Izbori u Austriji

Tama iz solarijuma

Nezapamćen uspeh Jerga Hajdera prenuo je Austriju iz poluvekovnog dremeža

Reklo bi se da vlada koja na izbore izlazi sa bilansom koji pokazuje stabilan rast privrede uz rekordno nisku stopu nezaposlenosti, kriminala i bede ne bi trebalo mnogo da se brine za svoju budućnost. Ispostavilo se, međutim, da to ne važi za Austriju, gde su birači prošle nedelje neprijatno iznenadili vladajuću koaliciju socijalista i konzervativaca poklonivši svoje poverenje ultradesnoj Slobodarskoj partiji harizmatičnog Jerga Hajdera, koji zagovara drastične promene na spoljnom i unutrašnjem planu.

Tako se Hajder - koga zbog večno preplanulog tena protivnici ponekad nazivaju "firer iz solarijuma" - upisao u najuspešnijeg desničarskog radikala u Evropi. Njegova partija je trijumf proslavila u restoranu "Napoleon" u dvadeset drugom bečkom okrugu, na istom mestu gde je, pre gotovo sto osamdeset godina, Bonaparta slavio pobedu nad austrijskom vojskom. Za to vreme, u izbornim štabovima socijalista i konzervativaca vladala je neprijatna tišina, dok su funkcioneri bežali od novinara pokušavajući da smisle šta će i kako će dalje.

LAŽI SA OSMEHOM: Doduše, Hajder nije pobedio na izborima - bar ne u apsolutnom smislu - ali je njegova stranka dobila dovoljno glasova da postane druga po veličini politička snaga u zemlji, otvorivši sebi put za ulazak u vladu. Rezultati izbora izgledaju ovako: socijalisti kancelara Viktora Klime osvojili su 33,4 procenata, što je najniži rezultat u poslednjih pedeset godina; Hajder je pokupio 27,2 odsto; konzervativna Narodna stranka Volfganga Šisela je sa 26,9 odsto spala sa drugog na treće mesto; Liberalni forum, koji je dosad imao deset poslanika u parlamentu, nije uspeo da preskoči petoprocentni cenzus, ali su na njihova mesta uskočili Zeleni.

Domaći i inostrani analitičari upinju se da objasne Hajderov uspon. Neki tvrde da je Austrijancima, posle pola veka vladavine socijalista, od toga trinaest godina u koaliciji sa konzervativcima, prosto dosadio da gledaju ista lica, te su se uželeli promene. A promene koje Hajder obećava su radikalne: na unutrašnjem planu oštra politika prema mnogobrojnim gastarbajterima, uz drastično povećanje socijalne pomoći "pravim" Austrijancima; na spoljnjem izlazak iz Evropske unije i restrikcije za strani kapital kako bi se zaštitili mali domaći proizvođači. Hajderovim glasačima očigledno nije smetalo što bi takve mere, ukoliko bi se sprovele, sasvim sigurno dovele do pada životnog standarda i pogoršanja austrijske pozicije na međunarodnom planu. Umesto toga, dozvolili su da ih uplaše Hajderova upozorenja da socijalisti i konzervativci podvode zemlju pod stranu dominaciju, i da ih zavedu idilične slike o alpskom raju na zemlji koji će nastati kada ta pretnja bude otklonjena. Nije im smetalo ni to što se Hajder tokom kampanje služio očiglednim lažima. Tvrdio je, na primer, da su se doseljenici iz bivše Jugoslavije toliko namnožili da sad mali Austrijanci u nekim kvartovima moraju da slušaju nastavu isključivo na srpsko-hrvatskom (nastave na srpskom, odnosno hrvatskom, bošnjačkom, itd. u austrijskim školama uopšte nema); rekao je da zna za školu iz koje su stranci sasvim izbacili Austrijance, da bi se ispostavilo da je reč o verskoj školi jevrejske opštine. Ali, sve vreme je bio zabavan, i nije skidao osmeh sa preplanulog lica. Za razliku od njega, Klima i Šisel su delovali učmalo i previše se pozivali na dosadne statističke pokazatelje.

SVE U IGRI: Ostaje da se vidi kako će izgledati nova vlada. Za sada su sve karte u igri. Iako socijalisti i kozervativci zajedno imaju dovoljno poslanika da održe dosadašnju koaliciju, nije sasvim izvesno da će se to i desiti.

Šisel je uoči izbora obećao da će, ukoliko njegova partija spadne na treće mesto, napustiti vladu u kojoj je ministar spoljnih poslova, i preći u opoziciju. Ako bi to ispunio, socijalisti bi se našli u neprijatnoj situaciji da formiraju manjinsku vladu, ili da stupe u nelagodan savez sa Hajderom (za sada odbijaju takvu mogućnost). Sa druge strane, i konzervativci bi mogli da se pogode sa Hajderom i bace socijaliste u opoziciju. Dok se lideri konsultuju, Hajder je izjavio da je njegova partija spremna da uđe u vladu sa bilo kojim od dva partnera.

Ipak, za sada je najverovatnije da će se socijalisti i konzervativci ipak nagoditi o održavanju sadašnje koalicije, mada u nešto izmenjenom ministarskom sastavu. Šisel bi svoje predizborno obećanje o prelasku u opoziciju mogao da plati ostavkom, prepuštajući ministarstvo spoljnjih poslova i partijsko vođstvo nekom drugom članu svoje partije. To bi takođe značilo da će Hajder, mada znatno ojačan, ostati izvan vlade.

Pitanje je, međutim, dokle. Ukoliko se socijalisti i konzervativci ne prenu iz poluvekovnog dremeža, ili ukoliko privreda krene nizbrdo, Hajder će na sledećim izborima gotovo izvesno pokupiti još više glasova. U tom slučaju, Austrija bi na svom čelu imala čoveka koji je jednom prilikom izjavio kako je Hitlerova politika u oblasti zapošljavanja bila "sasvim pristojna".