Deset Miloševićevih godina u deset slika (4)

Sankcije u fazi etničkog čišćenja

U Beogradu i Srbiji građani potpisuju peticiju za ostavku Slobodana Miloševića. Šetnje, demonstracije, studentski protest. Jugoslavija je pod sankcijama. Benzin se (ne) toči na bonove, cene i crni kurs nemačke marke brzo i sigurno rastu. Sve se događa 1992. godine, kao i danas

Početkom januara kod Varaždina su dva MiG-21 oborila helikopter posmatrača Evropske zajednice: poginulo svih pet putnika. Tim povodom, savezni ministar odbrane general Veljko Kadijević 6. januara aktivira ostavku koju je kovertirao nedelju dana ranije. Još nije sigurno da je rat u Hrvatskoj okončan, jer su i sva ranija primirja propadala. Ovog puta, međunarodna zajednica zahteva raspoređivanje snaga UN-a na teritoriji Hrvatske sa srpskom većinom i pod kontrolom Srba. U Bosni i Hercegovini, Srbi proglašavaju Republiku srpskog naroda BiH. "Vreme" objavljuje svedočenje potpukovnika JNA Milana Eremije o zločinu u istočnoslavonskom selu Lovas, kada su - u okviru Vukovarske operacije - odredi "Dušan Silni" i "Valjevo" lokalno hrvatsko stanovništvo koristili za "raščišćavanje" minskih polja.

U Srbiji Demokratska stranka, kojoj je na čelu Dragoljub Mićunović, a u sastavu budući lideri DSS-a, LS-a, DC-a itd., organizuje potpisivanje peticije za ostavku predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Prvog dana potpisalo se 5000 ljudi, do 15. februara 110.000, do 19. februara 200.000, do 1. marta 320.000. I još malo cifara: u prvih 100 dana vlade Radomana Božovića cena nemačke marke skočila je sa 65 na 375 dinara. Sredinom godine, iz topčiderske štamparije počinju da cure vesti o nestašici papira za štampanje novca. "Vreme", kao i mnogi drugi listovi, objavljuje "Praktične savete za preživljavanje" o držanju zaliha hrane, priručnom grejanju, štednji energije...

U Crnoj Gori održan je referendum na kom su građani izražavali svoje raspoloženje za očuvanje Jugoslavije u obliku koji je Slobodan Milošević definisao kao "dva oka u glavi". Građane Srbije o Jugoslaviji niko ništa nije pitao. Proglašena je Savezna Republika Jugoslavija, pošto je dr Ratko Marković sa dvojicom-trojicom saradnika na Žabljaku preko noći napisao njen najdemokratskiji ustav na svetu. Ispred Skupštine Jugoslavije skinuta zastava sa petokrakom. U međuvremenu, Vojislav Šešelj predlaže Alekseja II Romanova Anžujskog Dolgorukova Nemanjića za kralja Srbije.

Pjesnici Branislav Crnčević i Dragan Dragojlović - prvi na funkciji prvog čoveka Matice iseljenika Srbije, drugi ministar za verska pitanja i/ili odnose sa Srbima van Srbije - pokušavaju da ubede patrijarha da ne učestvuje na mitingu povodom godišnjice demonstracija 9. marta. Ispred hrama Sv. Save na Vračaru održan miting čiji su prenos, pritiskom na dugme, prekinuli Dobrosav Bjeletić i Dragoljub Milanović. Talas protesta se širi: koalicija DEPOS, opozicione stranke i ne-van-nad-stranačke ličnosti, uključujući i prestolonaslednika Aleksandra koji dolazi u Jugoslaviju, studenti beogradskog i drugih univerziteta, proleće 1992. godine pretvaraju u gotovo neprekidni niz zahteva za ostavku Slobodana Miloševića, raspuštanje skupštine i privremenu vladu. Prvi predsednik Treće Jugoslavije postaje Dobrica Ćosić, a premijer Milan Panić, američki biznismen jugoslovenskog porekla.

Radio B92 i beogradski Centar za antiratnu akciju 22. aprila organizuju miting na Trgu republike: 50.000 ljudi zastrašenih izvesnošću još jednog rata posle "slovenačkog" i "hrvatskog" očajnički se hvata za poruke Rade Šerbedžije i Mirjane Karanović ("Neću da pucam u brata svog") i preko noći nastale urbane himne grupe Rimtutituki "Slušaj ´vamo". Sjedinjene države, Evropska zajednica, OEBS i druge međunarodne organizacije prete sankcijama Jugoslaviji ukoliko se JNA do 29. aprila ne povuče iz BiH. U sarajevskoj ulici Vase Miskina 27. maja u 10:15h dve eksplozije u prvi mah odnose živote 16 ljudi koji su poverovali u neki dogovor o primirju. Incident je do danas ostao nerazjašnjen, velikim delom zahvaljujući neshvatljivom držanju predstavnika UN-a, bez obzira na to da li je ono posledica opreza, gluposti ili diktata. Ujedinjene nacije zavode sankcije Jugoslaviji. (Biće - privremeno - ukinute tek novembra 1995. posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma.)

