojim radovima ističe činjenicu da je za uspešan razvoj demokratije i društva potrebna saradnja između elita. Kao i da se sve elite drže pravila igre, da se njihovi pripadnici osećaju bezbedno i da znaju da politički obračuni nikada neće biti završeni nasilnim sredstvima. Štaviše, elite moraju da znaju da je promena vlasti deo normalnog procesa kojim ne smeju biti ugroženi njihovi vitalni interesi.

Zaključak je jasan; teorija i praksa su nam dokazale da su posvuda najvažnija opredeljenja i usmerenost elita na vlasti. Tamo gde su elite reformski usmerene, napredak je brz a pitanje postotka starih elita - koje su "preživele" promenu sistema - uistinu i nije važno. Tamo gde još uvek vladaju retrogradne elite, tamo je visok procenat starog kadra na vlasti, što je dokaz opasnog zastajanja krvotoka i teške bolesti društva. Ne treba gledati daleko, Češku, Poljsku, Sloveniju... dovoljna su i naša (srpska) iskustva, pa da shvatimo da smo ostali na repu zbivanja. Zato što je na čelu tog repa, ko drugi, nego naša "elita".