U Srbiji su najpopularniji "majka Dafina" Milanović i "gazda Jezda" Vasiljević - sve živo i, velikim delom, sve ono što se približilo smrti, ulaže devize u Dafiment i Jugoskandik banku. Gazda Jezda kupuje Sveti Stefan i uz zamenu za 2,5 miliona dolara dobija gradski ključ. Vlada Radomana Božovića predviđa ukidanje sankcija u roku od tri meseca. Slobodan Milošević delegaciju studenata u štrajku obaveštava kako nema nameru da menja politiku, jer ga je narod pozvao da izdrži "sa srcem u grudima, a ne u petama" i da "ne poklekne pred prvim pretnjama". Na planu spoljne politike, takođe je radikalan: u intervjuu grčkoj TV "Antena" predložio je - kao i, nešto ranije, predsedniku Micotakisu - stvaranje konfederacije Jugoslavije i Grčke. Dan kasnije, grčku reakciju - da bi takva tvorevina "matematičkom tačnošću dovela Grčku do rata" - objavljuje "Elefteros" pod naslovom: "Dalje od Miloševića - Srbin traži spas od Grčke". Pritisak građanskih protesta, uličnih demonstracija, studentskog štrajka, prvih znakova saradnje opozicionih stranaka i koalicije DEPOS postepeno stvaraju podlogu za distanciranje budućeg "dvojca bez kormilara" (Ćosić-Panić) od politike Slobodana Miloševića.

Rat u Bosni i Hercegovini uveliko je u fazi etničkog čišćenja "svojih" teritorija i borbi za njihovo povezivanje. Otvaranje koridora u Posavini plaćaju Derventa, Modriča, Brčko, Bijeljina, a u istočnoj Bosni Goražde i Foča. Srpski radikali upleteni u etničko čišćenje Vojvodine. Sarvaš postaje Jelenovo, Hrtkovci, Srbislavci. Svetska javnost zaprepašćena otkrićem koncentracionih logora u BiH (Roj Gatman, "Njuzdej"). Ubrzo, Crveni krst potvrđuje njihovo, kao i postojanje tajnih i privatnih zatvora pod kontrolom sve tri zaraćene strane. Milan Panić svojim putovanjima vraća nešto nade za Srbiju i Jugoslaviju. Pred Londonsku konferenciju javno saopštava da je Miloševićevo prisustvo na konferenciji loša ideja. Iz Londona je vratio Mihalja Kertesa, tražeći njegovo otpuštanje. Naknadno je otkriveno da je Kertes zamenik saveznog ministra unutrašnjih poslova, tj. šef onog što se nekad zvalo UDBA. Vrh SPS-a na zatvorenoj sednici 31. avgusta raspravlja o "neposlušnom" Paniću. Vladislav Jovanović, savezni ministar spoljnih poslova, podnosi ostavku u znak neslaganja sa premijerom.

Početkom septembra međunarodna zajednica uvodi strožu kontrolu i proširuje sankcije prema Jugoslaviji. Bil Klinton izabran za predsednika SAD. Dejvid Bajnder ("Njujork tajms") u "Vremenu" procenjuje da će novi predsednik na spoljnopolitičke izazove reagovati samo kada to bude zahtevao neposredni državni interes. U mutnim balkanskim poslovima jednog lorda (Karingtona) zamenjuje drugi lord (Oven).

Pred decembarske izbore istraživanja javnog mnjenja u obračunu Milana Panića i Slobodana Miloševića pokazuju raspoloženje 42,6 : 25,5 za Panića. Potonji gubi, ostvarujući najbolji izborni skor posle efektivno jedva desetak dana izborne kampanje. U poslednjem broju te 1992. godine "Vreme" konstatuje da su rezultati izbora suštinski gori nego decembra 1990. Posle svih demonstracija, sabora, pohoda, nemih protesta, peticija, štrajkova, saopštenja, memoranduma, miliona potrošenih za reklamu, cela demokratska opozicija ima samo dvadesetak poslanika više, sa kojima ne zna šta će. Ima i velikog protivnika na krajnjoj desnici.

A tek je dolazila 1993.

A.Ć.

Dogodilo se te 1992: